Categories
My Links
Generalna
DA ZLO NE ČUJE
panicnadezda | 17 Septembar, 2017 16:30

 

Znate  pesmu – „ nedelja, prokleta nedelja „

            Ne kune ona nedelju niti bilo koji dan , ali svima je poznato da od svih dana u nedelji , nedelju najmanje voli. Ne misli da joj se u nedelju nešto strašno desilo što ostavlja nepopravljive tragove na  psihi , ukoliko to nije bilo u periodu fetusa ili ranog detinjstva, što senzori beleže , a mozak zaboravlja. Uglavnom za nedelju uvek pravi plan da bi deo dana utrošila. Pre toga završi poslove vezane za domaćinstvo,  kako bi rasterećeno prišla realizaciji istog. Nekada šmugne kod nekog koga dugo nije videla , a zna da joj neće zalupiti vrata pred nosom ( banula kad pristojni ljudi ne banjavaju ) i zna da će ih njen dolazak obradovati , nekada skokne do periferije grada kako bi proširila vidike iz geografije , nekada malo dalje...itd....itd...


            Danas isto. Budi se sa osećajem dosade i mučnine u stomaku. Zna da je nedelja. Nema plan. Uz prvu kafu na brzaka razmatra moguće varijante - gde zbrisati? Ništa pametno joj ne pada napamet. Može i tako, misli se u sebi. Šta fali spontanoj šetnji po glavnoj štrafti koja joj je nadomak ruke za koju oni kojima nije tako blizu , maltene, pakuju kofere, kako bi malo prošetali i nešto pazarili.Televizor ne pali. Uključuje se namenski.  ON ga uključuje - kada je neka utakmica od značaja , ona kada je neki značajan film, repriziran milion i jedan put. Nije bitno - guta i to. Samo da ne gleda one koji se ne skidaju sa ekrana. Njih stvarno ne može.

Averzija prema istim licima , obećanjima, grandioznim poduhvatima i uspesima ( u zemlji gde se od besa i izobilja ljudi svakodnevno ubijaju ili u beznađu ubijaju druge ) je toliko velika da joj često promakne nešto što bi trebalo čuti.

Ali tu je KIC- komšijski informativni centar - sve sazna - samo malo kasnije.

            Dakle, krenuše. Društvo joj pravi ON . Cilj - glavna štrafta , jedan kafić , drugi kafić , krug Nacionalnim parkom ( Kalemegdan ) koji poznaje ko svoj džep , još iz perioda kada je njen mali bio nesnosan mali za kojim je neprestano trčala i tako upoznala sve kalemegdanske staze i bogaze.

            Od njihove kuće do prve štrafte par koraka. Na par koraka , tik, do Nacionalnog teatra  -  prvi špalir. Policajci ko Marsovci, kako ih zamišlja mali Perica ili ona, svejedno - oklopljeni u tesne raznobojne uniforme da vam se čini da ne mogu disati, pred njima štitovi ko u italijanskim filmovima , za pojasom pištolji , u rukama - pendreci na gotovs.

 Veza joj se stomak u čvor. Tako to izgleda, misli u sebi. Žali Britance , Špance i Ruse koji su na meti terorista svaki dan  . Bojažljivim , konspirativnim tonom pita prvog policajca  -  kakvu dojavu imaju?

O kakvoj dojavi pričate gospođo , povišenim  tonom, dok je očima skenira od glave do pete kao da ona može biti preteća sila  ? .....i pljucnu ustranu pu, pu - u smislu da zlo ne čuje...što ona tako protumači...

    Znači nema dojave.. .....Nema , odgovori on.

           Šta radite onda pod punom ratnom opremom u nedeljno jutro - plašite - preplašen narod !?

            Bez želje da širi priču ljutito  naredi da zaobiđe špalir kroz koji ne sme proći. Ne voli naređenja , protestovala bi da se pendrek ne cimnu uvis , a pošto sila Boga ne moli , šta će kud će, uz besno gunđanje jače polovine , poslušno napravi krug . U sebi misli , ako tu treba da prođe neko od onih koje ni na ekranu ne može gledati - nema štete.


            Nastaviše dalje. Put ih vodi u Čika Ljubinu ulicu. Tu se tek zapanji. Ni uže ulice ni više policajaca. Načičkani jedan do drugog. Čini vam se da bacite iglu - do zemlje stigla ne bi, ostala bi na jednom od njih. U tom trenu nad glavom tri helikoptera jurišaju nekud.

AUUUU - zavapi ona.

 Ne sluti na dobro - reče njemu koji je vuče za sobom kako se ne bi ponovila scena sa prethodnim špalirom.

Na sreću ču je ljubazan policajac koji bi da razbije monotoniju čekanja u stavu mirno i reče:

Šta ne sluti na dobro gospođo?

Sve - odgovori ona.

 Prvo - vas toliko , u takvoj opremi , sa  toliko oružja ,  u nedeljno jutro kad ljudi spavaju i ništa ne slute, dok nebom krstare helikopteri , koji bi i mrtve probudili. Sve to mladiću ne sluti na dobro.....

