Categories
My Links
Generalna
TO NJOJ FALI
panicnadezda | 26 Januar, 2014 13:04

        Zamislite, pao sneg. U vreme kad  je  krajnje  vreme. Za razliku od njenih ukućana  i  većine prijatelja koji ga vole na razglednici, ona mu se istinski raduje.

Subota – dan za pijacu. Čovek kod koga kupuje sir i jaja , čeka. Još uvek ima dovoljno  i  jednog  i  drugog , ali ne može da odoli - snegu. Odlučuje da ide, pa će sledeću subotu preskočiti. Radosna ko dete što ide na sankanje , sprema se. Konačno , navlači zimske stvari. Perjanu jaknu made in Čajna - prvo. Nema bunde koja greje kao ona. Čak vam ni debeli džemper ne treba ispod nje. Ko furunica , šta da kaže. Na noge navlači čizme do kolena, podrazumeva se iste marke, ali nepromočive. Čudo je ta made in Čajna. Šta bi se bez nje?

Ushićena- uzima kola , pardon, kolica za pijacu i kreće. Pravi prtinu u dvorištu – prva. Samo njene stope u snegu. Kolica nosi na ramenu. Lakše joj je nego da ih vuče . Ispred zgrade vozni park kao  na sajmu. Načičkani  jedan do drugog kao da pešaci ne postoje. Sila boga ne moli.

Zaobilazi jedan , pa drugi , sve u nadi da će se negde provući, ispade i treći , na kraju sve njih. Umesto nadole, silom prilika put je odvede  dužim putem , prvo gore, potom dole. Naokolo, što je uvek mrzela .Kolica i dalje drži u vazduhu.U obližnjoj pekari vredna radnica slaže pogačice. Ugleda je. "Komšinice ovako rano ". Da , voli jutro , a i sneg je, reče - pa  pođe na pijacu.

Vidi  ona - kaže , ali se pita kako će kolica vući po snegu. Nije razumela , ubrzo hoće.

Polako krčeći put, sa kolicima na ramenu , stiže do pijace. Konačno, u prostoru za mlečne proizvode spusti ih i poče da puni  . Pade joj u oči da u  rano jutro, ono malo kupaca, sve  trpa u kese. Onih sa kolicima nema. Ona bogami svoja optereti – sirom, jajima, narescima koje tu kupuje  i produži dalje. Prodavci sa tezgama napolju rasčistili put, ali na brzinu  i  nedovoljno. Ali kad je već tu, bez plana kupi i ono što nije mislila.Vuče kolica ,ali teško. Pred  jednom tezgom  prokizlizaše  i malo zakačiše , hajde da kaže, cepnuše u cevanicu  čoveka u redu. Zna iz iskustva da to boli , ali on dreknu ko gromom pogođen. " Udari me bre ženo tu si baš našla da se parkiraš ". Pokajnički  ga okrznu pogledom  i  izusti - oprostite, molim vas . Deluje gospodski , ali bogami u  besu ni gospodstvo dugo ne traje. On njoj ti, ona njemu vi. Seti se slike u ogledalu na koje uvek baci pogled  pre izlaska i svog madeinčajna  izdanja pa se upita da li bi sama sebi rekla vi.  Zna da bi - svakako.

Mukotrpno se provlači  između tezgi zbog gomila snega sa strane. Odjednom pored nje kolos. Em , krupan, tek da ne kaže debeo, em na oba ramena natovario bagaž. Nema mesta ni za njega, a ne i za nju - pride. " Miči mi se bre sa puta " zaurla.  Poučena prethodnim iskustvom krenu u stranu, ali je težina kolica zanese i zamalo  završi na zemlji da je neko ne pridrža. Reče samo - da se mogla polomiti. Stvarno je mogla – sačuvaj bože!!!

U momenu shvati zašto je malo ljudi sa kolicima na pijaci. Čekaju da se raščisti sneg.

Pametno to njoj fali.

