Categories
My Links
Generalna
BOMBA
panicnadezda | 17 Jul, 2018 21:34

                                                

Posle dugog većanja pade odluka. Idu na odmor. Ne bi se oni mnogo nećkali da imaju ono što su imali , a što im država ote. Nedavno su računali koliko im uze. Suma  sumarum - što njemu , što njoj - 5000 evra - po izveštaju Pio za penzijsko osiguranje, završno sa majem mesecom. A , gde je juni , juli i meseci koji slede. Sam Bog zna koliko će ih još čerupati . Na vidiku ništa bolje. Kad povećaju  ( vrate ) dvesta ili trista dinara , kažu značajno povećanje. Neka hvala . Njima ne treba povećanje za gađenje. Broje samo 5000 evra , ustvari koliko bude do momenta ako to ikad bude.

 Da  im je država vratila oteto lako bi oni. Birkali bi destinaciju kao što su nekada radili. Studirali prospekat po prospekat pa gde prst padne. Ovako nema brale. Nužda zakon menja. Što se nje tiče otišla bi ona u all inclusive , pa kud puklo  da puklo. Ali remetilački faktor ne da. Pretpostavlja se da je to ON. I ovako zvoca. Treba platiti porez ( nije mali ), internet , telefone , stanarinu , i koješta još čega ne može ni da se seti. Struju da ne pominje. Od samog pomena te stavke ON dobija strujni udar. Stalno prepričava istu priču: da se njemu, redovnom platiši, jednom omaklo da zaturi račun pa mu usred zime isekli struju bez prethodne opomene. Toliko je bio besan da je psovao sve od reda. Smatrao je da redovan platiša zaslužuje zahvalnost i kao u uređenim državama određene benefite za to, a ne to.

Završavao bi priču da tako i treba sa ovcama - drugima šalju opomene , otplatu na rate , a ovcama seku struju.

Taman tako - potvrdila bi ona.

Šta , tako ?

Ono što reče  - ovcaaaaaaaaaaaa....

Znači otišla bi ona u all inclusive , pa kad stignu računi presavila tabak i nadležnim rekla - uzmite od onoga što ste vi nama uzeli. Ustvari prebijte deo duga. Ali ne sme. Remetilački faktor  bi bio u stanju da izvrši hara kiri kako mu se ime ne bi povlačilo po sudovima i drugim institucijama. Smatra  ih nedostojnim. Ko veli - isprljaće ga.

 Glupost. Lišava je poslastice. Uživala bi u tome.

Dakle, idu tamo gde mogu da idu.Ustvari zbog navedenog ni tamo baš ne bi mogli, ali uz određena odricanja nekako će se iskobeljati.

Vreme za pakovanje. Stoji ispred ormana i studira asortiman. Vremenske prilike im ne idu na ruku. Ne zna se ništa. Jutro , podne , veče. Sve pobrkano. Leto začas postaje jesen , na planini gde idu možda i zima. Muka živa, šta poneti? Odjednom, ko grom iz vedra neba - jeziv prasak. Ukoči se na mestu.

Prva misao - strašan sudar.

Druga misao - turisti kod komšinice čoporativno uskočili u đakuzi pa od siline telesa đakuzi eksplodirao.

Izbačena iz koloseka ide do njega koji je na terasi da pita ču li ON , što ču i ona. Gleda tamo gde je bio - nema ga. Obilazi sobe i nus prostorije - nije ni tamo. Zove - niko se ne odaziva.

Uznemirena - ponovo na terasu. Pogled joj pada na pločice. Na pločicama razbacani delovi stolice , a on u sedištu koje je jedino ostalo celo - sa glavom na zidu , slušalicama na ušima i prilepljenim mobilnim za šaku sporo vuče figure na šahovskoj tabli. Prestravljena uzima mobilni i baca na sto. Zamišlja hematom i misli poludeo.

Vrati mi to , ističe vreme za potez - dobiće me - kaže ON.

Molim, zgranuto će ona !!! Živ si...

Što ne bih bio? Pomozi mi da ustanem.

Zamislite čoveka od metar i devedeset ( santimetar tamo ili vamo ) , težine 96 kg ( gram tamo ili vamo) i nju duplo tanju kako ga vuče. Prizor za pamćenje. Da je neko snimao bilo bi smešno.

Najbitnije , pao je i ostao čitav - duhovno i telesno. Reče Bog ba čuva. Zašta - ona ne zna? Ne veruje ni ON da zna. Ali hvala Bogu što ga je sačuvao za bilo šta, pa makar samo da njoj zvoca.

Kad mu je rekla da je mislila da je pukla bomba ( neverovatno , koliko je bilo jako ) mirnim glasom je rekao - nije bomba, već Debeli kad pada - pada ko bomba. Reče mora smršati da bi sekund potom slistio sve što se našlo u frižideru.

 Na dijeti je od danas , do kada videćemo.

 

 

 

 

 

             

 #
HOROR
panicnadezda | 03 Jul, 2018 22:12

                                              

Taman kad nesta nada , čak i pitanje kad će više , otvoriše vrata Narodnog muzeja. Pa dobro. Bolje ikad nego nikad  kao što su zli jezici predviđali.      

Uostalom, šta je petnaestak godina u odnosu na večnost?

NEKO za svečani čin odabra 28 . jun u narodu poznat kao  Vidovdan. Zašto baš taj dan? Šta se Srbima lepo desilo na Vidovdan ? Tog dana su Srbi bili krvavu bitku na Kosovu polju. Po jednima dobili , po drugima bačeni na kolena i čitavo carstvo sa njima.  Da nije tako zar bi Srbi robovali Turskoj imperiji  500.god;  28 . juna na Vidovdan Gavrilo Princip ispali hitac na Ferdinanda, što dovede do Prvog svetskog rata;   28. Juna proglasiše Rezoluciju Inforbiroa koja unesreći mnoge Srbe;  28  . juna Srbi tuđinima predaše predsednika da mu umesto po srpskim, sude po tuđinskim zakonima.

 Čudna koincidencija ili zlokobna poruka ? Zašto baš taj dan? Može li biti ono što ne bi smelo da bude. Znate već pukli ste tamo - pući ćete i tu. Ali kakve veze ima Kosovo sa Narodnim muzejom. Ili možda ima . Samo da ne bude ono čega se ona boji.

Očekivano, vrata otvoriše oni koji sva vrata otvaraju, pod svetlima reflektora. Kamere uslikaše  premijerku zbog čega promeni kanal. Ne zato što je mrzi, već tek onako. Sita je lica na mestima gde im  nije mesto. Zbog toga nije videla ko je još bio. Pretpostavlja očekivana bulumenta javnih ličnosti, među kojima je malo  onih sa integritetom ličnosti.

Uvek oni koji idu da vide - ustvari - budu viđeni .

Zna iz iskustva. U njenom komšiluku se često izlažu dela velikih umetnika i onih koji to nisu , a pretenduju da budu. Organizator izložbi ( dugogodišnji poznanik ) je zove na otvaranja , ali se ona ne odaziva. Muka joj od umišljenih faca koje trčkaraju sa izložbe na izložbu i umesto slika odmeravaju jedni druge i razmenjuju tračeve.

           

Izuzima ljude od kičice i zanata.

 Ona ide kad nema gužve , ako je sadržaj interesuje. Rukovodi se intuicijom i unutrašnjim osećajem kao u mnogim drugim stvarima. Ako toga nema - zaobilazi. Ne stidi se da prizna da nešto ne razume i da joj ne prija. Poznanik  zna njen stav pa više ne insistira. Zna da će doći - kad bude došla.

Ali, da je kojim slučajem pozvana na otvaranje muzeja, otišla bi. Ne zato što nije bila. Naprotiv. Išla je par puta. Nekada sama, nekad sa svojim malim -  dok je bio mali. Tadašnju postavku delimično pamti. Dopalo joj se. Mislila je  to je to. Ali ona je sve samo stručnjak ne, zbog čega bi volela da joj neko ko jeste objasni  šta je bilo toliko loše -  za šta je trebalo toliko vremena za ispravljanje.

            Znači odazvala bi se da je neko zvao. A i bio bi red, da znaju za red. Na takve  fešte se prvo zovu - prve komšije.  Ona to jeste. Mogla je za čas da skokne i vidi novitete . Možda bi po  srpskom običaju ponela i nešto ljuto da dezinfekuje i razgali učmalu atmosferu.

 Drugo - dužni su joj - da znaju za dug. Skele će joj zauvek ostati u pamćenju. Pod  njima je zamalo  ostavila kosti kad je probala da se kroz gomilu mitingaša dočepa ulice. Nije uspela . Metalna šipka je toliko zveknula da je pala ko gromom pogođena. Videla je sve zvezde na nebu u sred dana kad se zvezde kriju. Mislila je da je gotovo. Ide na nebo kod onih koji su već tamo.

Nije otišla. Tu je….

Nije pozvana - ići će sama. Nije videla enterijer , baciće oko na eksterijer. Noć je uveliko uzela maha. Prelazi ulicu i čuje -  škripu , struganje , bum , bum , tras, tras. Misli lokalni narkomani prave piknik .Osvrće se oko sebe da vidi gde su. Krajičkom oka primećuje slučajne prolaznike koji isto rade. Odjednom svetlosni efekti. U stilu muzike, iz mraka izranja deo po deo muzeja kao u Karpenterovim filmovima. Prizor jeziv. Horor . Nema šanse da vas ostavi hladnim.

Kosa se diže na glavi. Neko dete prestrašeno prizorom, zaplaka. Reče majci da beže odatle. Bežala bi i ona da je sama i da je radoznalost ne zadrža . Ukapira. Nije rejv žurka , već rejv za Narodni muzej. Prenerazila se. Reče njemu da je to satanistička zavera koja priziva smak sveta.

