Nikad kraja. Da je u Japanu podigli bi dva  grada za vreme koliko to traje. Tako joj kažu. No  Japan je Japan , nije Srbija . "Brzopleti"  Japanci za čas  "skarabudže" ono što se u Srbiji  krčka godinama ,  bilo da gradi država (ako nije pred izbore - pa požuri da pokaže efikasnost na delu)  bilo da gradi tajkun , koji je lako došao do para, pa ne zna  šta će sa delom koji nije negde gurnuo . Bilo u slamaricu ili na Kajmane. Zato gradi, da drugi vide i da mu zavide.

Pet meseci buke , struganja , fijukanja , cijukanja , brušenja , rušenja , i  majstorskih dovikivanja – ubaci , prebaci , dodaj , dobro - nije dobro, potegni - pritegni - itd.itd. Mnogo brate .Samo da njih slušate, odradili ste dan. No, nisu oni krivi i vi to znate. Malo je što im prsti mrznu na ciči zimi, zbog crkavice za koju rade, još vi da im zanovetate. Zato to ne radite. Svaki dan viška, crkavica skače. Trljaju ruke - posrećilo im se. Zahtevna poslodavka. Rekoše izvoljeva, a izvoljevanje se plaća. Posla preko glave u vreme kad se zaposleni broje na prste. Navijali bi za njih da traje doveka , da nije vas kojima je i dan više - previše. Hajde, da po nalogu graditeljke grade kvart , ili -  bar zgradu , ali oni kroje i prekrajaju , samo jedan stan uz malo fasadne kozmetike - ako se  tako može reći. Jer džaba ekstra   stan, koji ruži fasada. Sve mora da sija.

No, nije samo to. Učestale uniforme.  Svaki čas. Neke zove graditeljka , neki dođu sami. Što komunalna policija koja upozorava i prevaspitava neposlušne , a po pravilu ništa ne uradi - što prava od kojih se krivi - kriju . Jednog dana traže jednog , drugog dana pitaju za druge , a pošto tih - ni od korova - što bi se u narodu reklo,  maltretiraju vas. Dugo već tako , pa i nedavno. Čini se, ni svanulo nije  - zvono na uzbunu. Šta će ? Šunja se do vrata. Pomera špijunku koja baš nije neka i pita - ko je? – Odgovor:  – Policija.....Opet vi - ovako rano !....  Mole da otvori vrata. Ljudi od zakona nisu baš za šalu , mada bi se od nje šala i sa njima mogla očekivati, pošto ne budi ona njih - već oni nju i to ko zna koji put, ali zbog buke ne može da spava, pa otvara. Pitaju za nekog sa sprata iznad. Odgovara stoti put -da pojma nema . Mole ime i prezime .

Alarm ....

Njeno ime i prezime !- Šta će im ?- traže li oni nju  ili one za koje pitaju?.... Samo da upišu... kao dokaz da su bili - rekoše.  A a a aaaaaa – to.Setila se . E , pa neće moći . Umesto imena i prezimena krenu natenane u stilu - malo im je što za druga vrata ne znaju, već su se navadili na njena - malo im je što dolaze toliko često da će se uskoro i na ulici početi pozdravljati kao stari znanci -  malo im je što je bude kad im se i koliko  ćefne, a štede one koji nju ne štede, već po ceo dan ruše i lupaju ....malo im je što...... ma, koješta - što ..... fale  samo podaci kako bi mogli da je proglase policijskim doušnikom i stave na spisak onih zbog kojih bi se sama sebe odrekla.

Elem, što se gradnje tiče, nije kraj. Da ne baksuzira , ne sme da kaže ni da se nazire. Ko zna šta još graditeljki može pasti na um? Ali, nešto uradiše. Što je bilo za obijanje - obiše. Što je za malterisanje - izmalterisaše. Prašine i prljavštine mnogo, ali lakše se diše i više ne pretrčava dvorište sa kesom na glavi da joj se majstori smeju. Sad priča sa njima. Zovu je komšinice , a ko zna odakle su. Pretpostavlja da je međusobno zovu živom dosadom, zbog svakodnevnog pitanja - kad će kraj?

Iskoristi lep dan da ode u prirodu. Sa mrakom stiže kući. Nije pratila šta rade. Sutradan - bela fasada. Sin joj reče –podseća  na  bolnicu. Nju asocira na starinske seoske kuće . Danas i u zabačenim selima znaju za druge boje . Misli to je prvi sloj – toniraće lepšom nijansom. Hoćeš vraga. Posle tolikih muka - kraj.

Majstori pitaju - kako joj se dopada ?  Šta da im kaže ? – Reče da je bolje nego što je bilo, samo ne zna ko je toliko maštovit da izabere baš tu nijansu.

Nisu oni – odgovoriše.

Znala je.

Danas pravi šok. Pvc stolarija. Sve crno - sačuvaj bože ! Ramovi CRNI. Komornici CRNI . Roletne - C R N E . Kad nisu spuštene i tad su ružne. A , kad su spuštene!!! – horor !!! Bela fasada , crna stolarija . Podseti je na pravac u modi i umetnosti koji se, ako nije pobrkala, zvaše - pop art. Možda .... misli se...... ma jok ....  ta pojma nema šta je to , kao što je i ona skoro smetnula sa uma da je  ovo ne vrati unazad.

Da se razumemo, ne bi nju bilo briga kakve boje su tuđi prozori  da njeni  prozori ne gledaju baš u tuđe prozore i da to u vazdušnoj liniji nije , maltene nadohvat ruke. Ovako kao da gleda u krematorijum.

Zamislite!!! 

Bogami će je tužiti. Kad je počinjala obeća lep pogled i botaničku baštu na terasi. Od bašte ni traga , a svi su izgledi ni od terase , bar što se nje tiče.

Preostaje joj  pogled u nebo . Bar nešto lepo da nije tako daleko.