Categories
My Links
Generalna
PLJUSAK POHVALA
panicnadezda | 10 Jul, 2015 16:29

                                                

Ne mislim na kišu. Nema je par dana. Upeklo sunce ,  pa prži sve živo. Ni deca mu se takvom ne raduju  . Odrasli dahću ko riba na suvom . Mole nebo da se smiluje . Ali nebo  ne čuje vapaje malih, kao što nikad nije ni čulo. Poručuje - biće . Kada? - ne otkriva . Kao kod Remarka „ nebo ne zna za miljenike „.

 Bogami zna.

 Zna ko su veliki , pa umesto osveženja za male , velikim posla - veliku Merkelovu da zasija ko sunce od koga se mali kriju . Alfa i omega evropske , a bogami i svetske politike, stiže. Za promenu u belim pantalonama . Čudo. Nikad joj stajling nije bio važan. A , i šta će joj , ona nije glumica , starleta ili sponzoruša u lovu na bogatog mladoženju – ONA JE MOĆ . A moćnima je sve dozvoljeno , čak i second hand-izdanje.

Dočeka je sa pompom i muzikom na vrelom asfaltu , bez kapi znoja na njoj ili njemu (verovatno su ih krišom hladili), ushićen i polaskan , kao pandan po funkciji , ali ne i značaju . ONA traje- ON dok sluša. Ne imponuje – znam , ali šta da se radi kada je to javna tajna . Mislim da je i  ON svestan toga . Zato sluša .  Ne sebe radi , već Srbije radi . Taj za sebe ništa ne radi , što drugi rade. Malo li je? Zato ne haje šta će ko reći, napisati i učiniti . ON je iznad toga . Čovek sve radi, za dobrobit  Srbije i srpskog  naroda - pride. Samo što narod još uvek nije svestan njegove žrtve . Zato ga nije briga ni šta narod misli. Dok je ON na mestu na kome je, narodni mozak  može na otavu. ON misli za sve.

 Elem . Sastaše se. 

 Šapat iza zatvorenih vrata - tajna .

 U javnosti hvalospev.

 Pljušte pohvale ko iz kabla. Trpaju jednu na drugu. Ni jedna kritika , ni jedan prekor ( što je ranije radila -reče ON ) . Gledate i slušate u čudu. Pitate se  o kojoj zemlji pričaju ? Prosto ne verujete da u njoj živite - kad to niste primetili. Na svim kanalima su. Menjaju programsku šemu , ukidaju emisije za narodne oči , prave okrugle stolove i specijalne emisije. Prednjače "Pink" i " B-92 ". Njih dvoje u kadru. On se samozadovoljno smeši , ona tu i tamo napravi  po neki kez. Čini mi se da ta žena ne ume ni da se nasmeje , čak, ni kada trenutak to zahteva.

Proglasiše trijumf Srbije…..Svašta nabrojaše…..

Srbija ( ništa novo) faktor stabilnosti na Balkanu. Uspešne ekonomske i fiskalne reforme . Kakve crne ekonomske reforme , još  uspešne, koje izuzimajući ministra finansija niko ne  oseća  i  ne priznaje  . Čak i diletanti znaju  da to seme ovde ne uspeva. I ako proklija naopako raste.

 Ali zato  fiskalne reforme –  to je već nešto drugo . Akcize  na luksuznu robu - gore ; porez na imovinu -  gore ; plate i penzije - ravnoteže radi - dole. Priznajem da nisam znala značenje reči akcize , dok  mi ne objasniše da je i to namet na vilajet . Pošto posledice nameta  debelo osećam kao i većina mojih sugrađana  više ne pitam šta je . Dakle  , sve što uspeva lomi se preko narodne  grbače , a sve u ime dobrobiti i boljeg sutra tog istog naroda – pod uslovom da to sutra ikada dođe . Ako je to uspeh - onda- dovraga sa  uspehom.

 

 #
BIĆE BURE
panicnadezda | 08 Maj, 2015 15:08

 

         Oseća je  u vazduhu i nekim drugim naznakama. Uvek je nekako prepozna i strepi od nje.

         Ne misli na buru u smislu vremenskih nepogoda. To ona ne zna , kao što ne znaju ni oni koji bi trebali znati , t.j. meteorolozi koji ceo život gledaju u nebo i statističke podatke od davnina . Ne vredi . Potrefe dan- dva , ajde i par dana u nizu , ali više nema šanse. Priroda se uzjogunila , odmetnula od ljudi i nameće svoj tempo . Neukrotiva i zastrašujuća  šalje poruke onima koji  umeju čitati.

         Statistika na koju se meteorologija oslanja u smislu  kako je bilo pre deset , trideset  ili sto godina - ne igra više. Preostaje pogled u nebo. To može svako . Ali  to  je varljivo saznanje . Važi  samo za taj moment , sledećeg trenutka može svašta da se desi , a da to niko ne očekuje. Sve o čemu se čita , a nije doživljeno. Recimo, tornado , tajfun, uragan. Čitali ste za tornado u Rumuniji  iz vedra neba . Njoj pričao prijatelj koji se tamo zatekao i ostao preneražen.       Meteorolozi  se , uz izvinjenje na izrazu, što bi prost svet u koji  i sebe ubraja , rekao - još gicaju , ali se vidi da ni sami sebi ne veruju . Mnogo brkaju. Više ih ne sluša. Kad poruče –ne izlazite bez kišobrana , uglavnom ne bude kiše. Ponese  kišobran , ali kako nije bilo potrebe da ga širi, kući se vrati bez njega. Previše često. Ni sama ne zna koliko ih je usput posejala , a ni koliko novih je zbog njihove greške morala da kupi- što košta. Više ih ne kupuje. Umesto kišobrana uvek pri ruci ili u tašni ima najlon kesu. Da se razumemo - ne bilo kakvu. One iz "Maksija"-nipošto , previše su slabe , a i šupljikave  , ko kineski kišobrani. I jedno i drugo propuštaju s tim što kineski  kišobran može biti i opasan. Oči da iskopa, ako dune vetar, a on se rascveta na metalne šipke.Zna .... doživljeno.

          Zato se radije odlučuje za kesu i pažljivo studira strukturu iste . Mora biti čvrsta , velika da obuhvati celu glavi i bar malo vrata , normalno zgodna za proreze na očima kako bi videli šta se dešava oko vas. Sa prekrivenim licem i prorezima za oči  ličite na Kju Kluks Kana. Rizikujete da prestravite neko dete , stariju osobu ili navučete sumnju čuvara reda ako ih usput sretnete. Jedina mana joj je što  dok vam je na glavi , a pljušti ,ne čujete baš najbolje pa vas neko u žurbi može spljeskati . Ostalo je ok. Bar ne bacate pare na kišobrane. Nije to malo.

          Nosila se mišlju da tuži meteorologe  čiji  je promašaji  u kontinuitetu izlažu trošku. Ako ništa- bilo bi zabavno.   Ali…… Zamislite...... "srećnog"  sudiju  kome je pripao slučaj za  razbibrigu   . Smejurija .  Osveženje u odnosu na narko kartele, ubistva, političke i druge parnice . Onda zamislite nju koja kaže :   gos - n sudija , meteorolozi nemaju pojma - njihove plate su bačene pare - treba ih ukinuti – jer zbog njihovog neznanja potroših bogatstvo . Onda glasno i razgovetno……iznese zahtev-da....

  Preko  časnog suda traži da joj nadoknade štetu i odštetu za  pretrpljen stres uz opasku da se nada da - časni sud zna  koliko je bolesti pruzrokovano stresom. Lekari samo o tome pričaju , a ona oseća, samo što se nije razbolela.

         Taman se zalaufa da razvije teoriju kako je njihovom krivicom prešla na najlon kese koje joj ipak ne doliče , kad predstavnik tuženih uvređen i ljut pade u vatru , pošto mu vređa  struku ,  još gore, udara na koru hleba -pa je nazove ludom- jer ko bi , po njemu , normalan- tražio tako nešto i zbog toga išao na sud .

 Ko , bre lud?... uzvrati ona?  Lud si ti , bitango, neznavena .  Onda on reč … ona dve … on tri… ona pet … on njoj ovo… ona njemu ono… pas s maslom ne bi proguto –. Oči da iskopaju jedno drugom . Sudija u neverici zapanjeno gleda čas jedno čas drugo . Nema šanse da dođe do reči.  Promrmlja da svojim ponašanjem skrnave sveto zdanje pravde .

Kakve pravde!-uglas - oboje...(jedino gde se složiše)

           Ko u  slučaju Stefanovića i Pajtića  ili recimo one lekarke i pobornika za legalizaciju marihuane u medicinske sfrhe,  kada se cela zemlja smejala , a ništa nije razumela. No , kako u sudu nema reklama sudija  prekida suđenje i iscrpljen napušta sudnicu  svestan da ni jedan slučaj nije bezazlen ma koliko se činio.

        Znači ne misli na tu buru . Bura u najavi je ono od čega ona strepi .  Reč je o struji . I sama reč stvara nervozu , a poskupljenje paniku , ko da je Poskok u blizini. Svaki skok cene je remetio odnose i red u kući . Ni ovog puta neće biti bolje. Zna ga . Čovek čudo . Sav u kontrastima. Ono što nju nervira - njega ostavlja mirnim . Smanjuju primanja – ona besni . ON ništa – još  kaže…. kako će država isplivati ?

 Tehniku kupuje ko da je milioner. Kad priupita koliko je platio? pravi se da nije čuo. Kasno  sazna - celo bogatstvo. Tako u million i jedan slučaj . Čuje za slične primere , ali  ipak , ne veruje . No ovog puta neće biti internih kućnih saveta , rigoroznih restrikcija i šunjanja po kući da se  isključi sve što se može isključiti. U tome ona neće učestvovati, a i zašto bi?

 Država, kako-tako , mora isplivati.

      Ovi gore , kao za sve, cinculiraju. Prvo- mirni ste do januara , potom do aprila .Ona  , sad već zna , da do jeseni neće biti poskupljenja  pošto vlast "čuva narod" da se ne pregreje kad sunce ugreje. A do tada pripreme traju. PDV na struju , akcize na struju kao "luksuznu robu" , dotrajali  uređaji  i  električne mreže , ma sve u raspadu. Do tada  direktor , bogami i zaposleni u Eps-u pune džepove- dok vaše ne počnu da prazne . Scenario poznat –"preko mene živog"  plate i penzije……….

