Categories
My Links
Generalna
DERIKOŽE
panicnadezda | 19 Septembar, 2019 12:27

 

            Zvoni telefon. Nepoznat broj. Kažete halo. U takvim situacijama kad pozivaoc nije u identifikaciji halo izgovarate sa dozom suzdržanosti i opreza. Nikad ne znate da li će vas baš taj glas rasplakati , nasmejati ili će vam se narugati. Bilo je situacija kada su vam tužne vesti stizale sa nepoznatih brojeva. Bilo je i onih kada vam poznanik - šeret, sa duplog broja priredi predstavu , ali ipak najviše onih kojih se gadite kad neki nesrećnik ne znajući ko je sa druge strane okrene nepoznat broj i počne da dahće.

            Ali ovoga puta na vaše oprezno halo , vedar glas se predstavlja punim imenom i prezimenom  i nakon potvrdnog odgovora da ste vi ti koje traži, kaže da je na vezi vaš lični bakar pa vas moli da upišete broj kako bi ubuduće znali ko zove. Usput vas moli da kada budete u prolazu i raspoloženju skoknute do obližnje ekspoziture kako bi se upoznali .

            Zatečeni ste. Nije vam nepoznato. Gledli ste u filmovima bogataše koji  za svaku transakciju zovu svog bankara , lekara ili advokata. Ali vi niste ni u kakvom kadru, a i ne pripadate tom sloju. Goli ste ko miš. Šta će vama lični bankar kad ono što imate za čas i bez kalkulatora saberete, oduzmete i podvučete crtu.

            Ali, ipak, vama je banka dodelila ličnog bankara.

     Kopka vas.

            Pitate kumu koja je u istoj banci je li njoj dodeljen lični bankar. Odgovara da nema pojma o čemu pričate. Znači - nije.

    Zagonetka....

            NJEGA ne pitate jer mu je račun u drugoj banci, a znate da bi se pohvalio za tako nešto.

            Ni sina ne pitate jer je ON svoj lični bankar , a znate da bi vam održao predavanje o tome da bankari nikom ništa ne dodeljuju , samo uzimaju. Čovek je ekonomista kome se može veroveti , praktičar i pragmatičar , a vi još niste spremni da rušite snove. Njega ne uvlačite u priču.
            Zato čačkate dalje. Pitate bogate poznanike i prijatelje imaju li ličnog bankara, iako znate da je za pare koje imaju svaki bankar njihov. Nadmeno kažu da je dovoljno da se pojave u banci i da se svi sjate oko njih kako bi im bili na usluzi. Potvrđuju vašu pretpostavku.

            Ali, ipak, vama je dodeljen lični bankar . Nije to iz čista mira. Za tren vam sine divna misao ( ko u filmovima ) da je neko   iz nekog razloga uplatio brdo para na vaš račun  ,  pa  žure da vas ugrabe  kako to ne bi učinio neko drugi. 

   Pusti snovi. Sanjate ono što se ni u snovima ne ostvaruje.

            Do banke ne idete kako bi utvrdili o čemu je reč. Spremate se za odmor.U glavi odzvanja pesma Bijelog dugmeta " ajmo u planine" gde ste naumili da odete.

            Na planini ste. Uživate okruženi zelenilom kojeg u Beogradu malo ima , a biće još manje pošto su ovi počeli da  krešu sve što se zeleni. Hvatate kiseonik ne bi li nekim čudom nešto ostalo i za povratak kad ćete u nedostaku istog početi da dišete na škrge.

     Zaboravili ste na ličnog bankara.


            Jednog dana zvoni telefon. Na ekranu se pojavljuje ime  drage osobe ( čeka prinovu )  čije vas javljanje uvek oraspoloži , a priča nasmeje. Mislite stigla beba . Uzviknete radosno - muško ili žensko ?

Glas sa druge strane žice  kaže - vi ste pogrešili - ovde - vaš lični bankar. Auuu - lepote...

            Brzo se šaltujete . Pitate kojim dobrom ?

            Reče, da vam je banka odobrila kredit. Na pitanje kad ste  podneli zahtev za isti - ne odgovora. Umesto toga kaza „ znate to vam je u slučaju nužde „.

              Baksuzi živi.

       Kroz glavu lete sinovljeve reči da banka nikad ništa ne radi bez ćara, pa se otkačiste. U naletu besa što vas tretiraju kao ovcu - izgovoriste, što verovatno ne bi da ste imali vremena, da su bankari najveći hohštapleri i derikože i da ako imate ličnog bankara samo da vam nutka kredit na kredit pošto ste jedan već digli kako bi vas doveli do banrota onda vam on i ne treba. Nakon vaše tirade žena samo reče izvinite ....nije znala da ste na odmoru......

No baksuz ostaje baksuz.

            Desiše se baksuzne stvari . Treba vam novac. U glavi stoji da vam je banka odobrila kredit koji niste tražili. Idete da vidite šta i koliko. Tražite ličnog bankara. Dolazi stvorenje koje bi i đavola nagovorilo da promeni plan.Lepo pametno lice , sugestivan govor , poslovično ljubazna. Poslednje, za vaš ukus i previše.

            Pravite se da se nikad niste čuli. Pravi se i ona. Pitate za kredit. Potanko vam objašnjava : koliko para , na koliko godina, sa kojom kamatom i kolika je rata.

            Dobro - to je to , kažete joj vi.

            Ali đavo vam ne da mira. Ipak je pitate. Zar vi kao LIČNI bankar, prema svojoj savesti nemate obavezu da pored banke koja je prioritet , budete i klijentov savetodvac.

Imam - odgovori.

Pa dobro šta bi mi savetovali?

Rekla sam vam već kad ste bili na odmoru.... u slučaju nužde...

Kako da ne......

 

           

           

           

           

 #
OČERUPANA KOKOŠKA
panicnadezda | 17 Septembar, 2019 16:24

 

            Udarac o gong označi  kraj. Posle godinu dana , bušenja, kopanja , buke , treske , jezive prašine i sveopšteg haosa  -  sugrađanima u blizini gradilišta  vrati se mir. Odahnuše. Nestaše bageri , bušilice, ograde , pregrade, paravani (za zlonamerne građane) i bodljikave žice. Sve televizije objaviše da je vreme da Trg zablista u punom sjaju .

 Nagrnu svet da vidi neimarsko čudo, diku i ponos prestonice.

Avaj ! svega ima , samo za dičenje ništa. I tako ….

            Dođoše , videše , odoše – redom razočarani.

Kako ne bi, kad ih umesto očekivanog  - Trg dočeka  go, ko očerupana kokoška.

Kad su već nameračili da arče tolike pare mogli su samo da  izmene ploče , a da ne sakate sve što osakatiše. Ali , ne. Oni šalju poruku onima pre njih kako umeju bolje , lepše i brže. O onima posle njih ne razmišljaju jer misle neće ih biti. Nema veze što bi u Japanu za to vreme nikla varoš. Ali Japan je daleko i običan svet ne zna za to.

Ustvari , šalju  poruku biračima  kako neumorno rade za biračko dobro. Zato svaki dan otvaraju nova gradilišta. Umesto da se raduju građani kukaju. Šta ćete " glup" svet nikako da ukapira  da oni odozgo sve rade za njih dole.

  Kažu troše pare građana. Vi ih ne osećate svojim jer znate da od njih ne bi dobili ni cvonjak. Dobijaju samo oni koji se ugnezde tamo gde sve dobro rađa  i lako se bere.

 I tuđe i svoje.

No, nije kraj. Položiste žrtvu , a ne znate zašto. U periodu krupnih radova, ko god je mogao, zaobilazio je gradilište pa i vas. Vi niste mogli pošto se sve odvijalo pred vašim očima. Toliko je treslo da ste u početku tražili noseće zidove misleći da je zemljotres. Onda ste oguglali. Ali ste počeli da se derete dok pričate jer se od buke niste čuli  tako da vam je brzo pukao glas. Odrazilo vam se i na oči . Toliko je bilo prašine da ste mislili da stavite zar da vas nije bilo sramota  a i čini vam se ne štiti oči. O ušima da ne govorimo - od konstantne buke slabije čujete.

 Samo  niste sigurni na koje uvo.

Vaša kuma je veliki pobornik napretka. Voli kad se radi. Živi na Banovom brdu odakle je sa distance pratila događanja na trgu. Nije dolazila. Bežala je od svega onoga što ste vi silom prilika morali da trpite. Ali, kad se završilo , najavi dolazak -  da osmotri trg.

 Pravite joj društvo. Ne komentarišete. Čekate njenu reakciju. Nije brzopleta. Ne trči na prvu loptu. Osmotri svaki detalj i dade završnu reč:  Klupe katastrofa , stabljike za obdanište, boja ploča - ubitačna , makadam ( ono hrapavo ) da bi se sporije vozilo - jezivo itd.itd.

Ali imaju i pametne klupe - kažete joj kako bi je malo odobrovoljili. Kakve ,bre, pametne klupe – pita? Znaš to su one betonjerke gde možeš da puniš mobilni. Doduše , hipotetički , ako to radiš leti , možeš da izgoriš koliko se betonjerke usijaju , a zimi - bolest ti ne gine.

Prevrnu očima i reče - boli me glava - idemo kod tebe.  

Odosmo….

Dolazi sin. Sličan je kumi , ali za razliku od nje mlad i kočoperan. Radovao se što će Trg promeniti fizionomiju i bar malo ličiti na one kakve je viđao u svetskim metropolama. Prokomentarisa da nije tako zamišljao, ali je barem, kako reče,  multifunkcionalan. Svašta može na toj površini da se događa. Tenutno su  montirali binu i svira orkestar.

Divota…kažete vi…kojoj se ništa ne sviđa….

Nije  bilo brzo , ali jeste kuso…..a kuso zahteva reprizu.Upravo rade.Malo je bilo. Vrte nanovo. Vade ćorke koje su umesto granita ili čega već  postavili. Ono što je bilo gore , sada ide dole. Ponovo gužve , cika i vika, dok  se očerupana kokoška presijava pred jarkim zracima sunca….

Koliko će  trajati niko ne zna .

 Uostalom - videće se….

