Udarila vrelina , a njemu stiže rođendan . Nije dete , ali se u nekim stvarima ponaša kao da jeste . I da ne peče kao što peče teško bi se setila. Ovako…..nikako. Ona odavno tome ne pridaje naročit značaj . Ne zato što je to još jedan god na stablu koje traje , već iz razloga što , tamo odakle dođe, ne dižu toliku prašinu oko toga . Rođendani se slave deci , mladim devojkama i momcima .  Čim utrče u punoletstvo –zaboravljaju i kad su rođeni ako ih u opštini ili negde drugo ne pitaju za datum rođenja . Onda se prisećaju .Tako i ona. Zna kad je rođena , ali koga je to briga . Uvek se iznenadi kada se nekom omakne da je podseti na to.

    Sinovljev rođendan je slavila dok mali indijanci nisu postali momci  i dok glavni indijanac ne reče- dosta je bilo. Ubuduće , moj rođendan- moja stvar. Laknu joj . Ne samo što prekidoše sa terevenkama , povodom  za njih istorijskog datuma, već u tom periodu on šparta svetskom pozornicom u želji da upozna njene znamenitosti . Umesto poljubaca i rođendanske torte , šalju mu sms čestitke iz daleka u još dalje.

     Ali ,  bogami , njegov se ne da zaboraviti . Znajući nju i njen odnos prema tome, zbog  njenih, po njemu- nakaradnih shvatanja , koječega , pa i odnosa prema rođendanima osoba poodmaklog doba , ništa ne prepušta slučaju. Sledi tradiciju svojih predaka koji nikada nisu zaboravljali na rođendanske čestitke. Međuprostor od  samo godinu dana mogao je biti popunjen mukom (čitaj tišinom ) , ali taj dan se sve vraćalo na početak. Zato…

      Danima unapred priprema teren i  odbrojava . Otprilike. Pet dana  pre mog rođendana treba da uradim jednu važnu stvar. Onda… tog i tog dana treba da završim  to i to ,  zamisli ! - baš na moj rođendan. U najmanju ruku kao da je njegov rođendan znak sa neba koji podrazumeva uspeh. Potom da učvrsti stvar ……dva dana  nakon mog  rođendana  imam tu i tu obavezu. Pa ovo, pa ono, sa nezaobilaznom rečju. Njoj smešno. Smejala bi se na glas , da joj vrućina i rashladni uređaji  ne oduzeše isti. Ne bi to bio smeh- vać ružno krkljanje.

     Stiže i taj dan. Vreo, kao rerna uključena na maksimum. Van običaja ustaje poslednji. Valjda da bi i na taj način stavio do znanja da je u pitanju poseban dan. Preskače dobro-jutro . U kupatilu se zadržava duže (u normalnim okolnostima samo tren- tek pljusak po licu). Obrijan i čio prima čestitke od ukućana. 

    Uobičajeno — zdravlje ,  dug život i ponešto još. …….

    Na ono …. happy birth da y to you ….. je uvek bila alergična.  Na rođendnu njenog sina se nije  smelo  čuti , iako je odavno odomaćeno u mnogim kućama.

      Šta je sa Štajgenbergerom – pita ON?

      Kakav, bre, Štajgenerbeger ? - zapanjeno njih dvoje……..

 Posle svega šta se događa preko noći  ( razne bolesti i brze selidbe ljudi na drugi svet ) hoće u Egipat i to samo u taj hotel o kome mu je sin pričao , a njemu se  dopalo…….H e j ! …. A, terorizam  i upozorenja ……..? ! -  pitaju oni kao da je samo to prepreka , a ne ono bez čega se ni hleb ne može  uzeti.

 Ma šta me briga! – hoću tamo…….!

 Terorizam  ga ne zanima…….objašnjava:

Bolje da završi kao žrtva tih bezumnika koji ni sebe ne štede , bar će posthumno postati zvezda čiju će smrt  ceo svet videti i oplakati . Neće da završi   kao brzi voz ( izraz koji koristi u slučajevima kad neko iznenada umre )  i čitulja u novinama.

Nasmejaše se. Smeje se i ON , ali od sina traži da mu bar za sledeći rođendan pripremi takvo iznenađenje. Svake godine isto. Samo dve karte za tu destinaciju i ništa više.

 Ma sitnica – reče sin. Dogovoreno , ako mi vrućina ne pomuti mozak kao što je tebi  sada.

Dobro- znači ništa od toga  – gde je ta torta ?

Koja , bre , torta ? - javlja se ona.