   No Poskok još nije skočio – kad će- videćemo.

 

 

 #
ČOVEK OD REČI
panicnadezda | 27 April, 2015 16:07

 

 Ugovor sa Emiratima ili šeicima je  na stolu. Doduše premijerovom , možda i ponekog oko njega , ali šta fali - tu je - ne sumnjate valjda? Ne bi bilo pošteno. Sve što je čovek rekao ili obećao, ne grešimo dušu - ispunio je. Recimo penzije i plate, kako reče, svetinje- preko njega živog- niko ne sme da takne.

 Tačno.

 Niko nije ni takao , izuzimajući njega .

 Ali , on nije niko - On je Neko.

 Znači , prvo obećanje - održano.

Dalje: Zar nije rekao da će uvek birati manje popularan , teži , ali časniji način da sačuva dostojanstvo države na čijem je čelu pa neka se lomi preko njegovih leđa.

Tačno !

Niije on Aleksis Cipras  da ucenjuje međunarodnu zajednicu, a ni SNS, ruku na srce, nije  Siriza  . Cipras je odbio naredbu zapada da smanji plate i penzije. Umesto poslušnosti počeo je da deli šamare i to - da odjekne . Oplete  Angelu Merkel podsećanjem na ratnu odštetu. Zapanji i druge svojom neposlušnošću . Treba li reći, ono što se zna, da mnogi aplaudiraju i priželjkuju  Ciprasa . Svaka čast – imponuje. Možda će ga usporiti , ali i ovo do sada je puno.

Naš ne.  Kao što je obećao izabra " teži" način.  Lako je ući u spor sa EU i međunarodnom zajednicom , ali sa sopstvenim narodom koji se ništa ne pita – bogami , nije.  Zavuče ruke u narodne džepove i preko narodnih leđa sačuva  narodni  i svoj  obraz pred svetom , a državu od bankrota .

No........

Narod će toga postati svestan  tek kad se osvesti .

 Usto svakodnevno saoseća sa vapajima gladnog naroda , ali cena dostojanstva države je visoka.  Ko  tu cenu treba da plati ako ne njen narod ? Cena narodnog poverenja  je u ovom času u drugom planu. Postaće bitna pred izbore , ali do tada….. ih- a -ha.

Dalje: Zar nije rekao da će čim se steknu uslovi povećati plate i penzije.

 Tačno!

Ali, poslednje tačno, je zbunjujućeg karaktera . Znači li to da će pored onog što ,oprostite na izrazu, odžepariše, uračunati kamatu na oteto i preko toga pride - još toliko.

To bi bilo povećanje.  Ovako – kakvo crno povećanje - ko je tu lud?

Elem ugovor:  Umalo zaboravih na njega. Dakle-potpisan, a  premijer ponosan. Na svim kanalima je. Priznajem ne pratim mnogo, ali čuh, otprilike - "ako i  samo dva solitera budu izgrađena biće puno" , a ceo Beograd na vodi , pročitah - gotov do 2045 god.  Prebrzo, brate....

 Mogu li usporiti ?

 

 

 #
NANIZALI SE
panicnadezda | 24 April, 2015 12:21

        Ponosite li se  svojim potomstvom? Dobro razmislite. Sigurno ima razloga da  vas bar nešto kod njih čini radosnim i uspešnim roditeljem. Samo što vi to nećete izgovoriti , a nikog i ne zanima.  Ko ste vi uopšte ? Takvih kao vi ima tušta i tma. O vama se ne piše, pa nećete ni imati priliku da javno kažete da ste zadovoljni .A , i čime bi se hvalili? Umesto ,,Megatrenda,,ili Bk univerziteta ( to beše završio, ako se dobro sećam, onaj Krstić i postao ministar finansija ) vaš ili vaši su, vašom krivicom, završili samo mačji kašalj od državnog fakulteta sa prosekom iznad devet. Sami našli prvi , potom i drugi posao , ali tu se sve završava. Gore im na daju. Gore je rezervisano za potomstvo onih od gore.

    Dokle ,bre !!!

    Put vaših naslednika, pošto niste na vreme mislili na njih, neće biti posut ružama.

       Naprotiv.

       Onda pročitate o onima kojima sve uspeva. –„ Ponosan sam na sina“ reče Krkobabić II . Nakon reči i dela koje pokazaše u borbi za socijalnu pravdu i ravnopravnost  smetali su vam i broj jedan i broj dva, falio je samo broj tri . Stiže i on " bez ičije pomoći".  Ponosan tata reče: da mu je sin mlad i veoma uspešan . Sa  27. god. postao drugi čovek Privredne komore Beograda . Malo li je? Bili bi i vi preponosni da imate takvog sina , ali nažalost vaš sin nema takvog oca . Preostaje vam samo da se divite .

     Posebno što je do tog položaja, kako reče, takoreći , golobrado momče došlo  "isključivo sopstvenim umećem i zaslugama". Momak  završio " Megatrend " ili u prevodu ,zbog prohodnosti koju pruža , srpski Kembridž- "što je kako se zna ,veoma teško". Odmah počeo nešto da raducka i pokazao vanserijski potencijal . Isključivo to ga je  vinulo tamo gde je sada.

     Otac ništa. On je  iz prikrajka da ga ne vide pratio  glasanje i ponašenje onih koji su dobili uputstva kako ne bi ,ne daj bože , nešto krenulo naopačke . Kao u bajci za one koji veruju u njih. Ali malo ko više veruje u bajke. Svi znaju da je to gola laž. Spopadne vas muka i bes .

    Prvo deda ,onda dedin sin, sada sinovljev- sin. Ko u onoj priči o repi.  Miš za mačku, mačka za babu , baba za dedu , deda za repu –iščupaše repu.Tako i oni. Nažalost ne samo oni. Nanizali se. Nizaće se i dalje , ako narod oguglao na sve nepravde ovoga sveta ne otvori  oči.

Krajnje je vreme , dosta je bilo  žmurke !

       

 #
KAD IZNEVERITE JUTRO
panicnadezda | 19 April, 2015 16:21

        Ranoranilac ste. Bilo kada da legnete pa makar to bilo pred zoru jurite u zagrljaj jutru. Nekada i veoma rano. Bližnji se više ne čude , drugima za čuđenje. Ne poznaju oni darove jutra. Ne očekujete ni vi ništa epohalno, kao što je ,recimo, glas o premiji na lotou.  Uh što bi to bilo !!! Ali očekujete mir  koji vam u ovim nemirnim vremenima itekako treba . Poštujete svoj ritual koji bi vam bio uskraćen ukoliko zakasnite. U društvu sa sobom ispijate kafu ili čaj u zavisnosti šta više volite i neometano upijate zvuke jutra. Daleki jek gradskog prevoza vas ne dotiče.On vas samo podseća da je neko pre vas uskočio u jutro i da je još jedan nemiran dan pred vama. Kako bi ga odložili daljinski upravljač držite podalje od sebe. Ionako znate da ništa lepo nećete čuti. Sve što kažu Ili vas nervira ili plaši . Može da čeka.

         Onda jedno jutro- izneverite jutro i eto belaja.  Baškarenje u krevetu prekida zvonjava telefona. Prvi put ne reagujete, preskačete i drugi put, ali treći put kontinuirani zvuk vas već plaši ( pomislite da nije- ne daj bože ?) i vi skačete ko opareni. Na vaše halo javlja se oran, podrazumevajuće, pozitivan glas . Naiskap, brzinom vetra , bez uzimanja vazduha, izgovori zadati tekst, od čega vaš  pospani mozak i još uvek nedovoljno aktiviran slušni aparat - ču samo reč - klima. Šta sa klimom ?-- pitate ga vi ,strepeći da ćete čuti neko upozorenje o predstojećim vremenskim neprilikama koje se nekako uvek iznenada događaju.Ma ne-reče on- imate li klima uređaje. A, otegnete, to vas zanima !-zašto moliću? Zanemaruje vaše pitanje i ko papagaj nastavlja.....opet...

 Imate li klimu?

        Klimu ! – kažete sanjivo sa klicom sumnje , pa naglo probuđeni-- ljuto opalite..... Normalno da imamo klime .  Ko uopšte danas nema klimu? Kako mislite da bi preživeli strahote letnjih vrućina i zimu usred leta , kako je sve krenulo naopačke, da nemamo klimu. Da nje nema  crkli  bi.To bi vi hteli, je li ?

       Onda vam se učini da pita… koliko?  Crvena lampica se pali , a vi  već opečeni dreknete zaboravljajući na sva pravila lepog ponašanja-----

        Šta, bre, koliko? Pitaš se dal ti se isplati , je li? Da nisi sa tipovanja oluka prešao na tipovanje klima i sve što se vidi i visi spolja kao uvertira za ono unutra , ali prevarili ste se, što mi je veoma drago, pošto - unutra, znaš, nema baš ništa, osim golih zidova , par kreveta , golih parketa i mrvica umesto hleba.  Sve počisti država i u državi  oni kao ti.

 Ali,molim vas ….

      Ma nemoj ti meni, molim vas, jer džabe moliš - znam za jadac, pošto su i oni molili. Sve lepo – gde stanuje ovaj ? da li se tu doselio onaj? oprostite što smetamo itd.itd. i nakon par dana osmatranja , zgrada osvanu bez oluka . E, pa neće moći  više , da znaš - ovaj razgovor snimam da ti se bar boja glasa zabeleži.

      Onda čujete reči ( ako ste dobro čuli , a voleli bi da niste)…šta je ovobože !.... najobičnije servisiranje.....  sve poludelo.... vi ste u tripu .... lečite se. Tres i prekide vezu. Šteta , koješta bi mu još izgovorili, ali ne vredi. Imali bi mu šta reći što ni on ne bi voleo čuti , ali kao da je znao - preduhitri vas.

      Sa slušalicom u rukama skljokate se na prvu stolicu. Nije vam ni do kafe. Preskačete je. Treba vam vazduha , krećete sa oblačenjem. Taman da preskočite prag , ponovo telefon. Ženski glas hvata  muštuluk – i saopštava da ste osvojili nagradu .Normalno da ne verujete u nagrade van onih koje sami sebi udelite, ali ipak pitate , u čemu se sadrži nagrada za koju niste ni konkurisali ? Reče- anatomski jastuk ili jorgan, po izboru. Kobajagi se odlučujete za jastuk i pitate kad će biti dostava.Dobijate očekivani odgovor.

