Categories
My Links
Generalna
TRAŽI SNAJKU
panicnadezda | 28 Februar, 2016 17:15

 


Traži , ali ko je pita. Onaj koji se pita nalazi mnoge , ali na nju ne nailazi. Neke je upoznala , neke ne. Pozamašan broj . Crnokose , plavuše , brinete - prodefilovaše pred njenim očima. Zamoli ga  da je više ne upoznaje sa onima  koje neće ostati u kući , sve dok ne bude siguran, da je ta -  TA.

  Za sada poštuje . Dolaze i dalje. Protrče kroz noć ili par noći , ali duže ne ostaju. Brza konzumacija. Strah je da mu se ne osladi i pređe u naviku. Danas se mladi (ako baš nisu veoma mladi ) retko drže za ruke i bliže upoznaju.  Zaboravili romantiku, koje se zbog trenutka u kome žive , čini joj se , stide  i kojoj se dive -  samo na filmskom platnu. Od gledanja u zvezde - ni traga.

Od upoznavanja do kreveta samo - skok. Sve obrnutim redom.  Ne sablažnjava se ona nad tim niti je pristalica lažnog morala,  ali kad se krene od kraja, teško se vraća na početak. Zato je bolje startovati drugačije. Neće reći da toga nije bilo u njenoj mladosti, ali se moglo brojati na prste. Negovala se čežnja i nije žurilo. Danas  trče da ne zakasne. Heftanje ( seks )  je recept za sve.

Leči frustraciju , oslobađa od stresa , ublažava nervozu.Tako propagira štampa, a i stručnjaci  za tu oblast. Retko podvlače - da bi to - bilo to -   mora  podrazumevati emocije kako ne bi ostala  pustoš. 

Zato ne trče u brak.

Što bi, kad i pre braka  imaju sve. Ili misle da imaju. Ne misli ona da brak podrazumeva  sreću - taman posla, ali vredi pokušati. Mnogi se razvode , ali ima  onih koji ostaju zajedno. Nikada onaj koji je imao promašen brak - kad sabira račune , ne može biti toliko nesrećan, kao onaj koji nije  ni probao.

  Zato razmišlja……….


Da sme, kao što ne sme, uradila bi to. Raspisala bi konkurs koji bi bio objavljen u Srbiji i Crnoj Gori  preko cele strane najtiražnijeg lista za mlade , ako takav postoji  i ako mladi uopšte čitaju - pa neka košta koliko košta. Zna, bilo bi celo bogatstvo , ali vredno svake pare - ako bi uspelo. No, nije ubeđena da bi bio pogodak. Seća se devojke koja je bila čest gost u njenoj kući, podrazumeva se, sina radi , koju u neobaveznom razgovoru o knjigama - upita voli li da čita ? Dobi odgovor ko iz topa – kako da ne!

Gleda je sa probuđenim zanimanjem – em visoka ,  građena ko gazela, interesantnog lica, usto voli da čita - šta lepše? Razneženim  glasom je pita šta najviše voli, ne očekujući baš  klasike, ali bar  Parsonsa, Koelja , Hoseinija - svejedno. Očekivala je sve, samo odgovor,koji na njeno zaprepašćenje, dobi - ne .... redovno prati..... reče....

Lepotu i zdravlje!!!

M o l i m.....nikad čula ( zamuckujući ) - šta beše to? ...(u smislu da joj osveži pamćenje)  na šta će  ona likujući  ....   ne znate.... poznati časopis........

ZATO……..kad bi smela  ….. i kad bi umela da to uradi....

 

Najbolji bi bio  You tube – em ne košta, em se ne čita  , usto dostupan ciljnoj grupi. Ne bi bilo šanse da se ne vidi . Pravi BUM. Dok mašta ( u sebi se smeje) šta bi sve mogla da uradi , samo da ume i da sme. Okačila bi par njegovih fotografija sa raznih strana i meridijana. Ima prelepih. Rekla bi da je moderan tip momka, visok , po mišljenju većine - zgodan.

