Categories
My Links
Generalna
CRNE TAČKE
panicnadezda | 28 Decembar, 2013 09:57

       

        Na pijaci sam u rano jutro.

Puno je. Tu su  vredni poljoprivrednici , prodavaci i preprodavaci.  Poslednjih najviše. Hvale svoju robu i reklamiraju istu. Sa svih strana sveta. Paprike iz Španije , mandarine- slatke ko med,  bez košpica iz bliske nam Turske, pa nešto iz " bližnje " Portugalije , pa juga Afrike ,pa severa Afrike ,ponešto iz južne Amerike, pa otud pa odund.......elem, cela zemljina kugla na našoj pijaci - uskoro i na tanjiru. A, tek iz Kine - nema šta nema. Oči da vam ispadnu od prostrte lepote. Od paprika oči da ne odvojite-- U vreme kad im vreme nije. Jedre, nabubrele, crvene ko krv i sve iste, kao da su upravo iskočile sa platna nekog velikana renesanse. Paradajz,-- u vreme kad mu vreme nije. Isto. Lep da lepši ne može biti. Istog oblika, iste veličine, iste boje. Grožđe - belo i crno. Otkinem jedno zrno, protrljam rukama i strpam u usta. Izbacim istom brzinom. Ala je  k i s e l o-otegoh. Gde ovo zri? A, gde može da zri?- kaže mi besan preprodavac u strahu da mu moj komentar ne odbije pristojnog kupca koji ne proba robu pre nego što  plati - ako nije u vinogradu.... Ako je otud gde mi kažete da jeste ,priznaćete, da je to podaleko, mislim da pre zri na brodu. Pređe na ti i  "zamoli" me da produžim.

      Produžih. Južnog voća na sve strane. Čini mi se dovoljno za ceo grad. Uvek sam ga kupovala u ovo doba godine. Kupih i sada iz navike, mada podozrevam da i ono dozreva u transportu. Šta ćete, i falš C vitamin je bolji od nikakvog. Mlečne proizvode sam već kupila. To uvek prvo uzimam. Biram krompir. Ne znam odakle je. Kaže iz Ivanjice. To govore svi do jednoga, ali im ja, normalno , ne verujem. Po meni je Ivanjica premala za ovoliko krompira. Znam, bila sam tamo. Ali u svakom slučaju biram. Izbegavam onaj sa crnim tačkicama. Iz iskustva znam da te tačkice pojedu pola krompira tako da umesto tri kilograma na kraju, kad odstranite trulež ispod tačkica imate pola toga. Biranje traje. Prodavac gubi strpljenje i pita "kad ovako prebiraš po krompiru, kako si birala muža, ako ga uopšte imaš". Čovek očito sumnja, ne da sam ja izabrala, već da je mene bilo ko hteo. Ne udovoljih mu . Rekoh samo- isto kao i krompir-izbegavala sam crne tačkice.

      Strpah krompir u kolica za pijacu, izvadih muštiklu, u muštiklu ubacih cigaru i povukoh prvi dim. Gospođa do mene se brecnu - ni na pijaci ne možes bez cigare i kobajagi, sirotica,  kašljucnu. Ošinuh je prezrivo i oćutah. Šta ćes, dali joj pravo, zabranili pušenje oni koji sebi ne brane ništa.

      Odoh.

 

 #
AMNESTIJA
panicnadezda | 14 Decembar, 2013 18:52

     Bez njega nema posla. Doduše tu i tamo još uvek se možete prošvercovati. Uskoro ni tu ni tamo. Biće neophodan za sve. Za bankare je oduvek  (to mogu da razumem), ali šta, ako zabaguje ili padne sistem, što se neretko dešava. Lele , ostaste nezavršenog posla.

     Uvedoše ga u opštine gde priučeni, vremešni, službenici unose  sve podatke ,a onda pola njih nema ili su netacni. Ako ne verujete proverite. Hod po mukama - da to ispravite.

