Categories
My Links
Generalna
ĐIPA GORE- ĐIPA DOLE
panicnadezda | 19 Januar, 2017 16:06

 

      Ako izuzmete zemljotrese i terorizam niste  kukavica. Naprotiv, i kad strah nije naodmet, vi mu prkosite. Ne date čoveku da bude miš. Gadi vam se ta transformacija . Em su ljigavi  i neprivlačani , em, u susretu sa čovekom hvataju krivinu i beže u rupu u kojoj se kriju. Gadni su. I jedni i drugi . Kako  pravi miševi - tako i ljudi koji se u kriznim situacijama pretvaraju u njih.

        Mrzite to.  

        Imate koliko imate i krpite kako znate i umete. Niste vešti u krpljenju. Sitan štep vam ne ide od ruke, što se za druge stvari ne bi moglo reći. Ali i to bi bolje radili da imate dužu nit koja bi vam omogućila da se razmašete. Ovako skučeni sa onim što vam je na raspolaganju krpite, pa kako ispadne.

          Drugačije bi to bilo da se naivni, kakvi ste po prirodi , niste "dobrovoljno žrtvovali"  kako kažu oni koji misle umesto vas i pred oltar otadžbine koja grca , svakog meseca polagali 100 evra. Sitnica !!!  Za vas koji krpite ništa , za domovinu - mnogo. Sto vi  , sto On , sto ko zna koliko drugih i eto berićeta. Država stalno u suficitu. Oni kažu , a znate ko su, kako Srbija prestiže i razvijenije zemlje. Lepo čuti - ako ne mislite…….. 

         Ali, ako mislite, pa još dobro slušate…..svašta možete da pomislite….

         Vaš doprinos zemlji je nemerljiv . Nesebično ste joj pomogli da se ne bruka pred svetom. Kako ona, tako i oni koji se poistovećuju sa njom, pa umesto u odelima " Prvi maj Pirot " pred svet idu u Armanijevim  izdanjima  i ravnopravno, sa sebi sličnima,  pregovaraju o vašoj sudbini. Mnogi im zameraju što se firmirani šepure po svetu. Vi ne. Neće valjda u dronjcima da predstavljaju državu. Šta bi svet pomislio o državi, a tek vama. Za vas bi rekli da ni dronjke nemate, a državu bi nazvali zemljom golaća. Bila bi to neviđena bruka za sada i zauvek.

      Zauvek je daleko. Radi se o sada. A sada, opet, kako kažu, oni rade dobro. Ne daju ono što drugi daju, kao što ne prihvataju ucene koje drugi prihvataju. Nema para kojim ih neko može kupiti. Vaše pare ne računaju, ali svoje dobro čuvaju.

      Ne daju Kosovo, a što bi ga i dali, kad znaju da će samo otići.  

     Nisu miševi da se kriju po rupama. Spremni su na boj za njega,  preko vaše dece i vaših leđa , dok će svoja - zajedno sa kućama, parama i lažljivim diplomama , čuvati ko zenicu oka.

     No, uhvati vas bes pa se udaljiste od teme. Pomenuli ste strah. Ne bi, da se niste uplašili. Teško priznati , ali desilo se. U više navrata poslednjih godina - praznici na pragu - vi preko praga. Bežite - samo da niste u Beogradu. Nekad su to bili lepi izleti, ali tanka nit, više ne da. Stručnjak za eksel za koji niste ni znali šta znači, dok vam nije objašnjeno, presudi…. stanje neodrživo , ukoliko ne prestanete sa pušenjem. Ma nemoj … kažete mu vi…još i to….nema šanse….

       Pomenuti vam je ponekad donator , ali više nije. Nema ni za sebe. Uvalio se u dugove.Kad mu zatražite pita… od čega ? - jeste li vi normalni?

      Duguje banci , duguje komšiji , dug po karticama . Sveukupno pozamašna suma. Zato mu ne tražite.

      Krpite se. Skrpiste za "selendru", kako je neki nazvaše, koju po mnogo čemu ne biste mogli svrstati u tu kategoriju. Smeštaj u malom privatnom  hotelu. Sve belo . Ako zaboravite gde ste, pomislili bi da ste u Bodrumu koji zbog boje fasada zovu belim gradom. Unutra masa slika istog autora. Osoblje više nego ljubazno. Na svaki mig reaguju. Kad god otvorite vrata oni skaču sa stolice. Prvo se divite gostoljubivosti i poštovanju koje vam ukazuju, onda isto počne da vam smeta. Napravite štih probu. U roku od dvadeset minuta svaki čas ulazite i zlazite . Svaki put isto. Kad ulazite skaču, kad izlazite sedaju. Smešno vam i žao vam. Pitate, čemu to ? …. Naredio im gazda…odgovaraju….

       Što znači - pitate vi - ako ja uđem sto puta - vi sto puta skačete? Tako je - potvrdiše…

       Molim vas, nemojte… kažite gazdi da imate namćoraste goste koji  ne podnose đip gore , đip dole. Ako vam ne veruje neka proveri.

       Uživate u "selendri" u kojoj ima šta da se vidi  i malom belom hotelu. Dani prijatno hladni , noći tropske.  Podno grejanje bez prestanka radi. Pižamu ne oblačite. Često se budite. I da je centralno grejanje koje radi do 22h smetalo bi vam .Ovako, neizdrživo. Navikli ste na prohladne noći uz TA peći u srcu Beograda.

        Onda jedno jutro, pred samo jutro - čujete turiranje motora.Traje. Pospani , idete do prozora i bacate pogled na parking. Vidite beli kombi, malo oštećen. Mislite dobavljači doneli hranu. Hoćeš vraga ! U tom momentu iz kombija izlaze tri čoveka obučena u maskirane uniforme. Otvaraju zadnja vrata iz kojih izleću tri psa veličine ovnova. Vežu ih za zadnja vrata i ulaze u hotel . U glavi šumi. Koji je ovo vrag  - pitate se? Budite Njega , ali on taman zaspao. Trljate oči da bolje vidite.

         Ponovo na prozor. Nos vam se zalepio za okno . U tom momentu maskirane uniforme izlaze iz hotela u pratnji čoveka ( mislite pomagača ) u zlu koje spremaju. U rukama drže puške. Vrti vam se u glavi. Nije vam dobro. Navlačite pižamu i bosi letite prema recepciji. Recepcionara prvi put vidite što vam pojačava sumnju, ali čim vas ugleda đipi gore….. Izvolte gospođo….Šta bre izvolte… jeste li vi tu samo da radite đipa gore , đipa dole - ili da čuvate hotel i goste u njemu?

       Traži objašnjenje…. .Šta ima da vam se objašnjava kad ne vidite da vam se po hotelu smucaju  ljudi u maskiranim uniformama , sa ogromnim psima i puškama u rukama koji su verovatno teroristi ili trgovci belim robljem – no, brže telefon u ruke i zovite policiju !

        Grešite - gospođo. To su gosti iz Austrije koji svake godine odsedaju kod nas kad idu u lov. Sa njima je predsednik lovačkog saveza grada. Samo vi mirno spavajte….

        Ma nemojte , spavajte vi u sauni, svako veče….Okrenete se i bez izvinjenja odete…

       Sutradan ste prespavali i sanjali….

       K o j e š t a….

           

     

 #
PILE I NJEGOVI
panicnadezda | 17 Januar, 2017 16:02

 

          Odavno se ne bi mogao nazvati piletom , ali za vas će to uvek biti. Kad nekog stvorite , hranite , učite , brinete o njemu, uvek ostaje vaše pile. No pile raste. A kad poraste krene da uči vas. Dok ste vi njega učili nije bilo problema, ali kada se stvari obrnu i on krene da uči vas,to je već problem.

        Znate ono -  hoće pile da uči kokošku.

        Sve pogrešno radite  -  kaže vam. Ovoj kući fale radikalni rezovi….. Ovo ovako , ono onako, treće tako - nabraja....  Ponekad ponešto potrefi  za šta dobije priznanje, ali priznanje ga ponese i onda ste nagrbusili.  Nezaustavljivom u sipanju ideja - ne možete stati na put.

         U mladosti bi sve menjali. Kako godine teku teže se opraštate od uspomena svoje mladosti. Svaka stvar vas podseća na nešto. Ono što je bilo ružno davno ste bacili.

        Razumete vi svoje pile , jer ste isto radili kad ste bili mladi. Ali vi niste očekivali da će vas neko poslušati. Zato ste krišom nosili u podrum ono što ste smatrali da treba baciti, kako bi isto, nakon  određenog vremena, našli na starom mestu. Kad vam se prvi put to desilo doživeli ste šok. Pitali ste se kako je to moguće? Posumnjali ste u sebe. Drugi put isto , ali treći put ste shvatili da ste nadmudreni. Mogli ste samo da se smejete. Udruženo – normalno,  pošto ste pokušali da nadmudrite onu koja je nadmudrila vas. Nikada nećete zaboraviti smeh vaše majke – zvonak i radostan. Dokazala je da vas bolje poznaje nego vi nju.