 Po prvi put se složi sa njom. Valjda zato što je bio preneražen. Reče : šta je ovo? Pa,  ovo je Narodni muzej - zar je moguće !!! Ko ovo radi ? Očekivao je klasičnu muziku , ona sve, samo viđeno i doživljeno ne.

Sutradan ( kao da su ga čuli) preko dana pustiše klasičnu muziku, kako bi masi u redu , olakšali čekanje. Uveče nisu otišli na reprizu..

Danas već nema reda , a kao da nema ni muzeja. Prepušten sebi , spava u mraku.

Neko sa strahopoštovanjem reče da su svetlosni efekti delo proslavljene umetnice srpskog porekla - Marine Abramović. Nije provereno.  A , nije ni bitno.

BITNO JE - KUD IDE OVAJ SVET?

 

           

           

           

 

 #
ŠUŠKANJE
panicnadezda | 10 Maj, 2018 14:18

 

Sna ni od korova. Zaređale besane noći , za njima umorni dani. Ni za šta je. Banalan razlog. Dvojka u donjoj vilici danju bolucka, noću kljuca u mozak. Nema šanse da zaspi. Sa strepnjom leže, umorna se budi. Kažu joj idi kod zubara. Išla bi ona brzinom vetra da su u pitanju petica ili šestica. Ako bi morala, iščupala bi oba bez žaljenja, samo da prestane pošast koja je muči. Ali, dvojka je nešto drugo. Dvojka je pod navlakom - usto u izlogu. Nema šanse da se ne vidi. Ako je iščupa ostaviće šupljinu, a sa šupljinom nastaće šuškanje.

 Degradirajuće.

 Zato trpi. Misli proći će samo. Jednom se desilo ( doduše uz pomoć antibiotika ) -  moglo bi ponovo. Pije lekove i živi u nadi da će bol minuti. Ali ništa.

            Pospana, nema volje. Izostaje uobičajeni ples oko šporeta... Neeemmma ručka. ON predlaže da odu u restoran u vreme kad po restoranima ručavaju samo parajlije.  Umor i bol je čine neracionalnom i prihvata predlog. Usto smatra da je zaslužila.

Neće ON bilo gde , još manje, bilo šta da jede. Uvek je voleo dobar zalogaj. Nakuvala se ta, čini joj se, više no oni kojima je to profesija. Sad je oladila.

             Biraju mesto. Ona bi bilo gde, ON  tamo gde su na stolovima kockasti stolnjaci. Reče da se jedino tamo dobro jede. Ali u centru sve manje kockastih stolnjaka i takvih kafana. Moda i brza zarada nanizale fast food - do fast fooda. Mirisi kineske, italijanske i ko zna čije kuhinje šire se centrom. Obilaze ih u širokom krugu.

 Na kraju izabraše " Mornar " sa kockastim stolnjacima i dobrom hranom.Tako je nekad bilo. Gužva govori da je i sada isto. ON trlja ruke i sladostrasno proučava jelovnik. Naruči svašta počev od predjela kao da godinu dana nije ništa okusio. "Siromah" . Ko veli kad je bal nek je bal. Usput reče J...š ga - jednom se živi. Kao da je hrana život. Prekide je pre no što izgovori (ono što stalno govori ) da se ne živi da bi se jelo , već jede da bi se preživelo.

Ona izabra skromno. Supu i ribić u kajmaku. Mekano i lako za jelo. Ukusno. U ribiću dosta pirea , hleb joj ne treba. Baca oko na svašta što je ON naručio. Ježi se od količine hrane. Ugleda lepinju ( podgrejana ) sa reš koricama. Štrbne malo da je mine želja . Žvaće pažljivo, izbegavajući dvojku. Ali kao uvek kad nešto izbegavate to se desi. Korica udari pravo u nju. Pipa jezikom i na svoje zaprepašćenje,  konstatuje  nema dvojke. I ne samo nje. Sa dvojkom otišle jedinica i trojka. Auuuu - zajauka..... Pita je što jauče ? Kako da ne jaučem , nema tri zuba. Kako.... povišenim glasom pita ON?.... Komšije za susednim stolom čuli jauk i ispod oka , kao da neće, prate situaciju.

Muka joj.  Ne jede više. Vadi tri navlake i trpa u salvetu. Zove zubara ( starog poznanika ). Objašnjava da je ostala bez tri navlake.  Gde su, pita zubar? Kako gde su - kod mene u salveti. Reče da je imala sreće što iste nije progutala . Da joj se kojim slučajem to desilo mogla je završiti na operacionom stolu. Svašta. Nije čula za tako nešto , ali dobro de.

 Dođi sa snimkom, kaže joj zubar.

U ambulanti je . Zubar proučava snimak i kaže: dvojka napolje ,  dva lečiti , tri ispod navlake proveriti, ovaj ovako  , onaj onako...... nabraja...

Stani - kaže ona.... zašto - pita zubar !!!

Zato što moraš reći cenu. Reče cifru koja je za nju tolika ( za druge znatno veća ) , ali i od te za nju , njoj se zavrte u glavi tako da se jedva zadržala na stolici. Pomenu da za nju može i na rate.

Reče mu da čupa dvojku , ako joj nema leka. Dosta ju je namučila. O drugima će razmisliti.

Ne gubi vreme. Dvojka završi tamo gde joj je mesto.

Ide kući. Priželjkuje da nikog ne sretne. Ali ko zainat - jedan komšija, drugi komšija , poznanik, svi baš u isto vreme kad njoj ne odgovara, krenuli u šetnju. Zaobišla bi ih , ali ne može. Interesantno sva trojica  pitaju šta joj je?

Odgovara, da je slomila tri zuba. Gledaju je sažaljivo i sa čuđenjem. Kako ?.... kao po dogovoru , pitaju ?

Lako - odgovara - šuškajući. Istovremeno se čudi njihovom čuđenju. Nije joj jasno šta tu ima čudno. Ubrzo će shvatiti.

 Priča bratu od tetke sa kim je bliska kako je slomila tri zuba i kako je čeka golgota sa zubarskim kranovima , iglama i špricevima.

Tri zuba si slomila, zapanjeno će on!!!

 Pobogu - kako  -  NAPILA SI SE - kao da se zubi ne mogu drugačije slomiti - iako zna da ne pije , ali ko veli svakom se to jednom desi. Tad joj postade jasno čuđenje komšija i poznanika. Ne mogu ljudi da veruju da se tek tako lome zubi. Reče bratu  da se nije napila , mada bi od muke u tom momentu mogla nešto da potegne. Možda bi pomoglo....ko zna....

Konta - šta će?

Sabira , oduzima , namiče. Njeni joj kažu - moraš to da uradiš. Neda joj govori da svakog može da zamisli da šuška , ali nju ne. Pošteno rečeno ne može ni ona sebe. Ali ako radi zube nema planine, a planine neće da se odrekne. Iz određenih razloga ne ide na letovanje, zato planinu čeka ko ozebo sunce. Možda genetski kod njenih predaka tako diktira.

Zaboravila je reći da je strastven pušač. Na cigarete mnogo troši. Sin koji to zna ,reče, prestani da pušiš pa ćeš imati za zube. Jedva dočekao jak razlog da joj milioniti put ponovi isto. Stalno joj zvoca da će zbog cigareta umreti. Kao da je moguće bez ili sa njima  živeti doveka.

Ali sin joj pomože. Sinu joj lampica kako je masa ljudi prešla na motanje duvana . Seti se jedne od kuma koja joj je rekla da pola ili kilo duvana puši mesec dana i da to košta dve hiljade. Zamislite , samo dve hiljade u odnosu na njenih ne sme ni da kaže koliko hiljada. Nije verovala - sad mora. Krenu u akciju. Pita  šta za to treba . Rekoše : duvan , rizle za motanje i mašinica koja olakšava postupak. Sve je nabavila na kiosku. Vežba sa mašinom. Ne ide. Rizla koju joj je prodavačica dala nikako neće u mašinu. Pita Danila koji takođe uvija duvan , ali bez mašine, zašto ne ide.

 Danilo gleda rizle i kaže - to nisu rizle za duvan , te su za  marihuanu.

Trk na kiosk . Pita prodavačicu - puši li , tek da proveri kakva joj je bila namera? Reče, nikad nije probala. Onda joj kaza da je to neopravdava da ne zna koja rizla čemu služi. Pomenu da joj je umesto onih za duvan prodala rizlu za marihuanu i da je zbog toga morala da se vraća. Tek tako, priupita da li joj liči na nekog ko to mota. Možda povređena , možda zbunjena slegnu ramenima kao da je htela reći ...

možda.....

Presudila je. Ide kod zubara. Vežba motanje cigara koje iz dana u dan ide sve bolje. Uznapredova je  tako što duvan više ne kupuje na kiosku već na pijaci. Naučila je koje sve vrste postoje. Probala je šabački i hercegovački. Kažu da je makedonski najbolji , ali na njega još nije naišla.

Sa zubima baš ne ide brzo. Šuška . Pita zubara može li to brže - reče može , ali i kuso. Znate ono - brzo i kuso. Nije više pitala. Sad govori - ne žuri samo da bude dobro.

Ionako vežba da šuška sa šarmom.

 

 

 

 

 

 #
BELA STRELA
panicnadezda | 22 April, 2018 13:04

 

Na ulici su. Ona i On . ON zato što putuje , Ona iz radoznalsti. Nije neki put u pitanju. Ide u Ralju, podno Avale.  Maltene pljuneš i tamo si.  Ali za njega je to daleka periferija, bez obzira što zna da ljudi koji žive tamo svakodnevno  menjaju  prevoze kako  bi stigli do grada. Ali On nije ko oni. Okićen vrlinama lenjosti i konformizma pod takvim uslovima ne bi mrdnuo čak  ni u velikoj muci . Da je kojim slučajem rođen tamo, tamo bi i ostao. Kako bi namakao neki dinar verovatno bi u obližnjoj kafani udarao u žice, zabavljao meštane i slučajne prolaznike.