Častan i  principijelan , zna šta su prave vrednosti, samo ih kod cura teško prepoznaje,  zna  znamenitosti sveta, što  za svakodnevni život i nije  nešto  - voli putovanja, na koja troši sve što zaradi, ali dok radi  -  izdržat će valjda . Morala bi naglasiti da nije tajkun, pa samim tim ni plen za sponzoruše .  Kad nije mrgodan , zna biti vrlo šarmantan i duhovit, ali tvrdoglav ko jarac, jer jeste – JARAC.

Rođen 1. januara.

Da , fali mu šlifa ili šlifu prkosi.

  Rekla bi da za takve majke - ne traže snajke, da ih takvi  mogu imati koliko hoće , ali on još neće , a nju to nervira.

  Što se kućnih poslova tiče mrka kapa. Ustvari, zna da usisa  i da iz sobe izbaci što treba i što ne treba. Drugo pojma nema. Ne zna da isprži jaje , ne zna kako se kuvaju viršle , ne ume da opere času, probao da opegla košulju pa ostao bez košulje, pardon, specijalista za kuvanje čajeva, ali što se kafe tiče ne zna ni čemu džezva služi. - itd.itd.  

Iluzorno nabrajati …. mnogo je toga što ne zna , ali sve što ne zna naučit će..... valjda.... uz njenu pomoć.
Zato.......

Zbog svega što ne zna priželjkuje crnogorku, koja bi razumela ono što ni njen otac, a ni brat - ako ga ima, takođe , ne znaju.

 

Onda bi prešla na nju jer u naslovu stoji - traži snajku.Volela bi da bude vitka , privlačna i zdrava. Volela bi da bude otvorena i zanimljiva ( po njoj važnije od lepa ).Volela bi da je toliko mlada da može da rodi , a dovoljno pametna i lukava da ga zauzda. I.. 

Volela bi da ne nosi štule. Nije to mnogo – zar ne? 


  Sve bi to ona mogla - da ume i sme. No, ne sme. Plaši se sina. Zgranuo bi se. Možda bi je se odrekao preko novina. Možda bi je proglasio ludom - ko zna? Zamislite bruku. Planetarni blam. Svi koji ih znaju ispirali bi usta sa tim. Ne bi joj se dopalo.

Usput bi joj svašta rekao, kao što ima običaj da kaže da ima najluđu majku na svetu, za sada  sa dozom simpatije, što u novonastaloj situaciji ne bi bio slučaj. I na samu pomisao kakve bi posledice mogla izazvati, hvata je panika. Zato će se zadovoljiti sa ovim.

On to ionako ne čita... 

 

 #
GRADITELJKA 2
panicnadezda | 23 Februar, 2016 16:46

 

Nikad kraja. Da je u Japanu podigli bi dva  grada za vreme koliko to traje. Tako joj kažu. No  Japan je Japan , nije Srbija . "Brzopleti"  Japanci za čas  "skarabudže" ono što se u Srbiji  krčka godinama ,  bilo da gradi država (ako nije pred izbore - pa požuri da pokaže efikasnost na delu)  bilo da gradi tajkun , koji je lako došao do para, pa ne zna  šta će sa delom koji nije negde gurnuo . Bilo u slamaricu ili na Kajmane. Zato gradi, da drugi vide i da mu zavide.