       U vaše vreme , i vašem slučaju bila je to neprestana igra mačke i miša koje se rado sećate.

        

      Ali nije isto vreme. Brzo se živi , dani lete , još brže dela. Vaše pile bi da menja raspored stvari u kući i predlaže rashodovanje istih - brzo . Što se vas tiče nikada niste imali problem sa odbacivanjem suvišnih stvari , ali što se tiče Njega , stvari stoje drugačije. U sve mu možete dirati , ali u relikvije Njegove mladosti nikako.

        Muzički sto i gramofoni koji su i za diskoteke preglasni.Tu su razne ploče iz vremena kada se po njemu stvarala prava muzika. Ima ih tušta i tma. Što longplejki, što singl izdanja. Spotičete se na svakom koraku iako su kobajagi sklonjene da ne smetaju. Onda masa filmova iz vremena kada se znalo kako se snimaju filmovi i šta je dobar film. Hoće čovek  s vremena na vreme da se podseti na ono što je valjalo, kad danas retko šta valja. Uzalud mu sin govori da sve to ima na kompjuteru . Nestrpljivo odgovara - nije to isti zvuk.Tvoja generacija to ne zna. Tu je i masa šahovskih knjiga , sparenih ili rasparenih šahovskih figura i satova.Tek raznoraznih alatki koje nikad nije upotrebio , ali mesto im je u kući - mogu nekad da zatrebaju. Koješta još, čega ne možete ni da se setite.

         Što se krpica tiče nije ga briga. Može sve da se baci pod uslovom da ima nešto da se umota kad izlazi. Vi znate da njega nije briga šta će obući . Znao je taj sa rasparenim čarapama da ode na važan sastanak. Kad bi mu neko skrenuo pažnju na nepažnju, što se oblačenja tiče, brzo bi se snašao i njemu svojstvenim  šarmom anulirao stvar.

        Zanesenjak. Uvek bio. Takav i ostao.

        Izbacio bi on i knjige sa mekim pakovanjem iz kojih listovi posle jednog čitanja ispadaju. Ali , to ne date vi. Preti da će jednoga dana  ( verovatno misli kad vas ne bude bilo ) sve počistiti.

       Mnogo toga bi vaše pile izbacilo , ali ipak ima respekta - pa neće.

       Malo grmi - dok  grmljavina ne prođe.

       Kad ona protutnji, ostane samo nežnost.

        

 

 

 #
PRVO- PA- MUŠKO
panicnadezda | 11 Januar, 2017 14:40

                                         

          Smešni su muškarci. Hoće sinove. Bar jednog ( ako ne više ) koji će produžiti lozu i nositi prezime u budućnost . Ćerke to ne mogu. I kad zadrže svoje, traje dok traju one. Sa njihovim nestankom ono zamire. Muškarci to ne vole. Ako izuzmemo druge razloge to bi mogao biti jedan što žele sinove. Na prste se mogu izbrojati oni kojima to stvarno nije važno. Čak i oni koji  se prave da im je bitno samo da beba bude zdrava u potaji priželjkuju da zdrava beba - bude sin.

          No , ako se ne desi - prvo pa muško - tera se dalje, sve dok muško ne stigne. Ako ni posle više pokušaja  ne uspe -  kriva je žena. Ko bi drugi? Nije valjda muškarac . Ne rađa on - nego ona. Muška sujeta pljuje na  nauku po kojoj muškarac određuje pol deteta. Smešno, ali je tako. Kako na selu, tako u gradu, kako kod fizičkih radnika, tako kod intelektualaca, s tom razlikom što intelektualci veštije kriju. U svemu različiti , u tome isti.

      Zna po prijatelju sa studija.  U svemu prvi . Prvi završio fakultet , prvi se ozbiljno zaljubio, prvi oženio , prvi napravio studentsku svadbu , prvi počeo da radi i prvi iznajmio stan za nju , njega i one koji dođu.

      Za kuma odabrao najboljeg druga koji danonoćno radi diplomski.

      Čovek za respekt, intelektualac za respekt.

      Ali…

      Intelektualac - hoće sina. Žena mu trudna . Kumu saopštava radosnu vest….Znaš kume, dobiću sina.

      Zar već… pita kum?

      Još malo pa će…. Vredno smo radili.

      Zvaće se Miloš…. !

      Zamisli kume…. Obilić ( da ne nabrajam druge ) i moj. Nije loše , a. Kad čekaš sina o svemu moraš voditi računa. U takvom društvu ne može biti loš, misliš li?

       Kum se smejao. Pitao je kako zna da će biti sin ? Sledio je kratak odgovor - zna, muškarci u njegovoj porodici prave samo sinove.

…. Šta kume, ako umesto Miloša - bude ćerka Milica ?

     Nema šanse kume ( ljutnuto ) - rekao sam Miloš i biće Miloš. A kad dođe Miloš….. što ć e m o da se naljuskamo - ceo Studentski grad ima da se ori i godinama prepričava kako je taj i taj proslavio rođenje sina.

       Prolazi vreme. Budući tata ređe dolazi -  radi i čuva onu koja mu nosi sina.

      Kum privodi kraju diplomski o Kantu. Ne diže glavu sa knjige. Uči danju , uči noću. Svejedno mu je da li je svanulo ili smrklo. Vrata drži otključana kako ne bi morao da ustaje kad neko pokuca.  Žuri da diplomira i briše preko grane.

      Pred zoru budući tata upada u sobu. Traži od kuma da prošetaju. Kum mu govori da nema vremena i da to odlože za drugi put.

      Neće da čuje…

      Ideš i pićeš…!!!

      Zbunjeni kum sluti , ali mu ne deluje kako je očekivao. Na brzinu se oblači i u tišini prelaze put do kafane. Kad su seli budući tata naručuje flašu lozovače i pita : Čitaš li novine , kume?....

     U poslednje vreme retko, odgovara ovaj zbunjeno. ….Mogu ti reći da ništa nisi propustio…sve same grozote. Ne bih ni ja da ne radim u novinama. Prepričat ću ti šta sam jedino zapamtio.

     Kreće….sa naslovima. Pre deset dana objavljuju kako su sina tog i tog uhvatili u krađi , zatim sina drugog da diluje drogu i sam se drogira, onda zamisli samo… brat nasrnuo na brata,  potom brat pretukao sestru. Otac se umešao pa je na kraju  otac izvukao deblji kraj. To su ti današnji  sinovi.

      Šta kažeš na to ?…

      Kumu  sinu ….. znači li to da je stigla Milica?

      Tako je kume….konačno si shvatio..

      E pa, u njeno zdravlje….

  

     

   

 

 #
ŠTRICKANJE
panicnadezda | 14 Decembar, 2016 15:55

 

            Desi se, ponekad, da nekoj ženi u prolazu zapne za oko vaša  frizura, ako se frcokle koje imate na glavi tako mogu nazvati  . Onda vas pita - izvinite, ko vas  šiša?- U trenu zbunjeni, mislite na šta misli, da li na ono što se obično podrazumeva kada se nekom kaže ko te šiša ili joj je stvarno zapela za oko vaša kosa - za koju ne biste upotrebili izraz frizura. Pre bi to nazvali  zbrda- zdola.

           Kažete joj istinu. Ono što vidite šišate sami, što ne vidite neko ko je u kući , a ponekad i neko ko stigne u kuću. Utrpate makaze , date sugestije , prepustite se, pa šta bude. Normalno , kažete joj, kada vi ili neko drugi zabrlja i previše štricne tamo ili vamo, imate ženu kojoj je to profesija da brljotinu ispravi, nakon čega, dok ne poraste, ličite na očerupanu kokošku.

          Procedi - stvarno! - ali ozbiljno vas pitam...

 ........ verovali ili ne, najozbiljnije vam odgovaram .. kažete vi. Gleda vas podozrivo što vam govori da  ne veruje. Pretpostavljate da misli da ste sujetni i ne želite konkurenciju,  pa krijete čarobnjaka.

          Razumete je - jer niko nikom više ne veruje, pošto  živite u zemlji gde se svaki dan izgovori  hiljadu laži , malo kad istina.

           Mogli ste vi proširiti priču i dati objašnjenje za takav stav  o onome do čega je ženama veoma stalo, ali to bi iziskivalo vreme , a ništa ne bi promenilo. Mogli ste joj reći da ste par puta imali izlete kod frizera u trendu i da ste svaki put izašli razočarani. Poslednji put kada se to desilo, a bilo vam je veoma važno, kao što to u mladosti biva , plakali ste i čim ste stigli kući oprali kosu .Otišli ste među frizure - bez frizure. Tog momenta ste odlučili da se oslonite na sebe, što bi rekli „ u se i u svoje kljuse „. Traje do danas.

