Categories
My Links
Generalna
KATARZA
panicnadezda | 16 Oktobar, 2014 14:28

 

     Avgust. Ne ovaj za nama ,već jedan od onih iz prethodnih godina kada su sve oči bile okrenute prema nebu preklinjući da pošalje malo kiše i osveženja, kako za ljude ,tako za ispucalu zemlju i usahlo bilje.Ovaj za nama nije ličio na sebe , kao što ovo leto nije ličilo na leto, kao što ni sve drugo više ne liči na sebe .Elem,nebo usliši molbe i odjednom prosu toliko vode da nas umalo potopi. Izgleda da preklinjanje- nebo kažnjava. Sumnjam da će Obrenovčani ,Šapčani , Tekijci i svi oni koji doživeše potop više moliti za kišu. A , i ostali. Mudri znaju da mečka koja danas igra u tuđem dvorištu, sutra može zaigrati  u tvom. No ljudi pate od kolektivne amnezije. Opet kukaju.

       Većina na proteklo leto.Čućete na tv-u, u marketima, gradskom prevozu ,kad se okupi društvo, kad ste  sa poznanicima, čak i potpunim neznancima. Nezaobilazna tema. Jednoglasno- nismo imali leto,nismo se ugrejali, nismo se osunčli, usred leta- jesen itd. Izuzimaju se oni koji su bili tamo gde sunce još na isti način prži. Ali takvih nema baš mnogo.Oni sa nadmenom narcisoidnošću pokazuju preplanulu kožu kao da čikaju one koji uprkos letu -ostaše beli.

   Ona ne kuka. Više voli zimu od leta,uprkos činjenici što sunce popravlja raspoloženje.Sunce joj izaziva alergiju, tera da se znoji, lepi odeću za telo- što mrzi, a ako duže traje čini je razdražljivom.Tako dok je bila mlada, isto i danas kada to više nije.

    Ali jedan avgustovski dan kada je sunce u kontinuitetu toliko pržilo, pamti.Veruje i oni koji su sticajem okolnosti bili zatečeni u isto vreme na istom mestu.Odluči da spas od klime,ustajalog vazduha i vreline pronađe na Adi ciganliji. Računa skloniće se u hlad . Ako ništa moći će da diše.Ide autobusom.Već na drugoj stanici 37 koja ide do tamo, krcata. Jedva nekako uđe.Izvežbanim okom lovca uoči jedno prazno mesto. Uz malo muvanja ugrabi ga .Srećna što sedi, sa prilepljenom tašnom uz sebe da je neko ne bi odžepario, opaža.Vidi znojava, besna lica ,metež i nezadovoljstvo.Svi nervozni.Puno negativnog naboja. Viču.Gunđaju na prevoz ,državu, sudbinu i koješta još.Pucaju varnice- ko je koga nagazio, ko se za koga zalepio, ko treba da se pomeri dole, ko malo gore , odmakni se, bre! Ni vozača ne ostavljaju na miru-ovaj ko da vozi krompire, a ne ljude itd.

    Snažan glas nadjača druge. Pripada vremešnom, visokom muškarcu. Dere se. Svi ga čuju. Pita drugog, rekla bih prijatelja i vršnjaka, dva metra udaljenog od njega: Dobro , kako provodite dane kad su vam deca na putu?

   Znaš šta prijatelju, odgovara prozvani, mrtav ozbiljan - čim otvorim oči kresnem ženu..... Dobro de, a potom?- prvi će.... Onda ustanem, popijem malo vode, vratim se nazad i opet....Šta opet? – pita prvi. Pa opet kresnem ženu. J  e s – kako da ne. Dan je dug, šta radite posle?

 Zavlada tajac. Niko  više ne gunđa . Svi slušaju. Zanemarujući brojne putnike u autobusu , bez imalo stida  ozbiljnim , ubedljivim glasom kao da je na pozorišnoj sceni nastavlja ...

     Onda zajedno ustanemo , ona me malo nahrani da prikupim snagu, pa opet. Š t a, bre -opet? – prvi će. Opet kresnem ženu . L a ž e š!...

      Ko bre, laže?

      Ima tu još - kad već pitaš. Napravimo krug po obližnjem parku-pa kući da- kresnem ženu.Potom ubrzava- kako ne bi bio prekinut, na brzinu nešto prezalogajimo, pa kresnem ženu, onda malo dremnemo pa kresnem že.. Ne završi . Odjeknu ....L  A   Ž  E  Š-  priznaj da lažeš. Histerični vrisak i  sumnja u ono što i nije za verovati  -  dovede do  katarzične eksplozije  smeha u autobusu.U trenu nesta grča na licima putnika.Popusti tenzija i pritisak.Malo šale i smeha otera  negativnu energiju, netrpeljivost i bes,a suze od smeha- oči  putnika učiniše blažim i lepšim . Njih dvojica,  tog vrelog avgustovskog dana napraviše dobro delo- bar trenutno .  Nažalost ,izađoše na sledećoj stanici. Nasmejani i odobrovoljeni putnici ih ispratiše aplauzom . Ona baš nije aplaudirala,ali pamti.

 #