Pet meseci buke , struganja , fijukanja , cijukanja , brušenja , rušenja , i  majstorskih dovikivanja – ubaci , prebaci , dodaj , dobro - nije dobro, potegni - pritegni - itd.itd. Mnogo brate .Samo da njih slušate, odradili ste dan. No, nisu oni krivi i vi to znate. Malo je što im prsti mrznu na ciči zimi, zbog crkavice za koju rade, još vi da im zanovetate. Zato to ne radite. Svaki dan viška, crkavica skače. Trljaju ruke - posrećilo im se. Zahtevna poslodavka. Rekoše izvoljeva, a izvoljevanje se plaća. Posla preko glave u vreme kad se zaposleni prebrojavaju na prste. Navijali bi za njih da traje doveka , da nije vas kojima je i dan više - previše. Hajde, da po nalogu graditeljke grade kvart , ili -  bar zgradu , ali oni kroje i prekrajaju , samo jedan stan uz malo fasadne kozmetike - ako se  tako može reći. Jer džaba ekstra   stan, koji ruži fasada. Sve mora da sija.

No, nije samo to. Učestale uniforme.  Svaki čas. Neke zove graditeljka , neki dođu sami. Što komunalna policija koja upozorava i prevaspitava neposlušne , a po pravilu ništa ne uradi - što prava od kojih se krivi- kriju . Jednog dana traže jednog , drugog dana pitaju za druge , a pošto tih - ni od korova - što bi se u narodu reklo,  maltretiraju vas. Dugo već tako , pa i nedavno. Čini se, ni svanulo nije  - zvono na uzbunu. Šta će ? Šunja se do vrata. Pomera špijunku koja baš nije neka i pita - ko je? – Odgovor:  – Policija.....Opet vi - ovako rano !....  Mole da otvori vrata. Ljudi od zakona nisu baš za šalu , mada bi se od nje šala i sa njima mogla očekivati, pošto ne budi ona njih - već oni nju i to ko zna koji put, ali zbog buke ne može da spava, pa otvara. Pitaju za nekog sa sprata iznad. Odgovara stoti put -da pojma nema . Mole ime i prezime . Alarm . Njeno ime i prezime !- Šta će im ?- traže li oni nju  ili one za koje pitaju?.... Samo da upišu... kao dokaz da su bili - rekoše.  A a a aaaaaa – to.Setila se. E , pa neće moći . Umesto imena i prezimena krenu natenane u stilu - malo im je što za druga vrata ne znaju već su se navadili na njena - malo im je što dolaze toliko često da će se uskoro i na ulici početi pozdravljati kao stari znanci -  malo im je što je bude kad im se i koliko  ćefne, a štede one koji nju ne štede, već po ceo dan ruše i lupaju ....malo im je što...... ma, koješta - što ..... fale  samo podaci kako bi mogli da je proglase policijskim doušnikom i stave na spisak onih zbog kojih bi se sama sebe odrekla.

Elem, što se gradnje tiče, nije kraj. Da ne baksuzira , ne sme da kaže ni da se nazire. Ko zna šta još graditeljki može pasti na um? Ali, nešto uradiše. Što je bilo za obijanje - obiše. Što je za malterisanje - izmalterisaše. Prašine i prljavštine mnogo, ali lakše se diše i više ne pretrčava dvorište sa kesom na glavi da joj se majstori smeju. Sad priča sa njima. Zovu je komšinice , a ko zna odakle su. Pretpostavlja da je međusobno zovu živom dosadom, zbog papagajskog pitanja - kad će kraj?

Iskoristi lep dan da ode u prirodu. Sa mrakom stiže kući. Nije pratila šta rade. Sutradan - bela fasada. Sin joj reče –podseća  na  bolnicu. Nju asocira na seoske kuće, od nekad. Danas i u zabačenim selima znaju za druge boje . Misli to je prvi sloj – toniraće lepšom nijansom. Hoćeš vraga. Posle tolikih muka - kraj. Majstori pitaju- kako joj se dopada ?  Šta da im kaže ? – Reče da je bolje nego što je bilo, samo ne zna ko je toliko maštovit da izabere baš tu nijansu.

Nisu oni – odgovoriše.

Znala je.