 Možda bi bio i srećan.

Rođen na Trgu Republike . Ceo život je ( kako kaže ) uživao u blagodetima centra, bez namere da se istih odriče, izuzimajući situaciju kao što je ova.

 Čoporativno - par puta godišnje grupa njih ide kod prijatelja iz mladosti kome su dosadila svetla velegrada i zvuci civilizacije, pa čim grane sunce, zaključa stan u Bgdu i beži tamo. Nije čudo. Video je taj sve. Radeći važan posao obigrao sve strane sveta. Povremeno i sada ode daleko da ga mine želja. Za nedelju dana planira novo putovanje zbog čega se okupljaju kako bi  iskoristili vreme dok je još tu - da čuju muziku koju vole, odigraju  preferans , pikovu damu ili vist, bez ometanja i gunđanja sa strane.

 Ima porodicu ( ne malu )  ali oni ne dele njegove afinitete prema dražima prirode u kojoj caruju glasovi ptica, tako da je vreme u Ralji njegovo. Prija mu samoća koju povremeno proventilira neki komšija , prijatelji , ili neko od članova , porodice ko nađe vremena da skokne za vikend.

Sad idu oni. Dogovr traje danima. Ko može , ko ne može , ko će sa kim i kojim prevozom. Svi su motorizovani van njega. Diči se time kako  je ON svojim Spačekom obigrao celu Jugu , kada je auto za mnoge bio misaona imenica. Vozio je sve njih , sada je , reče, red da oni malo voze njega. Hoće oni jer pamte njegove i svoje vratolomije u njegovom autu.

Odlučio se za “Belu Strelu” kako iz ko zna kojih razloga, nazva taj auto . Reče da prijatelj ima  i Audi koji godinama stoji bagažiran u nečijoj garaži pošto u zgradi gde živi nisu projektovana mesta i za automobile. Veliki stan u centru ( pravljen u vreme nealavih članova diplomatskog kora kome je pripadao njegov otac , a za njim i sin) sve ima , treba nešto i da nema. Najmanja šteta je da to bude garaža.

Ali vreme se promenilo. Zbog te falinke prijatelj svake večeri akumulator Bele Strele unosi u podrum , pošto su mu isti par puta krali. Prvi put kad se to dogodilo čovek sedne u automobil , ubaci ključeve,  ali auto ni makac. Analfabeta za automobile zove automehaničara da vidi šta fali. Profesionalac otvori haubu ili tamo gde stoji akumulator i brzo postavi dijagnozu. Reče , da autu ništa ne fali, van onog što ga pokreće.

 Zbunjen, pita šta je to ?

 Automehaničar prezrivo  odgovara - akumulator.

Pita stručnjaka šta da radi? Ovaj mu kaže da kupi nov akumulator , a njegov dolazak , stručnu procenu, rad oko montaže plati toliko i toliko. Od cifre mu se zavrtelo u glavi , ali šta će. Od tog momenta motor Bele Strele svaki put posle vožnje završava u podrumu.

Zamislite samo Bela Strela. Divno zvuči , a i intrigira. Zato Ona čeka. Hoće da vidi kako izgleda. Zamišlja dugački , beli jaguar iz filmova Džemsa Bonda koji bi po statusu odgovarao vlasniku Bele strele.

U međuvremenu sluša razgovor: Jeli motor Bele Strele na mestu - ne brini Pančito ( tako ga prijatelj zove ) na mestu je. Potom sledi - je li Bela strela poletela ( kao da je avion u pitanju ) ? Čuje odgovor – stiže…..

Nešto se zaustavlja. Glas iz tog nečega dreknu - upadaj  - vidiš da nemam gde da parkiram! Gledate , a ne verujete. Umesto Bele Strele pred vašim očima Krntija . Prljav , korodiran , čini joj se stariji od nje. Imate utisak da je upravo stigao sa stovarišta starog gvožđa.

 Zapanjeni,  pitate šta je ovo?

Bela Strela…….. kaže ON…

Bože !!! izgovori ona i ode bez pozdrava ….

P. S . – naknadno je čula da su se sa Belom Strelom namučili. Na pola puta stala pa su morali da guraju , dok prijatelj kod koga su išli nije stigao sa sajlom i auto odvukao do kuće.

Nisu je takle muke kroz koje su prošli .Bila je ljuta zbog izneverenih očekivanja…..

 

 

 

 

 #
ODE...
panicnadezda | 28 Mart, 2018 18:10

Prođe  godina kako vaš  " Mali " diže sidro i ode.  Napusti kuću u kojoj je rastao i prerastao. A , nije morao. Živeo je ko bubreg u loju , a loj besplatan. Ali , besplatno nije na ceni , u vreme kad se ceni roba sa etiketom. Čak i "second hand" košta . Po vašem mišljenju ništa mu nije falilo , po njemu dosta toga.

  Najviše vazduha i čistog prostora .

  Neočekivano,  prelomi preko kolena i reče - ide. Na pitanje gde će (mislite na neko od svojih putovanja ) iznenadi vas odgovorom - kaza - napušta dom  u kom je živeo . Ide u  stan da živi sam. Reče da kasni i da je to davno trebalo da uradi. Hvata poslednji voz za odlazak i samostalan život. Pomenu zapad, gde mladi napuštaju kuću  -  čim učvrste korak.  Nabroja masu drugova koji žive sami.  Potseti - da ste vi sa 18 godina otišli od kuće. Navede još mnogo drugih stvari kako bi preduhitrio vaše negodovanje.

A - nije morao…

Zna ON , a znate i vi da time ništa ne bi postigli. Tvrd je to orah  -  " voćka čudnovata  ".  Vaš je , ali tako je . Pored genetike - dobrim delom – i vašom zaslugom. Zato i ne pokušavate. Ne vodite unapred izgubljene bitke, koje van gorkog ukusa , ne donose ništa dobro.  Učili ste ga da drži do reči i kad nešto naumi  - to i uradi, a ON je naumio da napusti lagodan život i bezbroj pogodnosti pod krovom roditeljskog doma i krene u avanturu zvanu  -  sam svoj gospodar. Obaška, što smatrate da mlade treba pustiti, kako bi  -  danas, sutra - ( kad budu imali svoje ) znali isto da urade.

Da ne govorimo o tome da je bolje da se naviknu na život bez vas, dok vas još ima.

 Ali njegovo obrazlaganje vas ganu. Hteo je da ode , a da se  ne osetite povređeno. Uspeo je.

Znali ste vi , da se to kad tad mora desiti.

Niste vi Palminog kova koji ličnim primerom i čvrstom rukom Pater familijas drži tri generacije na okupu i kako navede svi su zadovoljni. Vi ste savremeni , a divite se Palmi. Svaki put kad ga čujete on vas začudi i razveseli. Pre neku noć vam ulepša veče , a i dan za vama koji nije bio bog zna  kakav . Čujete, mnogi ne dele vaše mišljenje . Gledaju sa visine.  Smatraju ga prostim i neotesanim. Čovekom -  mutnih radnji. Mutne ili ne , On iz mutljaga  izvlači radost za mnoge..za razliku od onih koji…….

……..misle da su pametniji , prefinjeniji i obrazovaniji od njega. Neki deluju prefinjenije,  neki su sigurno obrazovaniji , ali pametniji - bogami ne. Pamet je na njegovoj strani.  Rekli bi i sreća. Zaslužuje to.

Čovek koji sa 19 g. nije hteo da ostavi majku , već je majci doveo i snajku da ne bude usamljena ( kao što se nekada radilo ) zaslužuje orden. Očekujete da vam mnogi zamere i da vas poistovete sa njim, što vam ruku na srce, ništa ne bi smetalo ……naprotiv…. laskalo bi.

No manimo Palmu, vraćate se tamo odakle ste krenuli. Vaš "Mali" napravi radikalan potez. Skoro sve svoje ponese sa sobom i ode tamo gde je namerio.

 Kaza - svima će biti lakše.

 Vi ćete imati svoj mir. Neće biti vike , dreke i lupe vratima. Neće svetla u svim sobama goreti bez prestanka kao da živite u muzeju ili izložbenom salonu. Neće bojler neprestano raditi kao da nema rok trajanja. Topla voda će se koristiti  kad zatreba , a ne kad treba  i ne treba, kao da dolazi od gejzira , a ne od struje koja  košta  ko Svetog Petra kajgana. Neće kuća ličiti na železničku stanicu  u koju svi dolaze i odlaze , kako i kad im se prohte.

 Izimitira vas za sve što ste mu bilo kada rekli ili prigovorili i prsnu u smeh…koji i vas zarazi.

A, nije baš tako .

Tek ON.

ON će, reče, konačno udahnuti punim plućima , kao da ste mu branili da diše. Niko ga neće gušiti , smarati, zapitkivati  i propitivati. Odmoriće se od mora besmislenih  pitanja kao što su - kada , kako i zašto već nisi - ovo ili ono - što nije ni bitno…. itd.itd.

Brz i efikasan , selidbu završi za dva dana.

ODE.

 Nije daleko , na par dužih koraka od vas , ali za vas, kao da je preko sedam mora i toliko gora. Skoknete do njega kad vas pozove .

 ON kod vas - kad poželi - kad ima vremena i praznog prostora. Tako i treba, zar ne ?

 Ljubav ne sme biti obaveza , mada podrazumeva obaveze.

 Ako je samo obaveza - onda to nije ljubav.

 O bilo kojoj da se radi.

 

             

 #
ALAL VERA
panicnadezda | 06 Mart, 2018 16:42

 

Alal vera  -  pobedi Glavni.  Dva , tri, stigoše do kolena - resto - mrtvo more.  Gde su bili tu i ostali.  Uprkos ršumu koji napravi, Glavni reče - nije bilo lako.  Razumete ga potpuno. Kako crno lako,  igrati utakmicu sa dvadeset , takoreći, nevidljivih igrača . Nemate pojma ko je golgeter , ko centrafor , ko kakve karte ima u rukvu. Posebno za Njega koji je svakodnevno podnosio raport o vanserijskim rezultatima u zemlji i van nje. Otkrivao sve adute. Nije se krio po ćoškovima kao sporedni, već nadljudskim naporima trčao sa posla na posao. Čas Merkelova , čas Putin , čas Kolinda , čas njhovi kod njega,  onda trk na televiziju.