 

 

 #
MAGIJA
panicnadezda | 14 Septembar, 2019 11:24

 

            MAGIJA

            Ostaste bez mobilnog.  Crkne jedan , za  njim i drugi. Oba islužene rage sinovljevih androida. Serviseri dijagnostikuju - odslužili i bogu i vama - nema leka. Nije vas briga. Nikada se niste primili na njih.Taman malo da odahnete sami sa sobom. Treba to čoveku. Sa mobilnim nije moguće. Veran pratilac je uvek sa vama , a vi na raspolaganju celom svetu. Ne žuri vam se , uživate u tišini. Ne mislite na punjač, bateriju , ne kopate po tašni kako bi čim zvrcne mogli da se javite, u vremenu nervoze gde dani sve brže beže , a ljudi sumanuto žure , ne znajući ni kud ni kamo. Očekuju da se posle prvog zvrc odazovete.

 E, neće moći. Malo uživanja.

No za belaja. Kratko traje. Zovu Njega zbog vas. Pitaju šta je sa vama , jeste li dobro, zašto niste dostupni itd.itd. ON nervozno odgovara pošto  mu kradu vreme dok unedogled  igra igrice ili šah sa nekim.

Nasta frka. Traži da pod hitno kupite telefon. Nagovara sina da ga podrži. Govori da ON neće da izigrava vašu sekretaricu, kako bi odgovarao na vaše pozive. Sin ga razume . Ne bi ni on. Ali sin realan - predlaže da kupite neku krntiju sa kojom možete da komunicirate pošto drugo ne znate  , a i ne zanima vas.

Kapitulirate….

Dobro de, kažete vi - idem na buvljak.            

 Zblanu se.

 Ne može da veruje da bi vi tako" važnu "stvar kupili na buvljaku. Da je haljina, cipele , tašna, čak i bunda ( po njemu sasvim  nevažno ) ON bi to svesrdno podržao. Ali tehnika se ne kupuje tamo. Ceo ritual prethodi kupovini. Studiraju se marke ,nekakvi mega pikslovi , baterija , o memoriji da ne govorimo.Zamislite kad čovek u mobilnom ima pet i po hiljada pesama sa svih strana i meridijana.

Hoće da  kupite kvalitetan telefon. Konačno - reče. Nerealan stvor. Nije bitno što se crkavica koju ste imali sa strane davno istopila na njegove eksperimente sa telefonima i drugim stvarima dok konačno nije kupio onaj sa kojim je zadovoljan. Za vas nije ostalo ništa. U zapećku ste. Čekate petnaestodnevnu uplatu kako bi preživeli. Na pitanje od čega da kupite. - odgovar ko iz topa - na kredit. Suludo . Zaboravio da ste oboje toliko kredita digli da uskoro nećete imati šta da primate kad odbiju rate. A i čemu to , kad ima mnogo važnijih stvari.Negoduje , smatra da je mobilni prozor u svet , a mimo sveta se ne može. On se od svog ne odvaja ni kad ide u krevet. Zato se zalaže za kvalitet.

Lisac.znate ga u dušu. Nije njemu do kvaliteta zbog vas, već njega radi.Nov telefon , nov izazov. Misli čačkaće po njemu.

 E pa neće. Idete u mts. Čeka vas produženje ugovora , i telefon za jedan dinar. Taman  za vas. Znatiželni ste. Zanima vas šta se uopše možete kupiti za jedan dinar.

Prima vas operaterka. Tražite da vidite telefon koji nude nizašta. Pokazuje vam . Lep. Veliki ekran.

I ovo košta samo jedan dinar -  u čudu ćete vi!

Ne gospođo. Ne razumete , on košta dvadeset hiljada ( možda i malo preko), ali uz vaš paket to bi bilo dve godine po dve hiljade. AUUUU uzviknuste. Znači prevara kao i sve drugo u zemlji. Ćuti , pravi izraz u smislu uzmi ili ostavi.

Uzimate.

Molite je da vam ubaci karticu, podesi vajber i WhatsApp, kako ON to ne bi danima radio.Ustvari radio bi sve drugo , a to za sekund aktivirao. Odgovara  da to ne rade , ali da će za vas uraditi. Vraga , uradila bi ona to za svakoga samo da uvali telefon.

Završi. Listate kontakte . Skoro svi su tu , ali nekih nema.Najvažniji nije na listi. Žiletov telefon. A Žile vam je važan. On vam život čini komfornijim. Kad vam zatreba duvan, vi ga okrenete i on vam isti donese na kućni prag. Kukate. Šta ćete za Žiletov telefon. Do drugih koji su se izgubili lako je doći. Ali do Žileta teško. Ne znate gde radi , ustvari ne znate ništa o njemu jer ste do njega došli po preporuci, a poznanik koji je posredovao nije tu.

 

CLOUD - će vam vratiti…..reče mala

Koji Klod da mi vrati Žiletov telefon ? …pitate zapanjeno…

Nije CLOUD čovek gospođo, već je to engleska reč za oblak. Niste znali ?

Sve ja mala znam o oblacima , mogla bih da ti držim predavanje o njima , ali priznajem nisam znala da pored kiše , snega i dekoracije neba imaju i neku drugu moć. Usput je fiksirate , misleći da je na fiksu. Oči lepe , bistre, velike. Ne šaraju , nisu presvučene maglom i neprirodnim sjajem kao kod narkosa što ste u momentu pomislili. Šta bi drugo mislili  za nekoga ko vam kaže da je oblak darodavac. Po vama dve varijante : ili je pijan ili nafiksan. Sve samo ne normalan.

Čuš - oblak vratiti ! Nikad niste čuli tako nešto.

Suludo. Mislite mala odlepila  ili se zavitlava sa vama.

Vraćate se kući. Upoznajete telefon. Od NJega tražite da vam montira muziku za pozive. Pita - koju ćeš?

 Navija….

Možda nešto Kubansko, imam svašta.Znate da je opčinjen Kubom i Kubansom muzikom  koja se po ceo dan vrti u kući.

Nipošto. Dosta mi je. Montiraj Acu Lukasa.

Acu Lukasa - zapanjeno!

Da , da upravo njega.Znate zašto se čudi. Pamti kako ste sestričinu Nedu grdili što baca pare da bi slušala čoveka pod dopingom. Onda ste jedanput u nekoj od emisija pažljivo saslušali njegov životu priču i iznenadili se. Pametan.Na jutubu odslušali par njegovih pesama i to vam se dopalo.Od tada ga rado slušate. Čovek faca , savršena dikcija , karakter dok ga ne izgubi zbog onoga što radi i ne krije.

Pita vas ON - koju pesmu .

Tražite bez uvodnog instrumentala  O JESI LI TI TO.

Zaključi - originalno .

Ponovo ste u kontaktima. Jedan se posebno izdvaja jer je zbog značaja ŽILE - DUVAN napisan krupnim slovima. Zapanjeni ste . I srećni.

Zovete ga. Vidi. Začuđen je i on, ali kao ekspert za mob.tehnologiju ne priznaje. Promumlja - znao sam to.Kako da ne, znao je, a nikad vam nije pomenuo da nekakav  oblak ili  bilo šta gore usisava  i skladišti vaše podatke.Sad drugačije gledate na oblake.Nisu više samo ono što ste mislili-

SAD SU MAGIJA.....

 

 

 

           

             

 

 

 #
NEZNANAC
panicnadezda | 09 Jul, 2019 21:07

NEZNANAC

Znate kako se zove , ali nije za javnost. Javnost od komarca pravi magarca, a vi to nećete. Ne bi voleli ni da se čovek uvredi kad bi saznao da je bio predmet komšijskih šala i podozrenja. Zato ….. zbog njega i sebe ( nikad se ne zna )... biće neznanac. Kad nekog imenujete, sve se zna. Ali …

Neznanac može biti bilo ko. Sve podudarnosti se mogu proglasiti koincidencijom.

 Elem…

Banu iznenada . Stiže sa severa iz zemlje javorovog lista i surove zime. Ništa neobično, reći će neko…. Tačno - ništa neobično  - kažete i vi…. koji ste zbog hostela ispod vašeg stana  i onih oko njega - svedoci svakodnevne frekvencije ljudi raznih fela , rasa i jezika , ali za razliku od njega oni dođu da bi letimično bacilli pogled na grad  i nakon istog, glavom bez obzira, pobegli dalje .

 Kako reče jedan par … došli da se malo opuste i nešto vide , ali u opštem haosu u našem gradu -  nisu videli ništa, sem gradilišta i prašine. Ljutito, kao da ste vi krivac, muškarac dodade da ,,naša gradilišta nisu normalna. Ne zna se -  reče -  gde počinju , gde se nastavljaju, pogotovo kad se završavaju.” Danas moze proci tu , sutla ne moze - mora okolo” natuknu naški. Nasmeja vas i malo opusti atmosferu  tako da mu niste rekli ono što vam je bilo na vrh jezika, a nećete ni sada, jer ne zvuči lepo.

Razumete što su pobegli. Pobegli bi i vi da imate ono što je za bežanje neophodno. Ovako, ništa. Trpite, besnite , psujete u sebi i pokušavate da sačuvate noge , ruke i oči .  Par puta u žurbi samo što se niste polomili. Ne pominjete život jer vam on bez navedenih rekvizita ne treba , a bogami, u opšem haosu može se ostati i bez glave. Dovoljno je da vam u toku provlačenja ispod skela (recimo na Z. vencu ) padne daska , štangla , čak i šraf sa visine - gotovi ste.  Kad se na trasama koje vam diktiraju pravac kretanja ( fali samo povodac  za ovce ) sudarate sa sugrađanima  -  nenormalno - postaje normalno. Čujete svašta i doživite svašta. Često budete nestrpljivo i grubo odgurnuti.

Sa kerefekama koje izvode, imate utisak da vas sa bezbedne distance gledaju oni koji sve izazvaše. Čini vam se, čak, da uživaju u vašim mukama i da vam se svete . Samo se pitate zašto? Onda ukapirate….

OSEĆAJU DA IH NE VOLITE…..

