Categories
My Links
Generalna
BOMBA
panicnadezda | 17 Jul, 2018 21:34

                                                

Posle dugog većanja pade odluka. Idu na odmor. Ne bi se oni mnogo nećkali da imaju ono što su imali , a što im država ote. Nedavno su računali koliko im uze. Suma  sumarum - što njemu , što njoj - 5000 evra - po izveštaju Pio za penzijsko osiguranje, završno sa majem mesecom. A , gde je juni , juli i meseci koji slede. Sam Bog zna koliko će ih još čerupati . Na vidiku ništa bolje. Kad povećaju  ( vrate ) dvesta ili trista dinara , kažu značajno povećanje. Neka hvala . Njima ne treba povećanje za gađenje. Broje samo 5000 evra , ustvari koliko bude do momenta ako to ikad bude.

 Da  im je država vratila oteto lako bi oni. Birkali bi destinaciju kao što su nekada radili. Studirali prospekat po prospekat pa gde prst padne. Ovako nema brale. Nužda zakon menja. Što se nje tiče otišla bi ona u all inclusive , pa kud puklo  da puklo. Ali remetilački faktor ne da. Pretpostavlja se da je to ON. I ovako zvoca. Treba platiti porez ( nije mali ), internet , telefone , stanarinu , i koješta još čega ne može ni da se seti. Struju da ne pominje. Od samog pomena te stavke ON dobija strujni udar. Stalno prepričava istu priču: da se njemu, redovnom platiši, jednom omaklo da zaturi račun pa mu usred zime isekli struju bez prethodne opomene. Toliko je bio besan da je psovao sve od reda. Smatrao je da redovan platiša zaslužuje zahvalnost i kao u uređenim državama određene benefite za to, a ne to.

Završavao bi priču da tako i treba sa ovcama - drugima šalju opomene , otplatu na rate , a ovcama seku struju.

Taman tako - potvrdila bi ona.

Šta , tako ?

Ono što reče  - ovcaaaaaaaaaaaa....

Znači otišla bi ona u all inclusive , pa kad stignu računi presavila tabak i nadležnim rekla - uzmite od onoga što ste vi nama uzeli. Ustvari prebijte deo duga. Ali ne sme. Remetilački faktor  bi bio u stanju da izvrši hara kiri kako mu se ime ne bi povlačilo po sudovima i drugim institucijama. Smatra  ih nedostojnim. Ko veli - isprljaće ga.

 Glupost. Lišava je poslastice. Uživala bi u tome.

Dakle, idu tamo gde mogu da idu.Ustvari zbog navedenog ni tamo baš ne bi mogli, ali uz određena odricanja nekako će se iskobeljati.

Vreme za pakovanje. Stoji ispred ormana i studira asortiman. Vremenske prilike im ne idu na ruku. Ne zna se ništa. Jutro , podne , veče. Sve pobrkano. Leto začas postaje jesen , na planini gde idu možda i zima. Muka živa, šta poneti? Odjednom, ko grom iz vedra neba - jeziv prasak. Ukoči se na mestu.

Prva misao - strašan sudar.

Druga misao - turisti kod komšinice čoporativno uskočili u đakuzi pa od siline telesa đakuzi eksplodirao.

Izbačena iz koloseka ide do njega koji je na terasi da pita ču li ON , što ču i ona. Gleda tamo gde je bio - nema ga. Obilazi sobe i nus prostorije - nije ni tamo. Zove - niko se ne odaziva.

Uznemirena - ponovo na terasu. Pogled joj pada na pločice. Na pločicama razbacani delovi stolice , a on u sedištu koje je jedino ostalo celo - sa glavom na zidu , slušalicama na ušima i prilepljenim mobilnim za šaku sporo vuče figure na šahovskoj tabli. Prestravljena uzima mobilni i baca na sto. Zamišlja hematom i misli poludeo.

Vrati mi to , ističe vreme za potez - dobiće me - kaže ON.

Molim, zgranuto će ona !!! Živ si...

Što ne bih bio? Pomozi mi da ustanem.

Zamislite čoveka od metar i devedeset ( santimetar tamo ili vamo ) , težine 96 kg ( gram tamo ili vamo) i nju duplo tanju kako ga vuče. Prizor za pamćenje. Da je neko snimao bilo bi smešno.

Najbitnije , pao je i ostao čitav - duhovno i telesno. Reče Bog ba čuva. Zašta - ona ne zna? Ne veruje ni ON da zna. Ali hvala Bogu što ga je sačuvao za bilo šta, pa makar samo da njoj zvoca.

Kad mu je rekla da je mislila da je pukla bomba ( neverovatno , koliko je bilo jako ) mirnim glasom je rekao - nije bomba, već Debeli kad pada - pada ko bomba. Reče mora smršati da bi sekund potom slistio sve što se našlo u frižideru.

 Na dijeti je od danas , do kada videćemo.

 

 

 

 

 

             

 #
HOROR
panicnadezda | 03 Jul, 2018 22:12

                                              

Taman kad nesta nada , čak i pitanje kad će više , otvoriše vrata Narodnog muzeja. Pa dobro. Bolje ikad nego nikad  kao što su zli jezici predviđali.      

Uostalom, šta je petnaestak godina u odnosu na večnost?