     Uđe u bolnice i ambulante.Nema šverca za lekare. Broj pacijenata mora biti upisan.Dijagnoza i medikamentna terapija takođe. Neće oni kako im se prohte i kome im se prohte i koliko im se prohte štancovati recepte.Kakva lekarska etika i Hipokratova zakletva? Ko još veruje u to? Bitna je administracija i crno na belo.Normalno, ima ga i na drugim mestima. Škole u Beogradu su ga pune,pa javne službe, pa tajne službe i mnoge druge. Nema gde ga nema i gde tek neće biti.

     Nezaobilazno pitanje za posao je: poznajete li rad na racunaru? Imam utisak da ni čistači ulica uskoro neće morati da savladaju tu vestinu,ako zažele  koru hleba. Pa jeste , kako će recimo čistač ulica dokazati da redovno i pedantno održava kvart za koji je zadužen . Kako da dokaže koliko je puta upotrebio metlu, šmrk ili četku,zamahnuo  jednom drugom ili trećom. Teško , ako ne unese u bazu podataka koja  se odnosi na njihov rad.

     A, krenulo je tako  davno i bezazleno. Čini mi se , ako me sećanje ne vara ,  beše KOMODOR, potom  AMIGA , zatim SEGA , i mozda još neki -nebitno, ali,uglavnom sa igricama za dokone  ljude i decu razigrane mašte.

     Potom…. na velika vrata stupi ON. Tzv. Personalni računar.  Prvo stoni- ,potom pokretni  veći,  pa mali  džepni,pa u  obliku  telefona- da uvek bude  tu i uz vas.Prati vas u stopu. Probi u kuće, u početku po jedan ,a potom , kad  pojeftini i više.U bogatim kućama na svakog ukućanina  po jedan da se ne bi otimali.

     Neodoljiv po onom sto pruža inficira sve, stare i mlade.Postade inspiracija i smisao života . Za mnoge zavisnost.Udalji ukućane , ukinu reči ,porodična druženja se zaboraviše ,razmena mišljenja posta misaona imenica.Komunikacija se svede na poneko - A…… zar ne vidiš da igram igricu……..dopisujem se na fejsu ……. Mudriji ,kobajagi,  traže informacije da prošire znanje iz određenih predmeta vezanih za školu . Elem , u tom A ,E ,Sad ću, samo što nisam- prođe dan. Sutradan isto.Tako dan za danom. Dokle -ne znam.

      Koliko je velika  vezanost za mašinu znam po slučaju kada je ON, povodom nekog datuma,  kupio  NJOJ  laptop na poklon. Naivni se oduševise. Ne znaju oni da se ON nije bacio u trošak nje radi već  sebe radi . Ima čovek masinu , krstio je ,, Zver ,, ali šta ako se slučajno pokvari ili on krene na put. ,,Zver,, se ne nosi,  laptop je mobilan, staviš na naramak i tu je gde si i ti. Ne gubiš vreme. Ona je kolaterala. Em deli troškove za nešto što nije tražila ,em mora da se zahvaljuje ,em ne sme više da žicka minut, dva, kako bi bacila  pogled na internet,pogotovo  ne daj bože, da ga prekida  u ,, važnom ,, poslu dok ON  u nedogled igra  šah , igricu ili pak nešto drugo.

       Da se razumemo. Nisam ja protiv mašina. Naprotiv.Zahvalna do neba, onima koji su izmislili usisivač, peglu , veš mašinu, super secka i ostala kućna pomagala.Nisam nepismena da ne znam značaj kompjutera  i ogromne mogucnosti koje ima. Ne sporim da je čudo. Pomoću njega putuješ  svetom , a ne mrdaš iz kuće. Zahvaljujući  njemu  znaš sve informacije iz zemlje i sveta.Pomoću njega besplatno komuniciraš, obnavljaš stara i stvaraš nova prijateljstva.Da se ne pravim pametna on ima sve i zna sve . Ali- NEMA DUŠU – A, BEZ DUŠE  nema ništa. Sve same zavisnosti. Kud ide ovaj svet?