Dakle, neznanac. Ustvari naš čovek , čiji su stari trbuhom za kruhom i boljim životom davnih dana prešli veliku baru i svili gnezdo u tuđini. Tamo odrastao, tamo  radio , osnovao porodicu , relativno mlad otišao u penziju  i sve ostavio da bi živeo u Beogradu. Kao razlog navede da je, kao što se zna, u Kanadi voće bez ukusa , cveće bez mirisa, a žene bez ljubavi. Izdržao je, reče, dok sinovi nisu porasli , dok  sa ženom nije raskrstio  i otišao u penziju.Slobodan ko ptica  želi da uživa u zemlji svojih predaka, iako su mu roditelji ostali tamo .

 Čudno !!!

Zahvaljujući lokalnoj  radio stanici - zvanoj pekara - ili od usta do usta koja se nalazi ispred vašeg ulaza, u kojoj neznanac svako jutro kupuje sveže pecivo, a dokone  komšije  vode trač partije, vest o povratku Kanađanina se  brzo raširi i mnoge začudi. Kad većina onih koji imaju gde - beže iz zemlje, deluje neverovatno da se neko, bez velike muke, vraća u nju. Kad  se još pohvali da mu jedan od sinova radi za kanadsku vladu, komšije pomisle svašta. U najmanju ruku -  špijun među nama.

Uprkos podozrenju u njegove namere, mic po mic, postade stalni član pekarske  ekipe. Preko njih upozna goste kafića “ Teatar “ gde posta svakodnevni inventar . Jednog dana, uz čašicu rakije,  reče vašem poznaniku kako misli da ovde svi rade za Službu.

Istog dana poznanik vam prepriča razgovor…

" Zamislite - šta je rekao - svi". On nije normalan. Kad neko kaže svi, onda misli i na onoga kome priča. Znači i ja. Da je rekao ovaj ili onaj, možda ne bih reagovao. Ovako sam morao. Potvrdio sam njegovu sumnju i kao glavne članove organizacije naveo gospođu Seku koja po ceo dan šeta kuče koje joj služi kao paravan , ali sam rekao da ona nije glavna. Za glavnog sam proglasio vašeg muža koji je uvek zamišljen i dalek. Na njegovo zaprepašćenje - rekao sam da znam i njegovo konspirativno ime. Koje je ? - pitao me je širom otvorenih usta. Umesto da kažem zini da ti kažem, rekao sam MRGUD.”

Jesam li pogrešio, pita vas poznanik?.

Nipošto - zabavili ste me. Da ima istine, možda bi bilo drugačije.


Koincidencija ili ne - nakon dva dana neznanac reče da ide nazad  uz opasku da se brzo vraća. Prošlo je već iha - ha , ali nema ga .

Umesto njega  bivšem stanodavcu svakodnevno stižu fotografije na kojima se on nasmejan šepuri u najnovijem modelu modelu "mečke" .

ODAKLE

Ipak….

Umesto  života u zemlji predaka, odabrao je zemlju u kojoj voće nema ukusa , cveće mirisa , a žene ljubavi .

Nas je jedno vreme mirisao, ali mu se očigledno miris nije dopao…..

 

 

 

 

 

 #
DIVNE ŽENE
panicnadezda | 07 April, 2019 16:34

 

             Reče Glavni.  Ne zanosite se. Kompliment nije upućen vama ( što ne znači da niste divni).  Nije ni onima iz vašeg komšiluka , niti ženama koje svakodnevno viđate na ulici , prodavnici, pijaci i gde sve ne. Vi ste neprimetne za oko tako velikog čoveka, dok ne zatrebate. Za utehu, možda ste divni partneru sa kojim ste , komšiluku , prijateljima , poznanicima, koji cene neke druge vrednosti. Opet za utehu, možete biti divni  čak i slučajnom prolazniku koji zna da je lep hod pola izgleda žene pa se na ulici okrene za vama što sa pravim leđima gracilno krčite put napred.

 Pun je grad - divnih žena.

 Ali ne i posebnih.

            Posebe i Diiivne žene ( sa otegnutim i - kako bi divljenje dobilo na jačini ) po Glavnom su Andrea , Maša i Nataša , ako ste dobro upamtili , a sigurni ste da jeste , jer takva rima se ne zaboravlja. Divne žene su i onih četrdesetak iza njih kako reče Glavni,  ali ih ne imenova ponaosob.

Divne žene su one koje u odsudnom trenutku bez dvoumljenja izađoše na megdan kabadahijama i odbraniše vrata Dvora i one u Dvoru uzvikujući- ustaše , ustaše i posle dirigovane dreke onemogućiše “ ustašama “  da papir predaju gde su hteli.

            Svaka čast scenaristi predstave koja obigra svet. Neka svet vidi kakve su srpkinje . Kad brane svoje one su lavice. Zato lavice treba pustiti u borbu za sve srpsko, umesto onih koji se sakriše iza lavica ( što nose pantalone).

            Ali pomenute lavice znaju šta brane. Ne samo vrata Dvora i one u Dvoru . Brane one svoje položaje , dobre plate i druge beneficije koje im daje privilegija što zasluženo , ali većinom, nezasluženo rade u Dvoru. Sigurno je tu bilo i želje da se dodvore Glavnom i onim ispod njega, da budu tv zvezde bar za dan ili dva, da ih svi upamte i dodatno nagrade  što je vaša pretpostavka, a nešto vam šapuće da ne grešite.

            Ali da ne preterujete u ozbiljnosti. Morate priznati da ste se u jednom momentu zacenili od smeha dok ste gledali. Kao u filmskoj komediji. Sa jedne strane zbunjeni  opozicionari , sa druge strane masa žena koje, izvinjavate se na izrazu  - bez prestanka kokodaču. I vi ste žensko , ali znate da nikad i ni zbog čega ( izuzimajući naslednika) ne bi po direktivi kokodakali.

            Morate priznati da vam je u jednom momentu bilo žao opozicionara - ne baš čelnika , ali očajnika koji misle da bi sa njima bilo bolje - da.Došli da pošto - poto uđu u Skupštinu grada, kad tamo umesto onih koje su očekivali  -  samo žene. Da je bilo muškaraca verovatno bi bilo i pesničenja, ovako - ništa. Ne daj Bože da su im razmazali prvoklasnu šminku , opalili šamar, a o borbi prsa u prsa da ne govorimo. Da su to uradili,  kako danas stvari stoje, Srbija bi završila na stubu srama. Ovako…

            Tresla se gora

            Rodio se miš …..

           

           

           

.

           

             

 #
OBEĆANJA LUDOM RADOVANJA
panicnadezda | 03 April, 2019 14:47

 

Krenuste u šetnju. Prijatno veče vas povuče za rukav i reče hajde. Ne opirete se.  Uvek ste za akciju kad treba izaći iz kuće. Rukovodite se izrekom „ da je kuća dobra i vuk bi je imao “. Malo vazduha i oštrog hoda ( kako medicina nalaže) pred spavanje,  nije  na odmet. Ali, zaboravili ste prepreke. Na svakom koraku ih ima. Asfalt pun rupa , gradilište na Trgu opasano bodljikavom žicom i daskama, umesto jednog prelaza na par metara drugi, tako da stisnuti , zbunjuju i pešake i vozače .

Nikad ne znate kad pretrčati , kad stati.

Nije samo to . Ako niste pažljivi svašta može da se desi. Ukoliko ne hodate kao po jajima - ode noga, ako kojim slučajem neki pubertetlija u žurbi da stigne gde je naumio naleti na vas može vas gurnuti na bodljikavu  žicu - pa ne daj Bože ode oko - ukoliko besni nespretnjaković sedi za volanom pa bes preusmeri na vas - zbrisa vas sa lica mesta.

I tako - bezbroj - ako....

Zato ništa od brzog hoda (kako medicina nalaže)… Idete kako vam uslovi  diktiraju. Ustvari  isto onako kako rade oni koji vam to preporučuju. Sve se bojite da lekari jurnjavom po gradu tope holesterol. Ma kakvi….  Možda jednom  nedeljno  skoknu na neko poljanče , stadion  ili teretanu sa pokretnom trakom gde se malo preznoje i istroše kalorije.

U gradu nema šanse.

Krenuste. Društvo vam pravi ON. Stigoste do Vasine ulice zakrčene masom. Smetnuli  s uma subotu i proteste. Ne bi zaboravili da vas zanimaju. Pošto vam je muka  od onih koji su imali vlast , a hoće još , stalo vam je do njih ko do lanjskog snega. U masi….


 Neki novi ljudi hoće ono što neće dobiti. Govorite iz iskustva. Znate šta su demonstracije. Učestvovali. Izlizali đonove u vreme kad je bilo više sveta , a i nade da će biti bolje . Crno bolje . Bolje bude samo onima koji se stacioniraju bolje. Za pozadince - ništa. Da nije ne bi ih tako zvali.

Mislite da se vratite , ali neki vrag vam ne da.

Probijate se kroz gomilu . Ne ide lako. Svaki čas se sudarate. Lepo vaspitan svet izgovara pardon , izvini ,oprosti. Većina ništa. Žao vam prvih što prave dekor nezasitima. Ustvari žalite sve i sebe sa njima, izuzimajući one koji prave fotke kako bi ( kako ste čuli ) kad zatreba mogli da vas ucenjuju.

Sučeljavate se sa veselim i mrgodnim pogledima. Neki misle evo Ih novi - biće nas više. Mrgodni  prekorevaju što kasnite.U momentu se premišljate. Stati ili nestati. Glas koji dobro znate - komanduje - produži.

Znači neće. Ne prašta….

Nećete ni vi , a nekad ste hteli. Tad ste očekivali nešto.  Ali kao uvek u politici kajmak kupi kvarljiva roba, koja čim se ustoliči zaboravi na pomagače.  Zato oni više nikom ne veruju..

 Kako vlasti -  tako ni onima koji bi da postanu vlast.

 Sve vam je isto. Ne vidite svetlo  na kraju tunela. Ne vidite nikog ko bi sa bakljom osvetlio put u bolju budućnost . Da uočite takvog  bili bi tu. Ovako čekate da se pojavi , ako se dok ste živi pojavi. Do tada ste na stand bay – u.