NEKO za svečani čin odabra 28 . jun u narodu poznat kao  Vidovdan. Zašto baš taj dan? Šta se Srbima lepo desilo na Vidovdan ? Tog dana su Srbi bili krvavu bitku na Kosovu polju. Po jednima dobili , po drugima bačeni na kolena i čitavo carstvo sa njima.  Da nije tako zar bi Srbi robovali Turskoj imperiji  500.god;  28 . juna na Vidovdan Gavrilo Princip ispali hitac na Ferdinanda, što dovede do Prvog svetskog rata;   28. Juna proglasiše Rezoluciju Inforbiroa koja unesreći mnoge Srbe;  28  . juna Srbi tuđinima predaše predsednika da mu umesto po srpskim, sude po tuđinskim zakonima.

 Čudna koincidencija ili zlokobna poruka ? Zašto baš taj dan? Može li biti ono što ne bi smelo da bude. Znate već pukli ste tamo - pući ćete i tu. Ali kakve veze ima Kosovo sa Narodnim muzejom. Ili možda ima . Samo da ne bude ono čega se ona boji.

Očekivano, vrata otvoriše oni koji sva vrata otvaraju, pod svetlima reflektora. Kamere uslikaše  premijerku zbog čega promeni kanal. Ne zato što je mrzi, već tek onako. Sita je lica na mestima gde im  nije mesto. Zbog toga nije videla ko je još bio. Pretpostavlja očekivana bulumenta javnih ličnosti, među kojima je malo  onih sa integritetom ličnosti.

Uvek oni koji idu da vide - ustvari - budu viđeni .

Zna iz iskustva. U njenom komšiluku se često izlažu dela velikih umetnika i onih koji to nisu , a pretenduju da budu. Organizator izložbi ( dugogodišnji poznanik ) je zove na otvaranja , ali se ona ne odaziva. Muka joj od umišljenih faca koje trčkaraju sa izložbe na izložbu i umesto slika odmeravaju jedni druge i razmenjuju tračeve.

           

Izuzima ljude od kičice i zanata.

 Ona ide kad nema gužve , ako je sadržaj interesuje. Rukovodi se intuicijom i unutrašnjim osećajem kao u mnogim drugim stvarima. Ako toga nema - zaobilazi. Ne stidi se da prizna da nešto ne razume i da joj ne prija. Poznanik  zna njen stav pa više ne insistira. Zna da će doći - kad bude došla.

Ali, da je kojim slučajem pozvana na otvaranje muzeja, otišla bi. Ne zato što nije bila. Naprotiv. Išla je par puta. Nekada sama, nekad sa svojim malim -  dok je bio mali. Tadašnju postavku delimično pamti. Dopalo joj se. Mislila je  to je to. Ali ona je sve samo stručnjak ne, zbog čega bi volela da joj neko ko jeste objasni  šta je bilo toliko loše -  za šta je trebalo toliko vremena za ispravljanje.

            Znači odazvala bi se da je neko zvao. A i bio bi red, da znaju za red. Na takve  fešte se prvo zovu - prve komšije.  Ona to jeste. Mogla je za čas da skokne i vidi novitete . Možda bi po  srpskom običaju ponela i nešto ljuto da dezinfekuje i razgali učmalu atmosferu.

 Drugo - dužni su joj - da znaju za dug. Skele će joj zauvek ostati u pamćenju. Pod  njima je zamalo  ostavila kosti kad je probala da se kroz gomilu mitingaša dočepa ulice. Nije uspela . Metalna šipka je toliko zveknula da je pala ko gromom pogođena. Videla je sve zvezde na nebu u sred dana kad se zvezde kriju. Mislila je da je gotovo. Ide na nebo kod onih koji su već tamo.

Nije otišla. Tu je….

Nije pozvana - ići će sama. Nije videla enterijer , baciće oko na eksterijer. Noć je uveliko uzela maha. Prelazi ulicu i čuje -  škripu , struganje , bum , bum , tras, tras. Misli lokalni narkomani prave piknik .Osvrće se oko sebe da vidi gde su. Krajičkom oka primećuje slučajne prolaznike koji isto rade. Odjednom svetlosni efekti. U stilu muzike, iz mraka izranja deo po deo muzeja kao u Karpenterovim filmovima. Prizor jeziv. Horor . Nema šanse da vas ostavi hladnim.

Kosa se diže na glavi. Neko dete prestrašeno prizorom, zaplaka. Reče majci da beže odatle. Bežala bi i ona da je sama i da je radoznalost ne zadrža . Ukapira. Nije rejv žurka , već rejv za Narodni muzej. Prenerazila se. Reče njemu da je to satanistička zavera koja priziva smak sveta.

 Po prvi put se složi sa njom. Valjda zato što je bio preneražen. Reče : šta je ovo? Pa,  ovo je Narodni muzej - zar je moguće !!! Ko ovo radi ? Očekivao je klasičnu muziku , ona sve, samo viđeno i doživljeno ne.

Sutradan ( kao da su ga čuli) preko dana pustiše klasičnu muziku, kako bi masi u redu , olakšali čekanje. Uveče nisu otišli na reprizu..

Danas već nema reda , a kao da nema ni muzeja. Prepušten sebi , spava u mraku.

Neko sa strahopoštovanjem reče da su svetlosni efekti delo proslavljene umetnice srpskog porekla - Marine Abramović. Nije provereno.  A , nije ni bitno.

BITNO JE - KUD IDE OVAJ SVET?

 

           

           

           

 

 #