 Seljakao se  " sirotan" sa jedne na drugu da vam se činilo da ste uvek na istom kanalu.  Tamo ga " razvlačili , isleđivali , propitivali ".  Išlo je toliko daleko da bilo koji kanal okrenete njegovo lice vas čeka tamo. Ponekad  bi zapali u paranoju da vam nije dobro ( jer se uvek vraćate tamo gde je ON ) ali vas ukućani smiriše. Rekoše, ne plaši se - biće svugde - dok trka traje. I bi kako rekoše. Onda ste strogo vodili računa da bi znali koji kanal zaobići kako vam se paranoične misli ne bi vratile.

RTS - ON. Pink - ON. Prva - ON . Studio B - ON.

Tek Happy -  iliti srećna televizija ( na kojoj ima više čemera nego sreće )  gde rad, ko u rudniku, traje - danju i noću .  Znali su po tri dana da drže špicu sa najavom njegovog dolaska.  Dešavalo se da dođe ujutru ,  pa opet uveče.  Čini vam se da je tamo najčešće bio.  I ono što je najgore - uvek sam. Nehumano i nepravedno .  Kako prema njemu , tako i prema onima sa margine događaja. Nikad nikog od protivnika da mu pravi društvo. Možda čovek voli borbu prsa u prsa . Možda voli da rešetaju i druge , ne samo  njega. A i gledaocima bi bilo zanimljivije. No, ne šišaju oni gledaoce. Za gledaoce imaju Parove. Šta im drugo treba?

Kako Njegoš reče " pučina je stoka jedna grdna".

Toliko je često i dugo bio na toj televiziji  da ste se pitali zamrkne li ponekad - tamo. Kažu Parovi čoveka relaksiraju.

Ovi drugi…..

Sakrili se u mišje rupe, montažne barakice i elektronske uređaje, kao da običan svet razume taj oblik takmičenja. Platili potrčke da trče mesto njih i dele programe. Neko bi rekao lenštine. Neke ste videli , neke čuli , a neke ni jedno ni drugo. Nije lako popamtiti dvadeset njih. Sve da su svakodnevno po tri puta bili na televiziji teško bi vam pošlo za rukom.

 Neki od njih nikad nisu ni bili ili je vama promaklo. Verovatnije ovo drugo , pošto je jedno pojavljivanje u odnosu na nečije svakodnevno - ravno nijednom. Ali ne žalite ih. Žao vam je samo onog za kog ste glasali, a niste imali prilike da ga čujete pa samim tim, do daljnjeg, nećete znati da li ste pogrešili.   Ipak će biti tačno ono što ste mislili da je samo kandidovanje unosan biznis pa prošli kako prošli -  prošli su bolje od vas.

Glavni likuje i slavi pobedu - sporedni…….kukaju.

Žale se na sve i svašta , ali iz svega i svačega, opet neće ništa naučiti.

U 24 časa nebom se prolomi vatromet. Mislite u znak pobede. Spiker reče - Glavnom počinje rođendan. Potseti vas na drugo vreme. Naježiste se , pre nego što vam noć zatvori kapke i otera u carstvo snova.

Zahvalni ste joj…….

 

 

 

 

 

 #
OKALJANI
panicnadezda | 15 Februar, 2018 18:28

 

Ako vam neko kaže, da ovih dana , može mirno prošetati Knezom, a da ga ne vuku za rukav, znači - imao je sreće, ili se taj nije šetao već šunjao uz zgrade i izloge, dodajući gas kad ugleda montažne skalamerije u kojima veliki daju obećanja malima. Znate ono: kad oni smene ove - teći će med i mleko. A mali odavno porasli pa ne veruju obećanjima.

Eto malopre . Vraćate se iz kupovine , kad ono kamere. Masa njih. Virnuli bi unutra , ali se plašite da vas ne upecaju. Zato i vi dodate gas kako bi neprimetno šmugnuli tamo gde ste se uputili. Hoćeš vraga. Niste bili dovoljno oprezni, jer vas glas štrecnu. Pita hoćete li program kako bi mogli  da ga prostudirate. Ne čeka odgovor,  već vam u slobodnu ruku trpa kartonsku kesu punu papira.

Vi zatečeni i ljuti zbog lova na prolaznike... odgovarate da toliko papira niste studirali ni kad ste spremali diplomski na fakultetu, pa nećete ni sada. Da iz iskustva znate što je više papira - manje dela. Bacate kesu na tezgu ( liči na to ) i usput pitate ko su oni uopšte?

 Mi smo koalicija.......ta i ta...

Ma nemojte - kobajagi oraspoloženo - kliknete vi. Da , gospođo, mi se jedini borimo za narod .

Ma nemojte ( otegneto ) - i drugi kažu isto.

 Blago narodu sa vama takvim. Ima li nešto originalnije na repertoaru? To što pričate ne miriše  dobro. Stara , ofucana fraza.

 Svi za narod , narodu sve gore.

Na vaše čuđenje ne odustaje ( slutite da neko sa strane meri koliko ubedljivo priča od čega mu zavisi mesto u hijerarhiji) - kaže kako nikad nije pripadao ni jednoj stranci - tek sad se njima priključio.

Šta vas navuče ?...

Reče da veruje toj koaliciji.

S t v a r n o  - verujete - u neverici pitate vi !

Stvarno ...... kaže....

Onda se vi razgoropadite (uvek kad  pokušaju da vas nasamare ) i svašta istrtljate. Rekoste mu da njegova vera nije dorasla vašoj sumnji i da se nećete truditi  iz pristojnosti  da prećutite ono što mislite. Jasno je vama zašto se to radi. Znate vi da svaka kandidatura povlači pare , zbog koji bi takvi za koje se bori i rođenu majku prodali.  Da i on kad se tako svesrdno trudi verovatno ima komadić za sebe pa maltretira slučajne prolaznike . A oni koje on zastupa su  odavno izlinjala lica okaljanih obraza, bez lika i dela, koji znaju da neće proći, ali bolje pare nego ništa.....

Bes kao uvek izaziva bes. Tako i sada. Ne zamerate mu . Ko zna zašto jadničak radi to što radi po ovoj zimi. Ljutito da niko ne čuje prosikta kroz stisnute zube.....idi bre...

Ostatak niste čuli......

otišli ste....

 

 

 

            

 #
POMAMA
panicnadezda | 14 Februar, 2018 18:12

 

Da vam je ( pre par godina ) neko rekao da će se svet pomamiti kao što se pomamio, ne bi verovali. Kako da verujete u nešto  što zdrav razum i vekovima  građene vrednosti za čas razgrađuje i baca u zapećak. Mislili bi da mu nisu sve koze na broju t.j. da nije sasvim čist, pa zbija luckaste šale sa vama,  ili u boljem slučaju po njega,  prepričava scenario nekog trećerazrednog futurističkog filma. U svakom slučaju……..

….Gledali bi ga sažaljivo , tu i tamo se nasmejali , a onda oprezno, da ne izazovete  bes - savetovali posetu lekaru. Ne bilo kom. Kad neko bulazni obično ide kod specijaliste za glavu,  pošto takve ludosti mogu da padnu na pamet samo onom ko je lud , ili   u najmanju ruku - blizu da to postane.

Tu smo - dakle…..

Ludi - ili blizu da to postanemo, ukoliko nije kasno - da stanemo.

 Krenu tiho , čini vam se, preko stidljivog izdanja nevidljive ruke Velikog brata  -  ma ko to bio ( po vama sve, samo ne brat ) kako bi poput požara  dobilo oblik epidemije koja zahvati sve oblasti, profesije i generacije.

RIJALITI  !!!

Kažu realan život prenesen na male ekrane. Kako da ne . Poruka narodu - takvi ste. Sačuvaj Bože da je narod takav, ali nekom  je u interesu da ga tako predstavi. Pojedinci jesu , zato su tamo gde malo ko pristojan hoće. Ako se takav namami , njega retko vidite i čujete. Znate da je tu da organizatoru poboljša prosek - a sebi dobre pare.

Veliki brat , Farme, Parovi , Zadruge. Kitnjaste zgrade nalik na palate . U njima čopor ljudi -  velikih igrača ( smešno ) -  macana i Maca diskrecija koje uče decu kako se i gde najviše zarađuje. Kako se sočno i originalno psuje, kako se podmeće i nadmeće u trci da budeš zapaženiji od drugih u želji da postaneš "zvezda ."

Tužno…..

 Onda se čude što maloletnici  hoće isto. Postati  "zvezda" ili poznat po svaku cenu. Daleko od roditelja koji im nisu autoriteti i idoli, dečaci kreću u dilovanje , klinke u  prodaju tela, bogate rečnik psovkama koje ni kočijaši ne znaju, mlate nastavnike,  otimaju , a onda kače slike seksa i vršnjačkog nasilja na internet u želji da se o njima priča, vođeni devizom - ako nisi na internetu - nema te nigde.

Odrasli  ko odrasli, brzo se navuku na našu ili njihovu bruku - svejedno – zapostave decu, prijatelje i jedni druge. Pare  oči na golotinji , vire u vc-e e rijalitija , studiraju  krevete i jorgane, kako im ne bi promakle scene onoga što se na njima i pod njima radi javno, a trebalo bi tajno. Nema bruke .

Bruka je za primitivce i puritance.

Onaj ko drži do pristojnosti ( ima i takvih , ali malo )  i svoj život čuva za sebe  brzo završava napolju jer gledaoci "pristojne ne vole".

