Categories
My Links
Generalna
VESTI
panicnadezda | 22 Oktobar, 2017 11:00

                                                            

Nema dosade u Srbiji. Kako bi je  bilo kad je i dosadi - dosadio boravak na istom mestu. Digla rep i otišla dalje. Srbija na nogama dočekuje ono što svakodnevno stiže.

Vest pretiče vest .


Jednog dana - stigli Migovi. ( braća sa istoka misle na južnu braću) i zapad gde nema braće , ali bi hteli da se tu razbaškare i kolo vode .

Ovako neće moći.

Drugog dana - stiglo još Migova ( iz strahopoštovanja pišete veliko M , za koje niste sigurni da mu je tu mesto )

 Trećeg dana  -  stigli helikopteri i kopnena mašinerija.

 Glavni kaže - mirno spavajte - ne može nam niko ništa.


Šta da radite - spavate?  Spavali bi i  da vam nije rečeno. Šta bi inače radili  celu noć - vilenisali - šta li ?. Niste baš toliko ludi da ne spavate, kad znate koliko je nespavanje opasno . Da ne govorimo u dužem roku. Noć inspiriše morbidne misli.

 Zato ugnezdite glavu na jastuk i čekate da vam noć podari snove - lepše od jave.

 Što se tiče dodatka, t.j. da nam ne može niko ništa - niste baš sigurni. Ajde Migovi čuvaju nebo , tenkovi sa drugom mašinerijom zemlju, specijalci - specijalne osobe i njihove bližnje, ali šta je sa Knezom - vama , vašim i drugim? Recimo Ušće. Ne smete ni da pomoslite na to.

Glavni kaže da se teroristi neće drznuti da kod nas rade ono što kod drugih uradiše. Misli na  krv  koju pustiše Britancima , Francuzima , Belgijanacima i tamo nekima. Ali , oni nisu MI , MI imamo Migove i svašta još sa čim se teroristi dosad nisu sreli. Zato na nas neće udariti - ubeđen je .

Govori gromko  i neustrašivo, ali vas plaši neustrašivost - neustrašivog. Pitate se čika li ON to njih ili stvaro veruje da smo nedodirljivi.

Neverni Toma u vama i sijaset ljudi oko vas šapuću da je to zbog onoga što sledi u borbi za grad, zbog čega sve ulice odjednom postaše preorane njive koje zagorčavaju i ovako gorak život. Da bi neki posao obavili morate da se dovijate na sve načine, inače od posla ništa.

 Ne idete prekopanim ulicama , idete tamo gde ste juče bez problema prošli  , ali kad tamo stignete - pretekli vas. Dočeka vas duboki kanal koji kao u Sremskoj  ulici, kojom često idete, danima zjapi. Pitate se samo hoće li  u te kanale posaditi zelenilo kako bi se približili svetskom trendu,  gde je aktuelno opšte  ozelenjavanje svega i svačega ( grade zelene zgrade ) ili će umesto zelenila vratiti kamene ploče koje će nakon dvomesečnog habanja početi da iskaču, pa ako niste oprezni - glava vam je u torbi.

 No , da sve ne kudite, ima ponešto dobro. Ako ništa, učite nazive ulica koje ste zbog stalnog menjanja počeli da brkate. Dugo se već ne orjentišete prema ulicama već zdanjima. To je kod Narodne skupštine ili Narodnog pozorišta, Kapetan Mišinog zdanja, Studentskog grada , Fontane  ili opštine na Novom Beogradu itd. itd. itd.

Ali vestima nije kraj. Jednog jutra vas ozare . Hvataju muštuluk -  skaču plate i penzije. Jedne pet , druge deset posto. Živeće se bolje nego ikada. Cela nacija fata olovke i krene da računa. Račun im kaže da im neće vratiti njihovo, iako su rekli da hoće , ali pet ili deset posto je ipak- nešto.

Sutradan "Blic" objavi skalu . Pet posto na vaša primanja ispade hiljadarka. Manje od pet posto. Ne verujete "Blicu" rekoše plaćenički list. Ali koji nije -  pitate se vi, kad se zna da su svi nečiji. Niste utvrdili čiji je"Tabloid". Kupujete i njega da vidite šta Brkić sa bratijom kaže na  to.