Zapazi samo vrednog  Moku Slavnića  kako pune  kese trpa  u svoj  parkirani " Mustang ". Pomisli na " Moku "  koji  živi sa njom i dok se ona bori sa snegom, prodavcima , preprodavcima, kupcima - spava snom pravednika. Uhvati je bes, prebroja preostali sitniš u novčaniku  i  pozva taksi. Oduševljenje snegom joj splasnu. Čeka drugu priliku.

       

 #
MOZDA NISAM NORMALNA
panicnadezda | 24 Januar, 2014 12:09

      Jure u Evropu. Nek šibaju , brate.Ja neću.

      Meni se ne ide. Znam za Ajfelovu kulu, Trijumfalnu kapiju, Jelisejska polja , Versaj, Sikstinsku kapelu, trg ovaj , trg onaj, nestvarne  Gaudijeve građevine ,dela Pikasa, Leonarda ,Mikelanđela i koješta još.  Retki od njih, znaju za grad na dve reke , Kalemegdan , porušene građevine -  nakon milovanja,, Milosrdnog  anđela(htedoh reći đavola) decu i odrasle koje isti pokopa. Sačuvaj nas bože njegovog milosrđa.

      Znam za  ,, Slobodnu Evropu ,, ponekad je slušam i načujem ponešto što nam se sprema. Čus,, Slobodna Evropa,,-kako da ne- finansirana  i diktirana od strane Amera. Namerno koristim taj izraz kao sitnu osvetu, malog i nemoćnog.  

      Dakle ONI  trče u Evropu. Nas koji ne bismo , a nije nas malo (što znam i što ne znam)  niko ne pita, još manje čuje.  Ne bih ja bila toliko protiv,da  sam sigurna da znaju da je to pravi put , a šta ako je stranputica? Čak i da je pravi put , pitam se poznaju li ga  dobro. Svaki put ima skretanja nalevo ,nadesno , pa okuke-- opasne ,manje opasne ,razna ubrzavanja  i usporavanja , pune  i  isprekidane linije. Bojim se zalutaće,a šta onda?

       Ovoga momenta , opet na tv-u. "Evropa nema altenativu ".Slažem se. Nemamo jabuke kao oni—njihove lepše , naše slađe. Tu i tamo poneki crvić,ali zar nije – što nije za crva nije ni za čoveka. Samo se bojim da će oni odlepiti za našim, a nama uvaliti svoje  genetski modifikovane, ako  već nisu . Na pijaci vidim neke nepoznate , čudne  sorte. I sa drugim jestivim proizvodima isto. Na izgled lepše u ustima gorče , uprkos silnim prelivima.

      Razmišljam o istoriji. Čija će se učiti ? Znam šta će biti sa Kosovom, ali hoće li biti Kosovskog boja , hoće li biti Kolubarske  bitke i Suvobora?  Ako nam otimaju Teslu i druge velikane što ne bi i to. Mozda  ni  Novak, na kraju neće biti Srbin kao što su probali da proture. On je veliki Srbin u najlepšem smislu,ali može im zasmetati , a oni mogu sve, uprkos njemu i nama. Milion pitanja – odgovora nema.

     Upravo ulazi šetajuca enciklopedija- ON. Verovali  ili ne toliko činjenica , čini mi se nema ni u Larusu,  ali u kući od toga vajde nema. Za sve zovem majstora koga , debelo plaćamo. Nije baš da ne zna da promeni sijalicu. Ume da uključi peći . Vrhunac majstorskog umeća postiže neki dan. Namaza sapunom gajtan za vodokotlić , još uvek voda ne šiklja.Svaki čas proverava i slavodobitno referiše- još radi. Začuđen  i  sam . Usto obožava alat. Godinu dana smo obigravali dok ga nije kompletirao. Kompletan, godinama skuplja prašinu i služi da se majstorima pohvali kako sve ima. No manimo to.

        Pitam ga-moramo li mi u Evropu?

       Jesi li ti normalna ? – obavezno, dodaje ON....... Zašto - opet ja.

       Kako bre zašto?

    Trebaju nam krediti,  putevi, pa slobodan protok robe i kapitala , radne snage, nekakva vojna alijansa- valjda da nas više ne bi bombardovali  i nadasve bolje ćemo živeti,ako ne mi ono barem oni iza nas –završava.