U mukotrpnom probijanju napred osluškujete glasove govornika koji se smenjuju. Neke znate , neke ne , ali ne zaboravljate - s kim si takav si. Onima koje znate ne verujete , a zahvaljujući njima ni onima sa kojima su. Ipak čujete ponešto. Ništa drugačije od onih koji su isto pričali a samo sebi dali.Pršte obećanja . Naivnoj masi nude brda i doline.Tužno vam je. Pogledom šetate preko okupljene gomile koja u izlizanim kaputima aplaudira. U beznađu  se hvataju za slamku, a slamka krhka - nikog nije spasila.Niste sigurni ni da bi sa balvanima bilo bolje.

Što se vas tiče utvrdili ste lekciju. Druga vam nije potrebna . Da možete vrisnuli  bi  -  idite kući ….zar već  niste naučili da su…..

OBEĆANJA LUDOM RADOVANJA:

 #
PROĆI ĆE SAMO
panicnadezda | 08 Mart, 2019 10:32

 

Krenu sa kašljucanjem i peckanjem u grlu. Pređe na kašljanje koje nakon par dana posta ripanje. Smeta vama , smeta svima , kako u kući, tako i na ulici. Svi gledaju popreko. Misle, što se ne lečite kad svakodnevno izveštavaju o virusu koji nosi mlade i stare. Ustvari brinu o sebi. Plaše se infekcije. Normalno. Ne zamerate. Ali niko ( van bližnjih) ne zna  da ste vi navikli da prođe samo. Kako došlo tako prošlo. Tako je uvek bilo. I prolazilo je. Ali ovoga puta - ne. Sreća vam okrenu leđa i dotera cara do duvara.   

Stvar se iskomplikova. Donese noć koju jedva preživeste. Nema vazduha. Ni na nos ni na usta.  Jedva pretekoste. Nije vas briga što bi vas to moglo odneti na onu stranu , ali još jedno disanje na škrge ne bi preživeli. U cik zore spakovaste pinkle i hitno u hitnu. Subota - pa jedino tamo možete.Ordinacija puna. Čekaju inekcije i koješta još. Vaše ripanje ih rastera. Otvoriše prostor do ordinacije kako bi vas se što pre rešili.

Ulazite.

Dežurna služba dan počinje ispijanjem jutarnje kafe. Mole vas da sačekate. Umesto čekanja pustiste glas i škripu iz pluća što ih natera da prekinu sa uobičajenim ritualom.Znate šta znači prva jutarnja kafa pa vam žao , ali više žalite sebe.

 Pitaju - šta je sa vama?

Otkud znam - došla sam da mi kažete.

Šta? - dežurni lekar.

Kako šta ? Valjda gledate vesti i čitate novine. Znate šta vlada. Upravo sam na vestima čula da pored tog H1N1  ili kako se već zove, vlada i svinjska kuga. Želim da mi kažete šta je kod mene.

 Ovo prvo ili možda drugo, što jezivo zvuči.

Ukoliko to izgovoriste dežurna sestra skoči ko oparena. Otvori orman iz kog izvuče par maski za zaštitu od infekcije. Jednu pruži vama.  Vi je vrtite u ruci i mislite šta da radite sa njom. I bez nje ne možete da dišete , sa njom bi crkli. Vraćate je nazad i kažete da je za vas kasno i da bi moglo samo da vam pozli , a oni su zaštićeni , a biće još više ako otvore prozor kroz  koji će izaći virusi što ste posejali. Zapanjiše vas. Otvoriše prozor što protumačiste  da je đavo odneo šalu i da ono što vam se dešava nije nimalo bezazleno.

Krenuše rutinski pregledi - pritisak , grlo , pluća. Doktor vrti glavom. Ne valja - reče . Piše upute dok sestri naloži da kao prvu pomoć  da kiseonik , nešto u venu i  tabletu.Pojma nemate šta je to bilo, a niste ni pitali što  na vas ne liči.

Poslaše vas na ATD. Na ATD - u isto. Snimanje , kiseonik, kortikosteroidi , infuzije , inhalacije. Rekoše da deset dana morate dolaziti u dnevnu bolnicu zbog pomenute terapije. Svakodnevno idete . Poštujete pravila. Besana noć kad niste mogli disati vam je stalno u glavi.Nakon snimanja pluća ( sve crno ) pitate da nije rak.

Nije rak - odgovara doktor , ali nije sigurno da neće postati ako ne bacite cigarete

Kako da ne ? Sve pripisuju cigarama , a vaša baba pušila ceo život i doživela 86.god. Lekari , a neinformisani. Svetska zdravstvena organizacija neki  dan objavi zabrinjavajuću činjenicu da je kancer pluća kod nepušača u porastu. Pomenuše nekih 40 %. Rekoste to doktoru , koji vas ne shvati ozbiljno. Pogleda sažaljivo  i reče da možete da mislite šta god hoćete , ali on zna znanje.

Elem, njegovo znanje vam malo popravi disanje.Lekove koje vam prepisa ( cela apoteka ) ste par dana pili , onda batalili. Kad ste pročitali šta leče , a šta uništavaju niste se mnogo premišljali. Usto, nosite pumpicu - za ne daj bože.

 Sada ste onako.

Ustvari, ni zdravi ni bolesni.

Bolje rečeno, biće kao uvek - ako je suđeno -

proći će samo...

 

 

 

 

 

 #
GODINA SVINJE
panicnadezda | 05 Februar, 2019 13:31

 

Kinezi prave feštu. Stiže godina Svinje. Raduju se . Kažu da ista donosi napredak , sreću i blagostanje. Jedva čekaju da pruži korak i njenim dolaskom omrse brke. Ne žure ti. Kaskaju za svetom mesec i pet dana. Šta ih briga ? Ima ih samo milijardu i po - ako ne i više. Sitnica. Broj im omogućava da mogu šta hoće. Ko bi se usudio da se suprotstavi.

 Gde god idu sa sobom nose svoje . Običaje i tradiciju - drevne civilizacije. Istu poštuju i od nje ne odustaju. U tom stilu od našeg Kalemegdana napraviše svetleću buktinju, ubeđeni da svetlost donosi radost.

 Lepo….

Mi dočekasmo našu. Prvo jednu , potom nikad stidljivije drugu , koja bi po ugledu na  Kineze trebala biti prva. Ali mi nemamo petlju da ono šte je naše uvek ostane naše, bez obzira šta ko mislio. Mic po mic odustajemo od sebe kao što odustasmo od SRPSKE nove godine. Pridružujemo se civilizovanom svetu, a taj svet slavi 31 dec. Nema ime . Umesto imena nosi broj. Ništa ne znači. Neromantično. Da imamo neke simbole za godine, možda bi, ko Kinezi, mogli da znamo šta u većini slučajeva može da se očekuje.

Ovako - ništa ili  - šta bude.

A biće kakva bude bez obzira na to šta želite i čemu se nadate. Niko ne zna šta nosi. Da li dobro ili zlo. Čak ni ovi što utekoše iz kliničke smrti  noseći vesti s one strane -  pojma nemaju.  Bez milosti sluđuju i onako sluđen svet . Po jednima spasavaj se ko može, po drugima - procvat.

Šaljivdžije….

 Kod nas ni kad cveta niste sigurni da cvet neće prerasti u  korov.

Doduše i kod nas se kitilo , šminkalo, doterivalo.

Pravi vašar.

 Nabaciše million ukrasa da liči na grad iz bajke u zemlji gde se bajke obećavaju , ali ne ostvaruju.

Okitiše nebo , da vam ceo nebeski svod bude pred očima. Sa malo mašte vidite sve. U lampama , šarama  i  međusobnim vezama. I mesec i sunce i zvezdu Danicu , mala i velika kola, kao i ono što niko nje video , a misli da je tamo.

 Ali asfalt pun rupa. Mora da su bili sigurni da će pasti sneg i da se rupe pod nogama neće videti. Bili su u pravu. Nebo prosu pahulje i zatrpa ono po čemu se gazi. Deo neupućenih i neopreznih stranaca ( kojih je inače bilo manje nego što se očekivalo ) završiše na ortopediji umesto u đuskanju na nekom od gradskih trgova.

Vama se to nije desilo. Znate vi gde živite, pa gazite ko po jajima. Ali uprkos tome par puta ste proklizali. Na sreću , za sada neozleđeni.

Za strance znate pouzdano. U zgradi gde živite ima 5 hostela. Idu ko pleva jer su u strogom centru. Uvek puni , ali za n.g. -  poluprazni. Jedan od turista povredi ruku , drugi potkolenicu. Po povratku iz bolnice uhvatiše maglu. Jednom od stanara koji zna njihov jezik, pre odlaska,  rekoše da im je slavlje preselo i da se skoro neće vratiti. Pomenuše rupe u koje su upali. Osuše paljbu na naše drumove . Ko ne bi? Bez pauze  prave , a nikad ne naprave.

Reklama - nema šta !!!

Elem , prođe januar . Sa njim i dočeci novih godina , januarskih slava i praznika. Kroči februar i kineska godina Svinja- stupi na presto.

Kod nas sve po starom. Ista lica - isto pričaju ( reko ovaj ,reko onaj, damo ne damo itd.) crna hronika nikad crnja da vam  je od svega muka….

Pardon - protesti i dalje traju. Pominju se bolesne krave , a i svinjski grip. Mladi ljudi umiru , dok se ulaganje u zdravstvo veliča, a većina aparata u državnim bolnicama ne radi. Da to javno kažete , javio bi se onaj koji sve zna i pljunuo vam u lice , a možda i proglasio neprijateljem njegove države.

Zato - pssst….

.

 

 

 #
ŠIFRA
panicnadezda | 09 Januar, 2019 12:18

 

            Nemate sef. Ni u banci , ni u dnevnom boravku , ni u spavaćoj sobi. Šta će vam? Nema dragocenosti, umetničkih dela, zlatnih burmi ,minđuša  i poluga. To ni pre niste imali , ali bilo je vrednih stvari koje ste utopili kako bi vašem Velikom malom pomogli da  kupi stan i oslobodi sebe i vas od vašeg gunđanja. Događa se to i sada, ali ređe - jer se ređe viđate, birate reči i štedite jedni druge.

