Categories
My Links
Generalna
SUNOVRAT
panicnadezda | 25 Avgust, 2017 20:39

 


          Jeste li čuli za Fanny. Ako niste - šteta. Posebno za one koji vole usluge “ lakih dama  “  kojima Fani otima posao. Fanny je Austrijanka, obla , mesnata , podatna. Sa njom možete raditi šta poželite i kad poželite. Fanny je na prodaju,  košta smo 7000 E (bolji polovnjak od auta)  a uvek je pri ruci. Nije Fani skupa , ako često koristite usluge onih koje čuče na mostu  , ispod mosta , u parku ili prikrajku. Da ne pominjemo “elitnije” varijante koje se odazivaju na poziv. Ako bolje razmislite nema  tu neke razlike, izuzimajući činjenicu da Fanny nije živa. Ona je silikonska lutka.  Usta ima , jezika nema. Ne cenjka se , ne preti, ne kompromituje.  Fanny od krvi i mesa su takođe  silikonke, kao što je cela estrada i šire, napumpana silikonima  u poređenju sa kojima  Fanny deluje prirodnije i življe. Fanny ima prednost u odnosu na žive Fanny, jer ako je  kupite čim izađe sa lagera ona je nevina i samo vaša , a ne svačija i ničija.

          Iščašeno, ali je tako......

          Niste  ptica zlosutnica , ako mislite, po onome što vidite , čujete ili pročitate da svet ide stranputicom. Ušo đavo u ljude. Dibidus izgubili kompas. Postali meki i prijemčivi za sve što im se servira ili naredi, a lošem vodi.  Leka ni od korova. Naučnici zagledani u nebo , zemlju , i ono pod zemljom. Kobajagi  rade za čovečanstvo, dok  čoveka tretiraju kao broj. No , oni su osobenjaci, tako da nije čudo da im pojedinac nije prioritet. Doduše, tu i tamo sa raznih strana stigne senzacionalna vest kako su neki naučnici , pronašli lek protiv raka , koji nikako da se pojavi.

Verovatno im pokusni kunići t.j. miševi prave probleme.

Ili , što je sasvim moguće, isti postoji , ali za odabrane. Sirotinja može da pomre. Šta će im život bez glamura?

Siroti Maksim Gorki se sigurno u grobu okreće. Poznata izreka" Čovek - kako to gordo zvuči "je prevaziđena. Da je kojim slučajem živ, za čoveka današnjice to ne bi rekao. Više bi odgovarao drugi izraz.

 Recimo " Čovek, kako to gorko i tužno zvuči".

Uništiše mu  sve što je vekovima gradio , u šta je verovao,  zašta se borio i šta mu je bilo sveto. Ne snalazi se on u takvom svetu. Pati. Svet se izopačio i obrnuo naglavačke . Ono što je nekad vredelo (u restlovima, ponegde i sad ) - na globalnom nivou ne vredi više.

Ništa nije sveto u ovom svetu.

 Izuzimajući  tron  i novac na tronu. Bez njega ništa - sa njim sve. On hoće , gde burgija neće.

Nakazni Kvazimodo sa punim novčanikom bi bio meta sponzoruša, poželjni neženja i Don Žuan. Silikonske lepotice bi se tukle za njegovo srce.

Tužno !!!

Tužnije ne može biti……….

 

 

 #
SNAĐITE SE
panicnadezda | 22 Avgust, 2017 23:18

 

Siđoste sa planine. Silazak teško pada ako vas tamo gde ste sišli čeka ono zbog čega ste pobegli , pošto ste računali da će to zbog čega ste pobegli do vašeg povratka proći. Hoćeš vraga. Vrućine vas ispratile , još veće dočekale. Uzalud ste pomerali dan po dan više od onoga koliko ste planirali , kako bi nebu dali šansu da pusti koju suzu , ali nebo ni da orosi .

Na kraju ste se vratili.

Onda vam vrućine nakon planinskog osveženja teže padnu . Konstantno tandrču klime od kojih vas boli glava i koješta još. Vaše i tuđe. Čini vam se da i komšijske čujete u spavaćoj sobi. Averzija na tu vrstu zvuka ide toliko daleko da njemu koji spava  (ili se pretvara da spava, što bi vam draže bilo) jer u društvu i nesanica lakše pada , referišete iako znate da na to uvo ne čuje, kako je pisak klime ( ono fuf , kad ispušta vazduh ) od komšije ispod vas, pošto ste na svoj oguglali.