     Sve to, —besplatno—pitam u čudu? Pa da ,odgovori ON .Mislim, krajnje naivno ili-------možda ja, ipak nisam normalna.  

      Rekoše Šanticu zbogom.  Ja,, Ostajte ovdje,,-- I dalje znam naizust.

     

     

       

 #
IMA PARA - NEKA PLATI
panicnadezda | 21 Januar, 2014 12:06

      Nafilovali račune za struju. Udarili namet na svoje ,,bogato ,, stanovnistvo.Sve same sitnice. Jednom ovoliko ,drugom onoliko , trećem - ih- a -ha. Sa računima unesoše razdor u porodice. Tek da im ne bude dosadno. Znaju oni kako je davno Prust rekao, da dosada i besposličarenje  mogu biti izvor mnogih zala. Pa ko vele neka se zabave sobom. Pogodiše , ko retko šta.

       Zaboravi narod na njihove plate, mućke i prepucavanja.Prenesoše to u svoje domove, pogotovo oni koji se greju na struju i svaki kilovat  potrošnje okukaju.Nastaše prebacivanja.  ON  prebacuje  NJOJ– ti si kriva , ne isključuješ peći na vreme.( Podela rada). ON uključuje , a ONA isključuje.. ON  ujutru spava duže, ali ipak zna da ONA to ne radi na vreme . ONA - ranoranilac svoj deo posla obavlja  ko švajcarac, tačno u osam nula, nula. Onda  ONA  sinu – vidi koliko nas košta tvoje kupanje ,em ujutru, em uveče. Sin ne haje . Utripovali ste, kaže ? Uvek sam se tuširao dva puta ( među nama nije to tuširanje vec banjanje dok svu toplu vodu ne istroši) pa računi nisu bili takvi. Istina.

        Ministarka na tv-u  poručuje da su svi računi regularni .Kome ćete verovati ako ne ministarki. Kad je bilo ko od ministara lagao?  Oni ne znaju, a verovatno se ni vi ne sećate.

        Mozgaju, šta može biti. Setiše se kako im je električar, davno rekao da se struja može krasti. Sistem je od prilike takav da to može uraditi samo onaj koji stanuje  ispod  vas. Koliko se sećam, ubaci žicu u vas  strujomer i na taj način koristi deo vaše struje a, vi plaćate. Nema druge- biće da je to.

        Sjure se do strujomera. Gledaju u njega ko tele u šarena vrata . Ko zainat nailazi komšija ispod, koga inače ne mirišu i on to zna. Pita – šta to radite ? Tražimo žicu rekoše -uglas. Kakvu žicu ? – zblanu se komšija. Rekoše mu. Neko nam krade struju, a kažu da to može biti samo onaj koji je ispod nas. Posle kratke stanke valjda slažući kockice  ko je ispod,a ko iznad , skoči ko oparen. Vi to mene optužujete – tužiću vas za klevetu i besno odjuri. Normalno, nisu pronašli žicu pa se pokunjeni  vratiše u stan. Na tv-u ,račun gospođe iz Niša na million i nešto. Rekoše da toliko ne troši ni pet pekara. Nakon računa nasmejano lice ministarke poruči podanicima, da su se neke greške potkrale, ali da će sve biti ispravljeno. E , neće vala složiše se,ako njih  komšija tuži, a znaju da jedva čeka da im se osveti za prezir koji  ispoljavaju prema njemu, oni će  tužiti ministarku. Ona bar ima para,  pa neka plati.

 #
VALJA SE KUKATI
panicnadezda | 20 Januar, 2014 11:00

      Gle čuda. Da ne poverujete. Penzije celih 200 E. Dosta brate. I da im daju tri puta više zapomagali  bi do neba , a nebo ih čulo ne bi .Zna po sebi.Kuka i ona ,ali u tišini. Neki joj vrag ne da, da bude glasnija.A možda bi trebalo.

