Categories
My Links
Generalna
SUZE 2 ( RAME ZA PLAKANJE )
panicnadezda | 18 Jul, 2014 17:16

      Nije više zaboravljala ključeve. Doduše retko je uveče izlazila, izuzimajući vikend. Za razliku od njenih vršnjakinja koje su te dane koristile za diskoteke i provod sa momcima, njen  vikend je bio  rezervisan za  „ Plićak „. Kako im je objasnila radilo se o  kafani  u Zemunu koja je imala živu muziku.Jednom je tamo odvela sestra i njoj se dopalo. Sada je odlazila sama.Uživajući u novostečenoj slobodi zauzela bi sto, naručila sok ili dva i veče provela slušajući muziku.Sa mnogo stolova kafana je retko kad bila popunjena tako da je na čuđenje osoblja i stalnih gostiju sedela sama . Njen stav je govorio da joj društvo ne treba.Po njenoj priči samo jednom se dogodilo da naiđe na nasrtljivca sa kojim je našla način da se izbori . Naizgled krhka ( u suštini jaka ) samo ga je oštrim glasom  zamolila da se udalji - kako ga ne bi slomila . Nije morala da ponavlja. Rešenost u njenim očima, pripitog gosta je udaljilo od stola, a kod prisutnih koji su čuli izrečeno izazvalo salve smeha. Smejali su se i oni kad im  je prepričevala događaj. Na pitanje dečakove majke – a , šta da se nije sklonio ---odgovorila je kratko- slomila bih ga po cenu života.  

      Govorila je da će ceo život - svaki vikend provoditi u “ Plićaku”.Smejali su se. Nije verovala  kad bi neko od njih rekao da je to samo prolazna faza i da je život predug da se svede na jedan “ Plićak” Na njeno kako znate, dobijala bi odgovor – znaćeš i ti.

      Dogodilo se. Prestala je da odlazi  tamo . Ceo repertoar je naučila napamet i više joj nije bilo zanimljivo. “ Plićak “ i “Slomiću te “ je danas nezaobilazano  u evociranju uspomena.

     Bila je lepa.Sa osmehom koji  i danas obasja lice , lepim očima , tananim strukom i predivnom bistom, mamila je uzdahe momaka. Tu i tamo bi prihvatila po neki poziv . Ukoliko bi to potrajalo toliko da podrazumeva veću bliskost – bežala bi. Govorila bi da  svi oni ( misleći na muškarce ) žele samo jedno, a ona na to nije spremna.Obavezno bi dodala da je rođena u pogrešno vreme. Sa nevericom , ponekad i netrpeljivošću je odbacivala tvrdnje dečakove majke da će se jednom , odnekud, pojaviti onaj koji je, takođe, rođen u” pogrešno vreme” Nije verovala…………….

Plašila se i nade.

     Jačala je ,ali sporo. Raspoloženje joj je često osciliralo. Kad je bila u plus fazi  obasipala ih je neopisivom pažnjom i ljubavlju. Minus faza je tražila rame za plakanje. Imala ga je.

     Od rođenja uskraćena za roditeljsku ljubav , svoju nije zamrzla. Nesebično je delila---- bratu , dečaku kog je čuvala ,njima koje je zavolela, onima kod kojih je prepoznala patnju , onima  koji su delili dobrotu,kao i onima koji su za istu bili uskraćeni , kao ona.

     Odrasloj  već , falili su roditelji. Od majke više nije očekivala ono što ova nije umela dati. Požele da upozna oca. Podržaše je sa strepnjom. Plašili su se povratka . Kao što su se pribojavali-  vratila se razočarana i uplakana . Kroz plač im ispriča da ga je teško našla , da se nimalo nije obradovao , da su kratko razgovarali , da se celo vreme vrpoljio i plašio da  ga neko ne vidi sa njom, pošto on živi u malom gradu- šta bi rekao ženi  , kako bi objasnio sinovima . Nijednom se, reče, nije upitao kako je njoj, kako i sa kim živi , treba li joj nešto, a njoj je trebalo samo malo pažnje , osećaj da nekom pripada i da nije odbačena. Bez reči je prigrliše i podmetnuše rame za plakanje.

    

      

 #
SUZE 1
panicnadezda | 16 Jul, 2014 11:00

   Tu i tamo i danas plače.  Ne kao ranije i ne toliko. Potoci  suza  ostaše sećanje na tegobno detinjstvo i ranu mladost. Danas je srećna koliko to može biti samo onaj koji  nije verovao u sreću.

    Kod njih je došla sa nepunih 17 godina. Bila je samo jedna u nizu koja se javila na oglas mladog para za čuvanje dečka od 11 meseci dok su roditelji na poslu. Ponuda je u to vreme bila primamljiva – stan, hrana i 500 dinara džeparca. Za nju posebno. U roditeljskoj kući , gde je očuh imao glavnu reč za nju nije bilo mesta. Majka se javno  nije protivila . Želela je da bar sin iz druge veze raste uz oba roditelja. Ćerka je podsećala na greh iz mladosti . Odrekla je se. Prvi posao joj je našla kad je imala 16 .god.Pored škole koju je redovno pohađala čuvala je dete jedne profesorke. Nije dugo trajalo.Profesorka , bez osećaja za ljudsku prirodu, tananu kao njenu, časnu i istinoljubivu- uvredi je. Osetljiva na nepravdu,  istom već pogođena- napusti ih.

     Dođe kod njih. Ali ne odmah.

