Categories
My Links
Generalna
UTEKOSMO
panicnadezda | 14 Mart, 2013 20:24

Utekosmo. Ruku pod ruku ,korak po korak , kao da smo krenuli pred oltar , a ne u bežaniju od razjarene mase, izbismo u Istiklal ulicu.To vam je kao naša Knez Mihajlova samo duža i znatno uža. Ako mene pitate naša je lepša. Kod nas svetleće dekoracije na svakom koraku, kod njih po gde koja. Kod nas dekorisani izlozi radnji sa'' firmiranom'' garderobom  koja je to samo za nas. Kod onih koji nam je šalju  trećerazrednog kvaliteta , predviđena za ljude sa tanjim džepom. Svejedno. Onima koji je kupuju bitna je samo etiketa.

Nažalost većina kupaca su mladi , podržavani od roditelja koji imaju pare ,ali ne i vremena za njih. Šta da se radi ? Valjda je to normalno u društvima u tranziciji. Prepustite mlade njima samima i budite ubeđeni da će stvoriti falš sistem vrednosti o kome će psiholozi , pedagozi i drugi stručnjaci raspravljati na tribinama posvećenim mladoj populaciji. Uvek u odsustvu onih o kojima se raspravlja.

        No , mi smo u Istiklal ulici ,  poslednje decembarske noći, odlazeće 2012 god. Sve radnje otvorene ,svi rastorani rade. Iz okolnih sokačeta nadire masa tamnoputih muškaraca i retko pokoja žena. Valjda one kod njih ne slave novu godinu ili to krišom čine u odsustvu jačih polovina . Posle scene na trgu ne osećam se prijatno. Ne znam šta ta rulja mladih , sredovečnih i starijih muškaraca smera. Zato bih volela da ima više zena. One su  pitomije.

     Vlasnici  restorana izražavaju dobrodošlicu i radost što vas vide vukući vas za rukav kako bi probali neki specijalitet koji nigde drugo nećete probati. Nesvikla na tako nešto, što je kod nas nezamislivo, pošto naši trgovci znaju da je to gubljenje vremena sa ljudima u čijim džepovima zveckaju samo metali , mene  to nasrtljivo presretanje plaši , a onda shvatam da se ne može izbeći. Nema mira. Ovo me frustrira kažem njemu.Odgovor izleće ko iz topa ,, Zar to nije ono što si želela , draga ,,. Shvatam, jedva dočekao moju kuknjavu. Ide tirada- nisi htela ovo , nisi htela ono, itd.itd. 

        Ustvari , ON likuje-...... milo mu 

       Izvuko nas čovek iz kandži demonstranata , a ja ni reč. Nema pohvale , nema komentara na njegovo viteštvo , zahvaljujući kome još uvek nosimo glave na ramenima. Bih , ali se ne usuđujem , znajući šta će se po povratku dogoditi. Od prilike- bila je to borba Davida i Golijata u kojoj  zna se David , odnosno ON  - pobeđuje. 

      Potom , Kosovska bitka se nije dogodila tamo gde jeste , već na terenu Turske gde je zamislite prosečan Srbin odneo pobedu. Čak ni Napoleonove bitke neće biti ravne podvigu koji  je ON napravio. I ko zna šta još. Dometi njegove mašte i šarma su nesagledivi. Normalno , niko neće verovati, ali će društvo uživati u njegovom pripovedanju i mome strahu iz njegove vizure.Zato i dalje ćutim.

        Svojom visinom , prodornim pogledom i neverovetnim mirom razgrće gomilu pred nama.

       Taksija ni na vidiku. Žudim za sigurnošću i padom adrenalina . Kako stići do hotela kad ne znam kud vodi ovaj put. Oslanjam se na njegovu sposobnost orijentacije , a tako mrzim osećaj sopstvene nemoći. Ne brini kaže ON - samo ti uživaj. U čemu? - povisim ton . Vidiš sa desne strane kao što sam i mislio je Galata kula- kaže ,, turistički vodič,,.Prepoznajem je po slikama.Konstatujem da je u prirodi još misterioznija , ali se zadovoljavam lepotom sa distance. Odbijam da je osmotrimo iznutra. Ove večeri me sve plaši.

      Silazimo niz neki sokak sa dotrajalim makadamom i stotinama rupčaga koje mi uništavaju čizme, a bogami i noge. Nazirem odsjaj vode i most oskudno osvetljen. To ti je Galata most-kaže ON. Dodaje da ćemo ga za čas preći , a meni se čini da mu kraja nema.

       Na mostu stotine alasa zabacuju svoje udice ne bi li bar ove noći, kad se godine sudaraju i odvajaju, upecali onu zlatnu. Ponovo sve sami muškarci. Turci izgleda ne haju  za novogodišnje praznike ili im mi pridajemo preveliki značaj. Verovatno ovo drugo iz razloga što tokom godine imamo malo razloga za radost , bar tada da je izmislimo.

