Categories
My Links
Generalna
FEJSBUK
panicnadezda | 29 Jun, 2016 16:22

 

Godinama je trajalo. Stariji  jedno, mlađi drugo - ona ni da čuje. Moli da ne bacaju reči u vetar. Ne vredi. Priča se ponavlja. Stariji  traži da otvori Fejsbuk, koji on odavno ima, a i većina  -  isplati se, kaže. Mlađi neće ni da čuje …. Nisi luda …. Šta će to tebi? Ko veli to je samo za mlade i mlađe od mladih, kako bi po celu noću gledali slike i slali poruke.

Verovatno ga ni danas ne bi imala da joj se svakodnevna zvocanja i prebacivanja zbog visokih računa na fiksnoj telefoniji, ne popeše na glavu. U to vreme nisu vladali androidi, paketi, vajberi, i Whats Appovi (ako se tako kaže),  kao danas.

 A njeni rođaci rasejani. Većina u drugoj državi,  neki na drugom kontinentu. Red da ih ponekad čuje. A, red papreno košta. Ukoliko nemate štopericu u ruci, impulsi vrtoglavo rastu. Ponekad, kad  zovete, zaboravite najvažnije, jer vam je mozak usmeren na impulse. Muka živa. Kad stigne vreme za plaćanje - dođe vam da skočite kroz prozor, što vam, normalno, ne pada napamet. Zato se dovijate. Ako znate da ste prekardašili, najlakše vam da sakrijete račun i okrivite poštara da je isti zaturio. Uradite to jednom - pa vam cviknu vezu.  Više to ne radite, ali pratite šta drugi rade - sa kim razgovaraju, tj. špijunirate. Znate da nije lepo, ne liči na vas, ali ponekad čovek mora i ono što prezire. Telefon beleži pozive, ali se lako brišu. Znate po sebi. Mnogo puta ste obrisali tragove. Zato olovku u ruke, list hartije i načuljite uši. Prisluškujete. Na osnovu imena ili tona kojim se priča znate da li je poziv iz lokala ili vani. Kad vas napadnu da mnogo trošite, papir na sunce pa vi napadnete njih. Oni vama …Opet ti sa tvojima….A vi njima ….. Ma nemoj…a  ko je pričao…. Recimo sa Hrvatskom, jer stariji ima tamo rođake ? Ili ako je broj iz unutrašnjosti, znate da je mlađi. Zvao neku cicu. A kad se sa cicom priča nikad kraja razgovoru. Ne daj bože da izbije požar ili nekom pozli, išli bi u komšiluk da molite za pomoć.

Onda vas oni proglase za špijuna, što vas duboko povredi, jer to ne činite iz zadovoljstva već nužde  i kao epilog svega – svađa.

Starijeg nije briga što mu prisluškujete razgovore (među nama rečeno, nema tu šta ni da se čuje) ali, bogami, mlađi  koji strogo drži do privatnosti - zapanjen da je prisluškivan - pošizi. Počne da drži predavanje. Kreće sa našta to liči.... Onda mu vi kažete …. Kakva, bre, privatnost pod roditeljskim krovom….. Toga u naše vreme nije bilo….. Mogle su samo misli da se kriju, sve drugo je bilo na izvolte - transparentnije  nego danas …… Tek kad se napusti roditeljski dom, kreće se sa privatnošću..

Onda vam on kaže da su se vremena promenila, kao da ste slepi, nemi ili gluvi, pa ne znate (nažalost u masi stvari na gore) , pa vam kaže da ste zastareli što kategorički odbijate, jer nikako nije tačno i on to zna, ali mora nekako da vam vrati zbog špijuniranja. I koješta još…..Dok ne zaćutite….

Onda vam prekipi. Tražite da vam otvore Fejsbuk profil da vidite ima li kakvog ćara od toga. Hoćeš vraga. Mlađem se i ne obraćate pošto je on protiv. Kažete starijem. On vam odgovara da je upravo počeo, ili je u toku, ili samo što nije završio partiju šaha, koju, razumećete, ne može da prekine. Ne razumete, ali hajd..Tako danas, sutradan isto, da bi vam na kraju rekao da to uradite sami pošto ste išli na kurs, pa da zna na šta je bacio pare.  H e j …  Vaše pare. Čovek broji da su i one njegove.  No manimo to. Pitate ….  Kako?.. ..Odgovara lako i polako - korak po korak …. Prateći uputstva.  Ljuti ste. Zainatite se i krećete. Sve poštujete. Korak po korak, pa na početak …Opet korak - po korak….ponovo početak. Treći put isto, korak po korak – napred ni korak. Teže nego što ste mislili.