          Trenutno ste u izdanju očerupane kokoške. Bilo je previše štric- tamo – štric -vamo. Zato ste otišli kod frizerke koja prihvata uslov da vas šiša na suvo. Prvi put vam je rekla da ste sa štrickanjem preterali. Dok je ispravila ono što ste vi i drugi uradili sebi, malo kose je ostalo na glavi. Ali ne sekirate se, porašće. Objasnili ste joj  da bi vi češće dolazili kod nje da vas ne mrzi, takođe ste joj objasnili  da bi vaš budžet to izdržao, ali vas mrzi. Kad ste prisiljeni to je druga stvar.

           No , u salonu ste na vreme . Rade dve . Vaša frizerka i njena ćerka . Porodična  nomeklatura. Obe drage , pitome i ljubazne. Nežno rade , češljaju pažljivo da vam ni jedna vlas ne ispadne, o čupanju da ne govorimo. Sjajne.

           Na stolici do vaše - devojčica. Otprilike sedam godina. Sedi uspravno , važno i disciplinovano. Mislite čeka majku kojoj u drugoj prostoriji peru kosu. Pitate,  jel joj dosadno. Kaže, ne - sad će mene...... Šta će tebe?... zbunjeni ste. Kaže vam da ima javni nastup, pa da joj malo doteraju kosu. Šta, za zvezdice ?.... uz opasku da joj je kosa čista i sjajna i da je najbolje da ode tako i bude ono što jeste - dete t.j. -devojčica  , a za to će imati vremena kad postane devojka. Da , ali mama misli da za javni čas iz klavira treba da budem sređena. Znači nije ni za zvezdice, već za školu?  Da ...odgovara mala.

          Zinete od zapanjenosti. Ali, ulazi majka.

           Mlada frizerka uzima figaro i kreće da pravi lokne koje će od devojčice napraviti ono što svakodnevno ona i slične njoj gledaju na televiziji i sanjaju o tome.

           Žalosno.....

           Muka vam je.

           Viknuli bi - pustite decu da budu deca , ali nema ko da vas čuje.

            Kako...........?

            Svi pevaju : političari , devojčice , dečaci , studenti , đaci, pevačice i pevači , babe i dede . Samo još bebe nisu propevale , a možda će uskoro i one.

             

 #
DALEKO
panicnadezda | 12 Decembar, 2016 14:32

                                                

       Blagoslovite neznanje kada  je o medicini  reč,  pod uslovom da niste doktor. Doktori  treba da znaju , ali ne i vi. Bolje za vas. Što manje znate duže trajete i bezbrižnije živite. Čim počnete da čeprkate, svašta isčačkate . Iz iskustva znate da sve simptome koje pominju za razne bolesti možete primeniti na sebe ma u kom dobu da ste. Što više osluškujete, sve ste bolesniji. Mislite ...samo što niste ciknuli. Opteretite se , a crv sumnje radi.

       Zato ih već dugo ne slušate.

     Pod uslovom da vas proglase zdravstveno zatucanim i neprosvećenim, svesno birate neznanje. Vođeni logikom - biće šta će biti - zaobilazite ih u širokom krugu. A i ne volite ordinacije. Tamo se i najpitomiji lekari za čas preobraze. Bilo da su vam rođaci , prijatelji ili kumovi postaju neprepoznatljivi u belim mantilima- okruženi stvarima koje im pomažu u radu. Ne liče na sebe u svakodnevnom izdanju, što vas plaši i tera nazad. Niste vi kukavica - naprotiv, ali nećete da umirete pre stvarnog umiranja. Davno ste odlučili da u komadu otputujete u „ Večna lovišta“ , što bi rekli indijanci. Zamislite!.... večna lovišta...sjajno …usto obećavajuće. Mnogo lepše od obeshrabrujućeg - puta bez povratka - kako bi istu stvar nazvali kod nas.

                Blaženi u neznanju, čili i radosni, koračate kroz život dok dani odmiču. Onda prihvatite molbu da pravite društvo nekom ko daje krv na analizu, pa odlučite da, kad ste već tu,  prekontrolišete i svoju, kako ne bi zujali bez veze. Ne sećate se kad ste to poslednji put uradili.

        I eto belaja.... 

        Stiže krvna slika. Nešto belo , nešto zatamnjeno. Pitate: šta to znači? Ništa ne valja, veli. Studira rezultate i nabraja. Krvna slika dobra, na šta vam srce radosno poskoči, urin dobar i tu srce skoknu . Ne čekate nastavak već brzopleto trčite pred rudu…

 Znači ,  vama se učinilo da je dobro - loše..... kažete vi.

       Gleda vas začuđeno.... Ne, već ono što je vrlo loše još nisam pročitala. A to su visina  holesterola  i triglicerida.

           Holesterol i trigliceridi!!!..... ma nemojte….

          Što se holesterola tiče, nije to ništa … znate…. Objasnite da ste rođeni sa visokim holesterolom... stasavali sa istim, kao što sa istim živite još uvek, što se iz priloženog može videti.

        Ozbiljnim glasom  vam kaže da vas holesterol i trigliceridi svrstavaju u slučajeve VISOKOG rizika zbog čega morate uraditi neke dopunske analize kako bi znali šta dalje. Normalno, upućuje vas u privatnu labaratoriju pošto državne to ne rade. 

          Znali ste......uvek je tako.  Samo jeftine stvari država radi za vas , dok skupe plaćate sami. Niste zabrinuti pošto vam ne pada na pamet da bilo šta proveravate. Što je tu je.

         No, bližnje  uplašio visoki rizik i vaš nonšalantan odnos prema njemu, pa pritiskaju. Da bi vam olakšali stvar  ustaju pre vas, što se retko događa i serviraju adresu najbliže labaratorije kako bi brzo stigli tamo . Ganuti brigom za vas -  većom nego vašom za sebe, krećete.

        Rano jutro . Vlažna magla orošava lice. Čini vam se da ste na domak  sumraka, a ne svitanja. Prazne ulice. Malo ko radi od sedam, ako izuzmete pekare , prodavnice, labaratorije i slične službe.

       Mrzovoljni ste. Osećate da će dodatne analize pojesti pola ušteđevine za čizme. A baš su lepe.

       Pospani, stižete na cilj. Stvarno rade. Zovu se Be-olek. Devojka na šalteru namontirana kao da je pošla na bal.. pita šta vam treba? Kažete da pojma nemate, ali ona verovatno zna jer joj je to posao i pružate papir na kome piše šta treba uraditi. Prevrće papir i gleda sa čuđejem. Jasno vam je da nikad nije čula za - a jedan , a dva i redom, ko zna šta. Umesto znanja vrti telefone da pita one koji znaju. Jedanput bezuspešno, drugi put takođe, treći put uspeva . Izvinjavajući se reče da je razgovarala sa biohemičarima , ali da joj je poslednji rekao da oni rade samo jednu od navedenih  analiza. Usput promuca da joj je žao što vam je oduzela vreme  i što nije znala o čemu se radi. Ljuti ste....

        Da bi iskalili bes zbog izgubljenog vremena bez mnogo takta kažete…. Znate šta devojko …idem dalje, ali moram vam reći dok vi, koji ste došli preko veze….(bilo ujka , strica il nekog partijca) naučite posao, ova ordinacija će ostati bez pacijenata.

        No, da ne gnjavite. U drugoj ordinaciji znaju sve. Iskusan kadar, paprene cene. Čovek na šalteru profesionalno ljubazan. Zabrinuto pita, šta se to dešava - kad celo jutro samo njegovi ispisnici ( par godina gore ili dole) rade analize za proveravanje faktora rizika. Odgovorite mu, da je verovatno u pitanju putujuća generacija. Poskoči ko oparen , ali se pravi da nije razumeo, pa priupita - gde to ….?

        Izgovorite samo………

        D A L E K O

        

          

 #
SMEJURIJA
panicnadezda | 23 Novembar, 2016 17:20

                                       

        Zna se. Velike zgrade imaju Skupštinu stanara, a male Savet. Njih je šest, mada se uvek iznenade kad čuju broj, pa broje ponovo. Pitaju se kako je skočio. Nekad ih je bilo tri, ako se izuzme garaža koja je postepeno pretvarana u stan. Mali doduše - petnaestak kvadrata , ali i mali pravi profit.

         Sledi  izbor Saveta zgrade. Kako i sa kime? Sami sa sobom ne mogu. Ali , bez rukovodećeg tela , takođe. Ništa ne mogu završiti u opštini ili bilo gde , gde treba nastupiti u ime pravnog lica  i sa pečatom. Češljaju Službeni glasnik u kome su preporuke za izbor starešina. Svega ima , njihovog slučaja nigde. Sve što pročitaju kod njih ne pali. Kažu pozovete stanare na sastanak.

        Nemoguće!

        Stanari su samo oni. Ostali vlasnici,  rasejani kud koji. Neki po Beogradu , drugi van njega. Kako do njih ili oni do vas ? Vi do njih sigurno nećete , a teško i oni do vas. Već ste probali. Kad može jedan , drugi se sprema na put, dok je treći već otputovao. Poslovni ljudi , vreme skupo. Da ga troše na tričarije,  neće. Verovatno ne bi ni vi da ste negde drugo , a to drugo vam omogućilo stan u centru grada. Dakle, zgrada sa 6 stanova i jednim stanarom koji živi tu. Ostali tu i tamo nalete kako bi proverili stanje nekretnine koje zvrnda prazno ili se povremeno izdaje.