 Nema mesta u stanu gde se možete sakriti . Kupatilo najtoplije. Vrelo ko sauna. Moglo bi se upotrebiti za to , bez ikakvog  troška . Unesete stolicu ili strunjaču, umotate glavu i telo u peškir i znoj lipti na sve strane. Višestruko dobro za one koji su zdravi. Sa znojem izlaze otrovi , a kilogrami se tope. Što od vrućine koja prodire kroz prozor na kupatilu , što od bojlera koji bez prestanka greje jer je bez prestanka u upotrebi. Na kraju ukapirate da temperatura na termostatu  ne mora ići do maksimuma.

Vanredna situacija iziskuje vanredne mere. Restrikcija u svemu. Iz kuće retko izlazite ( ukoliko ne pretrčite do mesta u kome je centralna klima) naručite sladoled i pod izgovorom da vam hladno smeta, liz po liz dok snimate ko ulazi , ko izlazi i tako utrošite par sati. Goste nerado primate. Više ljudi isijava više toplote. Šporet , ne palite. Umesto turske kafe, pijete hladan nes. Za hranu ne hajete. Post je zdrav - poznato svima i preporučljivo za sve. Neki poste i duže od onih što ih „ lastavica „ opominje, iako vam nije jasno na koji post, omiljena selica misli. Da li se radi o postu vezanom za hranu ili za priče u kojima se šalite na svoj i tuđ račun.

Dani se tegle. Ujutru, jedva čekate veče. Kad dođe veče jedva čekate jutro. Ustvari dan kad će nebo konačno zaplakati.

Nema ga još.... ono malo ne brojite, pošto se plašite onoga što najavljuju. Moguće da će biti isto, iako pričaju da su posle Preobraženja dani kraći, ali ništa više nije kao što je bilo, pa ni to ne mora biti.

U svom tom haosu ili vanrednom stanju stiže glas sa mora. Ustvari, zove na vajber, koji nikada ne čujete , bez kad ne treba da ga čujete. Sestra vam gunđa da  nešto niste podesili kako valja. Imate po deset propuštenih poziva , a nema zvuka. Začuđeni gledate u tastaturu - lepo piše vajber i ime pozivaoca. Javlja se komšija ili pre bi se reklo prijatelj komšija koji motri na vašu kuću kad ste vi negde , a vi brinete o njegovoj kad on nije tu. Moli da zalivate cveće kako ne bi uvelo zbog velikih vrućina. Kaže, jednom ujutru, jednom uveče. Mislite u sebi, da ćete ako tako budete radili, pre cveća, uvenuti vi. Ono što mislite njemu ne kažete. Uradili bi to i da vas ne podseća. On je komšija i više od toga. Rastao i igrao fudbal sa vašim mužem, kao što je njegov sin, pred vašim očima, rastao i igrao fudbal sa vašim sinom.

 Za vas je uvek tu. Bilo da vam treba pozajmica , društvo u ispijanju kafe , razmena informacija o političkim zavrzlamama, zdravstveni savet ili neka druga  usluga, bilo šta. Jednom rečju bliski ste.

Krećete da zalijete cveće. Tražite duplikat ključeva koji za svaki slučaj stoji  kod vas. Nema ih. U trenu se setite da je neposredno pred vaš odlazak u žurbi da stigne na tenis, sa tenisa u bolnicu, iz bolnice na bazen i ko zna gde još, svoj svežanj negde posejao pa uzeo vaše kako bi mogao ući u kuću. Zovete da mu saopštite da ključeve nije vratio i da ne možete zaliti cveće.

Nakon kratke stanke u toku koje je pretpostavljate razmatrao vanredne varijante reče :

Snađite se....

Kako, bre, da se snađemo - pitate vi?

Za tili čas napravi plan. Kaže u vašem podrumu , koji poznaje kao svoj- imaju merdevine. Uzmite i popnite se na terasu. Crevom iz vaše zgrade zalijte cveće. Ne zaboravite biljke u dvorištu.