     P.S.Ovaj tekst piše priučeni đak kursa za kompjutere, pa moli   da ga amnestirate od svih grešaka u tekstu i neadekvatne upotrebe znakova interpukcije. Ne znam tačno gde se nalaze, a mrzi me da tražim.

 

       

 #
Nalevokrug 2
panicnadezda | 10 Decembar, 2013 11:52

        Sutradan. Na nogama sam pre svitanja. Brzo trpam pripremljene stvari na sebe. Blagosiljam patike koje se skoro raspadaju , ali su udobne i ne pertlaju se.Dobre za čekanje. Pomislim na brašnjenik, starinski izraz za hranu koju nosite kad krećete na put.Odbacim ideju da ne malerišem. Valjda cu brzo doći na red.

         Krećem. Ulice prazne da vas podiđe jeza. Tu i tamo prošiša po neki autobus i bukom razbija tišinu usnulog grada. Uvek sam najviše volela jutro.Jutros ne.Htela bih da spavam i da se probudim negde gde ne bih morala da započinjem dan kao petao i kako mi drugi odrede. 

         Usput bacam setan pogled na ekspozituru PBB.Da se razumemo nije ona bila idealna,ali sigurno jeste najbliža i što je veoma važno sama sam je odabrala. Ovo doživljavam kao iživljavanje onih kojima se može.Ukinu  vam banku , prebace  vam račun gde oni hoće i baš ih briga za redove koje čekate i nerve koje vam troše  ne prvi put i ne samo zbog ovoga .Svoje banke ne gase. Predaleko su. Od Luksemburga, preko Dominikane , Kajmanskih ostrva,možda Kipra , Švajcarske sigurno.Ovde drže samo ,, sitniš ,, od kojeg bi običan građanin mogao da živi do kraja života.

         No, stižem gde sam pošla.Nisam prva,ni druga nisam. Brojim- 27 u redu,a tek je šest i petnaest.Gomila ispred mene se već upoznala. Gunđaju na glas.Ja u sebi.

        Šalterskih radnika još nema.Dolaze, kažu, oko sedam i petnaest .U međuvremenu čuvamo jedni drugima mesto u redu i smenjujemo se u obližnjem kafiću. Srećom - radi.Konačno u 7 i 15 eto njih.Jedan po jedan nadmeno prolaze mimo nas kao da ne postojimo.Znam da nas ne vole.Izmače im jutarnja kafa.                                                        Što jes, jes ,u pola osam pustiše unutra desetak njih.Obrada podataka traje,čini mi se, celu večnost.Konačno, ne znam ni kada, uđoh i ja.Toplo je.Pametne dame vade lepeze i hlade se. Gledam ih zavidljivo i sa divljenjem. Meni to nije palo napamet , ali ipak pokušavam da malo njihovog povetarca uhvatim- krišom.                            Mene poslaše kod muškog službenika.Ispred mene još dva gospodina. Jedan od njih prilazi šalteru ,pokazuje štednu knjižicu i pita zašto ona nema pečat.Službenik sa osmehom(jedan od retkih) mu odgovori da je sve u redu i da se zbog toga nije morao vraćati u banku.Mogao je,reče, naći bolji izgovor i bolje mesto gde ce provesti vreme kad pobegne iz kuće.

    Drugi,pre mene, traži da mu produže oročenu štednju. Koliko videh zavidna cifra.Bolje ga osmotrih-niko ne bi rekao. On dobi isti odgovor,da zbog toga nije morao dolaziti danas ako ne želi da diže pare,  automatski bi se produžilo .                          