Ima kod vas dosta slika , ali najvrednije su minijature , za koje ne bi bog zna koliko dobili.Nemate šta da krijete , a da imate skrovište bi napravili u podrumu. Ne bi ko onaj, koga nedavno opljačkaše, držali dragocenosti u spavaćoj sobi. Zašto baš tamo  ? Verovatno da bi napajao oči lepotom koju je za života stekao ili da bi svaki čas mogao da proveri da li je sve na mestu gde je ostavljeno.

 Nemudro.

Znači, vi bi skrovište napravili u podrumu . Ne bi vam trebao sef , a ni šifra. Niko normalan ne bi pomislio da u neobezbeđenom prostoru , gde promaja briše i vetar zavija, gde su vrata sklepana od drvenih dasaka, a prozor bez stakla, bilo ko normalan riznicu smestio u rupe između cigli, umesto u bankarske sefove. Ali kad se, recimo, nešto ekstremno desi zbog čega pod hitno morate da palite ili, da kažemo, brišete preko grane,bolje je da vam sve bude  na dohvat ruke.Tako posmatrano tipujete na podrum 

Znači vi nemate sef . Ni u banci, ni u podrumu.

 Razglabanje o sefovima je bila samo uvertira za ono što vi imate.

A to je šifra

Zbog nje se osećate moćno kao da ste agent CIE ,KGB-a ili Mosada.

Do šifre slučajno dođoste nakon razgovora sa poznanikom iz mladih dana sa kojim ste se često viđali pred školom kada ste sačekivali decu  ili na Kalemegdanu, gde ste  ih posle ručka, ko vaze sa cvećem, selili u prirodu.

Čovek isti. Ko mumificiran. Crni kožni mantil do peta, šal lakonski nabačen oko vrata sa resama do zemlje.

 Jedina promena - glas.

 Reče da su deca ( malo starija od vašeg dečka ) završila fakultete. Ćerka već  ima troje dece.

Ali bizgov ( Izraz za sina ) nikako da nađe za sebe neku kako bi on mogao mirno da ode. Još gore, kaza : ne može da veruje da njegov sin bira takve "seljančure". Ne misli na one sa sela , već gradske seljanke koje su pet puta gore. Preko leta ih dovodi na Adu Bojanu gde on i žena u svojoj kući provode pet letnjih meseci i gde ga mnogo sveta zna, pa ga sramota zbog sinovljevih izbora.Često se pravi da aktuelna nema veze sa njegovom kućom.

 Ljudi ne mogu da veruju da sin jednog umetnika ( slikar je ) ima takav ukus. Često pita ženu sa kojom je u dugom i srećnom braku (neverovatno liče) od koga je mali nasledio takav ukus , odnosno odsustvo istog. Ona ga teši. Kaže mu da nije na njega već je možda genetska greška. inače bi birao kao što mu je otac izabrao.

Utešiste ga. Rekoste da bi i vi, kada bi to moglo bilo kako da se uradi, takođe menjali ukus vašeg sina. Ali, nažalost, ne može.

 Učini vam se da mu laknu.

Pitate: šta je sa glasom? Reče da je operisao rak na grlu , ali nije prestao da puši. Samo sada kupuje prirodni duvan.

Oduševiste se. Rekoste da i vi to radite , ali nikako da naiđete na nekog ko ima čist duvan. Uzima olovku i piše telefon čoveka za koga garantuje da prodaje kvalitet. Usto donosi kući .Pozovi se na mene reče..

 Jašta će - lepota..

Šifra glasi - pola kila krompira. Što bi njena ješna kuma - rekla: ni na zub. Pojma nema odakle joj taj izraz, ali je naučila šta znači. Malo. Kada bi se stvarno radilo o krompirima,  složila bi se da je premalo . Ali šifra sa krompirima ima veze, kao krompiri sa svemirskim brodom.

Pola kila krompira znači pola kila duvana.


Šifra služi da zamaže oči organima reda i mira koji prisluškuju male ribe koje se bave sitnim radnjama kako bi sebi obezbedili koru hleba, a vama olakšali život. Dobili zadatak  da  stanu na put sivoj ekonomiji i zavedu red u državi u kojoj svega ima samo reda nema.  To su oni što se pred sitnim razgoropade, dok pred krupnim kleče.

Sticajem okolnosti  postajete član vrzinog kola koju čine mačka i miš , gde ste vi na strani miša. I da nemate interes bili bi na njihovoj strani.

Žurite. Gvožđe se kuje dok je vruće. Idete na mesto gde uvek idete. Čeka vas ON da naručite špagete. Unutra, kao uvek u kasno prepodne, dosta sveta. Ne gubite vreme. Okrećete broj. Javlja se muški glas, ali veza slaba, graja jaka. Predstavljate se i kažete ko vas je preporučio - za pola kila krompira. Iz daljine – jedva čujete -  koliko? Pola kila - kažete jačim glasom. Nema odgovora. Smeta vam i gužva i veza i graja . Ljuti ste što vam sprečavaju važnu komunikaciju.

Čujete li (derete se) preporučio me taj i taj, pa ako možete, donesite pola kila krompira, čistog, bez piljevine, crnih tačaka i drugih dodataka….Izdiktiraste adresu kad osetite…

-         udarac u nogu. Dobro vas ošinu. Koska zabole , ali vas i osvesti.Ne čujete graju , ali vidite oči uperene u vas .

Par ispred vas vrti glavom. Ko vele jeli ova normalna ?

Gospođa  iza vas gunđa…. Čujete je …. toliko dreke oko pola kila krompira …Bože…šta je ovo? Verovatno je htela reći ono što se često čuje u poslednje vreme. Sve poludelo…

Iako u nelagodi … snađoste  se….da gospođo, baš tako, pola kila krompira zbog onih koji prisluškuju kao što ste  vi prisluškivali sada - što kulturan čovek ne čini.

Ma nemojte, ko mi to kaže - Ona koja se dere ko stoka.

Matira vas...ali nema veze

 Ne znaju ljudi da nužda zakon menja, a tek kulturu…..

 

 

 

           

 #
U BANCI
panicnadezda | 20 Decembar, 2018 18:31

 

Vaš keš je u banci. Ona brine o njemu. Toliko brine da vam je od njene brige muka. Da su milioni u pitanju - ajde de. Za vašu siću i vi ste mnogo. Ne treba ni kalkulator. Za čas saberete , oduzmete , podvučete i ako nešto ostane - krckate. Rado bi prekinuli tu vezu da niste digli kredit i namakli omču oko vrata koja vas  sa bankom drži u  vezi čvršćoj od one na koju ste se zavetovali.

Stalno razmišljate kako da namaknete lovu , vratite  lovokradicama dug i ratosiljate se bede.

 Sanjate o lotou , ali sanjarima se retko ostvaruju snovi.

 Niste slušali podmladak. Stalno je trubio - sve , sve - ali kredit ne. A vi  - sve , sve i kredit pride. Nije pomoglo ni to što vam je rekao da one koji dižu kredite tretiraju ko ovce za šišanje, misleći da će vas to uvrediti, pa nećete hteti.”

Vraga …… nećete……sve je slatko - dok ne postane gorko.

 Sad vam je jasno.

Niste ga poslušali. Kako bi ? Morao se uraditi remont zuba , pa malo švrljnuti tamo , malo onamo, podmiriti nepodmireno i pet godina robije pred vama , ako vas odlazak onamo gde na kraju svi idu- ne preduhitri. Pare nestale , a dug ostao.

Lepota živa….

Banka stalno štancuje poruke. Volite dve. Onu kojom vas obaveštava o uplati na računu i drugu kojom javlja gde je kartica koju je progutao bankomat. Često se događa. Kako i ne bi kad vas ON (kao da ste retardirani) stalno opominje - ne zaboravi karticu. Kad nije sa vama … jeste li uzeli karticu? Pa onda gde je kartica.. itd.itd ? Stalno vas maleriše da bi se na kraju maler i desio. Uzmete novac , posejete karticu.

Slično kao kad na poledici neko vikne - PAZI - a vi ne sačekate -  klizavo je - jer ste već pali.

Poruke kojima vas obaveštavaju o prekoračenju dozvoljenog minusa , neuplaćenoj rati, izveštaji i slične - odmah brišete. I bez njih znate. Koliko ste u minusu , koliko dugujete i koliko oni takve kao što ste vi vole jer zahvaljujući takvima mrse brke. Ali redovno javljaju. Ne znate samo da li vas namerno nerviraju ili kobajagi brinu za klijente. Bilo šta da je u pitanju niste zahvalni. Kako da budete zahvalni najobičnijim folirantima i derikožama.

Nedavno izveštaj o stanju po kreditu. Gledate i ne verujete. Uplatili 5-6 rata , a ukupna suma gore, umesto (kao što ste očekivali) da ide dole .Više dugujete nego što ste podigli . Mislite greška koju morate pod hitno ispraviti.

Žurite u banku . Ide i ON. Ko veli nešto ćete zabrljati. Napolju hladno, sneg i poledica. Stigoste nekako. U banci ko u mravinjaku. Uvek su redovi , ali nikad tako. Ljudi načičkani ko šibice. Po inerciji pravite zaokret , ali vas On ščepa i reče gde ćeš?...

 Ne misliš valjda….niste završili. …

Mislim …odgovara. Čekaćeš red . I ja sa tobom. Vidi  kako je toplo.. …Sedneš u fotelju, igraš igricu i greješ se, a kod kuće štediš struju. Niste drugo ni očekivali. Uvek mu na samu reč struja pritisak prosvira.

Čula si me.

Čuli ste ga. Uzimate mobilni i krećete sa igricom koja nema kraja. Ali đavo ne da mira. Bacate pogled. Prolazi službenica sa tolikim štiklama da jedva nabada korak po korak. Ko na klackalici. Gore - dole. Mišići na listovima se toliko napeli kao  da zovu upomoć.Pitate se ima li koga svoga da joj kaže koliko je to ružno i za zrele dane opasno. Rekli bi joj vi , ali ne smete. Možda je po propisima banke obavezna da nosi tolike štikletine  kao da je rijaliti zvezda koja mami mušterije u noćnom klubu.