        U svakom slučaju u vašoj zgradi nije dosadno. Nikada ne znate kojim jezikom će vam se neko obratiti u prolazu. Razmišljali ste, čak , da upišete Esperanto,  kako bi bili pravi reprezent zemlje nadirućeg turizma, ali pošto niste sigurni da je još uvek u upotrebi - nećete. Uostalom niste vi država da brinete o tome. Kad bi vas plaćali… možda … ovako… niste ludi.

        Elem, problem na vidiku , a i u stvarnosti……

        Prvi put pomislite, uz izvinjenje na izrazu da “ rupa bez dna”  kako se u narodu kaže za kuću  ima dosta prednosti. Prva prednost je to što vam ne treba ni Skupština ni Savet,  bez čega život u zgradama ne funkcioniše. Vi ste sve. Oslanjajući se ” u se i u svoje kljuse” rešavate sopstvene probleme bez mešanja drugih i tuđih problema. Pored toga, uživate u miru i tišini ,  bašti koju obrađujete sami ili to čini neko za vas, u cveću koje ste posadili ili je i to neko uradio za vas. O interfonu da ne govorimo….

         INTERFON - samo za vas i one oko vas , a ne zvrckanje bez prestanka,  bilo ko da se traži - a ne nalazi.

         Dakle

        Savet zgrade i dalje čeka na red kako bi se aktuelni, a i budući problemi  mogli rešavati za sve i u ime svih. Treba vam predsednik , zamenik i blagajnik. Nemate koga ni za jedno od njih , a ne sva tri, kako zahteva država koja je zamislila idealan recept za sve , samo za vaš i par sličnih slučajeva  -  ne. No država je država - reguliše formu , suštinu prepušta slučaju. Nažalost nemate ni vi nerava za sve što država ili zakon traži od vas.

      Zovete leteće komšije , predlažete i obrazlažete, dok vreme i strpljenje curi. Jednom smeta ovo , drugom ono, treći bi da razmisli, četvrti da se konsultuje sa advokatom. Da , da - dobro ste čuli. Bez advokata ništa. Postaje vam jasno zašto vi nemate više nekretnina. Nećete imati ni sebe ako ne presečete. Zato sečete. Molite jedinog, koji po svim pravilima treba da bude predsednik, da sam sebe kandiduje …..

       U stilu….. ja koji jedini živim i od rođenja boravim na datoj adresi , dok se vi smenjujete, predlažem sebe za predsednika Saveta zgrade , a za zamenika komšinicu koja u svakom momentu brzo reaguje i podržava sve akcije od interesa za dobrobit svih nas iako ne živi u Beogradu.

      U potpisu …ime i prezime predlagača , spisak vlasnika stanova  i zaokruživanje ….. za ili protiv. Čovek poskoči ko da ga je zmija ujela ili kao da se kandiduje za mesto predsednika države. Neće pa neće…..Molite , ubeđujete, obrazlažete. Na jedvite jade dobiste pristanak. Odahnete … mislite …..gotovo …

        Hoćeš vraga….U  “ Beogradskoj  hronici “ najavljuju  izmene o zadacima predsednika skupština stanara. Između ostalog navode da se više neće zvati predsednici ( ko vele dosta je jedan ) već upravnici  koji će pored postojećih obaveza imati zadatak da prate , kontrolišu i prijavljuju neobično ponašanje u zgradi, kao i prijavljivanje svih standavaca čiji stanovi služe za izdavanje, kako bi nam jadna država mogla da prodiše sa još malo poreza, dok se od istog….narod ne uguši…

       Vičete - ne. No , on ne čuje. Ponovo molite i obrazlažete. Pita vas šta je sad. …. Ništa,  kažete mu vi …..samo

                          ODUSTANI …. dok je vreme…..

  

 

 

 #
MRGUD
panicnadezda | 14 Novembar, 2016 14:32

  .......Ili nije đavo crn kao što se čini.....

Viđate čoveka godinama. Dolazi na  mesto gde vi sa prijateljima idete na kafu i čašu razgovora. Nekada gospodski , sad već starinski ambijent vam to omogućava. Velika dvorana , visoki plafoni, slike na zidovima i tihi zvuci prijatne  muzike. U kraju u kome živite jedini ispunjava uslove za takva okupljanja. Nema zvukova poput dum - dum i tras - tras , od kojih bežite.

        Osoblje znate i oni vas. Na ulici se pozdravljate  kao bliski znanci, što baš i niste , ali višegodišnji poznanici, da. Većinu ljudi koji tu dolaze prepoznajete. Nova lica se retko viđaju, ukoliko nisu stranci koji tu povremeno odsedaju ili slučajni prolaznici koji svrate na čaj ili kafu.

         Dotičnog  gospodina redovno viđate. Ništa o njemu ne znate. Ni kako se zove, kako preziva, o zanimanju da ne govorimo. Ako  ste dokoni možete da nagađate. Ponekad to činite sa društvom (uočili su ga i drugi) , ali se postidite, pa prekinete. Nije vam zapeo za oko jer je šarmantan, lep ili otmen. Naprotiv. Primer svega drugog. Snažan i zdrav ( čini vam se da bi malim prstom konju iščupao rep) dežmekaste građe , namrgođen,  ljut , nakostrešene kose i oštrog pogleda. Odbijajuće. Zauzme sto za četvoro i prezrivim pogledom šara po dvorani.  Kao da broji ovce. Dok sedi kao da vreba , kad ustane, kao da preti. Imate utisak da je tempirana bomba koja čeka moment da eksplodira. Na konobare se brecka kad god mu nešto nije po volji , a prisutne ošine pogledom za opomenu, da neko nešto ne prokomentariše.

        Uočili ste ga jer od 100 slučajeva , 99 puta sedi sam. Pravi se da nikog ne vidi , nikog ne pozdravlja i nikom ne otpozdravlja. Ukoliko je sa nekim u društvu sedi u ćošku , kao da mu tu nije mesto, ili računa da lakše zbriše kada mu dosadi. Par puta ste čuli da ga oslovljavaju ,  uvek drugačije, što bi ličilo na nadimke, koji bi kod njega,  jedva  izazvali kiseli osmeh.

         Vi ga nazvaste MRGUD. Ubio bi vas kad bi znao. Ali verujete da se to neće dogoditi.

         Onda se desi čudo. Dolazite sa prijateljicom ljupkog izgleda i rafiniranih manira. Nemate uobičajenu pratnju. Birate sto. Ugledate ga i idete što dalje od njega.  Međutim, čovek skače , koleginici pridržava kaput ( vi ste svoj već odložili ), bira mesto, kako reče.... gde nema promaje .... i gde se neometano može razgovarati. Zapanjeni ste. Naslućujete razlog , ali ne komentarišete.Plašite se da ne bude nametljiv. Ali ste se prevarili. Udobno vas smesti , pozva konobara da usluži dame i ode. Jedva  promucaste - hvala.

        Nije čekao da  odete.

        Otišao je pre vas.

           Mislite u sebi, nije đavo crn kako izgleda.... 

        Sledeći put čeka vas društvo. Žurite. Na vratima se sudarate sa Mrgudom i da bi ispravili stvar izrazite zahvalnost za neočekivan gest od prošlog puta. Lice mu se razvlači u osmeh, reklo bi se obradovano, kao da nije navikao da neko zna i da se izvini. Kažete mu da je bilo lepo videti ga u drugačijem  izdanju od onog na koje ste navikli.”Pobogu gospođo , niste valjda mislili da sam neki divljak” ? U brzini se zamalo izlanuste, ali sva sreća, blagovremeno  stadoste.

          Reče da je krstario svetom , upoznao mnogo ljudi, radio važne poslove i nažalost, imao nesreću da najčešće bude u kontaktima sa polusvetom , skotovima i ološem. Na vašu opasku da su to preoštre reči za one koje je život ošamario  pa su postali to što on misli da jesu , a možda bi ih samo jedan ljudski gest promenio – odgovori - možda, ali  nema želje ni živaca za ispravke.

Mogli ste mu reći ( što niste ) da je karakter vražja stvar od koga zavisi kako ćete u životu proći i kako ćete gledati na ljude i oni na vas. Hoće li biti  skotovi ili ljudi. Niste se usudili da nagovestite da je feler možda u onome ko nastupa kao on.... 

Kao da je osetio šta mu sve možete reći..... promrmlja pozdravite koleginicu.

                      Pozdravili ste je , ali još se čeka.......     

 

 #
TESTAMENT
panicnadezda | 10 Novembar, 2016 15:03

                                           

       Niste baš u cvetu mladosti  ali vam se još ne čini da vas put vuče za rukav. Mislite na put koji vas ostavlja  tamo gde vas odvede , a onima iza vas ostavi tragove sećanja na zanimljive trenutke provedene sa vama.

