Nema više mira, a svi su izgledi neće ga ni biti . Postade deo prošlosti o kojoj će pričati onima koji dođu posle njih….. da znate, kako je bilo lepo, dok je bilo mirno. Izbiše im adute da  se hvališu,  onim čime su se nebrojeno puta hvalil - kako žive u srcu grada , a čuju samo kapi kiše , cvrkut ptica i tu i tamo glasove operskih pevača kad zbog vrućina otvore  prozore na pozorištu. Stigoše uzurpatori. U oba slučaja bahati. Kako oni koji do para dođoše ovako ili onako, pa misle da im je  zbog para mesto u srcu grada, tako i oni puni keša, kojima keša nikad dovoljno, pa hoće još više.

U  oba slučaja nemir.

 Prvo stiže graditeljka  -  posle nje biznismenka. Neuobičajeno  - žene. Dokaz da su se vremena promenila, da žene uzimaju stvar u svoje ruke, a  muškarce  bacaju u senku , ukoliko muškarci  iz senke ne vuku konce .  

 Sve je moguće.

 Graditeljka još nije završila , a počela je - pre godinu dana.U  njenom slučaju najstrašnije je prošlo. Još uvek struže u svom stanu, ali direktno ne ugrožava druge, ako izuzmemo atak na slušni aparat, koji nesviko na takve zvuke - trpi.

No, tu ima i nešto lepo. Održa obećanje . Na proširenim terasama posadi šumu koja je podseti na Amazonsku džunglu - neprohodnu , gustu , visoku. Još malo sakriće celu zgradu - pa će oni preko  puta nje dobiti  utisak da žive okruženi prašumom. Oduševi je. Reče komšijama da joj se šuma sviđa, kako bi joj oni sa podsmehom odgovorili da to nije nikakva šuma, već najobičnija barska bambus trska ili hit dekoracija skorojevićkog  haj sveta, kojima ukrašavaju terase, kako bi iza njih sakrili sebe od onih spolja. Zaklela bi se da bambusi, pa čak i barski tako ne izgledaju , ali nema veze – sviđa joj se. Kad se probudi  i baci pogled kroz prozor , učini joj se da živi  usred džungle . Ako ne šara pogledom okolo, vidi samo to. Lep osećaj.

Ali stiže ... gde ja stadoh ti produži. Stvarno se produži . Stiže biznismenka , pardon, pre bi se zbog stava koji zauze - reklo šerif. Ozbiljna , neuverljivo samouverena  i službena.Predstavi sebe kao vlasnicu stana koji godinama unazad, zvrji prazan, menja vlasnike , ali ne dobija stanare.Takav mu usud. Ko god ga kupi , kreće u juriš . Kreči , maže , premazuje - onda u promet.

Ko laka ženska.

Podrazumeva se za više keša.

Ova reče da će tu živeti. Predstavi sebe kao estetu koja drži do svake sitnice. U tom stilu kaza da joj se sviđa zgrada  -  gospodski deluje - što je tačno - ali samo spreda, pod uslovom da druge strane ne gledate . Njih ne pominje . Drugima promače ,njoj - koja  čita između redova – ne . Zna za jadac. Reče komšijama da ta tu noćivati neće. Ako ne bude tako neka je pljunu. U protivnom biće kapa svim stanarima. Ko u mafijaškim filmovima - kapa familija.

Prate šta radi. Za nju ništa novo. Sve što i oni, pre nje. Majstori  kreče, mažu, zamazuju. Rekoše deset godina rade za nju. Zna se u kojim slučajevima neko za nekog radi toliko dugo. Samo kada je biznis u pitanju. Žena kupila - da bi preprodala. Ali njih ne bi bilo briga za njene planove da nju nije briga šta oni rade. Nameće  pravila , a još ni nogom nije kročila da valja.

Smeta joj veš na terasama - nije estetski  , smeta joj boja hodnika - nije otmena , smeta joj svetlo - u modi su led sijalice , nema reflektora - moraju biti , gde je kamera koja beleži svaki korak , crnu coklu ne može očima da vidi - odvratna joj je.

Bez pitanja sastruga istu da bi je na zahtev komšija vratila nazad.

Plaha i nekontrolisana. Kreće u rat sa komšijama. Ljuti se na decu koja joj skidaju papirić sa prezimenom zalepljenim na interfon. Napada prvog komšiju koji pojma nema o čemu priča - zašto prepada njene goste pitanjima gde će?

Ispostavi se da nije taj.

Pređe na drugog , koji takođe, ne beše taj.

Uhvati trećeg. Konačno taj (sva sreća što postoji taj ) jer pored drugih miševi bi kolo vodili, a oni ne bi ni  primetili. Ali taj ne da na sebe . Vraća milo za drago.

Odgovori joj - da će uvek svakog pitati ko se smuca po ulazu ko muva bez glave, kao taj njen . Može da bude terorista ili mudžahedin, ne daj ti bože! Preporuči joj da kao sav normalan svet  napiše ime i prezime i stavi na vrata, kako se oni koji je traže ne bi okolo smucali ko vucibatine  i izazivali sumnju stanara, već pravo na njena vrata. Usto je zamoli da mu se skine sa vrata.

Kakve vucibatine? Znate li vi ko je to bio?...pita ga ona... Komšija joj  odgovara da nema pojma i da ga ne zanima. Ali ona ne staje, želja da fascinira je prejaka, pa mu kroz poluotvorena vrata njegovog stana, dobacuje kako je imao čast da se sretne i nažalost u lošem svetlu predstavi - ambasadoru koji je došao da iznajmi njen stan. Nije mogao otrpeti-reče , pa joj kaza - valjda  ambasadorovim šoferom, luda ženo. Ambasadori stanuju u ambasadama , a ne kod tebe.

U želji da nešto popravi , pokvari, a najverovatnije zastraši - svejedno - dade o sebi par informacija  više . Došla je sa Dedinja - kaza komšiji,  tonom koji on opisa  , ko da je sišla sa Olimpa - gde bogovi prebivaju. Na Dedinju su njeni čuvali Tita. Na komšijine reči da joj to i nije neka preporuka, pošto je komšiluk većinom četnički – izvuče  poslednju kartu i baci na sto ......

Svi njeni rade u BIA-I.

Ko veli sad vidite ......

A oni smrznuti od " straha"...čekaju...