      Morate doći po njega –kaže ona i dodaje da će biti kratko predavanje od jedno sat do sat i po vremena ( sitnica   ) kao i besplatna večera za krunisanje posla.

     E , pa lepa moja – odgovorate joj vi -- da vam je  muka od svih njih , da ste siti i presiti anatomskih jastuka, anatomskih dušeka , anatomskih jorgana, peškira , magnetnih narukvica , besplatnih pregleda , prečišćivača vazduha i  promocija svega i svačega - pa tražite da zaborave vaš telefon i konačno prestanu da vas maltretiraju svaki bogovetni dan . Kaza da hoće, mada čisto sumnjate.

     Konačno ste na ulici . Od vas do obližnjeg ćoška, gde je uvek gužva, poređali se prosjaci. Žao vam ih , ali ne dajete svakom. Gledate u oči. Ukoliko u njima prepoznate patnju , bol i stid , zbog situacije u kojoj su, znate biti velikodušni.Od onih sa makorima kao da su prostitutke ste više puta bili nasamareni pa ih zaobilazite. Pravite izuzetke u slučajevima kada je neko iskren i originalan pa umesto za hleb- traži za pivo ili pljugu kako to oni kažu. Ali tog dana  nakrivo nasađeni ni njima ništa ne date. Gledaju vas u čudu. U čudu ste i vi.Tako to biva kad izneverite jutro.

     

 

 

 #
JEDNA NA JAVI , DRUGA U SENCI
panicnadezda | 05 April, 2015 18:11

       Znam  šta je senka. Između ostalog to je ono što nas u stopu prati , ide iza ili ispred nas , trčkara  tamo- vamo u zavisnosti kako se pomeramo u odnosu na sunce. Senka je i ona blagorodna hladovina ispod krošnje drveta ili nekog drugog objekta koji nam u vreme vrelih  letnjih dana pruža utočište od užarene sunčane lopte. Senka je i onaj lepi ton na slikarskim platnima. Zna se da čovek može postati senka. U senci ili hladovini se sa uživanjem odmara .

      Mnogo znam o senkama i volim ih, ali nikako ne znam šta je vlada u senci. Štaviše zbunjena sam, što se meni - ma kako ko shvatio, ne događa često . Jedna na javi , druga u senci - svašta !!!....  

     Hajte, molim vas . Šta to znači? Može li biti da ova u igri- ne igra  dobro pa ova iz senke treba da joj pripomogne, pokaže korake , da smernice i ubrzanje , šta li ?

      Ne bih baš rekla. Ovoj na javi mogu  štošta zameriti, prvenstveno što me očerupaše za sve i svašta, ali ne mogu biti zlonamerna i reći , ono, što ruku na srce, ne stoji. Sklepana sa konca i konopca , besprekorno igra. Čini mi se sa igrom počinje pre prvih taktova muzike - izdaleka. Verovatno da ne zakasne , pa žure . Dirigenti nisu baš strpljivi , a i moćni su. No, zna se da gonjeni, po uzoru na modele , postaju goniči. Ovi izdaleka gone- njih, oni izbliza- gone nas. Za sve i svašta.  Neki dan na tv-u -pretnje. Sve mora da se plati.

     Ako nemate za prevoz , a stanujete na Petlovom brdu – vi zaobiđite prevoz i bes komunalne policije pa klaj ,klaj- kad stignete. Koga briga ? Ako nemate za porez vi se iselite . Ako nemate za sapun – idite neoprani i  širite šugu .  Ako nemate za struju –živite u mraku , ionako je romantika zamrla pa se možda u mraku reinkarnira . Ako nemate za cigarete, dobro de , da preskočimo. Ako nemate za hleb- ne smete krasti . Šta će vam hleb? - dokazano  goji. Ako ne plaćate zdravstveno – vi lepo umrite. Tamo gde se odselite, lekari su isto što i vi . Neće vam trebati .

 Divota !!!

      Imperativ : - ne sme se krasti  , švercovati i biti neodgovoran građanin -  poručuje vlada na javi. Nema za sve. Ako krenete i vi šta će ostati za njih. Ono što uzeše malo je. Treba da im pripomognete da se sačuva klecava država preko vaših još klecavijih leđa. Ono što vam oteše smanjenjem plata i penzija nije dovoljno . Morate platiti pa makar ni od čega.

       Uostalom, to znaju svi. Ali ono što niko ili retko ko ( van njih samih ) zna- je šta hoće - ovi iz senke ? Dobro - sigurno – ne. Da nije tako ne bi se krili . Provire tu i tamo da vam se sloši . Znate im lik , a i za dela ste čuli. Ni tu nema ništa. Ne svetli na kraju tunela.

        Ili , pak , jedna na javi , druga u senci ,  treća u zaletu- ...... Možda je tu kvaka.Videćemo !

      

      

      

 

 #
BIBER SPREJ
panicnadezda | 18 Mart, 2015 17:18

          U novinama svašta čitate, na ulici vidite u komšiluku čujete. Svako priča svoju priču , uglavnom ružnu . Novine plasiraju informacije  iz zemlje i sveta kao i surove svakodnevnice. Što šokantnije to bolje. Sve u cilju podizanja tiraža od kojeg zavise plate novinara . Pitate se da nije tih šok terapija, o čemu bi oni uopšte pisali i ko bi kupovao novine . Sami novinari priznaju da su uglavnom loše i ružne vesti –prave vesti koje obezbeđuju  prodaju novina  prosečnim građanima  koji ih jedino i kupuju. Oni koji to nisu, umesto života u novinama- žive svoj život.

        Ulica šalje svoje signale. Samo ih deca i naivni ignorišu.

        U komšiluku se više ne ispijaju kafe, retko se i u posete ide, ali hodnik , ulaz ili dvorište služi za transfer abrova. Recimo, zamišljeni se vraćate iz grada- čujete užurbane korake iza sebe, kojih se zbog neprijatnog iskustva iz mladosti plašite , pa se više ne bavite svojim mislima , već trkom iza vas .  Ipak se ne okrećete , mislite podne je , neprijatno iskustvo se desilo u mraku , ali za svaki slučaj žurite kući. Osluškujete korake iza vas , žure i oni. Otključavate ulazna vrata od zgrade , taman zakoračite u hodnik i mislite na sigurnom ste. Vraga , neko drugi otključava vrata. Sad se već okrenete i sudarite sa zadihanim komšijom čije ste korake čuli . Kud, bre, jurite? – kaže vam on ,duša mu izašla na nos dok je trčao  za vama .  Vi mu sa olakšanjem i besom  odbrusite..... znači to ste vi trčkarali za mnom.... pa da, kaže on- jedva vas stigoh.....Dobro komšija što se ne oglasiste, nego me živu  isprepadaste . Pod naletom adrenalina i novosti koju želi da istrese, prelazi preko vaše zajedljive upadice i kao da hvata muštuluk, kaže….

Opljačkali tužioca.!

      Kog! ? Pitate vi. ?... Javnog ili tajnog  , kako ih u komšijskom žargonu krstite , jer jednog znaju svi, drugog poneki kao vi. ....Ne onog sa obezbeđenjem - već onog drugog kaže on . Žao vam što nisu prvog ,ali ne otkrivate. Umesto toga kažete…… Šta ? odžeparili ga ….. Kamo sreće, opelješili mu stan. To vas već drmne . Imate i vi stan. Znate da mečka ne igra samo u tuđem dvorištu- već brzo skoči i u vaše . Kada i kako ?....pitate ga sad već zabrinuti. Majstorski , veli  komšija-  tačno u  podne.

     Zatražite da vam objasni šta je tu "majstorski" i kažete da su se stanovi nekada pljačkali , pod okrijem mraka , kad je najmanja mogućnost da vas uhvate, a danas je sve naopako pa i selidba krađa u podne . Kažete to delimično iz razloga što vam je to vreme rezervisano za druge stvari van kuće pa ste i na lopove besni.

     On vas u čudu gleda i odgovara da je vaša teorija pase priča , da ne znate gde živite i da niste u toku savremenih zbivanja. Proglasi vas totalnim  dunsterom  za život oko vas pa krenu sa komšijskom edukacijom o sledu radnji : prvo se tipuje stan , potom danima prate navike stanara  , osmatra komšiluk kako ne bi bilo iznenađenja sa te strane , a tek kad se svi uslovi poklope kreću u akciju , a to je podne , kad svi nešto rade, čak i oni što nigde ne rade . Reče: zar nije to majstorstvo? Zapečati priču time da kad bi oni  t.j. lopovi čekali noć ostali bi praznih ruku pošto se sa prvim mrakom svi matorci , kao kokoške,  zavlače u kuće kako bi mladi mogli u noćni život jer nema para za sve . A upasti u kuću gde ima nekoga nije baš jednostavno.

       Elem, da skratite taj deo priče , pitate ga zna li šta su tužiocu opljačkali , iako unapred znate odgovor. ( Među nama , ne zovu ga uzalud kvartnom radio stanicom-  u celom kvartu sve prati i sve zna -počev od toga ko je kad izašao , kad se ko vratio , ko kod koga dolazi , ko je starosedelac , ko dođoš , ko koga voli , ko koga ne voli, ko sa kim druguje , ko koga ne miriše itd. itd).

        Kako je čuo- reče, sve što se može poneti , a ne bode oči ......nabraja.... Dinare i evere koje je čuvao za svakodnevne potrebe , vredne vaze, pa još vrednije slike , pa čak i one male svilene kineske tepihčiće koji se mogu poneti ispod miške…….

       Ma nemojte ,komšija!  Hajde dinari , ali evri u kući za svakodnevne potrepštine . Bogami se taj nafatirao kad evere drži na dohvat ruke i gazi po svilenim kineskim tepisima koje bi vi na njegovom mestu držali kao tapiseriju na zidu da služe kao ukras kada vam ljudi dođu u goste. Toliko su lepi.Očigledno i lopovi znaju šta vredi. Dodate- da kod vas evra nema ni u metalu , a i dinari se retko nađu . Izrazite sumnju  da je opljačkani verovatno nekom - za nekog - nešto debelo napakovao kada je sve to imao u kući , uz opasku da se pakovanje plaća . Skoro da ga više i ne žalite. Misli komšija o onome što ste rekli,  ču korake, odmahnu rukom i bez pozdrava ode. Računa dovoljno vam je kazao. Treba reći drugima . Za nauk.