      Nemate nameru da lijete suze za sobom pre vremena , ali znate da na neke stvari morate misliti dok još imate vremena. Ne bi hteli da vas nešto iznenadi , što svakodnevno mnoge iznenađuje. Zato pišete testament na vreme. Ne znate zašto , ali imate potrebu da to uradite ma kako ko tumačio . Obezbeđujete mir pre konačnog i definitivnog mira, pored kojeg ništa drugo nećete ni imati.           

 Prosto se bojite da vam ne dosadi .

     No , što se puta tiče, ne prizivate ga , ali se i ne plašite. Potpuno ste ravnodušni u odnosu na njega. Što bi fatalisti rekli - biće šta će biti . Niste razočarani , niste mazohista , niste siti života , još uvek vas mnoge stvari zanimaju , ali vas je životno iskustvo naučilo da se neke stvari ne mogu predvideti. Vaša  baba je sa pravom  govorila "nije svako jutro zlojutro " ili " sačuvaj me bože  nenadanog " t.j. – neočekivanog. Doživela je i jedno i drugo. Nakon toga za nju je život bio višedecenijska tužbalica.

      Elem, napisali ste testament, isti strpali u dokumenta , saopštili najbližem u koga imate najviše poverenja - da će ispoštovati  vaše želje. Nema ih mnogo , a nisu ni teške. Lako sprovodljive. Vezane za tri stvari. Gde, kako i ko???..... Smejao se - naravno. Ni na kraj pameti mu nije bilo da ste to uradili. Po njemu za vas nema kraja, a i ne ličite na nekog ko skoro putuje. Ali vi njega dobro znate. Zapisano je  to negde, za vreme - kad dođe vreme. Čeprkaće po vašim dokumentima - sigurni ste.

       Mirni ste, kao da ste završili ne znam kakav posao. Kažete prijateljima. Zapanje se …..N A PI S A L A  testament - zašto!!! ? Onda im vi objasnite da pametni ljudi tako rade . Pišu testament za života , da im se potomci ne bi zakrvili posle života. Olakšavaju stvari  sebi i onima posle njih.

        Jedan od poznanika u ,neverici pita, koliko toga imate za podelu  kad  pišete testament , podrazumevajući da se radi o materijalnim stvarima ? Pogledate ga sažaljivo i odgovorite NIŠTA - izuzimajući SEBE, što bi u tom slučaju, takođe - bilo ništa. 

       Znači niste taj slučaj. Vaš testament nema veze sa parama i imovinom.Oko toga se niko neće otimati. Imovina pripada onome koga ste stvorili  , a pare ste šakački delili , kako onima koji zaslužuju i pamte , tako i onima koji zaboravljaju. I sada ih delite , ali simbolično.

    Nema više.......

    Važno je da nikome niste ostali dužni ni materijalno ni nematerijalno.

Da ne ostanete nedorečeni, morate pomenuti tetku ( koju ste jako voleli ) a koja je imala običaj da kaže ….. znaš mila…. da je izvodljivo " samosahranila bih se ".Toliko je mrzela sahrane i suze reda - radi.   Od istog materijala  napravljeni , istog pelcera rasađeni  - hteli bi isto, da je moguće. Pošto nije, imate pravo na tri želje . Naveli ste ih ....

   gde, kako i MALO  ko.

   Ostali - po potrebi ili želji - da pamte ili zaborave…..

 

 

     

 

     

     

         

 #
SELENDRA
panicnadezda | 09 Novembar, 2016 22:11

                                                    

          Mrzite taj izraz. Ne voli ga ni " selendra " koja se, onima koji je tako zovu, ruga - šaljući slike visokog drveća , livada u cvatu , širokih pašnjaka na kojima i životinje na ispaši  lepše mirišu od ulica velegrada. O vazduhu da ne govorimo. Bez inhalatora - inhalira. O srdačnosti, gostoprimstvu  i iskrenosti, takođe.

Uostalom, šta je selendra, ako ne kolevka iz koje su preci gospode u ovom ili bilo kom kolenu krenuli u osvajanje gospodstva?

          Neki to znaju , drugi zaboravljaju.

          Na odmoru ste. Delite dvorište sa porodicom iz Jagodine. Muž , žena i dvoje dece. Deluju ozbiljno i naizgled produhovljeno. Jagodina vas asocira na Palmu, bez koga Jagodina ne bi bila Jagodina . Po nečemu London , pomalo Segedin, malo Afrika. Palma nije sa njima , a da slučajno  jeste, za  njega  ne bi smeli upotrebiti izraz produhovljen,  da vam se ljudi ne smeju. Bar što se spoljašnjeg izgleda tiče. Ogroman , obrijan do glave, oštrog oka i brzog jezika. Pre bi se reklo bokser teške ili još teže kategorije, ako jedno ne isključuje drugo….. ili …još bolje… Bos …. svih…. Bosova….

         Godinama ne menja imidž. Ne haje za modu , ne prati trendove. Ne izigrava gospodina. On je sve drugo, ali gospodin - ne.

          Ali - to drugo - je više od gospodstva.

         Vrebate komšije da proverite naslove i čujete mišljenje  o Palmi koji je za vas svojevrsna enigma. Jedinstvena pojava sa originalanim idejama i potezima koje vuče. Atrakcija na delu. I delo za primer…

         No komšije znaju za red. Vrata im nepodmazana, škripe kad se otvaraju, pa to ne rade često da vas ne uznemiravaju. Kad zarđale šarke urliknu, uplaše sve. Kako one koji ih otvaraju , tako i ceo komšiluk , pride.

         Znate i vi za red. Ne trčite čim otvore vrata. Nije učitivo. Čekate da se aklimatizuju,  kako bi im se, kobajagi  slučajno,  priključili u zajedničkom prostoru i pitali ono što ste naumili. Kad procenite da ste im dali dovoljno vremena nenametljivo izađete van, baš u vreme kad se oni povlače unutra.Tri dana mimoilaženja. Onda ukapirate da sunce uzimaju na kašičicu u različito vreme . Pet minuta pre , deset minuta posle , potom malo više. Decu sa štopericom kontrolišu roditelji. Jednom majka , drugi put otac. Poodrasla deca ne protestuju. Začuđeni ste!!! No to nije vaš problem. Razumete ih. Možda su lekari - ili su im tako savetovali - isti. Rekli su i vama , ali vi nemate disciplinovan mozak , a ni bilo koga ko bi ga mogao disciplnovati.

           Tako od malena.

           Ukapirate da od finoće nema ništa. Napolju ste sa prvim  zracima sunca. Čekate. Imate sreće. U neko vreme, kad vam se od sunca i kiseonika zavrti u glavi , a volja da istrajete krene da slabi, čujete škripu. Komšije  izlaze po novu dozu sunca za taj dan. Pozdravljaju vas. Uzvraćate sa opaskom da tako lepo vaspitanu decu niste sreli, uz nezaobilazne komplimente  roditeljima čija je to zasluga. Da bi delovalo ubedljivije pomenete svog indijanca kakav je bio u njihovim godinama.

          Probili ste led. Smeju se. U opuštenoj atmosferi pitate da li je istina ono što pišu novine i priča čaršija. Pitaju , na šta mislite?

Bez oklevanja navedete sve šta ste pročitali , a pročitali ste bajke

 Palma…….

…….. Vodi studente u svetske metropole, šalje penzionere u banje i na letovanje, podstiče sklapanje brakova i porast priraštaja, iskorenjuje belu kugu u Jagodini , protivnik gej populacije i brakova istopolnih parova,  pravi vodopade i bazene, spa centar po uzoru na Segedin , muzej voštanih figura po uzoru na “ Madam Tiso “u Londonu. Dopremio žirafu da deca uživo vide koliko je visoka.

…….   Forsira starovremenske vrednosti u turbulentnim vremenima koje te vrednosti odbacuju i nazivaju primitivnim. Koješta još….. teško poverovati . U vreme kad svi otimaju neko nešto i daje. A to nešto nije malo. Više od onog što daje……jeste primer koji bi trebalo slediti , ali ……. nema ko ili neće niko ……

jedan je Palma

          Njegovi  sugrađani,  rekoše, da su bajke u bajkama , a navedeno u stvarnosti . Pomalo glorifikovano , ali lepo i stvarno. Rekoše da ga lično ne znaju, da se bave drugom vrstom posla pa nisu u kontaktu. Ni u gradu  ga ne viđaju , pošto on živi  na selu .Tu se tek zapanjite….na selu , ma jeli moguće…..!!!

       Odlučili ste . Skoknućete do Jagodine. Greh je ne videti je, pa  bila i bajka.

        Kažete to poznanicima , a jedan od njih….Hoćeš u Jagodinu!!!.... šta ćeš u tu selendru?

               Što bi vaš naslednik rekao – šta reći - ...

               Stvarno šta ?... ako ne, pokondirio se.....pa zaboravio na selendru iz koje je stigao, on ili njegovi - sasvim svejedno..... 