    Na oglas se javilo puno , uglavnom starijih i sa više iskustva.Majci nije promaklo da je od svih zainteresovanih jedino ona poklonila pažnju detetu- i bila nagrađena njegovim osmehom. Instiktivno je znala je da je ona - ona prava. Uprkos tome ( nažalost ) odluku prepusti njemu. Otac dečaka dade prednost godinama i lepoj priči . Odabra zanimljivu, obrazovanu gospođu od manira (poreklom ruskinju) koja je obožavala Čajkovskog .Useli se kod njih iako je imala svoj stan. Sa sobom useli omiljenu literaturu , ploče i nešto posuđa .Njima neobično, ali iz poštovanja prema godinama ne rekoše ništa. Dominantna po prirodi pokuša da nametne pravila- kako u vaspitanju , tako i u ishrani deteta. Usprotiviše se ,  ali ne presudiše. Razlaz usledi nakon komentara komšija da dete ne prihvata gospođu i da plače celo vreme dok su roditelji na poslu . Izvinjavajućim tonom pokušaše da se lepo raziđu.Nije vredelo. Kultivisano ponašanje i lepi maniri nestaše. Upoznaše pravo lice gospođe.

Nije im poželela više sreće sa drugom osobom  . Naprotiv.

     Pozvaše devojku. Iznenađena i obradovana dođe.Nije očekivala, reče- svi traže zrelost , iskustvo ili bar jaku preporuku . Ona nudi samo sebe. Sramežljivo sa suzama u očima presvučenim tugom izli svoju dušu……

     Rođena u Beogradu, kao vanbračno dete  , do polaska u školu rasla kod  babe ( majčine  majke ) jedine svetle tačke u njenom životu čiju dobrotu i pažnju nikada neće zaboraviti .Drugu ljubav nije upoznala. Majčinu nežnost nije osetila, oca nikad videla. Zna samo da živi u unutrašnjosti Srbije  da ima porodicu  koja  ne zna za nju . Želela bi da  ga upozna , bar  da zna kako izgleda , bez ikakvih pretenzija na ono što ima i što pripada njegovoj porodici. Osnovnu školu je pohađala u Beogradu gde je živela sa majkom, očuhom i znatno mlađim polubratom.Nije se osećala dobro. Očuh  grub i sumnjičav , majka hladna , brat mali , ona uplakana i nesrećna . S tugom je posmatrala decu koja su nakon poslednjeg zvona ,za razliku od nje, radosno  trčala kući.  Bez imalo zavisti pitala se kako to izgleda. Ona nije žurila . Znala je da njen povratak nikoga neće obradovati izuzimajući možda, malog brata. U očuhovom stanu čekao je njen krevet i suze bez glasa. Osećala se suvišno . Izolovana i usamljena – mnogo je plakala .

    Uz izvinjenje  što ih opterećuje kroz suze zamoli za oproštaj.Kaza da ne zna šta joj bi- kada ni  babi nije sve rekla iako baba sluti da nije srećna.

    Nije imala simpatiju , o dečku nije razmišljala – odlučila je da se ne zaljubljuje. Njeno rođenje i veza njene majke joj je dobra pouka. Nikada neće napraviti grešku  jer ta greška one koji iz nje poteknu čini nesrećnima. Sopstveno iskustvo joj nije neophodno . Za sreću treba biti rođen pod srećnom zvezdom , što sa njom nije slučaj. Izgovori  još teže stvari ,ali to osta među njima.

  Znali su za bol , prošli kroz njega-  i znali kako u mladosti boli. Prigrliše je .  Osvoji ih tugom preosetljivog  bića , kupi iskrenošću  i odavno već iščezlom čestitošću. Prepoznaše je i na neki način usvojiše kao osobu sličnu sebi. Ukazaše joj poverenje  koje nikada nije izneverila.

     Preselila se kod njih. Prigrlili su je i ona njih. Obožavala je bebu i beba nju. Naučila ga da hoda , hranila , mazila. Svi su je zavoleli - preko prijatelja i poznanika  do komšiluka. Njeno ime se pominjalo kao sinonim za odanost , iskrenost i dobrotu. Sporo se oporavljala od nanetih nepravdi . I dalje se ponekad budila sa natečenim očima. Znali su da je plakala. Kod majke je odlazila kad poželi da vidi brata. Majka je navratila samo jednom valjda zbog sramote i griže savesti.

     Stalno prekorevana i unapred osuđivana od strane očuha, možda i majke -nepotrebno  se izvinjavala .Nervirala ih je time, ne zbog njih, već nje radi. Molili su je da to ne čini. Ukazali su joj apsolutno poverenje . Dali potpunu slobodu , ali ne i ona sebi. Mogla je da ode kad hoće i da se vrati kad poželi. Znali su da neće pogrešiti. Ipak jednom se i to dogodi ,ali na njenu štetu. Umesto u krevetu , majka dečaka je prilikom odlaska na posao zateče na stepeništu ispred ulaza u stan. Promrzla, dočekala jutro- kao u nekoj bajci o zlim gazdama. Zgranuta prizorom  upita--šta radi tu ? Plačući- objasni da je redovni autobus pobegao, sledeći dugo čekala , ključeve zaboravila, a pošto nije bilo svelta u stanu nije htela da zvoni  iz poštovanja prema njima.

   Izvinjenje nije prihvaćeno . Dečakova majka reče da bi ona to pre nazvala nepoverenjem u njih i njihovu reakciju, da je morala da ih probudi  što ne bi bilo prvi put . Ionako se na svaki trzaj dečaka bude.Mogli su to jednom i zbog nje uraditi. To je tek pogodi . Ridajući pobeže u svoju sobu , majka ponese patnju  na posao. Ali tu nije kraj………….

 

 #