Nakon najava o najboljem životu objaviše. Skače cena struje , mleka , mlečnih proizvoda, aparata za domaćinstvo i čega još ne. Izduvate se kao balon i čekate da vidite šta vas još čeka.

Elem, svaki dan nešto novo dok dani teku u čekanju novog dana.

 

 #
IMENA
panicnadezda | 20 Oktobar, 2017 21:32

                                                  IMENA

Kada je vaš mali, bio baš mali, imao je fazu u toku koje je ljude delio na dobre i loše u zavisnosti od imena koje nose.  Vršio je brzu klasifikaciju. Lepo ime - dobar - ružno ime - loš. Prve je prihvatao , druge izbegavao. Znao je da vas postidi kada bi od nekog ko bi pokušao da ga ( kao slatkog malog ) pomiluje po glavi, pobegao glavom bez obzira, jer mu ime nije ulivalo poverenje. Kad bi pitali zašto to radi i molili da prestane sa tim - stigo bi brz odgovor - ne volim loše ljude.

Pokušavali ste da mu objasnite da nije  ime to koje čoveka čini lošim ili dobrim već ono što čovek nosi u sebi. Kad  bi mu rekli da niko sebi ne bira ime, već da to drugi čine za njega i da bi mnogi rado menjali ono koje imaju za neko drugo, iznenadio bi vas odgovorom  da ni to ne bi pomoglo  jer bi i dalje bili loši.…..

Zbog njegovih ispada ste često bili u situaciji da se izvinjavate i pravdate . Malog je lako bilo opravdati jer šta zna dete , ali sebe teško, jer deca retko rade ono čemu ih roditelji ne uče.

Onda stiže Ljudmila. Ruskinja s imenom bez mane. Za vas , ali ne i vašeg malog. Obrazovana , kulturna , prijatna - prava osoba za čuvanje malog dok ste na poslu. Mislite ima čemu da ga nauči. No, mali ne podnosi Ljudmilu sa lepim imenom. Komšiluk referiše - dete stalno plače kad niste tu. U vašem prisustvu je ignoriše i gleda popreko. Kad ga pitate šta ne valja kaže…. ništa. Kroz zube procedite, iz straha da ne dobijete potvrdan odgovor, da li ga bije - kaže ne. Pa šta je onda dovraga, zavapite vi …… ona nije doooobra……

Kud ćete , šta ćete, izvinite se Ljudmili, uz molbu da ne zameri, sigurni da će razumeti šta se sve radi zbog dece, pa morate prekinuti saradnju  pošto komšiluk kaže da mali stalno plače.

 Odjednom gromovi iz vedra neba. Umiljato jagnje posta razjarena zver. Poče da baca stvari po kući, psuje , vređa , kune. Komšiluk , vas , dete .

 Zapanji vas.

To nije osoba koju ste primili. Prešla vas. Dvoje odraslih , ali ne i malog. Tad ste shvatili da čisti dečji instikti bolje vide od pronicljivih očiju odraslih. Samo što je dete u neznanju intuiciju vezivao za imena ljudi.

Nerado priznajete i izlažete sebe riziku da vas neko popljuje , ali morate reći da ima nekog vraga  u onome što je vaš mali kao mali tvrdio. Recimo jedno od omiljenih ženskih imena vašeg malog , dok je bio mali- je Sneža. Sada ne znate, niti pitate.

 Ne mislite da je vezano za dečju bajku “Snežana i sedam patuljaka “ , ali ste ubeđeni da ima veze sa Snežama u njegovom životu.

Prva je vaša Sneža. Sestra. Niste pristrasni, ma šta ko mislio. Oni koji je poznaju , znaju. Jedinstvena po mnogo čemu. Nežna , topla, mila , požrtvovana. Do srži dobra. Bila i ostala. Po postojanosti osobina niko joj nije ravan.

Pamtite je kao tinejdžerku. Lakše vam. Breza. Visoka , vitka, raskošne lepote pored koje bi Džulija Ormond koja vas uvek potseti na nju, ostala u senci. Ako je moguće da se sve najlepše iz porodice kod nekog skupi, onda je to njen slučaj. Rasla u bogatoj kući, a kao da nije. Živela kao sva druga deca. Biciklom u školu , biciklom iz škole.