Da  ne bi uradili nešto neprimereno sa šteka novina uzimate prve. Piše " Srpski telegraf " Politički deo preskačete. Ne zanima vas.Svaki dan drugo. Danas slatko , sutra gorko . Pogled vam pade na članak " Boleština u Britaniji ." Mislite u sebi, gde bi - ako ne kod njih. Čitate , a bolje da niste. Govori o tome da mališanima od osam godina treba govoriti da i dečaci mogu dobiti menstruaciju kako se deca rođena kao devojčice, ali koja se osećaju kao dečaci (transeksualne osobe) ne bi osećale loše kada dobiju prvu menstruaciju.

Konzervativci  i  neki roditelji se bune, ali znate da će bolesni mozgovi koji to traže uspeti u tome , kao što su u Nemačkoj i Švedskoj  u matičnim knjgama već usvojili srednji pol. Šta reći……

LUDILO……

Uvek je većina vladala manjinom . Sad obrnuto…..

Teško varite pročitano. Morate da uključite njega  što nije lak posao. ON je tip koji se po potrebi sam uključuje i isključuje. Zato ga grubo munete laktom, poturite novine pod nos , prstom pokažete članak koji ON kao čovek koga ništa više na belom svetu , van cunamija usred Beograda, ne može iznenaditi,  nakon letimičnog čitanja reče :

 Zapad je u dekadenciji. Otud retko šta dobro može da dođe. Dolazi vreme žutih. Misli na Kineze.

Samo što ne reče - konačno. Iz samo njemu znanih razloga voli ih.


Mic po mic, isteče vreme. Stigoste na red. Na šalteru ste. Pokazujete kilometarsku poruku i pitate kako to? Preseče vas dok prebacuje nogu preko noge utrnule od neboderskih štikli i uputi kod šefa smene.

Aha, zabrljali su nešto, mislite u sebi, pa im treba autoritet da se peru.

Osnaženi idete kod šefa. Šef nalickan , nasmejan, kao da je  jedva čekao da dođete, kako bi, po vašem naivnom mišljenju , ispravio grešku , posle čitanja poruke krenu nerazumljivim jezikom da objašnjava zašto dugujete više nego što ste mislili. Poče da vrti priču - kao - prvo vam odbijaju više , vremenom manje , na kraju najmanje. Ništa niste ukapirali .

Znači nije greška …uzviknete vi…!!!

Kakva greška gospođo ! Otkud vam to ? Kad bi pravili greške mogli bi da zatvorimo banku…reče uvređenim glasom…

I treba …. Promrmljate vi ….

Šta ste rekli ? ….

Vama ništa , sebi nešto - nebitno…

No, recite vi meni, hvatate se ko davljenik za slamku, možete li moj dug da naplatite od države.

Kako - pita šef…

Pa znate ( umilnim tonom) država duguje nama 6000 evra, puna je ko brod, zar niste čuli kako se hvališe ? - sve zahvaljujući nama i drugima kao mi, pa bi bio red da se ona jednom isprsi za nas, a ne samo i uvek mi za nju…..

GOSPOĐO…. vi se šalite…

Varate se …

 to se zove plač….

 

 

 

 

 

 

 

 #
JUŽNI VETAR
panicnadezda | 05 Novembar, 2018 20:51

 

Nikad joj neće biti jasno zašto ljudi trče u hangare. Koristi taj izraz pred Njim kako bi pokazala  otpor i neodobravanje prema onome što ON voli i gde hoće pošto poto da je namami , ali se ona namamiti ne da.

Više ne.

 Jednom je na Njegov nagovor otišla na svečano otvaranje i u neviđenom stampedu zamalo položila život tamo, koliko joj je od ustajalog vazduha i nezdravog svetla - pozlilo. Od tada ih zaobilazi u širokom krugu. Misli na tržne centre  koji ko pečurke niču - čas amo - čas tamo - da bi jedno vreme bili atrakcija i mesto prestiža , a potom zvrjali prazni. Slučaj sa Čumićem, Siti pasažom ili Mulenijumom. U početku su čičkani u centru grada - sad sve dalje ( kao u svetskim metropolama ) tako da, ako ni po čemu drugom,  bar smo po tome metropola.

Zna ona zašto ON voli tržne centre. Ne ide taj zbog krpica. To ga ni kao mladića nije zanimalo - a bio je dasa. Još da je hteo da nabaci nešto mondiš okretali bi se za njm. Ali ne….Nije ON  iz te priče … Koliko mu to ni tada , a tek sada , nije bilo važno govori činjenica da je znao da obuje čarape različitih boja , ode na posao i koleginicama uveseljava dan. Koliko puta se to desilo ne zna ni sama.

ON u tržne centre  ide zbog novotarija u tehnici. Neretko kaže kako treba biti u trendu. A to znači : obići nove generacije mobilnih telefona , televizora, nekakvih adaptera , slušalica, utikača , pretikača , led sijalica, zvučnika i čega sve ne. Iz njenog ugla posmatrano sve same gluposti, jer ono što svaka kuća ima imaju i oni , a drugo skuplja prašinu, dok kako ON kaže, ne bude zatrebalo. Taj se praznih ruku ne vraća …. A ….

Po povratku kući svaki put kaže da je video njen telefon. Ona se pravi naivna i pita - Zar je moguće - pratio te čak do tamo?

Uzvraća sa… he , he , baš si duhovovita, dok nespretno pokušava da zameni stari sa tek kupljenim zvučnikom. Provali ga  normalno - kao što normalno ne prođe to tek tako - ali nešto , ipak , mora ostati iza zatvorenih vrata.

 Da bi zabašurio nečasnu radnju krene sa ubeđivanjem da nije svesna koliko joj treba nov telefon. I to, baš, taj  koji je ON odabrao za nju. Smešno…Ko ga ne zna,  pomislio bi pažljiv , nema šta. Ko ga zna - zna da kuja ne laje sela radi - već sebe radi. To vam je ono kupi njoj, ustvari sebi kad god nije u njenim rukama. Ali neće ona. Čuva svoju četvorku . Razrađenu, izrađenu, habanu , a još uvek nepohabanu. Dobra joj je. Za poneko halo , neku poruku , sliku i vajber ne treba joj više.

Došle bi u obzir , recimo, neke BREND čizmice , ali tada bi ON digao revoluciju. Zato će njih kupiti sama kako mesto starih ne bi ostalo upražnjeno.

No , vratimo se tržnim centrima.  Ne voli samo ON - T. C. Voli ih i njena kuma , voli ih i njene krvi -  krv, ustvari kad bolje razmisli, vole ih skoro svi . Ispada - samo ona ne. Biće da je kod nje, nezavisno od već navedenog, neki feler u pitanju.

Zna neke, posebno nemotorizovane, koji planiraju odlazak u dalje tržne centre, recimo - Ikea, Metro , Delta. Raduju se odlasku tamo kao da idu na piknik. Spremaju se za duži boravak , ali ne nose brašnjenike ( starinski izraz za pečenje , prošaranu slaninicu ili sapunjaru, paradajz ili papriku, obaveznu gužvaru i nezaobilazni kolač za kraj).

Verovali ili ne, uprkos svom pljuvanju, ode i ona jednog dana. Objaviše vest da je bila premijera filma " Južni vetar ". Rekoše domaći triler. Navedoše imena glumaca. Kao velikom filmomanu, sve joj se dopade.

Planira odlazak u bioskop. Misli se gde? Dugo nije bila, pa je ispala iz štosa. Pita njega . Hoće i ON. Super. Raduje se. Moli ga da na svom modernom i brzom telefonu pogleda repertoar. Bioskopi njenog vremena ne rade više. Nema " Kozare " , nema " Jadrana ".

" Takvud " nam je najbliži, idemo tamo - predlaže ona. Jednom je bila i sva se skvrčila , ali izdržaće nekako. Pitaju sina da’ l da idu u " Takvud " On reče - taj krš ne radi više. Na pitanje koji radi - gde da idu ? - reče nešto što nisu razumeli, a on sa posla ne može da crta. Završava užurbano u svom stilu - informišite se. Još  dodade " da bi se neko zezao, drugi mora da radi". Ustvari, nek pukne kud pukne, nije baš rekao zezao već ZAJ…. AO. Htela je malo da ulepša, ali joj ne ide….

Posle dužeg studiranja ON reče : jedino "Ušće".

Ušće !!!

Dobro, hoćeš u " Rodu " kad nećeš u Ušće. Izbor. Zna lukavi lisac da je ptica na Banovom brdu i da će ipak odabrati prvu varijantu. Usput joj reče da su projekcije na svaki sat vremena . Prihvati. Na brzinu se spremiše kako bi stigli do 12 kad kreće film. Prelaze most koji ne voli , gleda zgradu od betona i stakla koju takođe ne voli . Baca pogled na bivšu zgradu CK koja je ružna , ali tamo joj radi sin ( a i čula je da je izgrađena od najboljeg materijala) da može da izdrži puno Rihtera, pa joj je zbog toga lepša i milija.

Stigoše. Penju se pokretnim stepenicama. Dolaze do "Sinepleksa" kako se zove bioskop. Nigde nikoga. Pitaju zaposlene iz obližnje radnje jel i taj propao. Koji taj? Pa bioskop devojčice, ljubaznim glasom omekšava situaciju. Vidimo da svi propadaju pa mislimo možda je i ovaj crkao. Smejući se odgovara da koliko ona zna još nije , ali prvi film se daje u 15 h.

Kako , molim ?!- na repertoaru piše da su projekcije na svakih sat vremena počev od 11 h. Mala odgovara da se to odnosi na dane vikenda , a ne radni dan koji su oni odabrali.

Auuuu… zavapi ona. Šta da radi tri sata u zgradi od betona i stakla? Kuka u jednini pošto zna da je za njega to zadovoljstvo.Teši je dok ona kukumavče, ljuta na njega, potajno podozrevajući da je možda to njegovo maslo. Da nije videla svojim očima bila bi sigurna, ali ovako…. Svakako je kriv…..Morao je da gleda datume…..

Razmišlja da ode na posao kod sina , ali nije reprezentativno obučena. Nisu farmerke i sinovljeva kožna jakna za oficijelnu posetu obližnjem ofisu. Odustaje. Prepušta se njemu na njegovo zadovoljstvo.Vodi je od sprata do sprata , od radnje do radnje, krišom bacajući čežnjive poglede na one sa tehničkom robom.