To kažem i ja gospođo. Reče : da ima neki šmrk i ne seća se kakav sprej sve bi on njih naučio pameti . Onako kako bi Putin uradio . Nikad im više ne bi palo napamet da ponosno paradiraju. Malo im je  to što rade  u četiri zida , hoće i na ulici da nam decu  kvare....

Moooolim .... izusti ona.....znači sve to zbog toga?

 Zbog toga gospođo , zar niste znali?

 Nisam.... ne gledam tv...

Mislila sam ...... pu , pu , pu - da zlo ne čuje...

 

 

 

           

             

           

           

           

               

 

 #
DOĐOŠI
panicnadezda | 02 Septembar, 2017 20:32

 

            Mnogo ih je. Oni koji nadaleko zavole miris velegrada, pa dođu da bi ostali. Oni koji dođu sa namerom da se vrate tamo otkud su došli , a ostanu. Oni koji dolaze da uče kako bi se nakon učenja vratili tamo gde su živeli, a ipak ostanu tu gde im se čini da je za život i učenje - bolje. Stižu sa raznih strana i iz raznih pobuda. Neki verovatno nikada ne bi stigli, da ih ne oteraše.

A neke - tek tako - put navede.

Veliki grad prima oberučke. Raširi ruke i prigrli. Ali u velikom gradu žive ljudi. Nisu velikodušni kao grad u kome žive. Besni i bespomoćni da spreče najezdu onih koji nadiru, a koje tretiraju kao uzurpatore onoga  što misle da im po pravu prvenstva pripada, uz prevrtanje očiju, posprdno zovu – ,dođoši,. Doduše , retko u njihovom prisustvu , ali u međusobnoj komunikaciji,  kao svoj sa svojim - stalno. Čućete na račun dođoša svašta. Recimo -  od njih se ne da živeti , okupirali grad , sirovine , bukve, primitivci , seljaci , koješta još…

Znate jednog čiji je pradeda stigao iz neke zabiti  kod Male Krsne, a sebe broji  u starosedeoce i pljuje one koji to nisu. Kad dignete glas protiv, ljuti se i kaže … šta…. branite ih!?

 Jok, odgovarate … ne branim ja njih , već sa njima i vas i sebe , samo vi to ne znate.

 Kako - pita ljutito?....

Vrlo lako - odgovorate vi…..

 Da znate ne bi zaboravili odakle ste. Pamtili bi rođake  i pretke  iz Male Krsne da vas drugi ne bi podsećali na to …..kao što drugi pamte ( pokazujući  na sebe ) sve žive i pomrle koje su ostavili tamo odakle dođoše.  Dodate , takođe, da bi po velegradskom stažu koji godinama krckate, komotno sebe mogli svrstati u starosedeoce, kao što neki čine, da vam to nije smešno,  i antipatično. Čovek treba da bude ono što jeste, jer od tog kakav je, nikada ne može pobeći.

Starosedelaca malo ili nimalo. Uglavnom nijanse. Dugo , duže, najduže. I kod onih što su najduže na Beogradskom asfaltu iščeprkate ponekog pretka svinjara ili konjušara. Uostalom , šta uopšte znači rođeni Beograđanin ? Kakva je to preporuka i čemu služi , kad su najveći umovi rođeni van Beograda. Ali rođeni Beograđani drže do toga i misle da su zbog toga "haj klasa" koja zaslužuje poseban tretman, zbog čega sa visine, nipodaštavanjem i popreko gledaju na one koji to nisu.

Dođoše  briga kako ih zovu. Bez kompleksa. Odrasli u prirodi ponašaju se u skladu sa njom - uzmi šta ti se nudi . Šanse  ne propuštaju. Osladio im se veliki grad ili su se oni tokom boravka u njemu osladili nekom ko nije gadljiv na njih i postaju svoji na svome. Puste korenje i krenu da krče. Osvajaju malo po malo. Uštinu tamo , štrbnu amo , uzmu nešto što je nečije i eto belaja. Digne se galama. Negoduju oni koje su zatekli , ne daju se oni što su stigli. Borba. Dođoši - protiv zatečenih. Namerno ne kažete starosedelaca jer unazad gledano  - svi su dođoši. Samo oni koji su par kolena tu , a zaboravili na svoje korenje , žive u zabludi da su oduvek tu.

             Domaći kukaju.  Razmaženi . Govore kako   nemaju zemljake da im priteknu upomoć kad zatreba kao što dođoš - dođošu pomaže i kad ga ne poznaje. Vezani ko crevca kažu - vuku jedan drugog napred. Njih nema ko, kad su sve uzurpirali - dođoši.

Ranije su bili Crnogorci , danas Hercegovci, Krajišnici i Kosovari. Ne zna se ko je od koga žešći. Kad pitate gde su njihovi zemljaci  tj. Beograđani - odgovaraju da pojma nemaju.

Pojma nemate ?! - začuđeno….

Pojma  nemamo ……….

Kad pojma nemate....šta očekujete….?

Ništa ne pada sa neba - osim onoga, što i da ne tražite, nebo  daje ….za  drugo se mora  boriti...

 A vi ?

Niti šta sejali - niti  požnjeli….

 

 

 #