      Ima nešto u kuknjavi. Ima prijatelja koji stalno kuka na zdravlje, a zdrav ko dren. Njegovu krvnu sliku bi poželelo i dete, a tek sedimentaciju.Od njegove kuknjave vi se razbolite.Kad ga zamolite da prestane, on kobajagi  sebi u bradu,ali ciljano da ga dobro čujete promrmlja. "Bogami, valja se kukati, ,svi koji su kukali - veli ,dugo su ziveli".A, on ni manje ni vise utripovao stotku. Ako se našalite, da nije malo, on se naljuti jer ga baksuzirate.

     Medju penzionerima  najglasnije kukaju oni što imaju dosta. Pretpostavlja da bi predupredili one koji imaju manje, ili ništa-- da ne računaju na njih.Ljudi u mladosti mudro radili. Udomili se u profitabilne firme, kao i sada što se radi, preko moćnih rađaka i prijatelja i znali to da iskoriste. Naoružali se poslušnošću i servilnošću. Obilazili  i  mirisali svet o državnom trošku.Naslednike udomili na isti način i boli ih uvo. Izvinjava se onima koji su sopstvenim trudom došli do toga .Zna neke od njih,ali veoma malo.

       Penzioneri  koji  preživljavaju, zabavili se o svom jadu – protežu i rastežu crkavicu od prvog do prvog  pa i ne primećuju strance koji u kasnim godinama , čak i sa pomagalima za hodanje  obilaze svet.Priznaje, uvek osvrne za njima. Bez zavisti , ali- htela bi i ona.

Nije neinformisana. Prvo rekoše 200 e, potom svaki dan trube da se to nekom omaklo.Eto i juče. Probiše  uši od silnog pravdanja.Pita se samo kako to preživeše potencijalni penzioneri - ako preživeše. Možda se to i hoće.

Ko preživi – preživeo je.

 Ima tu nesto sumnjivo. Ko pročita  "Vikiliks" zna, da se prvo omakne, potom često ponavlja da se usadi u svest i narod navikne, a onda zada poslednji udarac.

Nadajmo se svemu

 #
PRVO RADNO ISKUSTVO
panicnadezda | 18 Januar, 2014 19:07

Sasvim slučajno, prilično mlada, krenuh da radim sa mladima. Doduše, na određeno vreme. Ali daj šta daš. Bez dinara u džepu i nikog iza leđa ne mozeš da biraš. Uzimaš šta ti se nudi.

Preliminarni razgovor sa pomoćnikom direktora. On u odelu sa kravatom, ja u farmerkama. On sa debelim iskustvom iza, ja bez njega. Upoznaje me sa školom i njenim učenicima.

 Valjda da me ohrabri, reče: – Ovo je prilično problematična škola sa problematičnim đacima.

Kako? – pitam iako sam načula da važi za kaubojsku.

       Znate – kaže on – nažalost mladi profesori, posebno profesorke, sa suzama u očima vrlo brzo pobegnu glavom bez obzira ( verovatno misli i na mene, pa me unapred teši ).

Zašto?

Đaci su nemogući, ne poštuju autoritete, poneki ,ponekad potegnu nož u obračunu, a bilo je i pucnjave. Htedoh ga pitati sta on radi tu i ko ga drži na tom mestu, ali progutah. Ko moli ne pita onoga koga moli, bar ne u početku.

Ne brinite – kažem – ja sam od tvrdog materijala, a što se suza tiče, njih sam zaledila još u ranoj mladosti. Pitam se samo zašto vasi đaci umesto suza prolivaju bes iz sebe i na one oko sebe. Mladi ništa ne rade bez razloga. Oni samo reaguju na nepravdu, loš tretman i grehe odraslih. Znam, mlada sam, a bila sam još i mlađa.

Znači, prihvatate? – kaže on.

Isprovocirali ste me, ne samo da prihvatam, već imam nameru i da trajem – kažem ja.

Steže mi ruku, požele sreću, reče – Vidimo se sutra - a znam da ne veruje da ću se pojaviti.