      Ne prođe par dana u zgradi preko puta vas , obiše podrume . Počistiše sve što se može unovčiti . Potom  zgrada u kojoj živite osvanu bez oluka. Nikad niste čuli da se i oluci kradu.Međutim, upućeni kažu, itekako- krade se sve od metala , pogotovo oluci  od bakra- koji je na ceni, što je bio slučaj sa vašim olucima. Umesto njih montirate plastificirane, da ih lakše prebolite. Shvatite da je krađa svakodnevnica , samo je pitanje kad će vas pikirati. 

    U međuvremenu štampa upozorava. Čuvajte se lopova. Prednjači  “ Blic “ koji opisuje svakodnevno otimanje tašni, novčanika i nakita i to u sred bela dana.Usput vam daje informacije o  arsenalu za samoodbranu. Navodi suzavac, Biber sprej i pištolj . Za pištolj treba dozvola.Od njega brzo odustajete. Čitate karakteristike sprejova. Suzavac ste osetili pa ga ne bi rado nosili sa sobom ili držali iza vrata stana kako savetuju za slučaj da lopovima ista otvorite . Zalepite se za biber sprej . Deluje vam najefikasnije i najjednostavnije za upotrebu. Ne rekoše samo gde se može nabaviti. Ako neko zna neka javi. Najozbiljnije........ 

      

       

       

     

        

 #
DOK SE NE DESI ČUDO
panicnadezda | 12 Mart, 2015 13:34

      Mnogo ih je, bre!  Prava napast.  Sve lopov do lopova. Načičkali se od vrha do dna. Najviše kradu oni gore. Naplaćuju mukotrpan put do tamo gde se popeše. Nije to lako, zna se, a i  privremeno je. Zato se obezbeđuju za period kad skliznu dole. Potom  slede oni ispod njih gore , za njima  oni malo dole , pa oni  niže, na kraju  najniže. Inficiraše sve.                                  

      Očerupaše državu i narod- pride.  Država će, možda, izdržati  – narod teško. Još malo pa će od očerupanog naroda tražiti zahvalnice za ono što im opljačkaše za bolje sutra.  Mora se pitati čije?

       Jadan narod ćuti. Trpi maltretiranja u prevozu za neplaćeni Bus Plus-koji bi platio da ima od čega , za more računa koje bi, takođe, platio da ima od čega, za kazne na pešačkim prelazima , za enormne poreze na ruinirane stanove , za sve i svašta. Još uvek miroljubiv narod bi sve platio da ima od čega, ali nema, isto onoliko koliko ušuškani nemaju razumevanja za takav narod pa stalno traže. Bojim se da će na kraju i vazduh  oporezovati.

      Oni tih problema nemaju. Tu je narod da ih potkrpi. Bez imalo obzira i stida vode luksuzan život. Tu su plate  od kojih se dobija vrtoglavica, besni automobili o kojima se sanja, šoferi (najverovatnije rođaci) , luksuzna putovanja gde treba i najčešće gde ne treba. Običan narod se pita –šta li oni rade sa tolikim evrima (svakog meseca ) i šta bi oni sve mogli sa njima da ih kojim slučajem imaju? Voda im pljušti na usta kad god se pomenu plate Bajatovića, Jorgovanke, Udovički  i mnogih drugih.Premijerovu platu ne spominju. Doduše, možda je čovek i ne uzima ko će znati , ili  se ne usuđuju da diraju u nju , šta li? Ako je slučajno ipak prima može se  samo zamisliti cifra za  rad od jutra do sutra. Zabrinut narod se pita -  kako čovek  uopšte hoda kad toliko radi i šta lekari kažu o tome. No , uprkos nadljudskim naporima mora se priznati da ne izgleda loše. Štaviše. 

  Čovek fenomen.

       Posebna enigma je šta li to  rade za tolike pare , a sve gore biva. Kompleksiraju sve , čak i pametnije od sebe. No, da li je to moguće? Da ima pametnijih , raspored mesta bi valjda bio drugačiji.

       Prosipaju bajke u koje niko ne veruje, pljuju  na one pre i one koji bi mogli doći posle - ali ništa tu nema ozbiljno. Čuvaju se oni –jer znaju da su isti. Recepti poznati. Svako svakog ima u šaci. Da nije tako, nekog bi osudili. Ovako sve prebacuju na neažurno sudstvo koje se ne pita samo sa sobom.

        Naivan narod čeka, sporo gubi nadu , ali sklon samoobmani još uvek veruje u čudo, koje se, nažalost, desiti neće. Do tada nemoć, nagomilani bes i očaj okreće protiv sebe, onih oko sebe, znane i neznane. No, novine su pune toga. Svakodnevno informišu ko se ubio, ko je koga ubio, ko koga pregazio, ko koga zaklao, preklao , ko kome pretio ko ........ beskrajna lista horora.

       U međuvremenu,  iz potaje,  nenajavljeno i ne obznanjeno ,  cene rastu. Tako kažu prodavci. Svakog dana menjaju nalepnice. Upozore vas pre nego što se iznenadite- danas je opet  poskupeo hleb. Bio pedeset- sada je sedamdeset, možda i neki dinar više. Hleb moraš kupiti, šta ćeš jesti, ako hleba nemaš. Meso sigurno ne.Te cene i ne pratiš . One su za one koji se snađoše. Kako  –zna se. Marisanjem . Unedogled tako- dok se ne desi čudo za one koji u čuda veruju.

     

 

 

      

    

 

 #
MNOGO SE IZVINJAVAM
panicnadezda | 05 Februar, 2015 17:22

        Stvarno im ne znam imena. Ponekad čovek zaboravi " važne"osobe. Ali znam da su plave, za oko privlačne, čini mi se povisoke, obe političarke , vole promene-pa zato lete iz  jata u jato, obožavaju automobile, pogotovo državne ili službene , ne znam šta je ispravnije reći. Ne vole bilo šta. Nisu analfabete kao većina pripadnica njihovog pola. Ukus im je probirljiv i suptilan. Vode računa o liniji i sigurnosti automobila koje naručuju za obavljanje "važnih" poslova. Usto deluju edukativno. Samo najbolje, kad  ste već u situaciji da birate. Audi , BMV ili Mercedes. Sad mi je jasno zašto "Velika Srbija" u odnosu na  "malenu" Nemačku ima šest i po puta više službenih automobila. Treba zadovoljiti sve ukuse.

Da, vole  i da se slikaju.

Sa paparacima kao u filmu- "Ulovi me ako možeš" sa Tomom Henksom i Leonardom di Kapriom. Pogotovo kad ulaze ili izlaze iz automobila- onako doterane, da ne kažem namontirane, što ne priliči, ni njima ni meni,- u žurbi da stignu na posao, ovaj ili onaj bal, prijem, poslovni sastanak, rođendan ili kafu kod prijateljice. Neću , baš, da kažem da se i na pijacu voze. Bilo bi zlonamerno, a  bojim se i uvredljivo za njih. Ne idu one tamo. To je za opelješenu raju kojima preporučuju svakodnevno stezanje kaiša. Njima pijaca ne treba. Imaju dobro snabdeven skupštinski restoran sa prvoklasnim jelima, što bi beskućnici rekli –skoro za džabaka. Na pijaci toga nema, sve mora da se plati , a zna biti i zamorna, pogotovo ako  nemate proverene ljude kod kojih kupujete. Nemaju one vremena za to. Kao i premijer"rade od jutra do sutra".

     Paparaci ko paparaci- love sve pa i njh dve. Novine jedva dočekaše.Objaviše sliku jedne od njih kako zatvara vrata najmodernijeg  državnog  Audija  "zbog državnog posla"  na koji nije ni morala da ode, tik pored slike samohrane majke koju sa lisicama sprovode, valjda u zatvor, gde bi drugo ?- jer nije otkucala kartu za autobus. Žena rekla da nema para? To što ima decu kod kuće –državu ne zanima. Njena slika šalje primer švercerima. Ali, sve se bojim, da će, kako stvari stoje, švercera biti sve više. Još kad se udruže…….Ne smem ni da pomislim do čega može doći. Zato kontrolori – oprez….. ne stavljajte lisice na ruke onima kojima i sami pripadate.Lisice su za one koji imaju pare , ali za par koraka koriste besne automobile u državnom vlasništvu, kobajagi zbog državnih poslova sa šoferom pride i troše pare onih, koji ih zbog takvih, nemaju. Vi bi to morali znati.

Slučaj sa dotičnim damama i žalosnom slikom samohrane majke sa lisicama se preseli na televiziju. Jutarnji program. Gost jedna od njih. Ljupka- nema šta, doterana –nema šta, pogotovo  vrlo mazna-nema šta.  Na pitanje da li sebe vidi kao princezu pošto se vozika u kolima visoke klase, odgovori  da u Srbiji,  koliko ona zna princeze ne postoje. Pokaza elementarno nepoznavanje prilika u zemlji. Hajde što uvredi princezu Katarinu.Po onome što sam čula teško bih je i ja oslovila tako, ali zaboraviti Jelisavetu-oličenje otmenosti, prefinjenih manira i svega drugog što krasi osobe visokog roda jednostavno nedopustivo, štaviše sramotno.

     Žena zaokruži priču rečima da je zemlja u takvom stanju koje zhteva stezanje kaiša na svim nivoima.Da sama veoma vodi računa o tome , što se po njenoj figuri može zaključiti, i "da  se ne vozika automobilima" izuzimajući situacije kada se žuri da ne zakasni na neki vrlo važan sastanak , a tog dana se za maler baš potrefio Svetosvski bal na koji je morala stići.Zašto- nije rekla? Samo mogu da slutim.

      Šta reći?- teško nama.  

 

 

 #
PROĐOŠE-HVALA BOGU
panicnadezda | 28 Januar, 2015 14:15

      Odahnu i reče : Prođoše – hvala Bogu. Misli na praznike. Njen odnos prema njima je onima koji je znaju poznat. Od rane mladosti stvori otpor prema masovno nametnutom ludilu. Kao ono, kad sudija dune u pištaljku i fudbalska utakmica kreće.  Ali fudbaleri to rade za pare i to kako čuje lepe, da bi ih posle utakmice u slast troškarili. U slučaju praznika isto. Pištaljka  davno odabra datume za planetarno radovanje. Razlika je samo u tome što u ovom slučaju vi trošite pare , a potom kukate za njima.