 Sladi joj brendove na koje nailaze , a ona zna da su jedini pravi brendovi kod pravih šanera.

Kao da su na Menhetnu , a ona mentol, vodi je na terasu na kojoj je dozvoljeno pušenje.Uz to kaže : na sve i svakoga su mislili. Kako da ne, misli se u sebi - pravo otkrovenje - pušačka zona. Nijedna zabrana njoj nije zabranila da puši. I da je nema doskočila bi  nekako. Na poslu je znala da preko alarma za dim stavi najlon kesu, otvori prozor i puši koliko joj se puši.

Elem, onda su otišli na ručak. Restorani ili izlozi sa hranom , ne zna kako da ih nazove, načičkani jedan do drugog. Kuhinje sa svih strana sveta. Pomešani mirisi  ne mame već odbijaju. No , znate to. Možda ste i vi ljubitelj tržnih centara u koje će bojim se, kako teku stvari, jednog dana strpati ljude da otud ne izlaze. Kao u "Zadruzi " ili " Parovima"

 Pojedoše nešto. Nikad nije duže žvakala i sporije pila samo da bi vreme isteklo.

Posle lomatanja gore - dole , tamo-amo, pod nenskim svetlima, smuči joj se. Nije šala tri sata čekanja.Pola tri dočeka na terasi , okupanoj suncem i čistim vazduhom. Disala je kao da joj je to poslednje .

U pola tri se nacrtaše pred blagajnu. Red se otegao do beskraja. Blagajnica prodaje ulaznice , sendviče , kokice u posudama valikim ko šerpe, vodu , piće i šta ko poželi. Zapanjiše se. Nikad to nije bilo. Doduše , oni pripadaju onoj grupi ljudi koja je iznajmljivala filmove u video klubovima i pomoću videorekordera stotine  odgladala iz fotelja.

Dođoše na red. Blagajnica pita hoće li sredinu ili kraj. Kažu joj da nikad nisu bili. Dobro  ubrzava ona, hoćete obična mesta ili kožne fotelje.

Koliko koje  koštaju pita ON?

Obična mesta - 500 dinara - fotelje 150 više.

Uzimaju obična mesta da bi se, kad su ušli, zavalili u kožne fotelje.

Odgledaše " Južni vetar "

 Ako postoji bioskop gde nema toliko reklama , svakako ga treba videti.

 Dobra priča , izvanredna gluma……

Stvarnost Srbije prebačena na filmsko platno.....

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 #
BAJKA ZA NAIVNE
panicnadezda | 23 Oktobar, 2018 13:45

                                           

            Oni kažu - Srbija cveta.

 Oni su …hm… Oni su Oni !!!

Ko bi drugi to mogao da kaže , a da se ne postidi i ujede za jezik.

Bez brige - znate ih. To su oni koji su predebelo plaćeni da misle za vas, rade za vas i grade za vas. Zahvaljujući njima vi plandujete i mozak bacate na otavu. Ne treba vam, dok njih ima. To su glavni igrači koji su stalno na terenu i pred kamerama,  pored  kojih sporedni ni nos ne mogu pomoliti.

 Nije vam žao zbog sporednih. Ni oni - van žvake - za narod nemaju ništa. Da su imali dali bi kad su bili u situaciji da daju. Ali tad su bili u fazonu, uzimaj dok možeš - daćeš kad ne budeš imao šta da daš. Ali pravde radi. Ovako ne valja - previše tumača protivničkih laži,  malo lažova  na delu. Ne znaju da blateći druge prljaju sebe.  Znate ono " pljuni gore pa na sebe".

Da ne govorimo o strahu. Ako nemate čega da se plašite žrtvujte petinu svog vremena na tv-u , koji vas je ionako presit. Dajte šansu  lopovima , lažovima, izdajicama da blate malo vas , a preko vas sebe. To se zove fer plej. Bez brige , narod ni njima ništa neće verovati kao što ne veruje vama da Srbija cveta.

Čuš - Srbija cveta !!! Možda i cveta , ali bez mirisa.

Srbija je čudna zemlja. U njoj živi neobičan narod na koji pljuje pola planete, a on pet para ne da. Pa jeste… stvarno … ako narodu svakodnevno bacate cveće , a on vidi korov , kakav je to narod ? Namćorast , glup ili - ipak pametan,  koji zna da cveta samo onima koji su okruženi cvećem.

 Narod to sigurno nije . On je okružen prosjacima  , neurotičarima ,  nesrećnim komšijama i sugrađanima. Svašta čuje i čita - što boli….. Ubio se zbog duga za struju…. presudio sebi jer nije mogao da izdržava porodicu…. opljačkao komšiju….ubila majku, oteo , silovao i šta sve ne. Obračun kriminalaca - postade boza u poređenju sa ovim, ukoliko baš niste maler da budete kolaterala.

Da bi potvrdili cvetanje  neko reče da će penzije biti veće nego što su ikad bile kao da je narod lud pa zaboravio koliko je imao pre nego što ga oporezovaše. Narod će poverovati u napredak tek kada mu vrate ono što uzeše. Nekome dve , nekome tri , a nekima i više hiljada evra. Malo li je….

 U jurišu napred krenuše da rade , grade , negde i razgrađuju. Da napraviše radne akcije  imali bi utisak da živite u poratno vreme kada je Titova mladost dizala zemlju iz pepela. Centar grada posta najveće gradilište. Krenuše od Narodnog pozorišta i  Trga Republike , da bi se poput zaraze u par dana proširilo na celu okolinu. Nema više sastanaka kod Konja, niti elegantnog prelaska u pešačku zonu. Morate da mislite kako da  zaobiđete saobraćajni kolaps  da bi stigli u Knez Mihajlovu.

 Zbog gužve u saobraćaju  centar grada poprimi  izgled Njujorka. Fale samo policajci na konjima koji zavode red i slika bi bila identična. Ko zna, možda je to sledeće.

Ali šalu na stranu . Voli narod da se gradi kad bi se jednom prvo nešto ugradilo u njega .Tad bi možda uživao u tome kao što uživa dok šeta Obilićevim vencem. Ima ponešto dobro..…….u tom radu

Ali narod zna za jadac. Javna je tajna….

Gde ima gradnje ima i ugradnje,

 Samo narod nema ništa......... 

 

 #
PROBAJTE.....
panicnadezda | 16 Oktobar, 2018 20:34

 

Kašljucanje pređe u kašalj , kašalj u ripanje , ripanje u bol u plućima, na to temperatura i sve zajedno, baci je u krevet. Leže malo da se primiri ( ko veli) u miru  će proći  (kao uvek ) ali grip ili šta već - ne prolazi. Ode četvrtak  , za njim petak, svanu subota da bi je osvestila da tako ne ide. Treba joj hemija.

Uzalud - narodni čajevi i sva narodna medicina.

 Znate ono : nana , kamilica , zeleni čaj, beli slez, beli luk u čenovima , sirće za noge, oblozi za čelo, isto za pluća itd.. Sve što kome pade na pamet - proba na sebi, samo da bi izbegla ono što normalan svet ne izbegava , ali u tom smislu ona nije normalna. Beži od ordinacije  ko od kuge još od malih dana  kad su joj operisali  krajnike kako ne bi umrla. Ne preteruje . Hirurg je njenoj majci rekao da u svojoj karijeri nije video veće i da bi mala za nedelju dana bila mrtva da ih nije uklonio , pošto je došlo do komplikacija u vidu reumatske groznice.

Nakon primene narodne medicine u kući osta samo mešavina mirisa da vam se smuči. Da ne bi povraćala, širom sve otvori kako bi promaja isterala neprijatne mirise. Trknu u najbližu privatnu apoteku. Nalazi se preko puta Doma zdravlja. Rade dve apotekarke.

Traži dve kutije Hemomicina. Hoće recept……. Kaže da nema , ali nema problema ( ako je u tome problem)  platiće  kolika je cena bez recepta.

 Ne može, odgovaraju.

Zašto ne može?

Ne smemo, gospođo. Ako nas neko uhvati da dajemo lekove bez recepta ostaćemo bez licence , a bez licence nema posla. Bez posla - nema hleba.

Ma nemojte - otegnu ko najzdravija, osluškujući pulsiranje u glavi. Važi  li to pravilo za sve apoteke ?....

 Normalno, odgovaraju uglas. Pitaju je gde živi kad to ne zna? ….

 Isto gde i vi , drage gospođe. Zato i pita. No , izgleda da vi ne znate da živite u zemlji gde nema opštevažećih pravila , propisa, zakona , pravde , lekova, što  opravdava pitanje koje vam je postavljeno . Ili se možda pravite da ne znate.  Hemomicin  bez recepta, oko koga pravite frku,  se bez problema može kupiti u većini privatnih apoteka.Vi kao farmaceuti bi to trebalo da znate, kao što i mala deca, u ovoj zemlji znaju da je farmakomafija jedina konkurencija pravoj mafiji.

Ujede se za jezik , ali po običaju - kasno. Smrkoše se.

Bez imalo razumevanja što je bolesna , što kašlje i širi bacile , što je normalno da u takvom stanju ponešto i lane, ledenim  glasom je uputiše u Dom zdravlja.

Šta će - kud će - posluša. Ne zato što su u pravu, već što je najbliže. Par koraka. Na sreću - nema gužve. Primiše je odmah . Doktorka sluša pluća i vrti glavom kao da joj se ne sviđa  šištanje koje stiže iz njih.

Prepisa Hemomicin i dade uput za snimanje.

 Reče : možda rendgen još uvek radi.

 Dva sprata iznad - probajte….

Sestra zavodi recept smejuljeći se…… Pita sestru na kom su spratu ?....  reče - šesti.

A dva sprata - iznad ? ……..

Nebo……odgovara sestra.

Znači,  tamo me poslala - da probam……

Odlepila …..reče ona

 

 

 

 #
"ZVEZDE"
panicnadezda | 31 Avgust, 2018 16:38

 

Novinar na tv- u uzrujanim glasom reče - zaratile zvezde. Nešto je u tonu štrecnu. Zna za film „Ratovi zvezda“ i  on je ne plaši, ali se u svetu toliko uzmuvalo da se u stvarnosti jednom i to može desiti. Kaže jednom, jer ne veruje da bi neko pretekao, da drugi put potvrdi. Da bi proverila na koje misle , da' l  na one što nas noću vode ili one što po zemlji hode, trknu do prozora,  raširi zavese i baci pogled gore.