 Valjda ih previše potsećaju na njih same , a sami sebe su siti.

Svašta  se može reći  o pomami  koja ne prestaje. Naprotiv, širi se . Ima je u politici - svojevrsnom rijalitiju  punom  para. Ima ga na muzičkoj sceni , takođe , punoj para, zbog čega svi hoće u pevače - prezreli , zreli , nedozreli . Fale samo - bebe.

 Ko zna , možda nas i to čeka……..

 

 

 

 

 

 

 

 

 #
JEZA
panicnadezda | 19 Januar, 2018 18:22

JEZA…

Krenuše. Kud svi Turcu tu i mali Mujo. Put ih vodi u Nemanjinu ulicu. Glas stiže do njih da svi od kojih je država zadnje tri godine „ pozajmljivala „ novac kako bi izašla iz bačve, treba da podnesu zahtev za obračun sume koju im ista duguje. Nije to mala svota, obzirom na broj oštećenih  koji svakodnevno , zbog toga - psuju rodnu grudu. Znate ono j...m ti zemlju koja deli decu. Ponekom majka - ostalim maćeha - a ostalih tušta i tma.

Trpi zemlja - kad pomoć ne može....

Zaboravljaju da ona nema veze sa njihovom bedom  već oni koji na ovaj ili onaj način  uzjahaše konje pa na njima jezde. Gaze sve pod sobom. Presiti, ne pitaju - ima li ko gladan ? Zabarikadirani u vilama i automobilima sa tamnim i neprobojnim staklima,  prošišaju pored naroda i kontejnera gde gladni traže otpatke. Takve ne primećuju. Druže se međusobno i sa delom estrade kako bi posle naporog posla koji rade  za one koje ne primećuju,  dali sebi malo oduška.

Zna se na koga misli. Dovoljno ih je videti napirlitane , namazane , zategnute , utegnute, nasmejane i raspoložene, kako bi postalo jasno na koga odoše pare. Onda vas uhvati bes, koji je loš  saveznik i vama i njima. Vama uništava nervni sistem , koji kad doblije oblik epidemije ( po svemu sudeći nije daleko) se  okreće prema onima koji ga izazvaše.

I eto belaja.

Ali do belaja još nije stiglo. Besni i nesrećni ljudi dižu ruku na sebe , porodicu, rođake , komšije , one koji ih mrko pogledaju , one koji su im se nekad zamerili , one od kojih su pozajmili pare, one koji im pare nisu vratili, one koji im se slučajno nađu na putu……itd…itd.

JEZA ……

U Nemanjinoj haos. Zaposleni koji su pregrmeli prednovogodišnje gužve nisu očekivali stampedo dolaskom Nove. Slutite da je neko pustio buvu da je obračun uvertira za vraćanja duga građanima . Ne idete baš toliko daleko da mislite da je neko hteo da napakosti ljudima u socijalnom , ali kako vam se čini idu neki  izbori sa starim listama i starim kandidatima pa je sve moguće. U vraćanje duga verujete koliko u lanjski sneg.

Možda ne bi otišli da niste lojalni. Nagovarali su vas. U smislu što više ljudi traži , bolje je za sve.

Probijate se kroz gužvu. Tražite pravnu službu na koju su vas uputili. Stižete do šaltera iza koga golobradi mladić pretura papire. Tražite obrazac.

Kakav - pita momak….

Onaj kojim tražim da se obračuna dug države prema meni. Zakidali su mi…

Ne završiste . Momak vas zapanji jer reče da on za to nije čuo , a nije ni video. Gledate bledo. Mislite nasankali vas. No , mnogo ih je da bi bilo tako.

ON je sa vama. Čuo sve. Traži da ostanete u redu dok se vrati. Nakon dva minuta stiže. Nosi  papire u ruci. Pitate - šta je to? Odgovara - to je to.

Stvarno . Ime , prezime jmbg -  sve šta treba. Popunjavate formulare u dva primerka i ponovo na šalter na kome vam je rečeno da toga nema. Momak uzima formulare , udara pečat i vraća vaš primerak.

Nikad video, nikad čuo , nema , a - kažete vi dok ga ljutito gledate u oči.

Takvo je naređenje…postiđeno odgovara. Hteli ste ga grditi , ali bi vam žao….

Naredili…. Laž , prevaru, obmanu…..

JEZA……..

 

 

 

 

 

 

 #
PITAJTE OVE ODOZGO
panicnadezda | 22 Decembar, 2017 16:40

 

Svakodnevno skoknete do radnje. Pazarite svež hleb , svežu štampu, mlečne proizvode i nezaobilazne cigarete. Poranite. Ako odete kasnije hleb će ispipati, kao što vi pipate da bi proverili da li je svež ili ostao  od prethodnog dana, kakav imate u kući . Ali vi kad pipkate strogo vodite računa da ne prekoračite ivicu kese u koju je umotan , što za druge niste sigurni. Šta da radite kad obožavate hrskav hleb, uprkos tvrdnji da je bajat zdraviji. Kažu lakše se vari. Verujete, ali i jednom se živi.

Nije teško. Sa drugog sprata zgrade bez lifta u kojoj živite, strčite do prizemlja dok vaši koraci u patikama odjekuju kao udarci maljem. I da postoji lif teško da bi se vozikali njime . Jednom ste se zaglavili i od tada imate fobiju . Sa divljenjemi i zavišću gledate  one koji se nonšalantno vozikaju gore - dole. To ste radili i vi dok jednom nije zabagovao, a vi predugo čekali - spas.

Uostalom, stepenice su zdravije od liftova. Razdrmate mišiće, nabijete kondiciju i testirate srce. Dok ono izdržava, dobro ste. Onima koji imaju  liftove duša bude u nosu dok savladaju 42 stepenika koliko vodi do vas . Neki gunđaju , neki ne , ali i oni koji ne gunđaju traže vodu da se okrepe. Razmazili se , a bolje da nisu.

Dakle u prizemlju ste. Pretrčite dvorište , na ulici ste. U njoj nema šta nema. Dva koraka gore  " kafe Teatar " u koji u toku letnjih dana natrči poneki glumac. Trenutno landara  prazno.

Metar do vašeg ulaza je " Glumac". Bez iluzija, u glumcu nema glumaca , ali ima podgojenih klinaca koji tu vise od jutra do sutra koliko ova palačinkarnica radi.

Dva koraka nadole , obična pekara sa neobičnom prodavačicom peciva. Lepa, duguljaste građe , produhovljenog lica,  uslužna.

Dva koraka od nje " Drama " . Pomislili bi da se tu odigrava ono što ime nagovaštava , ali nije. U Drami - drame samo -  ćevapi na ćumur.

Prodavnica tušta i tma. Najbliža  "IDEA" od koje bežite ko   ko turskog groblja. Čuli ste da je vlasnik neki Todorić koji hoće nama da uvali njihovo. Vama neće. Pun ko brod vršlja celim regionom. Ali njegov brod neće videti vaš cvonjak.

Idete u Maksi - valjda je naš. Kažu - kupujte naše. Tamo kupite šta nađete ( radnja je mala). Ukoliko nemaju cigarete, što se češće dešava, idete u "Aromu" koju drži Crnogorac. Od Arome ne zazirete jer je gazda ipak vaše gore list, gde duvana nikad ne fali - naprotiv - pretiče. Zna se i kako.

Kad su sitne kupovine odlazite u navedene radnje . U veće nabavke idete u  Maksi u Čika LJubinoj ulici.Tamo vam je kao na vašaru, sve na jednom mestu.

Brzo pazarite. Trpate banane i pomorandže. U oba slučaja nedovoljno zrele. Poznato vam je da ih beru dok su  zelene kako bi izdržale put. Zriju na brodovima, u gajbama, na rafovima radnji , a sazru na vašoj trpezi. Ako ih brzo ne pojedete možete da ih bacite.

Vidite naizgled lep , krupan pasulj  ( dušu dao za prebranac ) .  Molite momka da izmeri dva kila. Momak meri , a vi  usput konstatujete  -  lep Tetovac, nema šta. Gleda iskosa, dok čita deklaraciju ……. Ne gospođo,  nije tetovac, ovaj je iz Azarbejdžana. Molim !!! -  podviknete vi.  Dajte naš, neću taj…….nema našeg, odgovara dečko , drugi je iz Kazahstana. Da niste ispržili onoliko  luka vratili bi sve. Ovako uzimate.Treba vam krompir. Imaju dve vrste - opran i prašnjav.  Kroz smeh kažete momku da pretpostavljate da je naš onaj prekriven prašinom……Opet grešite gospođo , opran je iz francuske , prašnjav ne znate tačno odakle reče. Onda mu dosadi da vam objašnjava pa krenu da nabraja. Beli luk iste veličine iz Kine, ovaj manji  iz Holandije. Crni luk sa ljuskom odatle , bez ljuske odande…….itd - itd.

I vi mi neki naš prodajni lanac ….?!

Nismo naš gospođo - njihov.

Njihov , ko su oni  ?

 Pitajte ove odozgo…….

 #
PREKOGNICIJA SNOVA
panicnadezda | 07 Decembar, 2017 15:36

                                          

Nikad nije tvrdo spavala.  Ne zna kako  izgleda zaspati kao jagnje ili klada. Pretpostavlja da je to san bez snova. Ne sviđa joj se. Kako legneš , tako ustaneš. Međuprostor popunjen prazninom. Misli da tako spavaju bebe , okružene ljubavlju brižnih roditelja. Ona ni kao beba nije mirovala. Sudi po rečima bližnjih koji su prepričavali da se kao mala po celu noć vrpoljila i batrgala u krevetu. Po tome zaključuje da je uvek sanjala.

 Otimala se snu bez snova.

Kad sanjate , živite . Ako spavate ko klada, noći ostaju prazne. Kako legnete, tako -  ustanete. Ničega  za pamćenje.