Danas pravi šok. Pvc stolarija. Sve crno - sačuvaj bože ! Ramovi CRNI. Komornici CRNI . Roletne - C R N E . Kad nisu spuštene i tad su ružne. A , kad su spuštene!!! – horor !!! Bela fasada , crna stolarija . Podseti je na pravac u modi i umetnosti koji se, ako nije pobrkala, zvao pop art. Možda .... misli se...... ma jok ....  ta pojma nema šta je to , kao što je i ona skoro smetnula sa uma da je  ovo ne vrati unazad.

Da se razumemo, ne bi nju bilo briga kakve boje su tuđi prozori  da njeni  prozori ne gledaju baš u tuđe prozore i da to u vazdušnoj liniji nije , maltene nadohvat ruke. Ovako kao da gleda u krematorijum.

Zamislite!!! 

Bogami će je tužiti. Kad je počinjala obeća lep pogled i botaničku baštu na terasi. Od bašte ni traga , a svi su izgledi ni od terase , bar što se nje tiče.

Preostaje joj  pogled u nebo . Bar nešto lepo da nije tako daleko. 

 

 

 #
OD GLASA - NI GLAS
panicnadezda | 18 Februar, 2016 20:16

 

Neverovatno. Zaputi se čovek u dalek svet u vreme kad nizašta nije vreme. Koliko plaše sa svih strana, prosto iz kuće da ne izlaziš . O dalekim putovnjima da ne govori .Terorizam, komarci, Zika virusi , epidemije, pandemije  i koješta još sa čime svakodnevno mašu. Zna ona da ni đavo nije crn kao što se čini i da je većina onoga što se priča smišljeno kako bi narod  skrenuo misli sa svega i svačega. A svega i svačega – hvala bogu - preko glave. Ostalo je pride. Ali, ipak.....ne daj ti bože, da se ono što se događa jednom u hiljadu, desi baš tebi.

Zato čeka glas. Od glasa ništa. Preslišava se. Sve je uradila kako priliči i kako običaji nalažu. Ustala u tri , ispratila, bezbroj puta poželela srećan put i lep provod. Kantu vode sipala za njim , slavinu sa hladnom vodom pustila da teče sve dok nije zamakao ( po narodnom verovanju - dobro za zdravlje ) onda se vratila u krevet da nadoknadi oteti san. Nema sebi šta da prebaci .Doduše, pade joj na pamet, da mu je rekla da se ne vraća kući - ako mu se nešto desi, dosta je bilo, više ne želi ni sebi da pomaže - no, brže- bolje  to smetnu s uma. Prođe ceo dan . I noć ostavi za sobom. Od njega  ni glasa.

 Šalje  poruku  preko vajbera ... ništa... kao da nije ni poslala. Šalje drugu , kratku  koja se debelo plaća.....samo - gde si !?.... na ručku .... odgovara. Ma nemoj , r u č a š – zapanjeno će.... a  kući se nisi javio….. Kako nisam ?.... Nisu stigle poruke koje sam slao?  Govori u množini , ne čeka samo ona. Nisu , jer da jesu , ne bi ona zadirala u roming i rizikovala račun koji će biti ko zna koliki i koji će ON morati da plati ,ali ne iz zajedničkog budžeta . Reče mu da tamo gde se samo troši, smisli način da nešto i zaradi, po cenu da prodaje sebe, ako se tu ima šta prodati. Misleći da se šali, kroz smeh odgovara da su veze jako loše, ali da je ON dobro i da ništa ne brinu.

 Laknu joj – Bermudski trougao zaobiđen , let protekao kako je protekao , a ako može da jede ( među nama rečeno, retko kad ne može ) znači da je dobro. Ima običaj  da kaže dok god dobro jedeš i dobro i s…š ne brini. ON već jede znači - dobro je. No tek je prvi dan. Čeka ga još petnaest.