Lepa gimnazijalka nije mogla proći nezapaženo. Posebno što je sve programe u gradu vodila ona. Ali u gradu mešovito stanovništvo. Pola muslimana, pola pravoslavaca. Muškarci su se družili međusobno , nikada iskreno do kraja, devojke takođe , ali mešane veze nisu bile dozvoljene. Devojke obe vere su bile pod prismotrom da im se ne omakne "greh". Kao da ljubav sa čovekom druge vere, ako je obostrana, može biti grešna.

Tek sada nimalo praktično - višestruko posmatrano.

Taj greh se nije omakao Sneži. Omaklo joj se da se zaljubi, a zabavljanje nije bilo dozvoljeno. Da ne bi pukla bruka morala je da se uda.

Udala se….za poželjnog i bogatog momka - junačkog plemena, što tamo gde je  živela nije bilo zanemarljivo.

Roditelji su bili protiv. Otac je imao druge planove za nju.

Šta je mogla , a gde je stigla?

Mogla je da studira na Sorboni ili Lomonosovu kako se planiralo, a ostala na gimnaziji.

Mogla je da bude stanarka neke od svetskih metropola , a izabrala palanku.

Mogla je da bude glumica ili voditeljka , a postala majka ,snaha i domaćica. U svemu sjajna , nesebična i požrtvovana. Davala i daje sve od sebe.Još uvek je mlada , obzirom na to kolika su joj deca, pošto ih je rano rodila, da je vaš mali koji je obožavao imao običaj da kaže Sneža je najstarija sestra svojoj deci. Onda su deca porasla, a sa rastom dece rastu i problemi………………………..doduše i najslađi unuci na svetu - Lazar i Dušan

Druga Sneža je komšinica. Lepa , visoka , načitana , beskrajno šarmantna i ljubazna. Doktorka , sa licem i telom top modela. Radila je na Bežanijskoj kosi. Na posao je išla autobusom. Jednom prilikom je pred njenim očima mladić dobio napad. Čim je počeo da se trza brzo je reagovala. Zahtevala je da se putnici udalje od momka, otvore prozore kako bi imao vazduha . Gledali su je sumnjičavo , neki se nisu ni mrdnuli. Mislili, vidi ovu lujku – ko misli da je? Nisu verovali da neko takvog izgleda može biti lekar.

Onda je panično dreknula da je ona doktor, da momak ima epileptični napad, koji može fatalno da se završi pred njihovim očima, ako je automatski ne poslušaju. Sporo je to teklo  dok je nisu videli u energičnoj akciji izvlačenja jezika iz usne duplje bolesnika i njenih uzvika - nećeš mi umreti. Onda su se povukli u stranu i oslobodili prostor oko obolelog.Šoferu je naredila da bez zaustavljanja vozi pravo u bolnicu. Bilo je to prvi put da je autobus pun putnika ušao u bolnički krug. Momka su odveli na odelenje. Njen izlazak je propraćen izrazima divljenja i aplauzom.

Često je dežurala noću. Na prvu jutarnju kafu je zvala KIRBI t.j. vas koji ste u tom period lovili prašinu u letu. Odavno niste KIRBI , kao što ona odavno nije u komšiluku. Ide sa kraja na kraj sveta na koji troši znanje i šarm.

 Šteta….

 

           

 

 #
KOJI JE OVO ĐAVO
panicnadezda | 04 Oktobar, 2017 19:43

 

Koji je ovo đavo? Oni koji rade za narod i u njegovo ime razrovaše ceo grad. Jeza da vas uhvati kako to izgleda.  Kao da je ne daj Bože rovarenju prethodila neka katastrofa ili sluti na tako nešto. Krenuše od fontane na Slaviji koju nakratko završiše pa malo  pustiše u promet da oni koji žive u okruženju ili tuda prolaze napare oči i kultivišu uši probranom muzikom.

Onda nenajavljeno - puj pike  ne važi - Jovo nanovo.

Svet kuka , ali vas ne tangira jer se oko Slavije retko motate, pa u naškom maniru slušate tek da bi čuli, pošto mečka ne igra u vašem dvorištu. Zadovoljni ste što je bar kod vas redovno stanje. Jes da ponekad samo što vrat ne slomite kad se ploče koje su nedavno postavili uzjogune što nisu dobro centrirane pa iskoče iz ležišta , što vi ne očekujete pa se sapletete. Svaki put kad vam se to desi ( što nije retko ) pretite da ćete tužiti državu .