 Gore :

 Ima šta da vidi :  nebo ljuto - narogušeno, sakrilo zvezde i šalje preteće signale.

Biće kiše , provale oblaka , možda i neki grom negde udari - pomisli u sebi i zatvori prozor. Ko veli ako gromovi prete ne treba ih izazivati. U tom cilju isključi krupne potrošače električne energije, krišom ugasi mobilne telefone, kako oni koji ih ne ispuštaju iz ruku ne bi dizali frku. Samo joj frka fali. Zna da bi se posvađali pošto bi ona tvrdila jedno, oni drugo - vezano za opasne uređaje u vreme kad je nevreme. Ona bi navela par slučajeva o kojima je čitala, gde su ljudi stradali zbog mobilnih telefona, oni bi je nabedili da izmišlja i da nikad nisu čuli za to. Onda bi ona skočila i rekla - da ne mogu ni da čuju kad samo bace pogled na naslovnu stranu i sportske rezultate, a takve informacije se nalaze u sredini.

Umesto ratova zvezda bio bi to rat u kući. Takvi ratovi obično ne traju kratko. Krenu od sitnice , pa pređu na krupnice i  -  eto belaja. Ukoliko uz sve to padne neka teška reč preko koje se teško prelazi - nema mira danima.

Da bi zavarala trag kao da je stanje regularno svetlo i tv ne gasi. Sve led sijalice čijom se kolekcijom ON ponosi ( kao da ima na šta ) i koje ( zbog štednje ) uprkos njenom protivljenju redovno kupuje šljašte na sve strane.

 Može biti sumnjivo - misli se u sebi. Ona koja te sijalice očima ne može gledati jer joj njihovo svetlo deluje bolesno, odjednom uključila sve.

Da nije naivko i samoljubiv do besvesti, kad su novotarije u pitanju, ugasila bi poneku. Ovako neće. Računa da će on, kao što se i dogodilo, njenu pomirljivost protumačiti da je ubedio u ispravnost gomilanja sijaličetina i konačno legla na rudu. Malo sutra. Ali malo ili mnogo - ne može ništa. Smatra je dunsterom za te stvari, pa misli da na taj način čini dobro i za nju.

Kad je završila sa merama predostroženosti sede da smiri misli. Ne da spiker. Ushićenim glasom, kao da se sladi, priča kako su se " zvezde " potkačile. Reči prate slike . Na slikama devojke sa napućenim usnama i napumpanim grudima. Kamera prati zadnjicu Kim Kardašijan ili kako se već preziva. Reče, to je u trendu - pa sve "zvezde" trče kod plastičara kako ih druge ne bi pretekle , dok plastčni hirurzi trljaju ruke.

 Imaju i zašto. Zahvaljujući takvima ceo svet je njihova domovina.

Jedna za drugom defiluju ekranom. Ni jednu ne zna. Bože , koliko ih ima !!!. I svakim danom sve više. Mogli bi  da ih izvozimo u svet , kako bi svet video da ne zaostajemo za njim. Usto liče. Isti atributi. Kao da ih štancuju , kao što su štancovali novčanice u vreme inflacije.

Pa da - to je to - inflacija svega i svačega, pa i "zvezda". Misli na one, što za čas - preko rijalitija , preko kreveta , preko pornića , preko muževa, razvoda, sponzora i etcra - planu - da bi se brzo ugasile. Često i sagore.

Retke se održe…...

Izveštaj sa lica mesta o zvezdama traje. Ne može više da gleda. Bi joj žao devojaka ( koje se koriste za dizanje rejtinga ), a i devojčica koje rastu i širom otvorenih očiju sanjaju da zauzmu njihovo mesto kad porastu.

Utiša ton. Menja kanale. ON - sa kojim se u mislima svađala zbog led sijalica , razbacanih stvari i koječega još, začuđen tišinom upita - šta radi?

Odgovori mu da traži neki film.

Nema toga - reče kratko.

Kako nema - pita ga ona?

Sve što je valjalo već si odgledala. Sad snimaju samo neka S..NJA

Molim - ona će ! ……

Nema šta da moliš , videla si kako je S..NJE od crtanog dobilo “ OSKARA”

 

 

 

 

 

 

 #
HLEBA BEZ MOTIKE
panicnadezda | 23 Avgust, 2018 16:30

 

Svi bi hleba bez motike. Niko je neće. Pogotovo mladi.  Beže od nje kao od kuge. Kako oni koji je nikad nisu upotrebili ( neki ni videli)  tako i oni koji su svakodnevno bili uz nju, sa njom rasli, potom prerasli i odbacili. Ustvari pobegli. Jeste da je sa njom siguran hleb i gladi nema , ali vremenom dosadi. Hoće nešto lepše , brže , lakše od motike. Motika pravi žuljeve , krivi kičmu i zahteva uranak. Podrazumeva rad od jutra do sutra , puni stomak , a duša hoće više od stomaka.

 Beže u gradove koji postaju krcati , a sela pusta. Mame ih gradska svetla , gužve na ulicama , šareni izlozi na svakom ćošku , nasmejana lica mladih pa i onih koji to više nisu. Misle bajka.

 Ali bajke su samo u bajkama. Život je najmanje to.

Motika čeka  druga vremena , prepuštena nemoćnim rukama usamljenih  staraca  koji ostaše verni svojoj druzi. Mladi sa sela - kako koji. Neki se snađu , neki potonu zajedno sa legalnim , češće ilegalnim poslovima koje u gradovima započinju. Ne žive u Americi gde se  “ prljavi “ , a legalni poslovi dobro plaćaju. Kod nas obrnuto. Samo rad na crno ili belo - “koje voli svako selo” - puni džepove , ali sa glavom u torbi. Mnoge glave su tako otišle - odakle se ne vraćaju više.

Isti slučaj  sa ljudima iz grada. Dokopati što više para - prečicom. Švercuju , muljaju , diluju , pljačkaju , koješta još. Pune novine svega i svačega. Skoro da ništa lepo više nema u njima.

Slučaj koji je nasmejao , sličan navedenom samo znatno blaži se desio dvojici drugara. Rođeni na asfaltu , nikad nisu držali motiku, ali olovku jesu. Rad sa olovkom se ne plaća bog zna kako. Godinama gledaju utakmice i svaki put pre pištaljke za kraj, predviđaju  rezultat. Isti kovertiraju kako bi ga kad se završi utakmica- otvorili. Obojica pogode  tačan rezultat. Jedanput - dvaput -  više puta. Dođu na ideju  da svoje umeće i poznavanje fudbala unovče. Krenu u kladionicu. U početku krišom. Utakmice se ne igraju svakodnevno već određenim danima , tako da izostajanje iz kuće nije bilo zapaženo.

Jedan ima porodicu , drugi slobodan ko ptica. Slobodni ( zvaćemo ga tako ) svakodnevno prati dešavanja iz sveta fudbala. Referiše oženjenom koji se fudbaler u kom timu povredio , koji je promenio klub pa oslabio ekipu , na čijem se terenu igra sledeće kolo , ko  se bori da ne ispadne iz lige, na šta moraju da obrate pažnju itd. itd. Oženjeni upija svim čulima , usput  beleži kako nešto ne bi zaboravio.

 Biznis je to , a u biznisu moraš biti informisan i uvek u toku.

Oprezno krenuše sa klađenjem. Dobiju jedanput , dobiju dvaput , dobiju treći put. Četvrti put ulože veću sumu i opet pogode. Podgoje novčanike i sebe vinu u nebesa. Misle nepogrešivi su.

Oženjeni, naduvan ko balon, dođe kući sa cvećem i poklonima za decu. Žena pita - otkud to? Reče joj da on i drugar ponekad uplate po neki listić i ponešto dobiju.

Zove sina da mu saopšti da je otac dobio veći novac u kladionici , što nije prvi put, pa ga moli da sledeći put on ode sa drugom po novac ( oni će ga čekati ispred ) kako njemu i prijatelju ne bi zabranili klađenje.

Na sinovljevo pitanje što bi im zabranili ? - krene da objašnjava da u Las Vegasu ili gde već- tako rade , čim neko više puta uzastopno dobije veću sumu novca,  sumnjiv je. Misle  ima doušnika ili provalio šifru pa zbog njega kazino  može da bankrotira.

Da bi klađenje podigao na naučni nivo  oženjeni poče da vodi statistiku. Otprilike koliko puta , gde , protiv koga je neki klub izgubio ili dobio utakmicu.

SMEJURIJA!!!

Kad ga je jednom žena uhvatila da krasnopisom ispisuje gluposti  koje joj u prvom momentu nisu bile jasne upita ga šta mu je to ?

Krenu naširoko da joj objašnjava ono što je mogao reći u dve rečenice kao što je ona već rekla - gde , od koga , koliko … da ne ponavlja.

Zapanji je. Ona mu reče da je to glupost na koju traći vreme i da na teren ne izleće statistika već živi ljudi kojima danas radi jedna , sutra druga noga. Usput napomenu koliko utakmica je namešteno i plaćeno, bilo da se izgubi ili dobije. Čita li on to? Onda ga zamoli da te gluposti koje piskara izbaci iz kuće kako to ona ne bi uradila.

Bio je ljut. Ona istrajna u nameri da to više ne gleda. Usput mu reče da prestane sa tim da ne bi bilo šta bi moglo da bude. Normalno, da je pomenula da to što su par puta dobili je početnička sreća koja kratko traje i da NEMA HLEBA BEZ MOTIKE.

Izbacio  je statistiku iz kuće ( ili negde sakrio - ko zna ) ali, čini joj se, da je određenim danima kao i pre išao u kladionicu , ali se više nije hvalio . Potom više nije ni išao.

 Kad ga je pitala  što se izduvo ko balon odgovorio je ?…..

U pravu si -----

NEMA HLEBA BEZ MOTIKE…..

  

 

 

 

 

 

.

 

 #
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12  Sledeći»