Potom danima - muk. Prijatelj šalje poruku da su svi dobro , ON najbolje. Sumnjivo joj. Vršnjaci , ali niko nije preživeo ono što se njemu dva puta zaredom desilo. Ako je njemu najbolje zar ne bi ON  slao poruke , a ne drug , kome baš i nisu sve koze na broju – zakačio dijareju. Nešto tu zaudara. Svašta joj se mota po glavi .... gnjavi sina. Sin nestrpljivo – ne tripuj , ON uživa , pobego iz ovog sivila pa mu lepo .... zna po sebi .... kaza.  Ali ON nije ti, kao što njegove godine nisu tvoje - govori ona....Gluv za godine u kojima nije bio – ne razume - istrajava - ne brini .... super je ON.  Ipak nakon par dana ćutanja jedno jutro se i sinu omače – vidiš li ti… ON- kao da mi ne postojimo. Ne brini sine, setiće se ON nas kad se bude vratio, nema gde drugo , a ni kome.

Prođoše dani. Vreme za povratak. Ne znaju - kad . Računaju … utorak , sreda , četvrtak - najkasnije .. ako dobro računaju. Tako i bi. Javlja se sa aerodroma. Za pola sata je kod kuće. Moli je da bude tu – nije poneo ključeve  od stana. Misli da vrati loptu, pa da ON malo čeka, kao što su oni čekali glas od njega . Ali ne uradi to . Sažali se. Ko veli umoran je, feleričan , možda i razočaran. Smlatio pare , a ne zna zašto. Strepi od njene reakcije . Ionako je to putovanje smatrala suludim. Ne bi je iznenadilo da je razočaran . Zna neke koji su o Kubi pričali kao zemlji mraka u koju ne bi ponovo išli, a šepurili se po luksuznim hotelima što sa njim , odnosno njima, nije slučaj.Takođe , zna, da su njihovi aršini dijametralno suprotni njegovim , ali, ipak, …… nikad se ne zna.

Konačno stiže….

Preplanuo , preporođen , nasmejan i vedar.

 Za neverovati.

 Pančito na usluzi, linda mućaća – reče….. Mani ti meni linda mućaća , no polaži račune . Pretpostavlja da mu je to novi nadimak pa ga brzo prihvata. U životu su ga pratili razni. U mladosti je bio Sandokan, potom neki doktor kome je zaboravila ime, onda neki treći u zavisnosti od toga da li je puštao bradu ili ne. Svaki je umeo da nosi kao i najnoviji. Po prirodi sluhista, brzo usvaja nove izraze i restlove drugih jezika što kratkoročno izdašno koristi. Unapred zna da će mu svaka priča biti začinjena sa nekom španskom rečju.

Nije se ni ljudski umio kreće ko navijen…….. Ako postoji raj ,onda je ON bio u njemu. Hoće nazad , ovoga puta sa njom i ako je moguće zauvek. Mogao bi, reče, tamo da umre , ne bi zažalio..... Zamisli , kaže:

Ceo dan u papučama i šorcu. Nema zime , za ta peći nikad nisu čuli, a i šta će im kada ih greje sunce. Oldtajmeri sa japanskim motorima na svakom koraku.Takva tri su ih dočekala na aerodromu. Šibaju ko ludi , a svi pretrčavaju ulice. Ne jure semafore ko mi. Policajci ih gledaju , ali ne reaguju. Kod nas kad pređeš ulicu gledaš kad će iz stuba iskočiti policajac da te odere što si prešao van pešačkog prelaza, ko ono par puta njega. Beli čovek je zaštićen ko beli medved. Ako ideš sa Kubancem legitimišu njega ,tebe ne diraju. Nije pravedno, ali prija. Jednom rečju partizanština. Pušiš gde hoćeš, prelaziš ulicu gde hoćeš, frljneš pikavac gde hoćeš  i radiš šta  hoćeš.

Milina živa.