      Da se razumemo,  ništa asocijalno nema u tome, još manje traumatično iz  detinjstva vezano za te datume, ako se izuzme opšti metež, gužva na svakom koraku i obaveza da i ti budeš deo toga, podrazumevajuće, radostan i veseo.  Ne ume to, smeje se isključivo kad joj je smešno, raduje se kad ima razloga za to, slavi dane koji su njoj važni. Ali....... u narodu kažu: Kako dočekaš Novu godinu, tek Božić, pa Srpsku (mnogo brate)- time će ti biti obeležena cela predstojeća. Hoće reći- ako si plakao i tugovao  tih dana  isto ćeš raditi cele nastupajuće godine. Ako si se radovao i veselio ...znate već…. vesela godina je pred vama.Ne veruje mnogo u to iako narodne izreke kao zbir dugogodišnjeg iskustva ne treba ignorisati. Zato ona, kad god može, čim  praznici zakucaju na vrata- beži kroz vrata.

     Tako i ovog puta. Društvo joj pravi ON. Doneše odluku da otputuju. Ako išta ima u onoj narodnoj izreci- neka im naredna godina bude obeležena bar putovanjima.Drugom se ne nadaju.

     Sve vezano za putovanje potraja. Gde ? kako ? Kada?

 Prvo gde? Ona bi pristala i na  Ritopek samo da zbriše od dreke, vike i petardi, ali ne sme da predloži , proglasiće je ludom- zna ga . Predloži  Zlatibor koji mu lekari preporučuju. Da bi ga navukla poče da sladi. Krenu sa onim da isušuju jezero pošto zna njegov muzički ukus pa ne spominje Čolića. Nije da ga ne ceni , ali više voli neke druge glasove.  ON neće da čuje. Pita je, zna li i jednu drugu destinaciju na svetu ( čuš svetu) pored tog Zlatibora, uz opasku da mu je muka više od njega kad svaku travku  zna. Hoće nešto novije i uzbudljivije.

Zna mnoge- ona će, ali kako reče Njegoš –„mala rukah malena i snaga“-misleći na pare.

Šta me, bre, briga za pare , odvažno će ON. Hoću u Evropu.

E V R O P U – zapanji se. U momentu joj sinu . Da bi proverila ,  PUNA NADE- upita,?  Imaš tajni pretinac?

Kakav bre pretinac ? – ON će- zapanjeno………

Znaš……. onaj gde pametni ljudi drže  štek, sa evrima , funtama ili švajcarcima. Ne misliš valjda da mislim na dinare.Oni ni kod kuće ne vrede ništa . Sumnjam da ih u Evropi uopšte ima na kursnim listama.

Ne zanosi se . Nikakav tajni pretinac ja nemam, ali zato imamo čekove, kartice, mogućnost odloženog plaćanja, a ono što se primi pred odlazak  da im se nađe za tamo.

Šteta, reče ona, taman je sebe zamislila na Sejšelima ili nekoj drugoj egzotičnoj destinaciji .

 Ma nemoj, gospođa sebe, ni manje ni više, videla  na Sejšelima .  …. Upita je da li je normalna? – zna li uopšte, koliko košta samo avion do tamo?......  Ne zna, reče ,ali šta je to za one koji imaju pretinac, jedan ili više njih. Čula je da većina muškaraca ima skriveni keš kad zatreba, pa je pomislila da se i kod njega može desiti čudo.......ali na žalost , čuda kod njega nema. Trebalo je da zna…….

Tače ga u sujetu. Jel tako. E , pa vidiš, čudo će biti ovde- gde smo.Ne mrdam.Tačka.

 Prepade je. Poče da se izvinjava i moli…. …. Reče da se  šalila . Kakvi crni Sejšeli? “ Ni u bunilu ne bi otišla tamo čak i da joj drugi plate”. Tamo sunce peče nenormalno, a ona ne sme na sunce. A , i ko sve ne ide tamo ? Sami skorojevići  i  kriminogeni faktori. Nije to društvo za njih….itd. itd.

Ne pali…. Menja taktiku.

 Kreće sa  laskanjem. Zna da su muškarci ko deca- padaju na to. Kaza mu da pamti sva putovanja u njegovoj organizaciji i da mu odaje priznanje da niko to ne ume bolje od njega.  Uvek je bilo odlično i uvek je znao da od  goreg  izabere najbolje. Ono goreg  izusti sebi u bradu . Na sreću ON ne ču ,pa mu se malo brk podiže na gore. Srećna, ko navijena poče da priča- samo lepo- što stoji i što ne stoji. Koga briga?Bitan je cilj.

Upali.

 Odobrovoljen-baci se na posao. Vrti telefone, obilazi agencije, doprema prospekte. Pikirao Lisabon. Zna ona zašto. U drugim evropskim prestonicama je bio, ali u Lisabonu ne. Treba zaokružiti krug.

Sabira , oduzima , namiče- uzalud, ne uklapa se.

Pređe na Budimpeštu. Više puta su bili tamo, ali nema veze. Vraga- sve zauzeto.

Elem … na kraju dobi specijalnu ponudu za Segedin. Njoj to izgleda kao Surčin, ali - pristaje. Bolje išta nego ništa.

Prevoz sa ” Tera Travelom”, zovu ga- od vrata do vrata-. Divota.

Potrpaše nešto prnjica i krenuše u Evropu . Čini se da ni sendviče nisu pojeli do kraja, vozač najavi carinu. Pita ima li ko cigareta u prtljagu. . . . .Samo dva boksa, jedan za mene, drugi za njega- odgovara ona… E , pa taj jedan za vas , drugi za njega- u EU mnogo koštaju. Kako, molim….Nemate šta da molite… od pre dva meseca Mađari svaku kutiju cigareta carine sa 90 evra, pa vi odlučite. Ne poznaje ona više Evropu, mada stvarno Segedin nikad ne bi računala u to, pa ipak brže bolje boks cigareta rasturi da joj putovanje ne presedne. ON - svoj boks ne dira.Zna ona zašto . Kad prođu, kao što su prošli, da bi mogao pričati, kao što već priča , kako se eto ona uplašila od Mađarskih carinika, a on mrtav ladan.

Hladni Mađarski carinici  baciše prezriv pogled na prtljag onih kojima su nekad zavideli i sa gadljivošću pokazaše šakom da prođu. Bez reči i osmeha dobrodošlice.

Mislila je da je EU daleko od njih , a ne što kažu, pljuneš i tu si. Volela bi da je dalje i da ostane daleko, ali ne vredi, svi hoće tamo ko da ih u njoj čekaju evri na tanjiru pa ih još mole da uzmu što više . Putnici komentarišu auto put. Učestvuje i ON. Dive se trakama u jednom i drugom pravcu. Po tri – kažu. Šanse za sudar minimalne, a ne kao kod nas svaki dan pogibeljan. Ona stdljivo pita- mogu li se kod nas napraviti trake ali bez udruživanja. Nikako – odgovaraju. Za trake trebaju pare, a pare su u EU.

 Do vraga - nisu samo pare- kako kažete ,tamo su i degenerisani sudovi sa degenerisanim poimanjem pravde, tamo  je i GMO, pa tamo je ropski rad , pa lica bez osmeha, pa porodice bez ljubavi i nežnosti jer od posla nemaju kad da je podele, pa tamo su one odvratne štancovane jabuke, kruške, paprike, paradajz, što prodiru i kod nas. Živi otrov. Sve iste . Gade mi se, reče ljutito i isključi se .

Stigoše pred hotel. Sav u staklu. Ne voli, ali nema kud.Na recepciji ih informišu. Imate Wellness i Spa centar . Znaju oni to, ali se prave da im je novo. Izvadiše cigarete da u ime toga bar po jednu zapale, ali recepcionarka skoči ko oparena.Bez reči pokaza vrata. Shvatiše- pušenja nema.

Soba prostrana, udobna, sva u belom. Grejanje na karticu – priznaje savršeno. ON  joj objašnjava da je to grejanje na gas , a ne ono kao kod nas. Negde struja, negde radijatori ,negde drva , negde ugalj, a negde smrzavanje. Tamo su ,reče i beskućnici u toplom. Zaključi da je tako u sređenim zemljama.

Gde ćeš pušiti u sređenoj državi?

Zna se, u sobi-odgovora ON.

Neće moći, ukoliko ne želiš da te vitlaju po hotelu …… Kako to misliš?...... Lako, soba je sva u senzorima koji  reaguju na dim , ali ne brini se. Imam ja lek za to. Jes (on)…….apsolutno jes i to vrlo jednostavno. Obmotaš senzor najlon kesom , pričvrstiš gumicom i pušiš do mile volje . Naučili je mladi. Dodade da neće dozvoliti sređenoj državi da joj uzimaju  pare koje nema , a uskraćuje zadovoljstvo koje ima. Doskočiće im ona.

I jeste.

Segedin. Sve, samo ne palanka i švercerska Meka, kako je mislila. Umivene i doterane zgrade, kako u užem- tako i širem centru. Uredne ulica. Besprekoran prevoz. Pešaci zakon. Pre nego što zakoračite vozači staju. Za nju, naviklu da tutanji na prelazima kako je neko besan ne bi spljeskao uza zid – zbunjujuće. Hita i tu, za svaki slučaj. Njemu ne promiče. “Šta ti je, šta jurcaš ko luda “Ovo je sređena država. UH-UH-UH. Muka joj je. Nije za uključivanje u EU- pa traži mane.Ubrzo dođe i do njih.

Svratiše u radnju da nešto pazare. Prodavci mrgodni  , ni poslovične ljubaznosti nema .Govore samo svoj jezik – čini mi se gori nego kineski. Drže se amaneta Marije Terezije iz vremena carstva-šta  li drugo.Platiše  ono što kupiše. Čekaju. Trgovci ih gledaju u čudu. Raširenih ruku pokazuju na red koji se formirao  iza njih. Samo što ne kažu brišite. ON im nekako objasni da čekaju kesu. Trljaju prste. Shvatiše. Moraju platiti.

 Au , reče ona , ala su ovi propali kad ni običnu kesicu ne daju džabe. U Maksiju za svaki artikal po jednu. To ti je brale prava Evropa. Ovo se zove bruka.

Normalno, probaše  Wellness i spa centar, ali na trku i juriš. Od ranog jutra sve puno.Neki oblikuju mišiće, drugi voze bicikle, treći na nekim spravama koje i ne zna čemu koriste. Đakuzi stalno pod opsadom. Ukrcaše se jednom. Ona se malo izbaškari, ali njega ne može izvući.Ležao bi od jutra do sutra . Kaže toliko mu prija.Ne čudi se ona – zna da su ležanje i voda ,njegova nasušna potreba.