Zato ona ne da noći da joj pokrade trećinu života koliko prosečan čovek provede u krevetu. Ne dozvoljava da svest otera podsvest u zapećak i uništi signale koje ona emituje. Kada stati, kada usporiti, kada uzleteti…..

Voli snove.  I na javi i u snu. Oni koji  zaboravljaju  ( po nauci svaki čovek sanja ) nemaju pojma šta propuštaju. Takvi jedva čekaju da legnu i u snu zaborave stvarnost. Kad ih pitate jesu li nešto sanjali ,odgovore da im se čini da jesu , ali ne znaju šta. Od njihovih snova nema vajde. Misle, novi dan - nova nada. Pazi da ne bude. Kao da će im novi dan doneti nešto bolje. A novi dan vuče staru kolotečinu od koje beže u san, ako se posreći  mrvicu  bolju , a  često i goru .  Svet snova bacaju u zaborav.

 Kod nje nije tako. Neguje i pamti svoje snove. Svaki put kad legne sa radošću , nekad sa strepnjom, pomisli na ono šta će joj nova noć spremiti  i kuda odvesti.

 A vodila je svugde. Boravila je tamo gde njena noga nije kročila , pričala sa onima koje nikad nije upoznala , letela ko ptica i stizala do nebeskih visina koje u stvarnosti samo može samo da zamisli i dotakne pogledom. Videla Kosmos…..

 Neretko se dešavalo, kad ustane, da pita ukućane šta misle gde je i sa kim delila noć koja je zamakla za njom?  U početku su se trudili. Krenuli bi od sebe, onih koji su blizu , onih koji su daleko,  ali dok im ne bi rekla, nikad ne bi pogodilii gde je bila. Nije da nemaju mašte - naprotiv , ali dometi njihove mašte nisu na visini   fantastike njenih snova. Više ih ne pita, jer čim zausti nešto vezano za sne zavrte rukom oko glave kao da joj nisu sve koze na broju.

 A pojma nemaju koliko greše…..

Dakle, ona živi punim plućima i na javi i u snu. Nije to malo. Ponekad misli -previše za jednu osobu.

 Posebno ako ima  predkognističko značenje.

Dešavalo se. Kao  studentkinja je sanjala san u obliku  filmske priče čiji svaki detalj pamti i danas. Ne poznajući simboliku snova isti je ispričala babi koja  je podizala do sedme godine. Sa samo njoj svojstvenom mirnoćom, baba je rekla da joj predstoji brak koji neće dugo trajati , a da će pre toga ona umreti. Verovali ili ne, tako je bilo. Pogrešila je samo u tome što nije rekla da će umreti na dan svadbe. Tamo odakle je došla o tom slučaju se dugo pričalo, tim pre što se na jednom mestu pevalo, na drugom plakalo.

 Brak kao većina studentskih brakova je brzo okončan.

Da ,  pred novu godinu je sanjala  tetku sa kojom se nadmetala u recitovanju.  Znala je da će otići , tamo gde na kraju svi idu.

Umrla je za novu godinu.

Sanjala je kad će joj majka umreti……

Bila je to jedna prozaična subota .

Kao da je bitno - jel te?!!!!!!, ali da je neko pita koji bi dan izabrala za majčinu smrt ne bi znala da odgovori. Subotu sigurno ne, ili bolje rečeno, da je to izvodljivo -  nijedan.

Veruje u svoje snove pod uslovom da imaju radnju. Veruje , takođe, da je podsvest pametniji deo svesti  koju ne  treba ignorisati.

Osluškujte…..

 

  

 

 #
505
panicnadezda | 20 Novembar, 2017 18:56

                                                     505

Zvuči kao broj sobe ili šifrovano ime nekog agenta. Bira drugo. Recimo Džems Bond - 007. Da jeste bilo bi super. Nažalost, nema blage veze sa tim. Volela bi da je tako jer bi rado zavirila u misteriozni svet važnih , a skrivenih.  505 je njeno novo ime u međusobnoj komunikaciji sa Njim.

 Razlog smešan i prozaičan.

Svakodnevna kupovina. Kao uvek - prvo - cigarete i novine. Kutija za nju, kutija njemu i novine koje se kupuju ukrug. Svakog dana druge. Ne veruje ni jednima , ali kad uporedi informacije, između redova iskoči ponešto što liči na istinu, do koje nije moguće stići. Oni koji svakodnevno laž plasiraju kao istinu su se toliko izveštili , počev od tona kojim pričaju , preko gestikulacije i reda reči u rečenici da većini  sveta komotno mogu prodati jaja za bubrege. Ali  kod špiclova to ne pali. Špiclovi poučeni iskustvom apriori sumnjaju. Znaju da će ono što danas kažu , koliko sutra preinačiti.

 Zato sučeljava različite novine kad već ne može njih.

ON je protivnik  tog smeća kako ih zove. Neretko kaže “ nećeš valjda opet” (a zna da hoće) uz nezaobilaznu primedbu da je to nepotreban izdatak. Kad krene da računa koliko je to na godišnjem nivou ona odmahne rukom i ode ustranu.  Da nije njenog insistiranja ni jedne ne bi kupio. A i šta će mu?  Ne čita ih. Baci pogled na naslove i sa gađenjem odbaci od sebe kao da će se od njih ošugaviti. Ona nije u tom fazonu. I dalje čeprka po njima. Štaviše, uživa u tome . Mazohizam - šta li?

 Elem, na kiosku su. Prodavačica kuca i kaže : vaš račun je petstopet dinara. Poskoči ona. Kakvih, bre, 505 otegnutim - visokim tonom ! ? poseban naglasak stavi na onih pet dinara - preko. Nešto ste pobrkali. ON zapanjen reakcijom one koja ni jednu cenu ne zna prsnu u smeh što dodatno zbuni i onako zbunjenu prodavačicu. Sirota žena nanovo kuca i broji artikal po artikal - Winston,  plus Pall Mall,  plus novine -  jednako 505 , ako nećete od nečega da odustanete. Žena misli fale pare. Da ne fale -  fale , ali za toliko se nađe.

Taman posla. Platiće ona koliko kasa kaže, ali joj i dalje nije jasno kako za isto što je pre dva dana plaćala ispod petsto dinara sad daje preko. Lisac sa njom se smeje i ćuti. Tek kad su krenuli prozbori.

Pita šta joj nije jasno? Ona odgovora da nikad iste stvari nije plaćala preko petsto dinara.

 Znači problem je bio u pet dinara, kaže ON.

 Baš tako - pet dinara.

Teeeebi problem pet dinara!!!

Da, meni problem pet dinara. Ustvari nije pet dinara, već to da neko na sitno vaćari. Bedno.


Krenu da joj objašnjava da niko nije hteo da je izvaćari već njene cigarete ( koje je na njegov nagovor promenila ) koštaju dvadeset dinara više od onih koje je pre pušila, a ona to još nije naučila,  kao što nije naučila koliko košta mleko , hleb , jogurt i druge namirnice (među nama rečeno, kako da nauči , kad izmišljaju sto vrsta hleba , mleka , jogurta ).

O krupnijim stvarima da ne govori. Onda pređe na druge njene grehe vezane za nemaran odnos prema novcu, kao da je on Rokfeler .

Završnica : da doživim da je teeeeebi stalo do pet dinara, teeebi široke ruke. Neverovatno stvarno . Reče da nikad neće zaboraviti ton kojim je rekla - ( imitira je) nemoguće  pogrešili ste, ne može biti petstopeeeeeeet dinara. Nakon svega smešno i njoj . Ali učinjenom poslu nema mane , kako kažu tamo odakle je došla.

Ali, razume ga, pa ćuti.

Zna koliko se nervirao kad su joj pred očima ukrali celu torbu, kad je opljačkao taksista , kad su joj dali meso jeftinije od onog koje je platila, kad joj je nestao novčanik , futrola sa čekovima , o karticama da ne govorimo . Sijaset problema je bilo , a i biće verovatno, iako sad toliko pazi da joj se nešto ne ponovi da po sistemu verovatnoće mora da se desi. Stvarno, kako bilo ko da razume nekoga da pravi pitanje za pet dinara, kad taj nikad ne zna koliko para ima u novčaniku. Možda zato što ga nikad nema dosta.

Ima još svašta , ali svašta nije za svakoga.

Nakon za nju nemilog , njemu milog događaja, danima  joj se obraća - kako ste gospođo 505   ??????

 

 

 

 

 #
VESTI
panicnadezda | 22 Oktobar, 2017 11:00

                                                            

Nema dosade u Srbiji. Kako bi je  bilo kad je i dosadi - dosadio boravak na istom mestu. Digla rep i otišla dalje. Srbija na nogama dočekuje ono što svakodnevno stiže.

Vest pretiče vest .


Jednog dana - stigli Migovi. ( braća sa istoka misle na južnu braću) i zapad gde nema braće , ali bi hteli da se tu razbaškare i kolo vode .

Ovako neće moći.

Drugog dana - stiglo još Migova ( iz strahopoštovanja pišete veliko M , za koje niste sigurni da mu je tu mesto )

 Trećeg dana  -  stigli helikopteri i kopnena mašinerija.

 Glavni kaže - mirno spavajte - ne može nam niko ništa.


Šta da radite - spavate?  Spavali bi i  da vam nije rečeno. Šta bi inače radili  celu noć - vilenisali - šta li ?. Niste baš toliko ludi da ne spavate, kad znate koliko je nespavanje opasno . Da ne govorimo u dužem roku. Noć inspiriše morbidne misli.

 Zato ugnezdite glavu na jastuk i čekate da vam noć podari snove - lepše od jave.

 Što se tiče dodatka, t.j. da nam ne može niko ništa - niste baš sigurni. Ajde Migovi čuvaju nebo , tenkovi sa drugom mašinerijom zemlju, specijalci - specijalne osobe i njihove bližnje, ali šta je sa Knezom - vama , vašim i drugim? Recimo Ušće. Ne smete ni da pomoslite na to.