Zna se , Beze- najlepša ,  carska. 

 Skoči  ona. Ma nemoj ,torta - i to baš Beze. Pita ga zna li koliko posla ima oko te torte . Zna li ON da bi - pre ona postala reš pečena - nego što bi torta bila gotova po ovom vremenu . Pita ga da li to želi i  jeli normalan ? Zna li ON kolika je temperatura ? Ko peče torte na ovoj vrućini , čuje li išta od onoga što lekari savetuju , zna li  da ni nos ne treba proturiti kroz prozor ako nećeš da bude spržen ,  da sve aparate, izuzimajući klimu treba isključiti, a tek na šporet , pogotovo rernu ,  apsolutno zaboraviti kao da ne postoji , a ON umislio Beze tortu koja mu zamalo, pored ostalog, nije došla glave.

Dobro de ( razočarano ) …… šta onda ima ?

S L A D O L E D – u frizu.  

Sin kupuje stan. Pomažu mu roditelji . Trče s kraja na kraj grada.  Pardon , Starog grada . Momak stasao na Trgu Republike i ne pokazuje nikakvu želju da istražuje druge delove. Hoće tu. Roditelji su samo operativci ili izvidnica koja u prepodnevnim časovima pregleda , škartira i  pravi uži izbor dok on rešava komplikovane slučajeve na poslu. Obilaze  uglavnom garsonjere i jednosobne stanove , pošto za veće stanove trebaju veće pare.

Nakon isteka radnog vremena – trči sin .Tako danima .Traganje traje . Većinu odbaciše . Neke, jer su premali , druge jer su loše koncipirani , treće jer su u prizemlju , četvrti u potkrovlju , peti nemaju svetlosti, šesti preskupi , sedmi imaju pravougaone sobe, osmi niske plafone, deveti gledaju na garažu , deseti u ništa…… itd.itd…..nabrajanju ne bi bilo kraja , kada bi se svi razlozi  naveli. Neke stanove odbaci sin , neke roditelji.

Maraton u potrazi za odgovarajućim stanom preseče otac . Reče sinu da njih dvoje nisu baš u cvetu mladosti pa idu malo na odmor. Ionako će ih isto čekati kada se vrate . Ne protestuje ,  u svom stilu, kaza- lako je vama.

Odoše.

Trku nastavlja sam. Svakodnevno stižu poruke. Video toliko i toliko stanova – u tim i tim ulicama - krš do krša. No , jednog popodneva stiže vesela vest. Kratka poruka - najbolji od svih viđenih , na najboljoj lokaciji , ali i najskuplji  pa će, kako reče, možda podići stambeni kredit protiv koga je uvek bio . Obradova ih i zapanji istovremeno. Međusobno se pitaju kakav je to stan kad on dobrovoljno ide u ropstvo , koje po njemu ne gine ako podižeš  stambeni kredit .

 Srećan otac – uzvraća , bravo sine! Baš si nas obradovao. Pita ga - kad će doći do realizacije ……. Ne, pre nego što ga vidite….. Čekam da se vratite ....... dugo ste već tamo.

Odoše na počinak . Konačno naziru kraj . Ali…..avaj. Poruke i dalje stižu ……video tu i tu ……takav i takav . Pita ga otac šta bi sa najboljim na najboljoj lokaciji? Jesi li ti normalan? – sin će. U pitanju je stan , a ne pakovanje žvaka.Taj stan ima  problem. Kakav problem ?- pita otac  ( misli neuknjiženo ili prodato).

 Znaš, odgovara sin , promaklo mi je……. šta to sad ....

 U prizemlju te zgrade je klub…….

 Kakav bre, klub ? Pa šta i ako je klub ?.

 Znaš, noćni klub. To mi ne bi smetalo toliko , da ceo haustor nije oblepljen slikama striptizeta , golih žena i prostitutki…..Otkad tebi  smetaju slike golih žena? - pita otac začuđeno . Sin odgovara da njemu lično to  ne bi smetalo , da tamo  gde su prostitutke i striptizete nisu i makroi . A , gde su makroi  i  navedene dame, tu su i krimosi…..a tamo gde su krimosi nije lako . Zamisli situaciju......nastavlja sin.. …dođe mi devojka i  vidi ceo ulaz zatrpan  slikama golih žena. Pita me u kakvom brlogu ja to živim? Kako da joj objasnim zašto sam se baš tu smestio, a nisam morao ?  Ili..... možda….. predlaže da   skokne  sprat iznad  gde kako je čuo  živi vlasnik  kluba ( verovatno krupna ajkula kojoj se svi klanjaju ) i zamoli da poskida te  slike ..... na šta bi ,verovatno, on njemu: šta pričaš bre ti - zbog tebe da skidam slike ...

briši mi sa očiju…da  umesto slika ne skinem tvoju glavu. 