Onda se setite Aleks. Za nju je sve mačji kašalj pa i to. Ne zna šta ne zna, a skoro da nema, šta ne može. Član Mense, a koeficijent inteligencije na vrhu Mense.

Dotrča Aleks  -  uradi - tap, tap,tap i postajete član planetarne mreže fejsbukovaca. I ne samo to. Ponovo Aleks - tap, tap, tap i vi dobiste blog da se šalite i kad vam nije do šale.  U početku ne znate šta ćete ni sa jednim ni sa drugim. Ne vidite ni neku korist. Ali par rođaka se brzo javi. Umesto telefona sada se dopisujete. Onda vam postaje jasno ono o čemu je stariji pričao, mada više  pored Vajbera i nije naročito važno. Onda napravite listu prijatelja. Ne volite taj izraz, štaviše, alergični ste na njega, jer skrnavi suštinu značenja te reči, ali ko ste vi da menjate svetska pravila? Prilagođavate se, nerado.

Ali svi su izgledi da niste naročito prilagodljivi, jer vam nakon izvesnog perioda zbog vaših šala, neko ko ne zna za šalu, blokira blog. Tri meseca ne možete da vidite u čemu ste grešili. Zovete Aleks upomoć. Vaš lični haker priskoči kao uvek -  tap, tap, tap i vaš blog za zbilje i šale ponovo proradi. Srećni ste – zahvaljujući Aleks. Upozoriše vas da ne koristite ključne reči. Još uvek nemate pojma na koje reči misle, ali izbegavate imena.

 Dovoljno.

P. S  -  sve o čemu govorite je odavno zastarelo , ali koga briga.

 

 #
SMARAČI
panicnadezda | 24 Jun, 2016 13:15

 

Kako da funkcionišete kad vam besana noć bane na vrata. Nemoćni da se suprotstavite, pustite da prespava kod vas , a vi zoru dočekate budni. Nije lako. Kad se prekine prvi san , drugi teško dolazi. Ako još ustanete , eto belaja. Ako progovorite , san je još dalje . Ni šaka  tableta za spavanje ne bi pomogla. Onda vas napušta želja za snom  i vi skačete iz kreveta. Ostavite noć da se baškari u vašim posteljama.

A vi ?...

Šta vi? – noć provedete pod okriljem noći, bilo  na terasi ili u nekom kutku gde se dum, dum i tutanj bizona iznad vas - manje čuje. Ustvari , nisu to pravi bizoni , što je svima jasno - ali vama se tako čini. To su oni novi klinci koji na stari način , ali sa novom muzikom ( škripom) uzvicima i vriskom , daleko od smarača ( roditelja ) - nešto slave. Znate za to. Bili ste nekad mladi, da ne kažemo – balavi, što bi u ovom slučaju bio pravi izraz.

Ali u vreme kada ste vi bili mladi takve žurke su se pravile tamo gde nije bilo - ne samo vaših - već ni drugih smarača. A i one koji su vam gunđali za sve i svašta, niste tako zvali. Danas je taj izraz odomaćen. Doduše , vi ga nikada niste usvojili. Jednostavno vam ne leži. Ali drugima leži. Čućete ga u kući, komšiluku , Parovima , Farmi  , Skupštini. Takoreći sveprisutan i tamo gde mu nije mesto. Recimo u Skupštini. Ali šta će ljudi , imaju i oni decu, a na deci ostaje svet. Treba toj deci pokazati da brinete o njima , ako nikako drugačije, onda bar koristeći izraze koje oni koriste. Najeftinije, a efektno. Umilite se mladima i furate dalje. Neko bi rekao smešno i nedolično, misleći na narodne tribune , kao da su izronili iz kupusišta , a ne  iz naroda, pa sve narodno koriste kao svoje.

Uostalom ….

… Nisu oni zaduženi za vaspitanje. Samo bi im još to falilo, pored iscrpljujućeg celodnevnog sedenja, nekad i dremanja u skupštinskim foteljama. Nije to lako -  ma šta ko mislio. Uvek isto - zamara. Niko da im postavi pitanje - kako " mučenici " izdržavaju ? Bilo bi lepo čuti njihov odgovor. No, briga novinare za njihove muke. Misle puni buđelari  rešavaju sve probleme. Što bi se reklo – malo sutra. Zbog takvog razmišljanja nam je i mladež takva . Zatrovana parama , psovkama , tučama , golotinjom i prostaklukom. Van onih koje im društvo nameće - nemaju uzore , a instiktima mladosti osećaju da ono što im se nudi nisu   - UZORI. Zato su dezorjentisani , ljuti i……..besni…..