Sređujem misli i razmišljam šta ću obući. Iz studentske klupe sam iznela dvoje farmerki, par majica i jaknu. Da kupujem nemam od čega. Da pozajmljujem nemam vajde. Prilično sam mršava – tuđe bi landaralo oko mene i izazivalo podsmeh. Odlučih – biću šta jesam, obući ću šta imam. Ionako smatram da lepe stvari doprinose lepšem izgledu, ali ne i autoritativnosti. Naoruzaću se rečima i ćutanjem, ako zatreba. U mom kraju kazu – progovori da vidimo ko si… Videćemo…

Spremna sam. Odoh u farmerkama. Po godinama ne mnogo starija od njih, po izgledu ne mnogo drugačija od njih, po oblačenju ista kao oni. Sa dnevnikom u ruci da znaju u kom sam statusu i obaveznim ,, Dobar dan,, ulazim u učionicu. Mnogo ih je. Niko ne ustaje. Polegali po klupama ko da  su u  birtiji. Pripremili taktiku i kreću sa testom. Znam, prošla sam to u njihovim godinama . Počinju horski uvežbano ,,auuuuuuuuuu,, pa onda ponovo ,,auuuuuuuuuuuu,, pa ,,uaaaaaaaaaaa,, itd.

Ne šokiram se, ne vičem, ne negodujem, pogotovo mi ne pada na pamet da napustim učionicu. Profesor test polaže na prvom času.

Biram ćutanje. U ćutanju polako pogledom prelazim preko njihovih lica da ih dobro upamtim. Odsustvo besa i moja mirnoća ih zbuniše. Graja utihnu, pređoše sa horskog na solo pevanje. Jedan će – Profesorka, lepo Vam stoje farmerke. Hvala – odgovorih – nemam para za haljinu. Drugi će – Lepa Vam je frizura. Zahvalih se i njemu sasvim ozbiljno, ignorišuci ironiju u glasu. Bilo je tu jos začkoljica koje su mi pomogle da otkrijem kolovođe. Znaću ja sa njima ako prođem probni balon. Prošla sam ga. Kupih ih poverenjem, poštovanjem, pažnjom i iskrenosću. Po sebi  sam znala  da mladi ljudi to cene.                               

Itekako su cenili. I danas -ponekog, ponekad, sretnem u blizini neke građevine. Prepoznaju me, setim se i ja njih. Njihove žuljevite ruke i pogrbljena ramena kod mene izazivaju tugu.

Bila je to građevinska skola.

 #
NISTA NEOBICNO
panicnadezda | 13 Januar, 2014 18:24

        Siđoh sa planine. Bolje da nisam. Grad ipak nije za svakoga ili dođe vreme kada to više nije. Za mene sigurno. Više me ne privlače svetla velegrada. A i kako bi?

        Čim kročih u grad, skopaše me problemi.

        Već na stanici. Pod okriljem magle naizgled krotki i dremljivi putnici skočise ko zveri. Jači preko slabijeg, mlađi preko starijeg, pojuriše da se dokopaju prtljaga. Gaze bez pardona, izvinite nisu upoznali, a verovatno  ni upotrebili. Lepi izrazi su arhaizam i znak slabosti. Dugo vec izgubili upotrebnu vrednost. Zapanji vas kad se ponekom omakne.

          Na taksi stanici isto. Krkljanac. Taksisti trljaju ruke. Biraju one što idu dalje. Mene odbijaju- kažu preblizu sam- ne isplati im se.,, Idi pešice reče jedan,,.Išla bih ja, ne bojte se, da mi nije torbe. Znate, ona je teža od mene.Ošinu me pogledom ,sumnjičavo zavrte glavom i reče da ne veruje.

        Pogodi me. Pogledah niz sebe,setih se odraza u ogledalu i zapitah , na šta li misli? Težinu ili karakter. Ovo prvo sigurno nije , prilicno sam lagana. A, opet, ako je ovo drugo, kako zna.

        Gužva se rasčisti. Stopiram prvi . ,, Gde ideš ,,- pita me. Znate, mi se na poznajemo, a čini mi se da nismo ni vršnjaci - nisam ja za vas ti. Pa kad nisi ti ,onda idi sa nekim koji će ti reci vi, zalupi vrata i odjuri.