Glavni kaže da se teroristi neće drznuti da kod nas rade ono što kod drugih uradiše. Misli na  krv  koju pustiše Britancima , Francuzima , Belgijanacima i tamo nekima. Ali , oni nisu MI , MI imamo Migove i svašta još sa čim se teroristi dosad nisu sreli. Zato na nas neće udariti - ubeđen je .

Govori gromko  i neustrašivo, ali vas plaši neustrašivost - neustrašivog. Pitate se čika li ON to njih ili stvaro veruje da smo nedodirljivi.

Neverni Toma u vama i sijaset ljudi oko vas šapuću da je to zbog onoga što sledi u borbi za grad, zbog čega sve ulice odjednom postaše preorane njive koje zagorčavaju i ovako gorak život. Da bi neki posao obavili morate da se dovijate na sve načine, inače od posla ništa.

 Ne idete prekopanim ulicama , idete tamo gde ste juče bez problema prošli  , ali kad tamo stignete - pretekli vas. Dočeka vas duboki kanal koji kao u Sremskoj  ulici, kojom često idete, danima zjapi. Pitate se samo hoće li  u te kanale posaditi zelenilo kako bi se približili svetskom trendu,  gde je aktuelno opšte  ozelenjavanje svega i svačega ( grade zelene zgrade ) ili će umesto zelenila vratiti kamene ploče koje će nakon dvomesečnog habanja početi da iskaču, pa ako niste oprezni - glava vam je u torbi.

 No , da sve ne kudite, ima ponešto dobro. Ako ništa, učite nazive ulica koje ste zbog stalnog menjanja počeli da brkate. Dugo se već ne orjentišete prema ulicama već zdanjima. To je kod Narodne skupštine ili Narodnog pozorišta, Kapetan Mišinog zdanja, Studentskog grada , Fontane  ili opštine na Novom Beogradu itd. itd. itd.

Ali vestima nije kraj. Jednog jutra vas ozare . Hvataju muštuluk -  skaču plate i penzije. Jedne pet , druge deset posto. Živeće se bolje nego ikada. Cela nacija fata olovke i krene da računa. Račun im kaže da im neće vratiti njihovo, iako su rekli da hoće , ali pet ili deset posto je ipak- nešto.

Sutradan "Blic" objavi skalu . Pet posto na vaša primanja ispade hiljadarka. Manje od pet posto. Ne verujete "Blicu" rekoše plaćenički list. Ali koji nije -  pitate se vi, kad se zna da su svi nečiji. Niste utvrdili čiji je"Tabloid". Kupujete i njega da vidite šta Brkić sa bratijom kaže na  to.

Nakon najava o najboljem životu objaviše. Skače cena struje , mleka , mlečnih proizvoda, aparata za domaćinstvo i čega još ne. Izduvate se kao balon i čekate da vidite šta vas još čeka.

Elem, svaki dan nešto novo dok dani teku u čekanju novog dana.

 

 #
IMENA
panicnadezda | 20 Oktobar, 2017 21:32

                                                  IMENA

Kada je vaš mali, bio baš mali, imao je fazu u toku koje je ljude delio na dobre i loše u zavisnosti od imena koje nose.  Vršio je brzu klasifikaciju. Lepo ime - dobar - ružno ime - loš. Prve je prihvatao , druge izbegavao. Znao je da vas postidi kada bi od nekog ko bi pokušao da ga ( kao slatkog malog ) pomiluje po glavi, pobegao glavom bez obzira, jer mu ime nije ulivalo poverenje. Kad bi pitali zašto to radi i molili da prestane sa tim - stigo bi brz odgovor - ne volim loše ljude.

Pokušavali ste da mu objasnite da nije  ime to koje čoveka čini lošim ili dobrim već ono što čovek nosi u sebi. Kad  bi mu rekli da niko sebi ne bira ime, već da to drugi čine za njega i da bi mnogi rado menjali ono koje imaju za neko drugo, iznenadio bi vas odgovorom  da ni to ne bi pomoglo  jer bi i dalje bili loši.…..

Zbog njegovih ispada ste često bili u situaciji da se izvinjavate i pravdate . Malog je lako bilo opravdati jer šta zna dete , ali sebe teško, jer deca retko rade ono čemu ih roditelji ne uče.

Onda stiže Ljudmila. Ruskinja s imenom bez mane. Za vas , ali ne i vašeg malog. Obrazovana , kulturna , prijatna - prava osoba za čuvanje malog dok ste na poslu. Mislite ima čemu da ga nauči. No, mali ne podnosi Ljudmilu sa lepim imenom. Komšiluk referiše - dete stalno plače kad niste tu. U vašem prisustvu je ignoriše i gleda popreko. Kad ga pitate šta ne valja kaže…. ništa. Kroz zube procedite, iz straha da ne dobijete potvrdan odgovor, da li ga bije - kaže ne. Pa šta je onda dovraga, zavapite vi …… ona nije doooobra……

Kud ćete , šta ćete, izvinite se Ljudmili, uz molbu da ne zameri, sigurni da će razumeti šta se sve radi zbog dece, pa morate prekinuti saradnju  pošto komšiluk kaže da mali stalno plače.

 Odjednom gromovi iz vedra neba. Umiljato jagnje posta razjarena zver. Poče da baca stvari po kući, psuje , vređa , kune. Komšiluk , vas , dete .

 Zapanji vas.

To nije osoba koju ste primili. Prešla vas. Dvoje odraslih , ali ne i malog. Tad ste shvatili da čisti dečji instikti bolje vide od pronicljivih očiju odraslih. Samo što je dete u neznanju intuiciju vezivao za imena ljudi.

Nerado priznajete i izlažete sebe riziku da vas neko popljuje , ali morate reći da ima nekog vraga  u onome što je vaš mali kao mali tvrdio. Recimo jedno od omiljenih ženskih imena vašeg malog , dok je bio mali- je Sneža. Sada ne znate, niti pitate.

 Ne mislite da je vezano za dečju bajku “Snežana i sedam patuljaka “ , ali ste ubeđeni da ima veze sa Snežama u njegovom životu.

Prva je vaša Sneža. Sestra. Niste pristrasni, ma šta ko mislio. Oni koji je poznaju , znaju. Jedinstvena po mnogo čemu. Nežna , topla, mila , požrtvovana. Do srži dobra. Bila i ostala. Po postojanosti osobina niko joj nije ravan.

Pamtite je kao tinejdžerku. Lakše vam. Breza. Visoka , vitka, raskošne lepote pored koje bi Džulija Ormond koja vas uvek potseti na nju, ostala u senci. Ako je moguće da se sve najlepše iz porodice kod nekog skupi, onda je to njen slučaj. Rasla u bogatoj kući, a kao da nije. Živela kao sva druga deca. Biciklom u školu , biciklom iz škole.

Lepa gimnazijalka nije mogla proći nezapaženo. Posebno što je sve programe u gradu vodila ona. Ali u gradu mešovito stanovništvo. Pola muslimana, pola pravoslavaca. Muškarci su se družili međusobno , nikada iskreno do kraja, devojke takođe , ali mešane veze nisu bile dozvoljene. Devojke obe vere su bile pod prismotrom da im se ne omakne "greh". Kao da ljubav sa čovekom druge vere, ako je obostrana, može biti grešna.

Tek sada nimalo praktično - višestruko posmatrano.

Taj greh se nije omakao Sneži. Omaklo joj se da se zaljubi, a zabavljanje nije bilo dozvoljeno. Da ne bi pukla bruka morala je da se uda.

Udala se….za poželjnog i bogatog momka - junačkog plemena, što tamo gde je  živela nije bilo zanemarljivo.

Roditelji su bili protiv. Otac je imao druge planove za nju.

Šta je mogla , a gde je stigla?

Mogla je da studira na Sorboni ili Lomonosovu kako se planiralo, a ostala na gimnaziji.

Mogla je da bude stanarka neke od svetskih metropola , a izabrala palanku.

Mogla je da bude glumica ili voditeljka , a postala majka ,snaha i domaćica. U svemu sjajna , nesebična i požrtvovana. Davala i daje sve od sebe.Još uvek je mlada , obzirom na to kolika su joj deca, pošto ih je rano rodila, da je vaš mali koji je obožavao imao običaj da kaže Sneža je najstarija sestra svojoj deci. Onda su deca porasla, a sa rastom dece rastu i problemi………………………..doduše i najslađi unuci na svetu - Lazar i Dušan

Druga Sneža je komšinica. Lepa , visoka , načitana , beskrajno šarmantna i ljubazna. Doktorka , sa licem i telom top modela. Radila je na Bežanijskoj kosi. Na posao je išla autobusom. Jednom prilikom je pred njenim očima mladić dobio napad. Čim je počeo da se trza brzo je reagovala. Zahtevala je da se putnici udalje od momka, otvore prozore kako bi imao vazduha . Gledali su je sumnjičavo , neki se nisu ni mrdnuli. Mislili, vidi ovu lujku – ko misli da je? Nisu verovali da neko takvog izgleda može biti lekar.

Onda je panično dreknula da je ona doktor, da momak ima epileptični napad, koji može fatalno da se završi pred njihovim očima, ako je automatski ne poslušaju. Sporo je to teklo  dok je nisu videli u energičnoj akciji izvlačenja jezika iz usne duplje bolesnika i njenih uzvika - nećeš mi umreti. Onda su se povukli u stranu i oslobodili prostor oko obolelog.Šoferu je naredila da bez zaustavljanja vozi pravo u bolnicu. Bilo je to prvi put da je autobus pun putnika ušao u bolnički krug. Momka su odveli na odelenje. Njen izlazak je propraćen izrazima divljenja i aplauzom.

Često je dežurala noću. Na prvu jutarnju kafu je zvala KIRBI t.j. vas koji ste u tom period lovili prašinu u letu. Odavno niste KIRBI , kao što ona odavno nije u komšiluku. Ide sa kraja na kraj sveta na koji troši znanje i šarm.