Roditelji okupirani  presipanjem iz šupljeg u prazno - nemoćni. Profesori  u olinjalim odelima i pocepanim čarapama  -  takođe. Ne imponuju . Ni jedni ni drugi. Nema keša , a bez keša nema ništa .

Zato kad skupe malo keša, neočekivano i nenajavljeno, lakim koracima mladosti skoknu u stan iznad vaše glave da se malo provesele i u veselju utope svoj bes. Na muku vama. Žrtvovali bi vi jednu , možda i više noći, kako bi nadoknadili delić onoga što im pripada, da ih nije mnogo. A tamo gde je mnogo stvari se brzo otmu kontroli i svašta može da se desi. Recimo požar ili poplava . Znate iz iskustva . Išli ste vi na žurke. Neke i organizovali. Zato trpite malo , pa još još malo ,a kad noć odmakne, a intezitet skoči - nerado okrenete 192.

 Dođu. Malo popričaju , malo priprete i nastane muk. Za vas prekasno. U mozgu nastavlja  - dum , dum , dum. Širom otvorenih očiju dočekate jutro.

Otvorite ulazna  vrata, kad tamo zalepljen list hartije - format A4 . Ispisan od vrha do dna. Lepo i čitko. Zadivite se. Naslov -  vas dirne - osloviše vas, sa poštovane komšije. Sledeća rečenica  u kojoj policajce  , nazvaše kerovima ( što ste prvi put čuli )-  vas nasmeje , izvinjenje zbog narušavanja javnog reda i mira - izazva grižu savesti, poziv na razumevanje grešaka mladosti  koju ste i vi nekada imali vas taknu. Ponosni ste . Sjajna je mladež . Mislite nije sve izgubljeno. Ali , nažalost - završnica pokvari sve ……šteta. Da nije nje možda bi se vi njima izvinjavali . Ne može da se prepriča zato je u celosti prenosite – Drage komšije, sutra između 12h i 14h smo slobodni da nam popušite …..

U potpisu - vaši sunarodnici (originalno).

Stvarno šteta.

 

 

 #
BIZNISMENKA
panicnadezda | 15 Jun, 2016 14:27

 

Nema više mira, a svi su izgledi neće ga ni biti . Postade deo prošlosti o kojoj će pričati onima koji dođu posle njih….. da znate, kako je bilo lepo, dok je bilo mirno. Izbiše im adute da  se hvališu,  onim čime su se nebrojeno puta hvalil - kako žive u srcu grada , a čuju samo kapi kiše , cvrkut ptica i tu i tamo glasove operskih pevača kad zbog vrućina otvore  prozore na pozorištu. Stigoše uzurpatori. U oba slučaja bahati. Kako oni koji do para dođoše ovako ili onako, pa misle da im je  zbog para mesto u srcu grada, tako i oni puni keša, kojima keša nikad dovoljno, pa hoće još više.

U  oba slučaja nemir.

 Prvo stiže graditeljka  -  posle nje biznismenka. Neuobičajeno  - žene. Dokaz da su se vremena promenila, da žene uzimaju stvar u svoje ruke, a  muškarce  bacaju u senku , ukoliko muškarci  iz senke ne vuku konce .  

 Sve je moguće.

 Graditeljka još nije završila , a počela je - pre godinu dana.U  njenom slučaju najstrašnije je prošlo. Još uvek struže u svom stanu, ali direktno ne ugrožava druge, ako izuzmemo atak na slušni aparat, koji nesviko na takve zvuke - trpi.

No, tu ima i nešto lepo. Održa obećanje . Na proširenim terasama posadi šumu koja je podseti na Amazonsku džunglu - neprohodnu , gustu , visoku. Još malo sakriće celu zgradu - pa će oni preko  puta nje dobiti  utisak da žive okruženi prašumom. Oduševi je. Reče komšijama da joj se šuma sviđa, kako bi joj oni sa podsmehom odgovorili da to nije nikakva šuma, već najobičnija barska bambus trska ili hit dekoracija skorojevićkog  haj sveta, kojima ukrašavaju terase, kako bi iza njih sakrili sebe od onih spolja. Zaklela bi se da bambusi, pa čak i barski tako ne izgledaju , ali nema veze – sviđa joj se. Kad se probudi  i baci pogled kroz prozor , učini joj se da živi  usred džungle . Ako ne šara pogledom okolo, vidi samo to. Lep osećaj.