        Čekam. Sledeći staje. Opet  ,,gde ideš ,,Ne reagujem. Koristim otvorena vrata i ulazim. Tek onda mu kažem adresu. Mrgodi se, ali šta će. Unutra sam. Znam, da bliže naokolo može biti dalje . Pokušavam da mu kažem kojim putem je najbrže, da ne gubi vreme, ali ne vredi.,,Promenili su signalizaciju, ne može tamo,,. Konačno, okolo, naokolo dok taksimetar otkucava ubrzanim tempom - stigosmo. Platih trostruku tarifu. Ščepah torbu i sada ja, bez hvala i doviđenja- nestah. 

        Ulazimo u zgradu. Ustvari, dvoje nas je, ali ovo je iz moje vizure. Uletela bih u stan samo da zaobiđem poštansko sanduče, ali ne da ON. Čovek jednostavno obožava poštu, iako van računa i reklama ništa drugo  ne dobijamo. Hajte, molim vas, ko danas gubi vreme na pisanje. Ali, ON mazohistički voli račune. Vadi jedan po jedan i referiše.  Ovo je od Sbb a, ovo je Infostan, ovo su telefoni, ovo je ovo, ovo je ono i poslednji grabi ko da mu život zavisi od njega. Evo je. Hoće reći, njeno veličanstvo - struja. Jedino to odmah otvara. U polumraku, dok ja kiptim od besa, on dešifruje brojke. Njegovo auuuu i prekoran pogled reče mi sve i dozlogrdi. Hteo je reći kako ćemo platiti  ( grejemo se na struju), ali ja zbrisah. Presede mi i planina.  

 .

 

       

          

 #
GOSPOĐA JE GOLA
panicnadezda | 04 Januar, 2014 19:22

Ode 2013. Nije mi žao. Bila je krajnje škrta. Prazna za mene.Sve sto sam štrbnula, uradih sama.

Na društvenom planu svašta i ništa. Hapsiše tajkune - ubrzo ih pustiše. Direktore raskrinkaše pa ih pokriše. Sudstvo ne radi , alibi za sve. Svašta . Ko treba da im naredi da rade ono zbog čega su plaćeni . Nisam to valjda ja. Ako kojim čudom jesam neka mi kažu. Radili bi oni meni ko bele lale i to trčeći. Nešto mi govori da bi sudstvo radilo da ih nije strah , a čini mi se da isti razlog i ove druge sprečava da  im narede.

      Potom odjeknu akcija ,, GROM ,, Prvo jedna, potom druga. Privedoše dilere - dokle ne znam.Znam samo da grom još nije nikoga udario. Pretpostavljam da čekaju sudstvo.Valjda će i oni nekad biti efikasniji, a opet mi se čini, da tek u ovom slučaju neće žuriti.

       Izbori. Boli me glava od njih. Te biće izbora, te neće ih biti , te vlada je dobra, te nije baš najbolja. Silni analitičari i umni ljudi prodefilovaše ekranima da nam objasne hoće li ili neće biti istih. Što se mene tiče, bilo ili nebilo ja ne izlazim. Znam da će ih zaboleti uvo,ali boli i mene.

       Potom ponovo šok .Dačić i Tači ( u tandemu)- kandidati za Nobela , a siroti Nobel se prevrće u grobu.  Oni se to šale, da ne kažem sprdaju sa nama , pa i celim svetom. Bilo, nebilo i samu kandidaturu ćemo  skupo platiti.

       Iz moje perspektive to nam donese 2013.g. Što se mene tiče pamtiću je samo po broju koji čak i onima koji nisu sujeverni deluje zlokobno. Hvala bogu ode u zaborav.

       Nisam je ispratila iz kuće. Pobegla sam.Poželeh da omirišem Crnu Goru , ali ni za živu glavu neće ON. Poodavno mu se zamerio crnogorski turizam. 