 

       

 

 #
SAN I JAVA
panicnadezda | 02 Novembar, 2016 18:08

 

Vaša mašta je bez prestanka na putu. Svakodnevno obilazi neke delove sveta. Jednog dana jedno, drugog dana drugo, trećeg dana, ako ste utvrdili  gradivo, nešto novo i tako redom. Imate pomoć na putu. Uključite internet, izaberete destinaciju i putujete.

         Sliku i tekst dopunjujete maštom i san postaje java.

         Toliko duboko se uživite u ambijent, da vam se čini da šetate ulicama kojima vama nepoznat svet šeta i uživo gledate građevine kojima se svet divi. Toliko toga ste videli, na taj način, da oni koji stvarno idu s kraja na kraj sveta  mogu samo da sanjaju. Ali o njihovim putovanjima se priča. U društvu imaju specijalni tretman  osoba koje su videle sveta. Vas niko ne pominje. Nije vam to ni važno. Znate izreku " Maksim u Beč, Maksim iz Beča " ili narodski rečeno"Vo u Pariz, vo iz Pariza", što bi značilo - ostao isti. Kako drugačije nazvati one koji zahvaljujući brzo stečenom kešu obigravaju modne metropole kako bi kupili brendirane krpice koje kod mladih izazivaju zazubice i očajničku želju za istim. Metreopole ovlaš osmotre. Onda vam padne na pamet devojka koja se, sticajem okolnosti, našla na mestu gde i vi. U momentu iskrenosti kaže: "Znate - kako me nervira, kad on (misli na partnera) razrađuje  plan šta sve mora videti, a kad bolje razmislim, zahvalna sam mu. Da sam slučajno došla sa drugaricom ja bih od svega upamtila samo Kapali čaršiju. Ne bih znala ni da sam boravila u gradu Aja Sofije, Plave džamije, o Arheološkom muzeju i Topkapi palati da ne govorim".

         To govori da ste i vi u bolja vremena videli deliće sveta, ali u stvarnosti,  kad se sve sabere - potanko. Niste vi krivi. U stvarnosti vam, stvarnost - ne da. Jedanput - pare, drugi put - pare, treći put - dovraga - opet pare? I tako ukrug. Iz dana u dan, putuju dani, a vi u mestu tapkate. Dosta vam je virtuelnih putovanja…….Ljuti ste…

 Hoćete akciju.

  Konačno pravu.....usto daleku....Nije bitno, što ni vašu zemlju niste videli kako valja, ali ona je uvek tu. Može da čeka. Ionako nju ne zovu "svetom". U njoj ste vi i drugi kao vi. Svet nije tu. On je negde drugo…. Da nije tako, ne bi stalno pravili poređenja kako je u svetu, a kako kod nas. Zaključujete - mi smo mimo sveta. Da nije tako ne bi svi vrištali na nas. Mora da postoji razlog.

        Definitivno  ne štima. Ko bi znao šta je to? Svašta se može pretpostaviti. Recimo: nismo na istoj  zemlji,  možda ni planeti, možda smo tamo gde bi taj SVET hteo da bude, pa hoće da nas satre, kako bi zauzeo naše mesto. Zato planirate da obiđete svet.Odgovori su tamo. Ako izostanu, a vi se vratite, pričaćete da ste videli  sveta.  Nije to mala stvar. Gledaće vas sa više poštovanja i respekta. Možda vas neko angažuje kao savetnika. Sećate se onog što je završio BK univerzitet (krili, dok nije procurelo) onda par dana proveo na Kembridžu i dobio visoku titulu. Samo zato što je omirisao svet. Doduše malo, ali ipak…….i malo, za svet je puno. Za nas previše……Zato vam vaša zemlja nije prioritet niti preporuka za važne stvari.

        Nikada za nekoga ko je obišao svoju zemlju nećete čuti da je video sveta. Nema težinu. Ali zato kada se kaže video Pariz,  Rim, London, ili Vašington - još radio tamo, pa bilo to samo minut - u u u u u - golemo.

                                        Ustvari sve.

Dakle, idete. Odlučili ste da krenete od zemlje u kojoj ste več bili, tek da razbijete tremu. Sudbina ne da. Javljaju - trese se. Kukavica ste kad su zemljotresi u pitanju. Užas…….

       Otpade……

       Rizikujete let preko velike bare.Tamo je kažu - pravi svet. Hoćeš vraga.Stižu izveštaji o poplavama, vetrovima, požarima,  tornadima, tajfunima, cunamijima-koji podižu nivo mora i prete potopom. Tek to vas šokira. Odustajete od svega.  Uostalom, šta vas briga što nas mrze i kako je kod njih, što nije kod nas. Niste vi nikakav faktor da morate znati. Neka brinu oni koji su odabrali brigu. Birate da ostanete u zemlji  gde "SVET" o kome pričaju ne stanuje ili pravi svet samo tu stanuje.

        Saopštite ukućanima planove koje ne možete da realizujete. Zabezeknuti su. Pitaju: od čega, bre ? Opet pare - licitiraju - loto, nasleđe, pljačka i koješta još što ni papir ne trpi. Zapanjenost im pomutila mozak pa ne biraju reči. Ne birate ni vi. Inatite se. Kažete da ćete kad tad otići tamo makar njih morali prodati.

Distancirate se. Uključujete internet. Birate zelene oaze  da se odmorite ….

Danas ste tamo,

Sutra ko zna gde…..………makar u snu......

 #
ZABORAVILI SMEH
panicnadezda | 09 Oktobar, 2016 16:24

       Saopštite svima koje znate , javno obznanite zbog onih koje ne znate. Ništa. Ignorišu vas . Da nije tako neko bi već pitao, skova li plan. Misle šalite se, šta li? Kao da je normalno da se šalite sa stolicom prvog,  među svima. Brinu vas ljudi. Ništa ih ne čudi, malo šta zanima , abnormalno im je normalno , mire se sa svim. Da nije tako, neko bi  zdrave pameti ( ako je ima) pitao kako se neko kao vi sme gurati u društvo koje nije vaše . Ne kaže uzalud komšija Žika ….” Ko danas  u Srbiji misli da je normalan, taj stvarno nije normalan”. Zna čovek, stalno je u pokretu , sreće mnoge ljude. Misli da su svi odlepili. Dobrim delom se slažete sa njim. Mnogi da, ali ne i vi.

        Zato se ne šalite. Mislite sasvim ozbiljno. Nije u pitanju kijavica ili mačji kašalj, pa da tako nešto radite. U pitanju je ono što bi svi hteli. Hoćete i vi- ništa grđi od drugih – naprotiv ?

       Čitate u novinama … Ljajić izlazi na crtu , Jeremić nije siguran. Da li je moguće? Ljajić i Jeremić pored svih drugih. Biće gužve. O Ljajiću ne znate mnogo, van toga da se preziva  Ljajić i da je objavio veliku čitulju  Izetbegoviću kao svom predsedniku. Što govori da druge ne priznaje .Nizak udarac, jel te? Ne liči na vas , ali prilagođavate se pravilima  kola u kom bi hteli da igrate, a u tom kolu se ne igra čisto.

       Primer Klintonove i Trampa  .

       O Jeremiću znate još manje.Poznato vam je da je mešanac… majka od Pozderaca, otac Jeremić. Pojavio se niotkuda, postao ministar inostranih poslova , a onda krenuo ka nebu. Analizirajući njegov lik imate utisak da je njemu i nebo preblizu. Čuli ste - jak lobi ga gura. Uzalud. Nije postao Generalni sekretar UN - a.

       Vas nema ko da gura. Vi i narod. Zato ste razradili korake koji vas približavaju njemu. Ne računate na teve i druge medije. Okrećete se elektronici i idete korak po korak.

       Facebook  i mail imate odavno.

       Bez prestanka su u opticaju. Raste broj “ prijatelja “. Uvek ste samo primali zahteve, nikada slali. Sada mnogima šaljete i svima se sa radošću odazivate. Pitki ste i fini. Interesujete se za svakog, delite komplimente , hvalite i  što nije za pohvalilu  ali…. učite lekciju od prefriganijih od vas.Prepiska na mejlu svakodnevno pršti. Nekada i noću na uštrb sna, ali za lenje i lezileboviće nema mesta u kampanji. Najvredniji idu, a vi spadate u te.

         Onda vam mlađarija kaže za instagram i selfi …..

         Brzo kapirate. Intuitivno osećate da u tome ima nešto. Ništa ne prepuštate slučaju. Instalirate instagram - uvežbavate selfi. Ustvari, mučite se sa selfijem. Nikako da se namestite, a da falinke ne štrče. Za dva dana ste napravili dvesta selfija. Zadovoljni- sa pet . Treba vam bar tri puta toliko iz raznih uglova i sa raznim osobama . Mlađim i starijim. Bitna je poruka  koju šaljete…. da vas sve generacije podržavaju. Lica oko vas moraju biti vedra i nasmejana kako bi pozitivne vibracije koje vi kod njih izazivate došle do izražaja.  Sa decom lako, sa mladima isto – svi nasmejani, ali sa sredovečnima i starijima, teško. Umesto osmeha, grimasa.            