Genijalno, nema šta!!!

 Krećete u akciju. Sa drugog sprata silazite u podrum. Iz podruma teglite molerske merdevine , ne vi, podrazumeva se, vaša jača polovina. Iz podruma pod teretom merdevina izlazi mokar ko miš. Em , vrućina , em napor. Onda merdevine vučete do njegove terase koja je na prvom spratu. Prvi put se penje ON. Merdevine klimave , On težak , vama još teže. Ne znate da li vam je gore da držite merdevine ili motrite da ON ne padne. Zatim crevom zalivate cveće i sve oko cveća, jer je mlaz jak. Na kraju polijete i sebe.

Sledećih dana isto. Samo se penjete vi. Lakši ste i lakše to izvodite. Gosti hostela ispod i iznad vas uživaju u prizoru. Škljocaju mobilnim uz smeh i graju. Ubeđeni ste da će vas negde prikazati. Ne bi to bila lepa slika, pa ako nekog vidite kako se pentra na terasu uz pomoć merdevina znaćete o kome se radi.

Posle par dana gimnasticiranja sa drugog sprata do podruma , od podruma do terase, od terase do podruma, od podruma do vašeg stana i ukrug, šaljete poruku sledeće sadržine:

SNAŠLI SE: Svakodnevno gimnasticiramo mokri do gole kože.Snalaženje neodrživo na duže staze. Šalji ključeve, da ti cveće ne pomre.

Šta mislite da je uradio?

Poslao – da mu cveće ne bi umrlo .

 

 #
PEĆINSKI KROKODIL DANDY
panicnadezda | 09 Avgust, 2017 18:25

PEĆINSKI KROKODIL DANDY

Nikad nije čula za Stopiće , još manje za Stopića pećinu. Verovatno bi umrla u neznanju da joj ne otvoriše oči. Rekoše, treba obići sve što može da se vidi, posebno pećinu. Biti na korak do nje,dok zvezda peče , a ne rashladiti se u njoj , glupo je. Učila je , a i čula za mnoge pećine širom sveta, ukrašene podzemnom ornamentikom koju horde turista obilaze , ali nikad nije poželela da zaviri u njih. Može se diviti i sa distance .

Ne mora baš da ulazi unutra .

Pećine su za nju bile izvor straha i trepeta. Kad god je poželela da kroči, ne u pećinu već najobičniju veću rupicu u zemlji, baba bi je odvraćala. Govorila je da ispod zemlje počivaju nečastive sile , gmizavci, aveti , baba roge koje jedu malu decu.  Tek slepi miševi kojih se i danas plaši, čini joj se, više od kuge. Kad god čuje mekano klepetanje krilima umotava glavu u peškir. Znate ono – ako vam se slepi miš zapetlja u kosu poludećete.

 Sve strahove je davno prevazišla. Ne plaši se buba švaba , ali joj se gade , ne vrišti kad protrči miš dok veselo maše repićem , ali i tu oseća gađenje , prema zmijama gaji strahopoštovanje. Za druge stvari zna da ne postoje.

 Ali, slepih miševa se boji. Iracionalan ili pre racionalan strah. Golem strah. Bilo i ostalo. Nepredvidivi i dezorjentisani ulete kad nikog ne očekujete. Kao da znaju, uleću kad ste sami. Prepušteni sebi i slepom mišu. Ulaskom miša gubite sebe jer sumanuto trčite iz sobe u sobu da se sakrijete dok on jurca za vama. Znate iz iskustva . Desilo se. Uleti i pravi salto mortale. Čas gore , čas dole , tamo ili vamo dok se vama kosa na glavi diže , a srce samo što ne iskoči.

 Strašno!!!