Obiđoše i Akva park- neki pričaju jedan od najvećih u Evropi. Jes veliki –nema šta. Bazen do bazena, a voda ni do struka. Šansa da se utopite minimalna . Znaju Mađari šta rade. Za plitke bazene im nisu potrebni spasioci.Velika ušteda za onoliki broj.Oduševi je samo otvoreni bazen. Na minus tri , vi u vodi napolju.Telo u toplom , glava na vazduhu da se provetri.Lepo-prija,ali kratko. Ipak........

 Sve je ovo osmišljeno da se uzmu pare, za malo baškarenja-reče mu. ON je proglasi ljubomornom i neobjektivnom.Usprotivi se- čuješ li ti neki drugi jezik pored srpskog ovde? Pa šta ….. Kako, pa šta – Čula je da u Požarevcu ima neki ,doduše malo manji akva park. Zamisli samo da se ovaj narod  uputi tamo i plati koliko ovde plaćaju- ceo Požarevac bi se pretvorio u bazene pa bi svet dolazio kod nas, a ne mi kod njih.Nikad Srbi da se dozovu pameti.

Dođe i 31decembar. Ništa se ne događa.Nema sveta po ulicama, koji kao kod nas, jurca tamo – vamo. Okitili malo centar, ali u centru ništa.Nikakvih objava izuzimajući hotelsku najavu da će za potpune neznance organizovati proslavu. Ne hvala- rekoše mumificiranom osoblju.Oni će na trg-ako tamo išta ima , ali ne liči da će biti.

 Oko ponoći krenuše. Na trgu dvesta ljudi,ako je i toliko. Svi bulje u gradski sat. Bulje i oni –misle čeka se ponoć.Poklopiše se kazaljke, Tada nenajavljeno iz zemlje suknu vatra da joj se zamuti  u glavi, a srce poče preskakati od straha.Zausti da kaže bežmo, kad on poče da škljoca mobilnim. Tek tada ukapira da je početna vatra ustvari bila okidač za vatromet kakav u životu nije videla. Lep mora priznati,a i dugo je trajao.

U povratku sumiraju utiske. On bi o vatrometu, ona o narodu. Čuješ li ti ikakvu muziku bilo gde? –pita ga. Vidiš li ti i jedno nasmejano lice, lepu devojku ili momka. Ni jedna petarda ne puče, ni jedna flaša se ne razbi, niko ne zapeva, o igri da ne govorimo. Oni to verovatno i ne znaju.Očito znaju samo za rad,red i disciplinu……..

 Šta hoćeš ti? Petarde ,od kojih si pobegla, viku koja te iritira ,dreku , ciku i orgijanje celu noć. Kao što vidiš članice Evropske Unije civilizovano slave.

Kako da ne- nemaju oni pojma šta je slavlje.Menjali bi se oni sutra sa nama samo da mogu.Ubila ih je Evropa- ako su ikada i bili živi-zato ne mislim da treba trčati tamo. Nadam se da će se rasturiti pre nego što mi dođemo na red.Srbi su ipak Srbi. Lep narod koji ume sve samo mu treba malo potpore. Zato treba raditi na tome , a ne na mešanju sa onima koji im nisu ni do kolena.

 

 

 #
NE DOBRA- NEGO-MNOGO, BRATE
panicnadezda | 13 Januar, 2015 14:02

Ko su, bre, oni ? - pardon - umalo rekoh ministri - ko što reče  predsednik države  - a mislim na prosvetne radnike u štrajku ?  Da odbijaju ono što drugi nisu mogli, a bogami neće moći ni oni, svi su izgledi. Kakav primer pružaju onima koje uče? Da budu neposlušni i bundžije. Da se bore protiv države, ne mire sa nepravdom i narušavanjem dostojanstva.

Svašta. Mlađi od njih , njihovi đaci , a i njihova deca, znaju da to odavno ne igra. U igri su samo velike brojke. Mladi hoće tamo gde toga ima, sa školom ili bez nje – svejedno. Stvarnost im je bolji učitelj od učitelja, a u stvarnosti, gle čuda,  ispade da oni koji nisu mnogo polagali na školu bolje prođoše.  Imaju brendirana odela, cipele i telefone. Profesori su za njih polovnjaci. Kako da ih cene ? Nose pohabanu garderobu iz second hand - ova  jer za bolju nemaju pare. Tužno. Uz to tipkaju  u zastarele Nokije ili Simense , a đaci u Ajfone . Jedino što profesori znaju i čime ih smaraju - to je žvaka u stilu – odelo ne čini čoveka,  treba biti pošten, učitiv, vredan,  radan, empatičan, dostojanstven i kad se penješ i dok padaš.  Prevaziđeno.

Gospoda profesori ih zbunjuju. Uče ih jednome, stvarnost koja je za njih mlade i nedozrele važnija, poručuje drugo. Nude im out umesto in. Oni pošto poto hoće in, a to je namaći pare kako god bilo, nabaciti bicepse i tricepse, operisati sve što je za operaciju i obavezno napućiti usta. Normalno - slikati se, goli ili obučeni - svejedno. Važno je biti viđen. Gledaju oni to svakodnevno na naslovnim stranama u sređenoj državi " koja brine o svom podmlatku". Znam… za profesore degutantno, ali za njih poželjno.Zato gospodo- stanite na vreme kako bi sačuvali bar ono malo obraza i dostojanstva koje još imate kod svojih đaka, jer oni ne cene gubitnike. Ili bar jednom idite do kraja. Vaši đaci će se snaći- ionako više vole ulicu od učionice. Samo se bojim, da vi nemate kičmu za to. Vi ste učitelji – ne advokati. A i sindikat vam je kvarljiva roba. Lako ga je potkupiti, a vas raniti i pokolebati… …

    Znaju oni to . Igraju na tu kartu……zato emituju talase….. Okrutni profesori , nosioci svetog zanimanja izbacili decu na ulicu, nisu im zaključili ocene, ne daju knjižice - ucenjuju vrh države itd.itd                             

   A zašto? Nije ih briga. Njihova deca su sita. Što bi oni brinuli za vašu ? Hoće da radite, ćutite i trpite. To što imate malo više škole, znanja i iskustva od onih iznad vas, ne daje vam nikakvo pravo na to. Naprotiv. To vas obavezuje više nego druge.

Oglasi se  ministar prosvete.  Znam da ga prosvetari nisu birali. Jer da jesu, sigurno ne bi bio takav. Ali što je tu je. Čovek reče: Prosvetni radnici ne mogu biti izuzetak u "pravednoj državi " koja je sve, samo to ne.  Poruči da para u budžetu nema i da se ne nadaju. Rade na platnim razredima , a kad će završiti? – samo što nisu. Do tada, a verujem i posle, njegova sekretarica će primati  više nego što će profesori  ikada imati. O značaju ministrove sekretarice da ne govorimo. Ona može što malo ko može. Da zapošljava, premešta, mešetari. Dovoljno je samo da okrene telefon bilo kog direktora škole. Ona je za njih zakon.

Potom…. zblanuti ministar, pred  kamerama u čudu- priupita .....kakvi to ljudi rade u prosveti kad se igraju sa naraštajem? On stvarno ne zna. Normalno da ne zna kad nikad nije omirisao hleb koji analfabetski pokušava da mesi. Prosvetari bi mu odgovorili da rade najbolji, ako se izuzmu oni koje njegovi prethodnici  udomiše tamo. Probaće i on to – znaju.

Oglasi se i premijer države. Čovek beskrajne  empatije. Reče da razume prosvetne radnike i da bi se i on bunio da je na njihovom mestu. Vešto,  nema šta.

        Čusmo i predsednika. On, pak , smatra da bi prosvetari trebali da štrajkuju u učionicama zajedno sa svojim đacima, a ne da deca landaraju ulicama prepuštena sama sebi. Ispade da samo prosvetni radnici brinu  o naraštaju zemlje, kao da nemaju ni roditelje ni vlast koja bi se osvrnula na njih.

Porodičan čovek – uvek isto . ali za druge.

Ali Kori, stručnjak za finansije – zadivi. Kratko i brzo  izračuna da će profesori sa umanjenjem imati 39.000 din. što je u kolabirajućoj Srbiji, po njoj , dobra plata. Ne reče kolika su njena primanja i da li bi se menjala sa profesorima.

      Slatka Kori. Njoj je izgleda potpuno  nepoznat račun malih brojeva –  nije to njen nivo , ona barata samo sa milionima. E, pa Kori, ovako: – kada se trideset i devet hiljada podeli na 30 dana to je 1300 dinara dnevno. Pretpostavljam manje nego što (izvini)  ti ( ne da mi se da kažem vi ) potrošiš za doručak. Pa reci sad......          Ali ko će znati, možda je u pravu  Kori... "dobra je to plata" - " za jednu tako beznačajnu profesiju " kao što je prosveta, uprkos mišljenju respektabilnih umova i ozbiljnih država da je to  najsvetije zanimanje. Šta znaju oni? Nemaju Kori da im to kaže.  Zato – ne dobra plata, nego - mnogo, brate.

 #
KO ME PITA
panicnadezda | 18 Decembar, 2014 13:23

       Nema šale. Situacija je ozbiljna. Skresaše mi sedam somova ( što bi rekli klinci ) plus par stotina, kako sabra kalkulator moje kume.Koliko meni ,toliko njemu.Dve trećine troškova za režije, oteše za spas države pred novu godinu, da nam dobro krene . Baksuzno i nemudro. Kako mi rekoše u banci, imate privremeno umanjenje, što ja, znajući situaciju u zemlji, što se vidi i što se ne vidi, prevedoh – u DOVEKA . Ne prihvatam , a i pitam se ko normalan može da prihvati da se spasovdan za državu lomi preko njegovih leđa, dok kreatori  ideje spasa pred njihovim očima i televizijskim kamerama defiluju u markiranim odelima, kravatama, cipelama , sa satovima za koje i laik zna da basnoslovno koštaju. Po meni NIKO. Ali gde su ti NIKO?....Ipak .. možda.... samo u mojoj glavi.Da ih ima - oglasili bi se valjda, ako od pretrpljenog stresa (kojem lekari pridaju veliki značaj ) nisu naglo zanemeli.