       U neka bolja vremena uplatismo letovanje. Sedam dana Petrovac ,sedam dana Budva. Za nas dvoje, našeg sina i moju majku.U Petrovcu prođe kako- tako. Hotel okej, ali na plaži sve mu smeta. Stalno kuka. Šta je ovo, šta je ono...Ovaj prcvoljčić od obale nazivaju plažom. Skrljala se cela Crna Gora . Ne može čovek ni da se ispruži.Ni ljudski suncobran nemaju, a naplaćuju ko oni na Azurnoj obali. Dobro deru ovi tvoji ,a pojma nemaju o turizmu.Sve što imaju priroda im dala...........

Stigosmo u Budvu. Ne među prvima, već prvi. Prazan hotel. Dobismo ključeve od jednog apartmana u hotelu"Aleksander" Čovek  skoknuo od Petrovca do Budve pa se od "dugog" puta umorio i malo prileže. Ubrzo  skoči ko oparen " šta ovo tutnji " - Ne znam,odgovaram.Meni da uvale.....,hoćes li ti ili ja?Ne rizikujem. Uzimam ključeve i krećem. Za mnom ON- složio facu sačuvaj bože (ko ga ne zna pomislio bi svašta ). Za njim moja majka i naš sin. Cela delegacija. Prilazim šefu recepcije i krećem - Gospodine, ja sam Crnogorka, ON nije. Teško kapira naš mentalitet. Ako nećete da mi do kraja života zvoca kako Crnogorcima treba zakonom zabraniti da se bave turizmom, daćete nam drugi  apartman. A šta fali ovom- jado?--šef će.

    Ništa, samo od buke tu nema ni sna ni mira ,a ja sam došao na odmor i dobro to platio, reče ON- dodatno iziritiran onim jado.Iz straha da ne izazove svađu presekoh ga pogledom.Ne zna on da to jado nije pogrdan izraz već svakodnevna uzrečica i pošalica. Kod šefa proradi zemljačka solidarnost i uz opasku da to što se malo čuje verovetno potiče od frižidera i zamrzivača koji su smešteni ispod tog apartmana,"" ali zemljače do sada se vala niko nije žalio do ti. Ali pošto je gospođa zemljakinja evo vam ključevi od  apartmana pa sami izaberite".  Izabrasmo - najbolji.Odahnuh , ali nakratko.

       Do kulminacije dođe u restoranu udljenom 10 - 12 metara od plaže . Sedosmo da malo odahnemo. ON zove konobara . Traži jelovnik. Konobar skenira od glave do pete i zaključuje -- ne može. Šta bre, ne može ? -- pita ON zaprepašćeno.  Ne može --veli konobar . Zašto moliću ?- --Zato što je gospođa gola. Kako ?- budim se ja ( na sebi imam kupaći kostim iz jednog dela , maltene, do grla zatvoren i  ešarpu prebačenu preko ramena , stila radi ). Konobar uporan ostaje pri svome, da sam em ja gola , em da je i on t.j. gospodin u gaćama, a po pravilima kuće u kojoj radi( tik uz plažu)  takvi  gosti se ne smatraju pristojnim i ne mogu biti usluženi, a on pravila kuće neće prekršiti. Mrtav-ladan pokupi jelovnik ,dunu puholj od cigareta i bez žurbe ode. ....Od muke pukoh u smeh.ON me gleda u čudu kao da nisam normalna.

Svi ste vi ludi-konstatova . Dodade

J.... ti ja crnogorski turizam-- pa da me mole  neće me više videti  

     Nešto me žacnu. Krv nije voda.Tebe.... da mole! Pa TI ,ustvari oni ( misleći na crnogorce ) i kad treba  ne mole.Pre će platiti nego zamoliti. 

      2014. dočekasmo u Srbiji. Na planini smo. Imamo sobu i polupansion. Hrana dobra, ali zato grejanje kad se kome ćefne, nema pravila. Čas radi, čas ne radi. Negodujemo, ali badava. Šta ćemo sad? pitam ga ja. Ovo nije crnogorski turizam.

    Sve ti je to isto - odgovara ON i iskupi se.

 #