 Da batalimo ono što procuri u novinama da je naša fontana mnogo manja od neke na zapadu , ali zato znatno skuplja. Šta vredi da se time opterećujete kad znate da gde god ima gradnje ima i nadogradnje , a pošteno rečeno ne znate ni čiji su mediji. Da li su protiv ili za one koji danas prave da bi sutra prepravljali. Uostalom, javna je tajna da su mnogi novinari na platnom spisku moćnih tajkuna i svemoćnog Soroša.

Zanimljivo da nikad nikom nije palo napamet da napiše da "sirota" vlast  -  ne sme da rizikuje , pa ne uzima bilo kakve majstore, već uvek najbolje i najskuplje, kako bi ono što se sagradi trajalo bar onoliko koliko su oni na vlasti. No, sad ni toliko.

 Ali odlučili ste da se ne nervirate. Malo je što su vam iskočile tačke po telu (različitog oblika i veličine) , koje svrbe da se ne da izdržati , samo vam još fali da se stresirate zbog nečeg sa čim nemate blage veze. Što bi naš narod rekao ni luk jelo , niti mirisao.

Razrovanu Slaviju ste videli na tve-u. Uživo niste, niti bi vam palo napamet da vas muka ne natera. Ustvari svrab i ružan izgled onoga što vam je po telu. Naopako da vas neko vidi u tom izdanju. A  i strah vas je da nekog ne inficirate. Obigravate kožne klinike. Jedni kažu alergija , drugi rosea iritata , treći videćemo. Prepisuju  kortikosteroide. Mažete , ali ništa bolje. Pijete antihistaminike da bi vas manje svrbelo . Svrbi manje , ali nove iskaču.

Idete na kožnu kliniku. Hvatate taksi. Pričljiv taksista , zna radnju. Opelješi vas za celu nadnicu. Jača polovina  zvoca. “ gledaš li ikada koliki kusur dobijaš” ? Usput budi rečeno nije prvi put, pa ga razumete . Ljuti na sebe, pokušavate da mu nabacite grižu savesti - lako je tebi - ne svrbi tebe - već mene.  Nije on kriv . Mogli ste da prećutite da ste dali dve, umesto jedne hiljade. Ali jezik vam brži od pameti.

Prima vas dežurni lekar. Zagleda crvene tačke i zabrinuto klima glavom. U najmanju ruku kao da zna o čemu se radi , a pojma nema . Kaže da bi najbolje bilo da se uzme uzorak kože i pošalje na biopsiju.

Moooliiim -  kažete zapanjeno. Vi to ozbiljno.

 Najozbiljnije - odgovara, zašto sumnjate ?

 Zato što se onda postavlja pitanje jeste li vi lekari ili derikože…… Molim negodujući će on. ….. Nemate šta da molite, sve mi je jasno. Sumnjate na rak kože , zar ne ?

Taman posla, šta vam je. Ne radi se biopsija samo za rak , već i za mnoge druge stvari. Znate to se samo malo zagrebucka po površini, a ne boli ništa - pošto primite anasteziju.

UH, uh, uh - Baš ste me utešili.

 Izgleda , dragi moj doktore, da vi ne vidite dobro.Da vam je vid u redu , videli bi da da je to na mojoj koži različitih oblika i veličina, što znači da bi bar pola kože trebali da mi zagrebuckate, kako vi kažete, da bi znali  šta je to. Ali neće moći u mom slučaju. Nisam ja pokusni kunić preko koga ćete vi stići do titule u ovoj naučnoj ustanovi , ako uopšte tako može da se nazove.

Napravi uvređen izraz lica , koji se naglo smekša kad u salu uđe načelnik odelenja. Pita kakav je slučaj u pitanju. Ambiciozni stažista ili šta je već, poče da objašnjava da je predložio malu biopsijicu što načelnik naglo prekide rečima da sa tim ne treba žuriti. Prvo treba isključiti bezazlene stvari kao što su gljivice i ne zna šta još navede.

Elem, da ne širite priču. Danima ste davali brisove na razne stvari. Svi rezultati - negativni. Laborantkinja reče da je od prvog dana znala da ništa od onog što su naveli nije. Svega se nagledala pa na prvi pogled može da prepozna neke stvari. Upitate je na šta joj to vaše liči. Kratko reče da ona nije lekar , ali da joj se čini kao virusno obolenje koje prolazi kad se organizam izbori sa virusem.

Hvala ti Bože…..