   Konačno, eto i mene na redu. Kako se zovete? pretekoh ga. Miroslav- na usluzi gospođo,reče začuđeno. A, zašto? Pa eto.... osvežiste birokratsku atmosferu-prija.Dadoh masu podataka,potpisah buljuk papira , vratih čekove stare banke da ih pocepa, isto uradi i sa starom karticom i reče da će mi kartica biti gotova u ponedeljak.I drugima su zakazali za isti dan.Ne znam za druge, ali ja u ponedeljak neću otići.                                                                

     P.S. Juče saznah da se u staru ekspozituru PB useljava neka Jum-bes banka ako sam dobro čula.Sada poslednja tri slova savršeno razumem,a sta znači  ono Jum-pojma nemam.Znam da tamo sigurno neću otvoriti račun.                                                                                                                                                                                                                           

 

 #
Nalevokrug
panicnadezda | 09 Decembar, 2013 21:22

Pokopaše Privrednu banku- preko noći. U mom komšiluku dve ( na dvadeset metara udaljenosti ) u gradu ko zna koliko. Zaposlene izbaciše na ulicu, pa kako se ko snađe , a klijente kojima i ja pripadam, đuture, bez pitanja prebaciše u Poštansku štedionicu. Zamandališe vrata. Za sada nikog ne nastaniše . Zvrnda prazno.

Unutra niko.

Ispred- nikoga. Tužno.

Znam da za bankarima niko ne plače .Misle , rade sa parama i arče ih nemilice.Tačno.Sticajem okolnosti mi je poznato, iako nikada nisam pripadala toj branši, da to rade oni na vrhu , oni malo ispod  vrha,kao i oni ispod onih koji su na vrhu. Ćutanje se nagrađuje. Što se tiče šalterskih radnika oni  završavaju posao i drhte da ne dobiju otkaz. Što bi se reklo ,boranija je svugde boranija. Meni ih je žao, ma kako ko to shvatio.

       Dakle, preko noći, uoči vikenda, ukinuše banku ,ugasiše tekuća račune, dok ih ne reaktivirate tamo gde su vas oni poslali,blokiraše kartice, čekove i ostalo što ste imali dok ste imali željenu banku. Ako me pitate ko su  to oni- ne mogu vam  precizno reći, ali pretpostavljam kreatori  naše sudbine i bolje budućnosti. Muka mi je od njih, sa retkim izuzecima.

       Treba li da kažem da deset dana nisam imala ni cvonjka. Što bi srednjoškolci rekli stalno sam žicarila-malo od muža, potom od sina, krišom od komšinice za vanredne troškove i tako u krug dok se ne iskobeljah nekako.

        A kako ? To je tek posebna priča.

Ne odem prvog dana, preskočim i drugi –računam biće manje gužve. Trećeg dana dođem do trga ,, N.Pašica,,(treba li da kažem, najbliže ekspoziture poštanske štedionice) i zgranem se. Red se protegao u nedogled. Posmatram ljude u redu. Većina ih je nervozna i nestrpljiva , ali primećujem i zavidan broj smirenih. Nisam smirena i poslušna, pogotovo kad mi drugi kroje sudbinu-napravim nalevokrug  i zavrsim za taj dan.

      Sutradan pođem naoružana  strpljenjem , ali malo potraja.Ponovo gužva , red zgusnut da se ni igla ne bi mogla udenuti, odstojim malo , prošetam do ulaza , pitam radnika obezbeđenja rade li oni unutra nešto pošto se red ne mrda , a niko ne izlazi ,da slučajno ne protestvuju pošto imaju vanredne slučajeve , mislim nas, i još koješta, da malo odagnam bes.Poslovično ljubazan covek-  dreknu. Necu reći šta ,ali ponovo napravim nalevokrug i vratim se kuci umorna kao da sam ceo dan kopala.

