Categories
My Links
Generalna

« MOZDA NISAM NORMALNA | UKUSI SE MENJAJU »

TO NJOJ FALI
panicnadezda | 26 Januar, 2014 13:04

        Zamislite, pao sneg. U vreme kad  je  krajnje  vreme. Za razliku od njenih ukućana  i  većine prijatelja koji ga vole na razglednici, ona mu se istinski raduje.

Subota – dan za pijacu. Čovek kod koga kupuje sir i jaja , čeka. Još uvek ima dovoljno  i  jednog  i  drugog , ali ne može da odoli - snegu. Odlučuje da ide, pa će sledeću subotu preskočiti. Radosna ko dete što ide na sankanje , sprema se. Konačno , navlači zimske stvari. Perjanu jaknu made in Čajna - prvo. Nema bunde koja greje kao ona. Čak vam ni debeli džemper ne treba ispod nje. Ko furunica , šta da kaže. Na noge navlači čizme do kolena, podrazumeva se iste marke, ali nepromočive. Čudo je ta made in Čajna. Šta bi se bez nje?

Ushićena- uzima kola , pardon, kolica za pijacu i kreće. Pravi prtinu u dvorištu – prva. Samo njene stope u snegu. Kolica nosi na ramenu. Lakše joj je nego da ih vuče . Ispred zgrade vozni park kao  na sajmu. Načičkani  jedan do drugog kao da pešaci ne postoje. Sila boga ne moli.

Zaobilazi jedan , pa drugi , sve u nadi da će se negde provući, ispade i treći , na kraju sve njih. Umesto nadole, silom prilika put je odvede  dužim putem , prvo gore, potom dole. Naokolo, što je uvek mrzela .Kolica i dalje drži u vazduhu.U obližnjoj pekari vredna radnica slaže pogačice. Ugleda je. "Komšinice ovako rano ". Da , voli jutro , a i sneg je, reče - pa  pođe na pijacu.

Vidi  ona - kaže , ali se pita kako će kolica vući po snegu. Nije razumela , ubrzo hoće.

Polako krčeći put, sa kolicima na ramenu , stiže do pijace. Konačno, u prostoru za mlečne proizvode spusti ih i poče da puni  . Pade joj u oči da u  rano jutro, ono malo kupaca, sve  trpa u kese. Onih sa kolicima nema. Ona bogami svoja optereti – sirom, jajima, narescima koje tu kupuje  i produži dalje. Prodavci sa tezgama napolju rasčistili put, ali na brzinu  i  nedovoljno. Ali kad je već tu, bez plana kupi i ono što nije mislila.Vuče kolica ,ali teško. Pred  jednom tezgom  prokizlizaše  i malo zakačiše , hajde da kaže, cepnuše u cevanicu  čoveka u redu. Zna iz iskustva da to boli , ali on dreknu ko gromom pogođen. " Udari me bre ženo tu si baš našla da se parkiraš ". Pokajnički  ga okrznu pogledom  i  izusti - oprostite, molim vas . Deluje gospodski , ali bogami u  besu ni gospodstvo dugo ne traje. On njoj ti, ona njemu vi. Seti se slike u ogledalu na koje uvek baci pogled  pre izlaska i svog madeinčajna  izdanja pa se upita da li bi sama sebi rekla vi.  Zna da bi - svakako.

Mukotrpno se provlači  između tezgi zbog gomila snega sa strane. Odjednom pored nje kolos. Em , krupan, tek da ne kaže debeo, em na oba ramena natovario bagaž. Nema mesta ni za njega, a ne i za nju - pride. " Miči mi se bre sa puta " zaurla.  Poučena prethodnim iskustvom krenu u stranu, ali je težina kolica zanese i zamalo  završi na zemlji da je neko ne pridrža. Reče samo - da se mogla polomiti. Stvarno je mogla – sačuvaj bože!!!

U momenu shvati zašto je malo ljudi sa kolicima na pijaci. Čekaju da se raščisti sneg.

Pametno to njoj fali.

Zapazi samo vrednog  Moku Slavnića  kako pune  kese trpa  u svoj  parkirani " Mustang ". Pomisli na " Moku "  koji  živi sa njom i dok se ona bori sa snegom, prodavcima , preprodavcima, kupcima - spava snom pravednika. Uhvati je bes, prebroja preostali sitniš u novčaniku  i  pozva taksi. Oduševljenje snegom joj splasnu. Čeka drugu priliku.

       

 #
Add Comment
Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me