               Zaboravili na smeh.......I kad se trude to su  smešne grimase. Ne zamerate im , znate za muke koje ih muče....

        Prošlo je i to nekako. Fotke su super. Vise na instagramu. Pratite preglede. Ima ih mnogo, valjda zato što vrište od entuzijazma i pozitivne energije.Trljate ruke. Biće još bolje.Tek ste na prvom nivou , a već mnogo znate……..

 

 

 #
PORUKE
panicnadezda | 06 Oktobar, 2016 18:05

 

Nema više  priče. U vremenu koje leti, sve manje vremena. O ćaskanju da ne govorimo. Žuri se u svemu. Najviše priče na teveu. Pričaju oni koji "znaju i imaju šta da kažu". Prvi su političari, valjda zato što su prvi i što "najviše znaju" . Pišu im duge govore, što začudo njima ne smeta. Vole ljudi da uče napamet, pa to ti je. Onda voditelji po zanimanju i zadatku. Potom sijaset  analitičara i analitičarki - svega i svačega, da vas prosvetle i opamete. Koga briga što ih ne gledate, još manje slušate? Važno je da vam nude znanje  "oni bez kojih ništa ne bi znali". Ako ih ignorišete, vaš problem. Poljubi pa ostavi....... 

 Slede glumice, glumci, pevači i pevačice. Moraju ljudi da se promovišu. Fotka ova, fotka ona, album pre objavljivanja i nakon istog. „Detaljan referat o budućim planovima od nacionalnog značaja“. Gde će gostovati i ko će im biti gosti. Fanovi moraju na vreme biti obavešeni kako bi imali vremena da se spreme da trknu do tamo. Nije to mala stvar. Misle oni na one koji ih prate, vole i troše novac na ulaznice. Svaka čast. Nije to koristoljublje, ma šta ko mislio. Sve što rade, rade iz čiste ljubavi prema onima koji im ljubav daju. Ima tu nešto dobro i za opšte dobro. Kada okupirate fanove, bar zakratko manje problema.

  Pa da, tu su sponzoruše i starlete - što brzo lete. Nije im lako siroticama. Njih vam nekako bude najžalije. Nigde su i svugde su. Ničije, a svačije. Njima se rugaju, sa njima poštapaju. Tek one klaberke ( šta li je to, da mi je znati )? No, među njima ima pokoja i pametna. “ Od njih mladež ima šta da nauči“. Kako raditi na sebi - šta operisati, šta umanjiti, šta povećati, šta zategnuti i pritegnuti, kako stati  i pored svega opstati. I za to je potreban mozak, zar ne?

Običan svet - zanemeo. Koga briga, kad sam o sebi ne brine ? Ružan dekor za one sa mozgom. On je tu da sluša, prati i pamti šta pametniji kažu. No, svet ko svet, nikoga ne sluša. Kako ne bi kad se sve manje druži i sve ređe sa sebi sličnima razmenjuje mišljenje. Za druženje nema vremena, možda ni volje, o money-u da ne govorimo. U beznađu se pokondirio. Stari ko mladi, bez prestanka šalju poruke. Naučili svi, zamislite. Ume i ona, ali neće, pa je ubijte. Hajd nekom mladom da odgovori , al vršnjacima ne. Voli da čuje glas, ako ne uživo, barem preko žice. Naučila da čita iz glasa. Usavršila, čak. Primera radi, kad se čuje sa kumom nepogrešivo oseća svaku vibraciju. Bez pitanja zna da li joj je prosvirao pritisak ili klecnulo koleno na salsi ili nekoj drugoj aktivnosti, bez koje  ne može. Takođe, zvuk glasa joj govori da li je podmladak, korak bliže željenoj diplomi koju čekaju ko ozebao sunce. Ako Bog da još malo, pa će slaviti. Sa čim ne zna, ali možda će podmladak imati neku ideju.

Većina zna za njen otpor prema porukama. Nimalo nije demode, al ako se po tome sudi, neka tako bude. Njeni ukućani uglavnom poštuju. Besplatnih minuta ihahaha. Želi da je okrenu ili ona njih. Ali sin neće. Tako nedavno. Stiže poruka.

Citira : Ostajem do kasno vcrs na poslu, pa me nemojte cimati.....vidimo se vrvt .... vcrs......

Gleda i ne veruje. ON njoj takvu poruku. Drsko zove. Začudo, javlja se. Pita ga kakvi su to hijeroglifi koje ona ne razume ( zna , ali neće da on zna ). Odgovara joj da se ne pravi luda. Da su to skraćenice, ali da će joj objasniti kad dođe kući, pošto ipak dolazi na vreme.

  Dolaziš na vreme ...ma nemoj......!!!

Hvata telefon i kuca..... Ne očekujemo te do Vcrs.....Odosmo u provod. Nemoj nas cimati.....Podgrej ako imaš šta.....Vrvt.....se vidimo Vcrs.......

Odgovor ... hahahaha

Hajte molim vas.

Poruke..............

 

 

 

 #
KUJE PLAN
panicnadezda | 18 Septembar, 2016 18:29

         

Probala je ranije , ali niša. Oduvaše je brzo i nazvaše neozbiljnom,  čim je postavila pitanje, koliko potpisa mora imati za pristojnu sumu novca koju bi kasnije troškarila u " kampanji"?... Mora da u tonu nešto nije bilo kako valja čim umesto odgovora  ču ….. tu – tu, kao kad su smetnje na vezama. Misleći da je to u pitanju, zove ponovo. Poznati  glas, zbrza nešto u stilu - gospođo - završili smo. Ne veruje. Kako završili - kad nisu ni počeli?  Mora da raščisti , pa ponovo zove . Niko ne diže slušalicu. Sporo kapira - oduvaše je. Udariše na sujetu , zato pamti kao da je bilo juče.

Ali danas je danas…….nije više juče

Trka je počela , a cilj daleko. Da bi stigli do njega treba vam sedam meseci. Ali šta je to u odnosu na ono što vas čeka ? Vredno žrtve . Kandidata mnogo. Svakim danom, još neko. Većinom poznata , okaljana lica. Grešna. Neki zbog onog što su pričali , drugi zbog onog što su radili, treći zbog onog što su pričali i radili. Ali oni znaju, da u tom poslu,  nema mana . Zato jure.  Cilj - Tomin  tron? Poslastica .Privremeno  zauzet , onda -  ko prvi stigne. Nije ih briga što ih je narod sit, kao što narod nije briga što su oni siti njegove kuknjave, pa bez prestanka viče i dalje. Ali uzalud, niko ih ne čuje . Nebo nemo , oni gluvi. Čuju ih  oni kao ona, ako tu ima neke utehe. Zato…..

Kuje plan……korak po korak…

Kreće sa analizom…..

Aktuelni vlasnik trona izjavi da mu nema ravna. Samo je pitanje njegove želje. Hoće  ili neće. Nije za potcenjivanje, iako mnogi nastoje da ga potcene. Zar nije za respekt kad sa groblja završiš na vrhu. Drugo, retko se izuva,  još ređe obilazi džamije. Oprezan je. Ni nalik onom bogatom jadničku iz sveta, koji pred kamerama pokaza pocepane čarape, pa umesto njega svu pažnju svetskih medija uzeše rupe na čarapama.  Što bi klinci rekli, neviđeni blam. Aktuelnom se to ne može desiti. A ima ko i da brine. Prva dama je žena patrijarhalnog kova. Naslednici složni. Peče rakiju što narod voli. I da ode u penziju on bi je pekao. Ali nije ista cena Tomine i  predsednika Tome - rakije. Zato nije lud da ide u penziju.Slađe je ovako. Malo rezidencija, tu i tamo rakija, i svet na dlanu u ime države.

 

Glavni. Zna se ko je taj. Onaj koji iz dana u dan, počinje i završava svaki dan. Nezainteresovan za glavnu , u suštini sporednu funkciju. Ostaje na poziciji  da žari , pali i danonoćno radi. Ne izjašnjava se koga će podržati. Misli se nešto…. No, o tom potom.

Enigma……..

 Ili čovek čudo!

 Nekada glavni , još uvek sve, samo ne, marginalni  gospodin Šešelj. Mora reći jedinstven i fascinantan lik u svojoj originalnosti. Ima čime da se podiči. Između ostalog  pobedio Haški tribunal. U borbi sa tribunalom uveseljavao neveseli narod Srbije i istom dizao moral. Pamte to mnogi , a ON će sve učiniti da nikad ne zaborave. Hoće Tomin tron. Ne misli ona da mu je tron toliko bitan, koliko da kazni nevernog Tomu. A posle Tome…. doći će na red i onaj koga naizgled  trenutno štedi.

Zašto enigma ? Ne može da dokuči ,ali joj se čini da bi u normalnim okolnostima dobio bar ukor za brz jezik da tamo neko , nama daleko, nema neke planove sa njim.