Ali stiže ... gde ja stadoh ti produži. Stvarno se produži . Stiže biznismenka , pardon, pre bi se zbog stava koji zauze - reklo šerif. Ozbiljna , neuverljivo samouverena  i službena.Predstavi sebe kao vlasnicu stana koji godinama unazad, zvrji prazan, menja vlasnike , ali ne dobija stanare.Takav mu usud. Ko god ga kupi , kreće u juriš . Kreči , maže , premazuje - onda u promet.

Ko laka ženska.

Podrazumeva se za više keša.

Ova reče da će tu živeti. Predstavi sebe kao estetu koja drži do svake sitnice. U tom stilu kaza da joj se sviđa zgrada  -  gospodski deluje - što je tačno - ali samo spreda, pod uslovom da druge strane ne gledate . Njih ne pominje . Drugima promače ,njoj - koja  čita između redova – ne . Zna za jadac. Reče komšijama da ta tu noćivati neće. Ako ne bude tako neka je pljunu. U protivnom biće kapa svim stanarima. Ko u mafijaškim filmovima - kapa familija.

Prate šta radi. Za nju ništa novo. Sve što i oni, pre nje. Majstori  kreče, mažu, zamazuju. Rekoše deset godina rade za nju. Zna se u kojim slučajevima neko za nekog radi toliko dugo. Samo kada je biznis u pitanju. Žena kupila - da bi preprodala. Ali njih ne bi bilo briga za njene planove da nju nije briga šta oni rade. Nameće  pravila , a još ni nogom nije kročila da valja.

Smeta joj veš na terasama - nije estetski  , smeta joj boja hodnika - nije otmena , smeta joj svetlo - u modi su led sijalice , nema reflektora - moraju biti , gde je kamera koja beleži svaki korak , crnu coklu ne može očima da vidi - odvratna joj je.

Bez pitanja sastruga istu da bi je na zahtev komšija vratila nazad.

Plaha i nekontrolisana. Kreće u rat sa komšijama. Ljuti se na decu koja joj skidaju papirić sa prezimenom zalepljenim na interfon. Napada prvog komšiju koji pojma nema o čemu priča - zašto prepada njene goste pitanjima gde će?

Ispostavi se da nije taj.

Pređe na drugog , koji takođe, ne beše taj.

Uhvati trećeg. Konačno taj (sva sreća što postoji taj ) jer pored drugih miševi bi kolo vodili, a oni ne bi ni  primetili. Ali taj ne da na sebe . Vraća milo za drago.

Odgovori joj - da će uvek svakog pitati ko se smuca po ulazu ko muva bez glave, kao taj njen . Može da bude terorista ili mudžahedin, ne daj ti bože! Preporuči joj da kao sav normalan svet  napiše ime i prezime i stavi na vrata, kako se oni koji je traže ne bi okolo smucali ko vucibatine  i izazivali sumnju stanara, već pravo na njena vrata. Usto je zamoli da mu se skine sa vrata.

Kakve vucibatine? Znate li vi ko je to bio?...pita ga ona... Komšija joj  odgovara da nema pojma i da ga ne zanima. Ali ona ne staje, želja da fascinira je prejaka, pa mu kroz poluotvorena vrata njegovog stana, dobacuje kako je imao čast da se sretne i nažalost u lošem svetlu predstavi - ambasadoru koji je došao da iznajmi njen stan. Nije mogao otrpeti-reče , pa joj kaza - valjda  ambasadorovim šoferom, luda ženo. Ambasadori stanuju u ambasadama , a ne kod tebe.

U želji da nešto popravi , pokvari, a najverovatnije zastraši - svejedno - dade o sebi par informacija  više . Došla je sa Dedinja - kaza komšiji,  tonom koji on opisa  , ko da je sišla sa Olimpa - gde bogovi prebivaju. Na Dedinju su njeni čuvali Tita. Na komšijine reči da joj to i nije neka preporuka, pošto je komšiluk većinom četnički – izvuče  poslednju kartu i baci na sto ......

Svi njeni rade u BIA-I.

Ko veli sad vidite ......

A oni smrznuti od " straha"...čekaju...

 

 

 #
U MEĐUVREMENU
panicnadezda | 03 Jun, 2016 13:51

Danima ne miruje. Nemir joj unese termin od pet do osam. Više bi joj odgovarao onaj Dačićev od 24 - 5 . Lakše bi teklo. Zagine na nekoj svirci do ponoći , a onda osvežena, opuštena i punih baterija - krene na randes. Da ne govorimo ,koliko noć može biti  inspirativna. Ne bi morala da pravi koncept o čemu - pred svitanje - ćaskati sa premijerom. Samo  bi došlo. Šteta. Nosila se mišlju da zamoli premijera da promeni termin, ali je preduhitri izjavom na teveu da on u to vreme nema vremena. Dačić voli noć, što premijeru ne odgovara, ako baš nije neka vanredna situacija koja zahteva rad noću, kao ona u Savamali. Ionako u toj akciji on nema angažman. Angažuje druge da završe ono, što smeta budućnosti - ne njemu.