Onda zovete upomoć kad ste uleteli u vc i zaključali vrata. Koga ćete , ako ne njega? Jeste na sastanku , ali zar je to važnije od vas, kome slepi miš  diše za vratom. Prvi put ljubite mobilni telefon koji je na vašu sreću nekim čudom ostao u ruci. Vrtite. Kaže, alo.... dok se oko njega čuju razdragani glasovi. U normalnim okolnostima bi vas ti zvuci radovali , ali sa slepim mišem u kući vas ljute. Pita vas gde ste, nenaviknut da ga uznemiravate kad znate gde je? Onda mu vi objasnite da ste zaključani u Wc - u što ON ko papagaj ponavlja za vama da svi čuju. " Zaključana u Wc- u - zašto pobogu" ? Kažete mu da je u kući slepi miš, na šta ON odgovara, pa šta ? Čujete kikot  koji pretpostavljate ima veze sa vama. Čujete kako jedan kaže da isključite svetlo, drugi da mašete peškirom ispred njega , trećeg  ne slušate već dreknete koliko vas grlo služi -

DOLAZI KUĆI , bre!

Došao je . Dok vam nije rekao da je oterao slepog miša niste izašli iz vc - a. Narednih dana je izigravao heroja , a vi bili uzrok podsmeha onih koji su znali za epizodu sa mišem.

Tja.....baš vas briga....

No, da se vratite pećini. Vodite unutrašnji monolog. U stilu za i protiv. Ići ili ne ići ? U pećini deset stepeni, na suncu pedeset , možda i preko. Ovi što govore četrdesetak i nešto, lažu narod, kao što u svemu lažu. Živa u termometru ide do kraja. Ni prva, ni poslednja laž, a i bezazlenija od drugih koje su mnogo opasnije i teže.

 U pećini rizikujete slepog miša , na suncu da vam se kosa zapali sama od sebe. Dakle, idete - pa nek bude što biti mora. Ne sećate se više, ko to reče ( ošamutilo vas sunce, inače bi znali )  a nije ni važno. Bitno je da je tako.

Vozi vas prijatelj. Do brda iznad pećine lako . Od brda do pećine, čini vam se, dan hoda. Silazite po hladovini. Prija. Dosta vas ide. Ima stranaca. Džamrgaju međusobno i samo škljocaju. Jedan korak - škljoc , drugi korak - škljoc , tako do kraja.

 Na kraju pećina. Ogroman otvor  zove unutra. Ispred vas vodič. Liči na pećinu. Stopljen sa ambijentom. Visok , kosa navikla na ruke , telo na pentranje i težak rad, lice na minule godine i oči koje za iste ne znaju. Pričaju i ono što ne kaže.

Uvodni deo neinspirativan. Kad i kako je otkrivena , zašto se tako zove, po čemu je poznata , dokle je raščišćena , koliko osvetljena, dokle smete , a kamo ne .

Onda uhvati zalet i reče da ne zna da li se, kako predanje kaže, Kleopatra kupala u pećinskim kadama (po kojima je jedinstvena u svetu) , ali za sebe može da tvrdi da jeste. Reče da je za posetioce pristupačno onoliko koliko se vidi , ali da je on išao kilometar i po - više. Pokaza otvor kroz koji vam se čini ne bi ni ptica proletela, na šta zavrtite glavom , a iz usta izleti eeeh. Onako, kao  kad bi rekli, ne verujem baš, ali neka ti bude. Oštre oči ošinuše.

Pokaza ponornicu u kojoj se po predanju Kleopatra kupala, što on ne može da tvrdi , ali za sebe može reći da jeste.Temperatura vode je sedam stepeni što je za njega ništa. Iznad ponornice litica niz koju se sliva voda . Plaši i na sam pogled. Opet vi ( dovraga i vaš jezik) rekoste - nemojte mi reći da ste se i tu peli.

 Gospođa meeeni ne veruje !!!

Tri puta ponovi isto....

 Preskoči ogradu koja deli bezopasni deo pećine od samoubilačke litice  i uprkos uzvicima posetilaca i tvrdnji gospođe da se samo šalila uz neprestano ponavljanje... "gospođa meni ne veruje".... panterskim koracima učini... cap , cap , cap....do vrha litice, kako bi sa.... cap , cap, cap... sišao nazad ovenčan zadivljenim i zaprepašćenim pogledima  posetilaca pećine.

Fotoaparati su bez prestanka škljocali.

Pitala ga je da li je gledao film „ Krokodil Dandy „

Odgovor kratak...

Jok....... stanka.... onda

Samo tri puta

 

 

 

 

 

 #