Pominju Dačića, Jankovića, Ljajića  i koga sve ne……

Mnogo ih je bre . A tron je samo jedan. Neko reče : treba nestranačka ličnost. Oduševi je. Dačić sa SPS-om i koferčetom ruci , Janković sa strancima i ko zna još kim, Ljajić …hajte molim vas.  Šansa na vidiku………..zato,

Kuje plan……

 

 

 

 

 

 #
FIRMIRANA MAJICA
panicnadezda | 08 Septembar, 2016 17:46

 

Ko bi rekao da obična bela majica može da izazove toliko frke i nesporazuma kao u ovom slučaju. Kaže obična, jer joj sve bele liče jedna na drugu, ko jaje jajetu, bilo da je triko, atletska ili sa V izrezom. Izuzima one koje imaju zanimljive aplikacije  pa se mogu razlikovati. Ukoliko nema šara, proverava samo da li je čist pamuk koji se pere na 90 stepeni .

Kao što reče sve su joj iste. Nema oko za nijanse. Ali , onaj koji se debelo ispružio, itekako ima. Zanoveta. Traži baš tu, kao da samo nju ima. Tako nedavno.

Banulo leto. Deluje smešno , ali tako je. Kad mu je bilo vreme, malo ga bilo. Pre bi se reklo, tri dana leta, tri dana zime , zavisi  gde ste - na brdu ili u dolini. Na izmaku uhvatilo zamah. Prži u kontinuitetu. Spojilo celih nedelju dana. Prosto neverovatno!

 Tera iz kuće.

 Ide i on. Mami ga sunce.

Traži majicu , ali ne nalazi. Pita nju gde je? … Odgovara da pojma nema ( među nama rečeno , kako bi imala, kad ih je stojedna). Uvek puna mašina belih majica. Muka joj od njih. On ljut. Na ivici besa kaže da ne može da ne zna , posebno tu sa V izrezom . Nije to obična majica - ne samo što dosta košta, već što je za telo izuzetno prijatna. Uz to  firmirana. Ima oznaku iza vrata. Pazite , iza vrata – kome bi to palo na pamet. Hajte molim vas.

Onda reče, što nije smeo reći, da ona mora znati gde je, pošto je njen zadatak da razvrstava, pere i slaže veš. Puče joj film, što dovede do toga da mu kaže ono što bi verovatno jednom rekla , ali ne baš tog dana. Da njen zadatak nije ništa od toga , već dobra volja i žrtva koju će odmah prekinuti, jer će ubuduće svak svoje sređivati. Shvati šta je uradio. Ujede se za jezik. Učini ono što retko kad čini - izvini se. Zapanji je. Njegovo izvini ima posebnu težinu, možda zato što se retko čuje, a trebalo bi češće.Mnogo češće!!! Izgovoreno iz srca, brzo odobrovolji i ublaži svaku brzopletost.

 Zbog tog izvini i nade da će ga češće čuti , pridruži mu se u traženju majice. Sve preturiše.Vade stvar po stvar iz očevog i njegovog ormana . Samo njen ne diraju, pošto su njene majice   u odnosu na njihove duplo manje. Videlo bi se i bez preturanja. Napraviše ršum , ali od majice ni traga.    

Reče mu da je verovatno zaboravio tamo gde je bio, ili mu je neko, ko ume da namiriše firmirano, marnuo.

 Ne ... odlično se seća da je vratio…odgovara. A nije on kao ona, što plati na pijaci, a ostavi na tezgi ( čuo od oca). Mora biti, reče  da je ipak ona nešto sa njom uradila.

 Na primer: …….

 Pretpostavlja da  je prala sa šarenim vešom kao što je to uradila.... ( izvuče nešto iz malog mozga, što se desilo ko zna kad) pa je ofarbala i pretvorila u krpu za parket.

No coment...

Elem , obuče nešto i ode na bazen.

 Majicu sa V izrezom više nisu pominjali. Prolazi vreme.On je na putu. Jedne noći iznenada zahladi. Fale joj kratki rukavi.Tumara po mraku i nasumično izvlači majicu .Opipava. Dobro je, kaže u sebi – izvukla je pravu. Ima rukave.Oblači i nazad u krevet. Ne može da veruje. Majica ko svila, miluje kožu. Pita se kako nije znala da ima takvu. Ujutru ugleda fleku iza vrata. Deluje kao isprani kružić. Zar je moguće ? Od čega ? Ljuti se na sebe. Da bi bolje videla uzima naočare i na svoje čuđenje pročita naziv poznate marke. Pa da - sinu joj. Bela ,V izrez, kratki rukavi,firmirana.

Telefon u ruke i na daleko šalje poruku ….. našla …..Prija koži...

Otud u skraćenicama ….pogodio .... ti si zabrljala...

Ona……PssssssssssssssssssssT

 

 

 

 #
ZA KOGA, BRE, MARIĆU
panicnadezda | 19 Avgust, 2016 18:12

 

Pređe je Marić . Dva jutra zaredom. Ako vam je prva asocijacija Milomir , na dobrom ste putu. Ako tome dodate - urednik TV Happy, znate o kome je reč. Kome bi drugom to pošlo za rukom, ako ne onome koji se sa svim i svačim šali. Ponekad i ruga.  Dovoljan dokaz je naziv kuće u kojoj radi. Ubeđena je da je to njegovo maslo. Ko bi drugi dao takav naziv u zemlji gde svega ima,  samo hepija nema. O hepiendu da ne govorimo.

Zar to nije ruganje?

 Pročita u novinama da Happy osvežava programsku šemu po uzoru na svetske TV kuće i u jutarnji program ubacuje renomirane novinare kako bi povećali rejting i vezali gledaoce za ekran, zbog relaksirajućeg sadržaja koji planiraju.  Iznenadi se . Pojma nije imala da Happy ima jutarnji program, a i nasmeja je poređenje sa svetskim stanicama. Zamislite " Parove "……I svet…..ne ide. Ne kaže da toga nema u svetu ( po njihovom receptu je to pravljeno ) ali našim Parovima nema ravnih. Što grđi to bolji.

 Liči to na Marića.

Dakle, čita u novinama. Uslikan Marić objašnjava zašto uskače u jutarnji program. Kaže slabo spava i rano ustaje, pa je prisiljen da čeka dok se otvore novinarnice, bakalnice i pijace.  Izgleda dosadilo mu čekanje u društvu usnulih, pa  je odlučio da čekanje podeli sa kolegama i budnim građanima - na radost istih.

 Sumnjivo obrazloženje , ali  pametnan potez. Bolje je unovčiti insomniju nego dreždati budan ili buditi one koji još spavaju. Sumnja da bi se on cimao tako rano bez kinte nadoknade i da je kuća njegova , a ne tamo nekog Peconija. Dopade joj se ideja. Originalno, nema šta.

Zbog originalnosti je…

Godinama gledala "Ćirilicu", sad u zavisnosti od gostiju, tu i tamo. Početak proprati. Kako da ne vidi Marićevu sliku u Nostradamusovskoj  pozi, onda da čuje ono njegovo ko iz badnja,  - "ĆIRILICA". Nema  dobroveče , retko dragi gledaoci , udruženo još ređe. Isto sa  "Golim životom". U početku je pažljivo pratila junake sa periferije ili centra života - svejedno. Onda je krenula da se uspavljuje glasovima istih . Znate ono , spustite glavu na jastuk, limitirate vreme, dok vas san ne prevari , a san vas - uglavnom prevari.

Elem, jutarnji program na Happyu.

 Ustaje rano. Baca pogled na sat. 6h i 45” . Na vreme, misli se u sebi. Taman da se umije, opere zube i pojede voćku . Ima vremena do 9h. Hoćeš vraga. Uključuje Hapy, kad tamo neke životinje. Valjda "Opstanak" Misli se da je nešto pobrkala. Ne pravi frku. Čeka novi dan.

Sutradan ustaje u 6 h i 15".U pola sedam je pred tv-om. Zna se Happy. Na ekranu Marić. Nasmejan i vedar. Prija mu jutro. Odjavi neke goste , najavi ono od čega žive t.j. reklame, požele lep dan i reče vidimo se sutra. Ne može da veruje. U 7 h ponovo životinje. Nešto nije u redu, misli se u sebi. Uzima tv program i vidi , ali ne može da veruje - jutarnji program na Happy-u od 4h i 30”- do 7h.

Zapanjena je….

Za koga, bre, Mariću?....... Ako ne za kokoške i pevce......

 U to vreme su budni pekari, ali ne prate TV , već razvlače kore kako bi burek stigao na vreme za one koji rane, kao neki. Koliko zna budni su i mesari, ali imaju preča posla od jutra na HAPPI-u. Treba istranžirati meso. Misli da su i lekari iz noćne budni, ali tada gledaju pacijente. Budni su i oni koji nešto rade, ali jurcaju po kući, kako ne bi zakasnili na posao koji u većini slučajeva ne vole.

Ostaše penzioneri. Masa ih je kažu. Tek oni nemaju potrebe, a ni motiva  da ustaju  rano. Godinama su to radili. Sad uživaju. Bar u krevetu, kad sa onim što im država daje ne mogu u životu.

 

 #
1 2 3 4 5 6 7 8 9  Sledeći»