Udžerice  i straćare  - hajte molim vas! Zar to ruglo treba da ruži grad, koji iz dana u dan prima sve više turista.

Svakodnevno ih viđa u centru , doduše, većinom inostranu gerijatriju, ali ni gerijatrija sa takvim sećanjima ne treba da ide na onaj svet, kad krene tamo. Zar nije lepše da ponese sećanje na bajkovitu maketu i temelje koje za istu udariše i koja oslikava ono što će biti za slikanje - makar kad bilo. To što se napravi malo više frke – nema veze. Ionako je sve bilo bespravno, kako reče premijer.Ovi koji tvrde drugačije, kako je bilo legalnih objekata, kao i onih prijavljenih za legalizaciju, verovatno izmišljaju, samo da bi njemu sa dobrim namerama i vizijom budućnosti - napakostili.

 Ako je istina to što pričaju  -  gde su dokazi? Crno na belo - kako sud traži - ako ovde gde mi živimo, uopšte ima sudova . No, nešto sumnja u to. Na papiru i platnom spisku - da , ali na delu - bogami - ne . Zna po svom slučaju . Više i ne pamti kad je podnela zahtev za ispravljanje nepravde, ali godinama ništa. Kad pita za predmet, svaki put je šetaju. Prebačen je odgovaraju -  jednom tamo - drugi put onamo, samo da ne rizikuju. Sad više i ne zna gde je? Zato više ne zove. A i ne veruje im. Kako da veruje onima koji iz straha da ne presude po pravdi, ne presuđuju nikako. Pitaće premijera,  on sigurno zna. Kad ga sluša - a retko ga sluša - dobro sluša. Uvek se sa zavišću čudi -  kako na sva pitanja zna odgovor, a ne bi morao znati. Drugi ne znaju , a bave se time.

I to će morati da ga pita.Podrazumeva se - delikatno. Recimo , da li namerno bira te što bira, koji ništa ne znaju , dok njega ne pitaju? A , čini joj se, svi su takvi. Usto, mnogo ih je. Nemoguće da u toj gužvi bar jedan nema svoje Ja, koji bi u ime tog Ja - poturio svoju grbaču , a ne uvek premijerovu sa čijim se imenom ili funkcijom poštapaju. On im je alibi za svaku reč.

 Da li je moguće da ne vidi zamku?

 To vam je ono, u slučaju da nešto krene naopako, što se zna desiti neće, ali hipotetički posmatrano, ne sme zanemariti , sva bi krivica bila njegova. Rekli bi - besite njega  - mi  nismo krivi.

Nemoguće da je toliko naivan. A možda i jeste. Mora upamtiti, da ga, za njegovo dobro, i to upita – ako bude hteo da čuje.

 

Kad ozbiljnije razmisli svašta mora da pita. Zna. Krenuće sa pitanjem kad će joj vratiti ono što je njeno , a oni koriste kao da je njihovo? Izračunala je celih 1500 e , do sada. Nadovezala bi se na tekst u Blicu, koji joj diže temperaturu, u kome zavidni , možda i gladni  novinari, staviše na uvid narodu, kome i na miris obične pljeskavice u prolazu, pljušti voda na usta - koliko bifteka, ramsteka , zubataca, jastoga, kavijara i koječega još  ide u njihov restoran , o trošku onih koji za njih glasaju - kako bi samo izglasanima bilo dobro.

Zamolila bi ga da se sa svom gungulom ne lomata po kasarnama,  gde planira da ih vodi, kako bi uštedeo. Jeftinije , a i zdravije da spavaju u svojim krevetima , a umesto toga - zakine bifteke, ramsteke, jastoge, kavijare i ostalo – na kojima će mnogo više uštedeti, pošto bi predstava sa kasarnom trajala samo par dana , a krkanjac ( izvinjava se na izrazu- ne da joj se drugačije ) bez prestanka.

 Vidi se po njima.

No, ona se svađa , dok vreme izmiče. Neko joj reče da već hiljade njih čeka na audijenciju. Mora žuriti. Prvo napisati , napisano kovertirati, kovertirano odneti na poštu i isto poslati preporučenom pošiljkom sa povratnicom, kako bi znala da je stiglo na pravu adresu.Nema improvizacije.

U međuvremenu mora sastaviti spisak pitanja za premijera, kako bunovna ne bi nešto propustila.

 #