 Šteta….

 

           

 

 #
KOJI JE OVO ĐAVO
panicnadezda | 04 Oktobar, 2017 19:43

 

Koji je ovo đavo? Oni koji rade za narod i u njegovo ime razrovaše ceo grad. Jeza da vas uhvati kako to izgleda.  Kao da je ne daj Bože rovarenju prethodila neka katastrofa ili sluti na tako nešto. Krenuše od fontane na Slaviji koju nakratko završiše pa malo  pustiše u promet da oni koji žive u okruženju ili tuda prolaze napare oči i kultivišu uši probranom muzikom.

Onda nenajavljeno - puj pike  ne važi - Jovo nanovo.

Svet kuka , ali vas ne tangira jer se oko Slavije retko motate, pa u naškom maniru slušate tek da bi čuli, pošto mečka ne igra u vašem dvorištu. Zadovoljni ste što je bar kod vas redovno stanje. Jes da ponekad samo što vrat ne slomite kad se ploče koje su nedavno postavili uzjogune što nisu dobro centrirane pa iskoče iz ležišta , što vi ne očekujete pa se sapletete. Svaki put kad vam se to desi ( što nije retko ) pretite da ćete tužiti državu .

 Da batalimo ono što procuri u novinama da je naša fontana mnogo manja od neke na zapadu , ali zato znatno skuplja. Šta vredi da se time opterećujete kad znate da gde god ima gradnje ima i nadogradnje , a pošteno rečeno ne znate ni čiji su mediji. Da li su protiv ili za one koji danas prave da bi sutra prepravljali. Uostalom, javna je tajna da su mnogi novinari na platnom spisku moćnih tajkuna i svemoćnog Soroša.

Zanimljivo da nikad nikom nije palo napamet da napiše da "sirota" vlast  -  ne sme da rizikuje , pa ne uzima bilo kakve majstore, već uvek najbolje i najskuplje, kako bi ono što se sagradi trajalo bar onoliko koliko su oni na vlasti. No, sad ni toliko.

 Ali odlučili ste da se ne nervirate. Malo je što su vam iskočile tačke po telu (različitog oblika i veličine) , koje svrbe da se ne da izdržati , samo vam još fali da se stresirate zbog nečeg sa čim nemate blage veze. Što bi naš narod rekao ni luk jelo , niti mirisao.

Razrovanu Slaviju ste videli na tve-u. Uživo niste, niti bi vam palo napamet da vas muka ne natera. Ustvari svrab i ružan izgled onoga što vam je po telu. Naopako da vas neko vidi u tom izdanju. A  i strah vas je da nekog ne inficirate. Obigravate kožne klinike. Jedni kažu alergija , drugi rosea iritata , treći videćemo. Prepisuju  kortikosteroide. Mažete , ali ništa bolje. Pijete antihistaminike da bi vas manje svrbelo . Svrbi manje , ali nove iskaču.

Idete na kožnu kliniku. Hvatate taksi. Pričljiv taksista , zna radnju. Opelješi vas za celu nadnicu. Jača polovina  zvoca. “ gledaš li ikada koliki kusur dobijaš” ? Usput budi rečeno nije prvi put, pa ga razumete . Ljuti na sebe, pokušavate da mu nabacite grižu savesti - lako je tebi - ne svrbi tebe - već mene.  Nije on kriv . Mogli ste da prećutite da ste dali dve, umesto jedne hiljade. Ali jezik vam brži od pameti.

Prima vas dežurni lekar. Zagleda crvene tačke i zabrinuto klima glavom. U najmanju ruku kao da zna o čemu se radi , a pojma nema . Kaže da bi najbolje bilo da se uzme uzorak kože i pošalje na biopsiju.

Moooliiim -  kažete zapanjeno. Vi to ozbiljno.

 Najozbiljnije - odgovara, zašto sumnjate ?

 Zato što se onda postavlja pitanje jeste li vi lekari ili derikože…… Molim negodujući će on. ….. Nemate šta da molite, sve mi je jasno. Sumnjate na rak kože , zar ne ?

Taman posla, šta vam je. Ne radi se biopsija samo za rak , već i za mnoge druge stvari. Znate to se samo malo zagrebucka po površini, a ne boli ništa - pošto primite anasteziju.

UH, uh, uh - Baš ste me utešili.

 Izgleda , dragi moj doktore, da vi ne vidite dobro.Da vam je vid u redu , videli bi da da je to na mojoj koži različitih oblika i veličina, što znači da bi bar pola kože trebali da mi zagrebuckate, kako vi kažete, da bi znali  šta je to. Ali neće moći u mom slučaju. Nisam ja pokusni kunić preko koga ćete vi stići do titule u ovoj naučnoj ustanovi , ako uopšte tako može da se nazove.

Napravi uvređen izraz lica , koji se naglo smekša kad u salu uđe načelnik odelenja. Pita kakav je slučaj u pitanju. Ambiciozni stažista ili šta je već, poče da objašnjava da je predložio malu biopsijicu što načelnik naglo prekide rečima da sa tim ne treba žuriti. Prvo treba isključiti bezazlene stvari kao što su gljivice i ne zna šta još navede.

Elem, da ne širite priču. Danima ste davali brisove na razne stvari. Svi rezultati - negativni. Laborantkinja reče da je od prvog dana znala da ništa od onog što su naveli nije. Svega se nagledala pa na prvi pogled može da prepozna neke stvari. Upitate je na šta joj to vaše liči. Kratko reče da ona nije lekar , ali da joj se čini kao virusno obolenje koje prolazi kad se organizam izbori sa virusem.

Hvala ti Bože…..

Završilo se tako što vam na poslednjoj kontroli rekoše da to može biti alergija , virus ili nešto treće što oni ne znaju, pošto svaki dan niču nove bolesti što nauku pretiču, od kojih neke - lečili ne lečili - same prolaze.

Podsetiše vas na onu priču o belom i crnom vraču kome se zabrinuti muškarac obraća kao poslednjoj slamki spasa. Crni vrač ga pita…. Šta je rekao beli vrač. Muškarac odgovara da je beli vrač predložio operaciju najosetljivijeg muškog organa. Beli vrač ne znati ništa - reče  crni vrač. Šta vi mislite - pita čovek pun nade? Ne treba operacija….. . Nego….

 Samo će otpasti…..!!!

Ali , mnogo je ali.

 Jednog dana se vraćate sa kožne klinike. Sunce okupalo ceo kraj. Menjate maršrutu. Hteli bi da bacite pogled na radove na Slaviji. Pri dnu ulice, neočekivano, lagani povetarac pređe u razjareni vruć vetar. Em briše , em prži. Na prelazu ste gde se mimoilazi masa  ljudi dok nervozni vozači  nekontrolisano trube. Ceo prostor u prašini. Vetar diže oblake ka vama. Zaklanjate oči dok vam krupna zrna prašine upadaju u sandale, štirkaju kosu  i klize niz telo. Na moment bacite pogled na druge. Svi su u problemu. Majke privlače decu k sebi oko kojih šire svoje haljine kako bi im zaštitile oči. Muškarci cupkaju u mestu tresući sve sa sebe i psuju odreda. Državu , vreme , radove koji se izvode pa one koji ih izvode. Asortiman psovki neverovatan. Neke svakodnevno slušate , druge nikad čuli.

 Fijukanje vetra nadjačavaju zvuci bagera , buldožera , rovokopača i koječega još. Kolaps u saobraćaju se trenutno raščisti , sa njim neočekivano kako se i pojavio vetar prestade.

 Idete ka stanici na koju ste uvek išli. Poluprazan trolejbus prošiša pored vas. Drugi takođe. Zbunjeni ste. Gledate i ne verujete. Oko vas nikog. Svi jure napred. Krenete i vi. Ukorak sa vama dva muškarca. Jedan mlađi , drugi stariji. Pitate,  prave li podzemni tunel ispod okretnice kako se vama čini. Mlađi iz topa odgovora da ga zabole ona stvar za sve što prave. Stariji reče - dabogda pocrkali kao što mi svakodnevno crkavamo mrcvareći se. Onda u nastupu besa nastavi sa psovkama - majku , oca ,žene, decu , sve žive i pomrle, redom.

 Na stanici masa.Trolejbusi retko prolaze pa se ljudi guraju. Gurate se i vi. Nađoste deo prostora za jednu nogu. Drugu jedva pridružiste kako ne bi pali na nekog. Stvarno strašno. Strašno i nedostojno. Ili je taj dan bio takav. Možda su drugi bolji. Niste proveravali , a ne bi ni rizikovali.

Izmrcvareni dođoste do svog kraja. Posle onog pakla odahnuste. Ima dosta mana , ali ste pošteđeni kopanja.

 Sutradan…….

Ustajete kasnije. Natenane ispijate kafu . Ne žuri vam se . Oko deset idete u nabavku. Laganim korakom stižete do vrata prema ulici. Pravite korak napred kada se prolomi glas…. Ne tu … imate dasku, zar ne vidite? Daska širine pola metra pružena ispred svakog izlaza dužinom cele ulice. Ispod daske rov dubine metar i po. Zapanjeni ste. Koliko juče toga nije bilo. Pitate kad su to uradili ? Odgovoriše da su rano počeli. Na pitanje šta kopaju kada su isto radili pre dve godine. Jedan odgovori - za cevi. Drugi reče za telefone , treći za kamere. Četvrti reče da ih ne mučite , oni su samo radnici. Rečeno im je da kopaju i oni kopaju. Ostalo je na onima  iznad njih.

Niste se više raspitivali. A i čemu bi kad je mečka zaigrala i pred vašim vratima …..a vi mislili da neće….

P.s. Niste baš naivni. Znate da slede izbori. Može se desiti što ne žele da se desi, zbog čega mnogo rade da dodatno zarade....

 

 

 

 

 

 #
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11  Sledeći»