Havana – velegrad. Veća od Beograda. Za one sa kulturološkim potrebama ima šta da se vidi i koješta nauči. Svaka ulica priča za sebe. Kombinacija velelepnih zdanja , vrhunskih hotela , starih kuća , propalih fasada i drvenog makadama. Sa svih strana okružena morem. U nekim krajevima povremeno nema vode , ali uz takvu atmosferu ne smeta. Kubanci nigde ne žure. Sve što rade, natenane rade, ko da je večnost pred njima. Ukapiraš  formulu za dugovečnost. Glasi - ne juri .  Dokaz za to je klub 125 godišnjaka. Da ne veruješ.

Maše rukom - sa željom da ga prekine ili bar uspori. Moli ga da....

Udahne vazduh i malo se odmori.... bezuspešno ….ne vredi..

Nastavlja: Petnaest dana nije video namrgođenog Kubanca , a teško žive. Dovijaju se kako znaju i umeju  Prosečna zarada im je 60 pezosa što je manje od 60 evra. Nemaju čokolade, nemaju farmerke ,ma koješta nemaju.  Ali , za razliku od nas  svi vedri i nasmejani. Zadovoljni onim što imaju . Valjda ne znaju za bolje. Na svakom ćošku muzika i salsa . Svi igraju -  mladi , stari, mršavi, debeli , domaćini i stranci .

Lep narod. Nasmejan narod . Veseo narod. Ljubazan narod .Predusretljiv narod.

 Gledaju televiziju, igraju bejzbol,  preko dana  domine  cepaju domine na ulici ili lupaju u tuk- tuk. Svakodnevno organizuju priredbe za decu. Brinu o njima.

Ne znaju šta je demokratija , a i bolje, kad im ona stigne odoše u  klinac. Stigla je kod nas pa ne znamo gde nam je d..e , a gde glava. Šta će im to? Vreme stalo u šezdesetim. Tu i tamo neka brendirana prodavnica , ali bez obzira na to još najmanje dvadeset godina Ameri neće tamo, izuzimajući kao  turisti. Voleo bi da bude tako. Gde god ti šupljoglavci stignu naprave s..nje.

 Usput prepriča razgovor sa jednim. Iznervirao ga. Jedini kome je to uspelo. Slučajno za istim stolom . Odakle je - pita ga Amerikanac za koga će se ispostaviti da je Kanađanin. Odgovara  da je iz Srbije. A.. Čehoslovakija . No Čehoslovakija – Serbia, Đoković- napinje se. Aaaa Bulgarija - setio se. No Bulgarija  - SERBIJA podvikne ON . Onaj digne ruku i pobedonosno lupi -  Afrika. Puče mu film pa upita odakle je on. Ovaj mu pun sebe prepotentno odgovora – iz Kanade. Sa rukom na čelu kobajagi se priseća - Aaaaaaaaaa  Kanada , gde  beše  Kanada? Zaprepašćeni Kanađanin zinu , iskolači oči u neverici da neko ne zna gde je njegova velika zemlja, ali ga ON nije mogao gledati, pa ode. Žao mu samo što ga nije slikao. Imalo bi šta da se vidi na tom blentavom licu-reče.

Dobro , a Kubanke, pita ga ona.

 Lepe žene , nema šta i coknu ustima. Znam da su lepe, no jesi li se malo ovajdio? Ko… ja! – svašta.... Ma joooooooooook….

 

 

 

 

 

 #
ČEKA GLAS
panicnadezda | 03 Februar, 2016 11:40

 

Odoše. Dalek put - za pozne godine. Ideja - odavno, realizacija nedavno. Dosta ih ide. Drugari iz davnina. Osam muškaraca i dve žene.Putuju u zemlju idola svoje mladosti. Hvataju poslednji voz , dok se nešto ili sve ne promeni. Svi načeti i pomalo felerični. Nekom fali ovo , nekom ono , a jednog samo što traktor nije pregazio. Dva puta jedva živu glavu izvukao. Ali  ne haje za to. Kad ga pitate kako je? Uvek isti odgovor – odlično, šta mi fali?