       Posadiše Krkobabića ( zašto baš njega? ) ili se on sam nacrta pred kamere kako bi nasmejan izrazio zahvalnost pokornim i prezrenim podanicima- citiram: „ zahvaljujem radnicima i građanima koji svesno prihvatiše i žrtvovaše deo svojih primanja za bolje sutra". Kao da je narod neko pitao - a ne anestezirao lažnim obećanjima pa onda uspavanog oglobio. A i čije sutra ? Verovatno njegovo i onih oko njega, pošto je na one koji mu omogućiše da uvek bude nasmejan ( retko se to viđa i kod mladih ) očigledno zaboravio. Računa da mu njihovi glasovi ubuduće neće trebati pošto će on do tada biti pun ko brod.

      A o kakvom boljem sutra on priča?- kad i deca već znaju da u ovoj zemlji, kako stvari stoje, ni ono što je  danas nije sigurno.

     Ne znam da li je njegova zahvalnica nekog odobrovoljila, mene sigurno nije .Naprotiv- izazva bes.

     Ne dam svoje pare ! Sve što imam pošteno sam zaradila i odavno državi vratila dug. Red je sad na njih. A i imaju od čega. Samo što ptičjeg mleka nemaju.Doduše, možda su i to nekako stvorili , ali kriju ko zmija noge , kao što kriju basnoslovna primanja što tamo gde rade , što tamo gde - dodatno zarade.Da ne govorim o stanovima ,vilama, vikendicama i kvadraturi istih.Tek ari i hektari. A, devizni računi diljem zemljine kugle.Ogrezli  i neosetljivi.

       Zato- NE DAM PARE!  koje mi oteše nekakvim dekretom i nalozima spolja. Dekrete ne volim – nalogodavce još manje. Ponavljam, NE DAM SVOJE PARE.........

ALI KO ME PITA?

 #
ON ŠIZI
panicnadezda | 19 Novembar, 2014 12:33

                                               

  Mesecima unazad - svako jutro - on šizi.

  Šizi i ona , ali od njega.

  Počinju u sedam.

Na prvi udar čekića, bušilica, testera, iritantni zvuk metala, škripu i struganje….skače iz kreveta ko da ga je guja ujela , nezavisno od toga kad je legao, a nikada to nije rano. Naprotiv . Smatra da je vreme  provedeno u krevetu izgubljeno. Uzalud ga mole da legne ranije , kako mu rano ne bi bilo prerano. Ne vredi . Brani se činjenicom da preko dana ne može ništa uraditi od zaglušujuće buke iz komšiluka pa zato troši noćne sate , narušavajući sebi zdravlje i uobičajeni životni ritam. Dakle,oni u sedam počinju sa radom , a on u sedam skače . Dogurao je do toga  da im štopuje vreme. Tačno zna kad su počeli - juče su zakasnili deset minuta , prekjuče na vreme , danas u sedam i pet i tako svakodnevno.Preskače uobičajen jutarnji ritam-umivanje ,brijanje i etc.Neupristojen u pižami sa nakostrešenom kosom od besa, kreće ljutito , ljut i na ukućane što se mire sa onim što ne mogu promeniti.

 " Ovi, časti mi - nisu normalni. Pošizit ću od njih. Jesi li primetila da samo u ranu zoru toliko lupaju? Najveću buku prave od 7h – 9h. I mrtve bi probudili da je groblje bliže. Potom se malo primire , prave pauzu za doručak - šta li? , a onda testerišu do kasnih večernjih sati , ali ne tako bučno kao ujutru, a ništa ne odmiče. Namerno - kad ti  kažem.(Hoće reći, da su se urotili protiv njega koji je navikao na mir i tišinu pa sad sve čine kako bi ga u cik zore izbacili iz kreveta). „Ogolili onu metalnu skalameriju koja kao avet zvrnda u centru grada.To će se i završiti na tom skeletu, kad ti ja kažem - tek da plaše ljude. Nikada oni to neće završiti. Napisali rok- mart mesec. Kako - da ne? Možda će biti u martu, ali ko zna koje godine.(Hoće reći one, kad zahvaljujući njima, njega više ne bude bilo). Nema šanse.Ovo ti je rad koji je  sam sebi cilj . Rezultata nema. Još da prave nešto od čega narod ima koristi – recimo, tržni centar ( obožava ih )- ma ne . Ko šiša narod. Prave hotel ko da ih ima malo, kao da su oni koje imamo prebukirani  ili kao da se  sprema invazija na Beograd pa da im pokažu smeštajne kapacitete kad nemaju šta drugo. Na svakom koraku načičkali hotele koji zvrndaju prazni. Fali im samo još jedan, koji njemu zagorčava život.“ Itd.itd.

      Ma daj - kaže ona. Ne mislim da to rade - oni -već on. ... Koji bre on?... Pa znaš, onaj koji nije krao bogu dane, već stvorio imetak, pa sad hoće da ga oplodi kako bi porodici obezbedio sigurnu budućnost.....i... ne završi.

        Ti to nešto na moj račun, je li ?....Ljutito sasu :Malo ti ovoliki stan , na ovakvom mestu , sa ovakvom infrastrukturom. Pljuneš  i  sve ti je tu. Žao ti što nisam krao , što mi nisu pravili sačekuše, što me nisu ucenjivali  i provlačili kroz prljave novine. To bi ti se dopalo je li ? Vidiš li kako koknuše Beka  koji po tebi nije krao dane. ..... Ma šalim se čoveče –reče ona ,mada od viška ne boli glava ( promrmlja sebi u bradu). Da bi amortizovala bes, omače joj se, pa mu predloži šetnju u rano jutro dok radnicima malo ne splasne elan. Za čudo prihvati , valjda zbog viška adrenalina.

       Krenuše. Maršrutu bira ON.... Snima i referiše. Šta sam ti rekao?- hostel , hotel ,hostel , hotel , i   o v d e   hostel –neverovatno!   Reci sad nešto….  Stvarno , začudi se ona. Pojma nije imala da niču i gde ih ne bi očekivala, mada to i nije sfera njenog interesovanja. Takve stvari retko zapaža . Zato je ON  tu .Ništa mu ne promiče.Svaku promenu u centru grada registruje. Kad ga upita kako mu to polazi za rukom?... odgovara – ja sam rođeni Beograđanin i veliko šnjofalo..... Ma nemoj –ona će-

Jeli to isti onaj Beograđanin koji  ne prati vremensku prognozu pošto bolje zna kako će vreme biti u njegovom gradu od onih kojima je to posao?... Isti onaj koji uprti kišobran , obuče gunjaš  da se ne bi smrzao kad krene oluja….isti onaj koji usput poseje kišobran jer nije bilo potrebe da ga širi…..isti onaj koji zbog gunjaša mokar do gole kože dođe kući i potom se prehladi - pa proklinje nebo što ga je izneverilo.

      Ti to nešto na moj račun?…… Ma jok – kaže ona , ali ako ti je odnekud poznato  , šta da se radi….. Duhovito – ON će , sa ironijom u glasu…. Pre bih rekla tužno, ali mani to.        

  Hajmo kući - za razliku od tebe čeka me million  obaveza.

      Vraćaju se , ali kobno gradilište zaobići ne mogu.Ispred gradilišta čovek – deluje upućeno. Priđe mu ona i pita…. Recite mi molim vas kad će ovaj zemljotres prestati. …     Kakav zemljotres gospođo ? zblanuto pita čovek….. Vi možda ne znate , ali svaki put kad  bušite time čime bušite mi mislimo da je zemljotres koliko nam se trese zgrada pa krenemo da sklanjamo važne stvari i razmišljamo gde da se sakrijemo. Doduše, sad smo malo oguglali pa se plašim  da pravi zemljotres nećemo prepoznati-što ne bi bilo dobro.

Žao mi je gospođo,ali mi imamo rok….moramo da radimo…. Bravo!-upravo me taj rok zanima. Hoće li biti gotovo u martu kao što ste napisali…. Pa, znate - kad bi radili bez prestanka 24 časa  nema šanse da se završi u martu…. Ona reče - pošteno ,nema šta , ON jedva dočeka – IDIOTI  nikad oni to neće završiti kao što sam ti rekao.

 P.s dok ovo kucam zove me da mi kaže – evo opet lupaju- čuješ li ih. Navede i alatku sa kojom to čine. Naučio razliku.Opterećen čovek nema šta.

 #
POŠTAR
panicnadezda | 10 Novembar, 2014 15:48

                                                      

      Danas, kad ugledam poštara, prođe me jeza  i  streknem. Obavezno pljucnem i kažem  pu- pu  kao da mi je (zlokobna)  crna mačka presekla put. Ako mi ide u susret podignem pogled visoko ili ga skrenem ustranu, kobajagi , nisam ga videla. Ako zvoni na interfon u vreme kad uglavnom obilazi klijentelu, ćutim.Ne pada mi napamet da mu otvorim vrata.Zašto bih kvarila sebi dan u rano jutro? Ionako mi ništa lepo ne donosi . Samo štancuje: danas račune za telefon ,sutra ili prekosutra račun za struju, potom infostan, pa Sbb – ne mogu svega ni da se setim,a znam da ima još. Pa da ,užas, setila sam se –porez na stan , pa sudski pozivi sa odrezanom kaznom po pet –šest hiljada, što nije neko imao Bus- plus, ili je prešao na crveno, što moram priznati činim i ja ,a tek moji momci…. stalno. Doduše, ja nikad nisam platila kaznu, niti bih, ali oni po par puta iskeširaše državu ili nekog drugog.Ne znam ko se masti sa tom vrstom harača, a i svejedno mi je pošto nikom više ne verujem.

       Da-imam poštansko sanduče, zaključano, sa rupicama na sredini da se može videti otprilike šta ima unutra. I tu imam razrađenu taktiku.Ako se šareni, znam da su to reklame.Pokupim smeće i bacim. Ukoliko se beli- ne diram,  uvek mogu da se vadim da mi računi nisu blagovremeno dostavljeni ,što mi je jednom i pošlo za rukom. Tako ja ,ali ne i ON. Ne samo da redovno prikuplja račune  već mazohistički,a u odnosu na mene sadistički, referiše šta je stiglo, a šta tek treba da stigne, iako zna da me to dovodi do ludila, pa ih kao najveću dragocenost slaže na vidno mesto kako se, reče ,zbog mog nemara i odvratnosti prema računima ne bi zagubili . Nikako da ukapira da to što ON naziva nemarom, ustvari predstavlja bes. Prosto ne znam kako baš takav čovek zapade meni. Ne samo da ne izbegava poštara, već mu je za svaki slučaj dao i broj svog mobilnog tel. kako se, ne daj bože, ne bi dogodilo da neka pošiljka, koja zahteva potpis, bude vraćena ako mi t.j. ON nije kod kuće.