       Konačno , u poređenju sa nama gde sve pršti, oskudni vatromet objavi da je nove godina stigla. Nas dvoje razmenismo novogodišnje čestitke i želje. Poželeh i ribarima dobar ulov , a sebi, ove večeri, samo taksi. Prva želja u 2013. mi se ostvarila - za druge videćemo.

 

 

 #
STAMPEDO 2
panicnadezda | 05 Mart, 2013 09:19

       ON je odlučio.Ništa od novogodišnje proslave u hotelu. Ništa od male crne haljine i salonki " debelo" plaćenih na elitnoj lokaciji Beogradskog buvljaka, rezervisanoj za srednju klasu i one ispod nje.  Šteta. Neće biti baklava , tufahija i drugih turskih specijaliteta. Propustćemo  lelujanje kukovima i nadaleko poznati turski ples. To mu je žao - znam ,ali se pravim da ne primećujem  pogled  usmeren na reklamni pano za muške oči. 

       Bagažiram toaletu predviđenu za svečane prilike sa mišlju da ih nisam morala tegliti iz Beograda. Ponovo navlačim farmerke , Meklaud jaknu i udobne čizme. Krećemo u susret 2013   koja nas negde čeka ili mi nju  svejedno.

 

      Gde ćemo ?- pitam. Svi putevi vode u Taksim -kaze ON. Stvarno - ja mislila u Rim, ali ne govorim. Pobogu , od starog grada do Taksima, po mojoj proceni, ima ceo dan hoda. Nadam se da idemo taksijem,rekli su da je  ovde  izuzetno jeftin  , a to je ionako jedini luksuz koji ćemo sebi priuštiti, pokušavam da ga odobrovoljim.  Ne, kaže ON.

      Ići ćemo stazama Turaka. Malo peške ,malo prevozom.Kako ćeš inače upoznati grad?  Zaboravlja čovek da se još uvek nismo nastanili u Istanbulu .  

      Ostalo ponovo kao na pokretnoj traci. Peške do tramvaja , tramvajem do nekakve uspinjače, uspinjačom do Taksima. Šta da  kažem, put koji ne bih umela da ponovim. Ali zato zna ON .Uvek je i znao. Uloga koja mu savršeno odgovara- - gospodar prostora i rešavanja rebusa. Sa malom dozom ljubomore i istom količinom ponosa mogu da kažem da ne postoji lavirint iz koga se taj čovek ne bi iskobeljao . Nadam se da će tako biti i sada.

      Stupamo na tlo Taksima. Nema dobrodošlice , svetlećih lampiona i novogodišnjih ukrasa.U pretećem polumraku DEMONSTRACIJE. Masa tamnoputih, razjarenih i ljutitih muškaraca drži govore i uzvikuje. Ne razumem šta pričaju. Ja sam poliglota samo u pantomimi. Ali po govoru tela i načinu na koji ispoljavaju svoj bunt slutim ogroman bes. Ovi se ne zadovoljavaju šerpama ,loncima i poklopcima. Njima pre dolikuju kubure. Hoće da biju. Jasno ko dan.

       Drhturim. Nešto od vlažne, prohladne noći - više od straha.

       Dakle to je to, kažem . Molim - pita me ON . 

       Ne moli mene , već boga. Zašto? - reč koju često koristi i koja me u normalnim okolnostima veoma nervira , a u ovom momentu dovodi do erupcije besa.

      Pa ,eto , samo zato sto su generacije mojih predaka preživele 500 god. ropstva pod Turcima , a ja poslednje pare dala da platim ceh za one koji su preživeli. Biće krvi, dodajem.

      Buljuk policijskih automobila sa zaglušujucom škripom guma i sirena stupa na mesto događaja. Njihovo prisustvo u oklopnim uniformama još više potencira moj strah. Bežimo-kažem ja.

      Svestan mog nemira , glasom u jednoj ravni kaže-uzmi me pod ruku i prati. Visoko uzdignute glave, za istu veći od svih njih, sporim korakom kao da se radi o snimanju neke filmske scene , a ne spasavanju glava prodire kroz  gomilu i uspeva. 

     "  Na sigurnom smo "- kaže . Hajdemo u hotel - vapim. Zar moramo biti na ulici da bi dočekali novu godinu? Zar ona ne dolazi i u hotel ? Ne - otsečno kaže neustrašivi Sulejman Velicanstveni iako ni jednu epizodu serije nije odgledao , ali mu ono Veličanstveni jako prija pa se poistovetio sa njim. Drskosti. Da je ona gomila to znala spalila bi nas na licu mesta. Zato ćutim.

 

      .

    .

 #