A fali mu svašta.

 

Podeliše zaduženja. Jedan završava karte, drugi smeštaj , treći kontaktira ambasadu, gde im je drugarica visoko kotirana, četvrti sređuje smeštaj- itd.itd. Sve teče ko po loju . Problem se stvori oko toga koliko dana na kopnu, koliko na moru. Jedni bi da vide sve ,drugi da se kupaju - dok ovde sneži i zubi cvokoću. Uželeli se sunca od koga beže kad krene da prži. Ali uvek je tako. Kad nečega nema - hoćete - baš to. Postigoše dogovor - pola , pola. 

Krenu pakovanje. Jednom od njih, ona pomaže. Ona ubacuje – ON izbacuje. Bilo gde da ide nosi samo par prnjica. Prevaspitao je i nju. Naučio je da sve svoje ne vuče sa sobom. Dok je bilo po njenom stvari su preticale , po njegovom uvek nešto fali. Manje stvari je lakše  nositi, a i manja šteta ako vam izgube prtljag. No, više ništa nije isto. Vreme se preokrenulo. Cunami , poplave, tornada- udaraju neočekivano kad ih najmanje očekujete. Ubeđuje ga da ponese  više u slučaju da se tako nešto dogodi.Neće da čuje .  Strogo kontroliše prtljag i na kraju udara ključ u bravu kako ona ne bi nešto krišom ubacila.

Sa koferom ponese hrpu saveta. Doktor mu kaže – let je dug –svaki sat vremena moraš protegnuti noge zbog cirkulacije, po cenu da te proglase teroristom. Usput mu konspirativnim glasom šapnu, ali ona ču- ne smeš biti odozgo. Na pitanje šta je to odozgo , zaverenički se nasmejaše. Ukapira. Dodade ono što je mislila da neko drugi treba da kaže – nemoj slučajno da uzmeš vijagru – dokrajčiće te. Nađe se i sin da neku progovori. Smatra ima pravo , a i više zna, jer je tamo bio pre njih. Preporuči ocu da ne zagleda svaki ćošak – video je on sve - ti se samo opusti i uživaj. Što ne stigneš da vidiš opisat ću  ti ja. Kako da ne? - Oboje znaju, što njemu uleti na jedno uvo , na drugo mnogo brže izleti. Ne samo u ovom slučaju.

Stiže dan polaska. Sveti Sava je. Ne voli taj datum- na taj dan su joj ubili oca . Nekako joj loš znak. Ali što je, tu je , promene nema. Pred spavanje uključi čitav orkestar - tri mobilna telefona i  dva  sata kako  ne bi promašio pola četiri…. Au muke – kuka ona .Kako će tako rano da ustane?... Ne moraš, kaže joj ON, ostani da spavaš, kao da ona ne zna da ON tako ne misli. Gde da spava, misli se? Mora ustati , mora ga ispratiti, normalno ne do aerodroma – čekaće ga  taksi ispred vrata , ali neko mora zaključati stan i prosuti vodu za srećan put. Sinu to uvek radi ( ali krišom - ne veruje u to)mora i njemu . Ne zna ni ona  znači li to nešto, ali ne propušta. Za sina ima posebnu šerpu sa ručkom, koju kad zavitla - voda lepo šljusne.

Ali ON nije sin. ON je feleričan. Šerpica je za njega mala. Čini joj se da bi i bure  bilo premalo koliko mu sreće treba da to izdrži.Računa da bi cisterna bila prava mera , ali, nažalost, cisternu nema. Bure ima , ali je u njemu kupus, zato uze najveću vanglu koju ima i zavitla sa sprata . Odjeknu , a i videlo se sutradan. Koliko je vode bilo, dvorište se nije osušilo do podne. A pesak majstora koji bez prestanka mesecima  rade, osvanu mokar. Nije joj žao.

Čeka glas - jeli preživeo.

 

 

 

 #