        Eto nedavno.Krenuli  u šetnju- njegov telefon zvoni. Zdravo prijatelju-kaže ON, ornim glasom. Šta ima novo danas? Pomislim da je neko od naših stvarnih prijatelja na vezi, pa prisluškujem. Ko zna šta se desilo ( svakodnevno čujete neke loše vesti )- pa se više lepom ne nadate. Nastavlja : “ Kažeš zatvoren koverat “-od koga je pita on? Čim čuh koverat - posta mi jasno . Poštara ne čujem ,ali njega da.” A.... od penzijskog-pa dobro ništa strašno, siguno me obaveštavaju kolika će mi biti penzija kad mi smaknu ono što su naumili. Otvori slobodno-pročitaj pa mi kaži, da se baš ne vraćam kući zbog toga. Odjednom  bi– šta kažeš ?-  šta ,bre, dugujem ,koliko  –o s a m hiljada!u kom roku ? “Elem ,da ne gnjavim. Glas mu naprasno utihnu. “ Zamisli – govori meni-traže mi da im vratim osam hiljada koje sam dobijao po privremenom rešenju više nego što mi pripada po konačnom”.O kakvom privremenom i konačnom rešenju ti pričaš-pitam ja?

      “ Podneo sam zahtev da mi izdaju konačno rešenje – neću valjda ceo život da budem na privremenom”. Poludeh. Da ne gnjavim-  izgovorih što nije za priču.

       Reče samo da sutra mora ići u socijalno- što mene dodatno iziritira. Šta ćeš tamo? Učini mi se sa zahvalnošću u glasu odgovori - da mu je” plemenita država” dala varijantu da dug otplati u roku od osam meseci. Inače, zaboravila sam reći da pripada onim retkima ili je možda jedini koji-----

  smanjenje penzija i plata razume - kako bi jadna država stala na noge. Ja ne . Opravdala bih sve ,pod uslovom da se to odnosi na one koji ovu državu očerupaše , pa sada čerupaju nas da bi je kobajagi spasli.

      Pardon. Ispade, ne volim poštare.Nije baš tako. Nekada davno, ali ne toliko koliko se čini, radovala sam im se. U to, ne tako davno vreme poštari su vam bili maltene kao članovi porodice. Uz to i glavni abronoše.Znali su sve o svima. Donosili pisma, čestitke, ponekad i poklone od rođaka iz daljine i zahvaljujući tome bili veoma  informisani. Nije vam trebala dnevna štampa. Podrazumevalo se da uđu u kuću  gde ih je po pravilu čekala čašica ljute koja bi brzo razvezala jezik i poslovni sastanak pretvorila u privatno ćaskanje i trač do trača.

        Znači bilo je to u ono vreme  dok su se pisala, slala i dobijala pisma, kad su se danima birale, pisale, slale i dobijale  novogodišnje čestitke , kada se iščekivalo i sanjalo, kada je svet bio siromašniji za sve ono što danas ima ,a danas ostao bez onog što je nekada imao-druženje,bliskost,romantiku.

  Bilo je to- ne tako davno vreme, kada deca kao moj trogodišnji sestrić Lazar bistrog  oka i prebrzog skoka ,  koga inače obožavam , nisu ni znali šta je kompjuter,mobilni  i  tablet sa kojima on rukuje kao da ih je  sa posteljicom iz majčine utrobe dobio u miraz. Čudo jedno.

 

 

 

 

 #
SVE PADE U VODU
panicnadezda | 05 Novembar, 2014 18:13

                                       

      Opet ja. Dosadna sebi, mogu misliti Vama. Najradije Vas ne bih zamarala, ali moram. Kako da prećutim da sam Vas branila od svih ,  najteže od sebe. U poslednje vreme, posebno. Štampa, komšije, poznanici, rodbina, prijatlji. Svi isto. I to baš meni kao da ja imam neke veze sa Vama.Možda zato što sam Vas , na njihovo čuđenje,pošto znaju da  nisam glasala za Vas par puta uzela u zaštitu. Gunđaju - vidi  njega, vidi mu ženu, šta mu rade sinovi, uprkos činjenici što je samo jedan u igri, za sada.

      Stvarno ne znam šta je sa ljudima. Umesto da se pozabave sopstvenim jadom, sve oči uprli u Vas i Vašu porodicu. Doduše, mrko merkaju i one koji  iz skupštinskog restorana, sa cenama kuhinja za beskućnike, izlaze svakog dana sve puniji i puniji - da, baš, ne kažem, deblji. Mogu se  uvrediti .

      Ali Vaša porodica  je složna, na okupu - hvala bogu, pa im valjda to bode oči. Kamo sreće da su i druge takve. Bes i zavist- šta li? Meni se recimo to sviđa. Negde to pomenuh  pa me verovatno zato uzeše na nišan. Kao da im nije dosta što nemaju pojma kako će preživeti, što su jedva uspevali  i pre nego što im skresaše onih deset posto - za  spas države. Jok. U strahu od budućnosti -   krivicu svaljuju na druge ili u Vašem slučaju, drugog.  Najobičnije kukavice. Umesto da se uče na Vašem primeru. Da ste Vi kukali tako, dok ste krčili put otuda odakle krenuste do toga gde stigoste, ništa ne bi bilo sa Vama. Za divljenje,najiskrenije. Bar po mojim aršinima - iskonskog karaktera. Dakle, branila sam Vas, a, nije mi išlo baš  lako, da budem iskrena.

     Zašto sam Vas uopšte branila?

     Valjda zbog one narodne - pljuni gore pa na sebe. Većina to zaboravlja, ali ja pamtim. Tako sam vaspitana, šta li. A , Vi ste, ipak, gore. Teško je i gore, znam, ali je mnogo gore -  dole. Znam, kao što ste i Vi znali dok niste došli gore. Niste gladni, porodica vam je sita, ne mislite kako ćete se grejati, šta ćete doručkovati, ručati  i večerat , kako ćete platiti režije, poreze i ostalo. Žena i deca su Vam podmirena. Zlobnici kažu ih-a-ha. Ja kažem – bar neko. Ali ja znam, da ono što je bilo juče ne bude uvek i danas i da, nažalost,  nikada noć ne zna kakvo je jutro čeka. Zato uživajte dok možete. Sve je relativno. Za moj ukus i previše.

      Dakle,  gde sam Vas lako branila.

      Grobar!

      Pa šta? - odgovaram ja.

      Kamo sreće da sam radila kao kasirka u EDB-u, imala bih veće prinadležnosti i bolelo bi me uvo kad bi neko rekao-kasirka. Šta  drugo da se kaže onima koji ne znaju koliko je inspirativna grobna tišina i kakav je to neiscrpan rasadnik ideja. Potom, ono što i ptice na grani ponavljaju…

      Ni fakultet nema .

      Svašta. Čak i da sumnjam u Vašu diplomu,što mi normalno ne pada na pamet- isto bih odgovorila. Koji će mu đavo – kažem ja? Meni moja ništa  nije donela izuzimajući more neprospavanih noći i nagradu sa kojom ne mogu ni samu sebe prehraniti, a kamoli nekog - pride. Još kad je skrešu….. No neću o tome. Zar Tito nije bio bravar? Teško poverovati- priznajem, ali  to mu pripisaše, pa mu  uprkos tome ceo svet dođe na sahranu. Koliko mi se čini i Rokfeler je krenuo sa dna, pa mu se ime izgovara sa strahopoštovanjem.

      Šta dalje kažu?

      Vidi nju, molim te! Na koga mislite - upitah ja?, a znam da je u pitanju Vaša i naša Prva dama ( upravo je na ekranu, gde kamera zumira njen stajling u Šanelu ). Lice joj jedva okrznuše, ali i to kratko preletanje bi dovoljno da se vidi koliko se prolepšala. Vedra i nasmejana - zrači. Deluje bezbrižno. Lepo je videti bar nekog takvog u moru sumornih, namrgođenih lica. Prenesite joj moje komplimente. Ne delim ih iz učitivosti, još manje snishodljivosti.

       Šta sa njom – pitam ja?

       Kako šta? – vidi je kako je obučena . Lepo joj stoji –odgovaram. Šanel !.... Normalno, Šanel, deluje otmeno. Ukapirah- hteli su reći koliko to košta , a država propada. Besna i ženski solidarna, samo odbrusih… ne mislite valjda da u krpama sa buvljaka treba da krstari svetom i tako predstavlja našu zemlju. I dalje mislim ... ako cela država tone, neka to bude sa stilom. Što je ona, a mislila sam, sve mi, gora od jedne kabaste Mišel Obame.

       Ali......

       Uvek dođe to - ali. Kad presahnu reči . Pomenuše Verka za koga sam čak i od onih koji su radili sa njim, a nisu dobijali plate čula da je pošten. Pomenuše Vašeg sina, pomenuše nekakav karantin u skupom hotelu. Nazvaše to pritiskom i ucenom. Počeše da računaju, koliko je prosečnih plata otišlo za njih trideset, po tri dana kako bi glasali za Vašeg lepog sina da on postane gradonačelnik Kragujevca. Izračunaše koliko se gladnih usta, na duži period, moglo prehraniti za te pare. Upućeni, čak, rekoše kako će za izvesno vreme Kragujevac cvetati, kako će svi primati plate, da će se narodne pare o kojima  narod ne odlučuje arčiti na sve i svašta  kako bi se dokazalo da je Vaš sin ( zašto baš on ?- nemudro predsedniče )  pravi izbor.

       Zanemeh. Gledam filmove.Volim krimiće, ali karantin u hotelu i to kod nas i to zbog čega, me zaprepasti. Ostah bez reči, a i čemu bi koristile. Izgleda da ovo više nije Srbija, možda Sicilija, samo ja, ko Koštunica -nisam informisana. Sve pade u vodu Predsedniče. Ono što sam cenila kod Vas više ne igra. Nekako mi više nije tužno ni što ste rano ostali bez roditelja, ni što ste se sami probijali kroz život, ni što se čini da ste prirodni i neizveštačeni.  Navedeno je bio razlog što sam ponekad imala potrebu da Vas uzmem u zaštitu.Ne očekujem zahvalnost , a i ne branim  Vas više. Zašto bih? Ionako - kao što već pomenuh, nikad nisam glasala za Vas.

 

 

 

   

 #
«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13  Sledeći»