       Sledećeg dana ista slika , drugi likovi u redu.Ipak neko završava, pomislim u sebi . Nakitim se osmehom i pravo do vratara. Ja nikad neću doći na red kažem kao za sebe (ali dovoljno glasno da me on cuje) hoćete gospođo , ako dođete na vreme,,. Molim , kažem ja, svako jutro sam tu pre devet. Da,gospođo, ali mi radimo od pola osam , a red se formira već od šest . Šta…. zinuh i nalevokrug.Znaci ……ponovo sutra.aaa

    

       

 #
Stize, ali dokle ?
panicnadezda | 09 Decembar, 2013 21:17

Skoro godinu dana stiže. Nekada dan pre , nekada-dan posle , ali ne kasni.

Penzija

Oni koji imaju manje, kažu super – dobra je.

Za one koji nemaju nista, ja sam puna ko brod.

Oni, pak, koji imaju znatno više sažaljivo gledaju.Njima je i to znatno više, malo.Pitaju se kako namičem kraj sa krajem. Pošteno rečeno ne znam ni ja.

Prva tri dana se osećam ko bog. Potom nastupa minus faza . Dam državi sta je njeno. Taman posla da se brukam  pred njom, koja je  meni dužna mnogo više . Ona uvek broji samo tuđe dugove . Omogućila mi rmbanje 35 godina , odredila koeficijent i  procenila deo kolača koji je za toliko rmbačenje taman za život , odnosno preživljavanje. Pa kako se ko snađe. Važno je da vas zbaci sa grbače. Tamo ih uvek ima previše. Ipak …..

Ona misli na svoje podanike. Otvara banke na svakom ćosku da se mnogo ne cimate dok idete po crkavicu koju željno isčekujete .  Podrazumeva se, strane banke . Jezik da izlomite dok se naviknete na ta imena - Recimo Raj-fazen sam morala da razložim. Prva tri slova lako upamtih, ali ostatatku sam morala dodati neki smisao pa celu reč prevedoh po Vuku – raj u fazama. Ono poslednje slovo nema veze , nekako se utopi u reč.Pa onda AIK, pa mozda i Rik i etcra.

Državne su davno ugasili i opelješili. Bilo je tu pušaka , eksprtskih izveštaja i,, prijateljskih ,, stranih sugestija. Šta znamo mi šta je za nas dobro ? Ni glave nam ne trebaju , kad ima ko da  misli za nas. Koliko se sećam nekih deset , a ,možda i više hiljada ljudi zaposlenih u tim bankama platiše cenu tranzicije i bogaćenja onih koji tu tranziciju izvedoše,  Neke izbaciše na ulicu, neke rasejaše po grobljima, a oni koji se ne snađoše,  završiše na biru  za zapošljavanje. Kažu još uvek čekaju posao i muljaju nešto sa strane .

Tuga i sitnica . Šta je to u poređenju s blagodetima koje zahvaljujuci takvim potezima danas uživamo.


Što se mene tiče davno sam otvorila račun u najbližoj, domaćoj banci. Mogla sam i u pižami da skoknem do nje da me niko ne vidi izuzimajući bankarske radnike. Nema bruke. Oni me znaju i u boljim danima i izdanjima. Privilegija, nema šta. Ali ne traje.

Privremenost je naša sudbina...

  Stize dan D. Na tv-u javljaju da je uplaćena penzija. Žurim da podignem pristiglu polovinu. Ali , vraga.Pred bankom ogroman red. Neobično  ,ali ne slutim. Mrzi me da čekam. Uvek me je mrzelo.  Guram karticu u bankomat - zeleni ekran me obaveštava da je van funkcije. Šta je ovo – pitam se na glas ?

Zar ne znate – odgovara najbliži iz reda - banka je propala. Molim , izgovorih zapanjeno!!! Kako bih znala kada je jos juče normalno radila. Juče je juče – brecnu se čovek, ko da  sam ja kriva. Promuvah se kroz red da proverim informaciju. Službenica sleđenog lica potvrđuje. Kad ste saznali upitah? Jutros – odgovora  umorno. Gde će te ? – Biro za nezaposlene. A mi, mislim klijenti ?...... Poštanska štedionica.

Bes klija , ali o tom - potom.

 

 

 #