Završilo se tako što vam na poslednjoj kontroli rekoše da to može biti alergija , virus ili nešto treće što oni ne znaju, pošto svaki dan niču nove bolesti što nauku pretiču, od kojih neke - lečili ne lečili - same prolaze.

Podsetiše vas na onu priču o belom i crnom vraču kome se zabrinuti muškarac obraća kao poslednjoj slamki spasa. Crni vrač ga pita…. Šta je rekao beli vrač. Muškarac odgovara da je beli vrač predložio operaciju najosetljivijeg muškog organa. Beli vrač ne znati ništa - reče  crni vrač. Šta vi mislite - pita čovek pun nade? Ne treba operacija….. . Nego….

 Samo će otpasti…..!!!

Ali , mnogo je ali.

 Jednog dana se vraćate sa kožne klinike. Sunce okupalo ceo kraj. Menjate maršrutu. Hteli bi da bacite pogled na radove na Slaviji. Pri dnu ulice, neočekivano, lagani povetarac pređe u razjareni vruć vetar. Em briše , em prži. Na prelazu ste gde se mimoilazi masa  ljudi dok nervozni vozači  nekontrolisano trube. Ceo prostor u prašini. Vetar diže oblake ka vama. Zaklanjate oči dok vam krupna zrna prašine upadaju u sandale, štirkaju kosu  i klize niz telo. Na moment bacite pogled na druge. Svi su u problemu. Majke privlače decu k sebi oko kojih šire svoje haljine kako bi im zaštitile oči. Muškarci cupkaju u mestu tresući sve sa sebe i psuju odreda. Državu , vreme , radove koji se izvode pa one koji ih izvode. Asortiman psovki neverovatan. Neke svakodnevno slušate , druge nikad čuli.

 Fijukanje vetra nadjačavaju zvuci bagera , buldožera , rovokopača i koječega još. Kolaps u saobraćaju se trenutno raščisti , sa njim neočekivano kako se i pojavio vetar prestade.

 Idete ka stanici na koju ste uvek išli. Poluprazan trolejbus prošiša pored vas. Drugi takođe. Zbunjeni ste. Gledate i ne verujete. Oko vas nikog. Svi jure napred. Krenete i vi. Ukorak sa vama dva muškarca. Jedan mlađi , drugi stariji. Pitate,  prave li podzemni tunel ispod okretnice kako se vama čini. Mlađi iz topa odgovora da ga zabole ona stvar za sve što prave. Stariji reče - dabogda pocrkali kao što mi svakodnevno crkavamo mrcvareći se. Onda u nastupu besa nastavi sa psovkama - majku , oca ,žene, decu , sve žive i pomrle, redom.

 Na stanici masa.Trolejbusi retko prolaze pa se ljudi guraju. Gurate se i vi. Nađoste deo prostora za jednu nogu. Drugu jedva pridružiste kako ne bi pali na nekog. Stvarno strašno. Strašno i nedostojno. Ili je taj dan bio takav. Možda su drugi bolji. Niste proveravali , a ne bi ni rizikovali.

Izmrcvareni dođoste do svog kraja. Posle onog pakla odahnuste. Ima dosta mana , ali ste pošteđeni kopanja.

 Sutradan…….

Ustajete kasnije. Natenane ispijate kafu . Ne žuri vam se . Oko deset idete u nabavku. Laganim korakom stižete do vrata prema ulici. Pravite korak napred kada se prolomi glas…. Ne tu … imate dasku, zar ne vidite? Daska širine pola metra pružena ispred svakog izlaza dužinom cele ulice. Ispod daske rov dubine metar i po. Zapanjeni ste. Koliko juče toga nije bilo. Pitate kad su to uradili ? Odgovoriše da su rano počeli. Na pitanje šta kopaju kada su isto radili pre dve godine. Jedan odgovori - za cevi. Drugi reče za telefone , treći za kamere. Četvrti reče da ih ne mučite , oni su samo radnici. Rečeno im je da kopaju i oni kopaju. Ostalo je na onima  iznad njih.

Niste se više raspitivali. A i čemu bi kad je mečka zaigrala i pred vašim vratima …..a vi mislili da neće….

P.s. Niste baš naivni. Znate da slede izbori. Može se desiti što ne žele da se desi, zbog čega mnogo rade da dodatno zarade....

 

 

 

 

 

 #