Otac izrazi iskreno žaljenje što na zidovima haustora pomenute  zgrade , umesto fotografija sa golišavim ženama ne vise bar skice  Rembrnta ili Pikasa , ali sin mora znati da je taj klub bio institucija još u Titovo vreme , da je  nadugačko i naširoko bio poznat , da su se svi klinci iz kraja iskradali iz kuća  kako bi bacili pogled  unutra . Da nije ništa gori od onih koje sin i njegovi drugari posećuju . Naprotiv. Malo golotinje i igre oko šipke. Ništa drugo.Šta fali tome ? itd.itd.

Završi sa izjavom da mu je to jedinstvena prilika da viđa oca svakodnevno , normalno u noćnim časovima.

Još mi samo to fali ……. idi bre , lako je tebi da se za……š.

Drugim rečima  - maraton se nastavlja.

        Obožava cveće . Oduvek , sa zavišću i čežnjom baca pogled na rascvetale prozore , terase i bašte, onih kojima uspeva. Htela bi i ona . Traži magičnu formulu za uspeh , ali je ne nalazi . Ima veliku terasu, prozora na pretek, a i sobe nisu male. Kakav bi to raj bio za  rastinje! Mnogo puta je pokušavala , ali svi njeni napori su doživljavali fijasko. Uvek u nečemu pogreši.Taman pomisli kako je taj cvet koji je upravo dobila - pravi, kad za par dana, uprkos redovnom zalivanju , orošavanju listova , dodavanju svega onoga što su joj preporučili- on šljune. Tako , svaki put iznova. 

      Komšinica na spratu je za razliku od nje, jako davno, kada se o tome nije zvonilo na sva zvona , shvatila značaj zdrave ishrane . Neko joj  rekao da su mlade stabljike pšenice u kombinaciji sa koprivom , živim žumancetom , bananom  i medom , samlevene u blenderu - odlična špecija za podizanje imuniteta. Nije dugo oklevala . Kupi seme pšenice , dopremi stiropor , ubaci zemlju i za izvesno vreme na zaprepašćenje one kojoj tako nešto ne uspeva , ulepša prostor i  poče da bere plodove svog rada. Umesto kafe svi su dobijali navedeni eliksir. Oduševiše se .Ponudi i njoj. Sa dozom sumnjičavosti , prema boji mešavine , ali sa željom da komšinicu odobrovolji kako bi joj još ovaj put izašla u susret za ono što je naumila, odluči da rizikuje. Ko veli nikom nije smetalo pa neće valjda i njoj. Tako i bi. Osveži je . Reče komšinici da je divno i da bi  bilo lepo kada bi ona kojoj sve uspeva, njoj kojoj to ne ide od ruke, samo još ovaj put, umesto cveća - pšenicom ozelenila prozore na kojima bi  mogla da odmara oči. Neoprezno doda , da očni lekari to preporučuju.

      Skoči komšinica i reče da u tom smislu više ne računa na nju. . Smučilo joj se , kaza , da gaji cveće , koje ona ubija  , a sad zna  i zbog čega . Dodade , da cveće ne traži samo negu već i mesto koje mu prija , a da ona to ne poštuje , jer ga postavlja tamo gde godi njenom pogledu i kobajagi estetici prostora.  Toplijim tonom, sa dozom ironije, reče da su joj njena vrata uvek otvorena kad poželi da na njenom zelenilu (kojeg- hvala bogu- ima puno) odmara oči , ali , da se njeno zelenilo više seliti  neće......

      Neuspešna cvećarka potvrdi da je sve istina , da je beskrajno zahvalna na svim pokušajima i savetima koje je od nje dobijala , ali da je kvaka, verovatno u tome , što ona između lala , ruža , karanfila , naveliko izvikanih orhideja , čije joj se ime više dopada od cveta ---  radije bira poljsko cveće. Završi da svi koji je dobro poznaju , to znaju. Lepše miriše , a i boje su mu lepše.

      Nakon par dana odoše kod prijatelja. Ogroman stan , dnevna soba ko mali stadion . Zapanji se. Na dnu dnevne sobe na oko sedam kvadrata prava botanička bašta. Gleda zadivljeno. Sve ide do plafona , a plafoni visoki . Domaćin nudi piće. Domaćica nešto mrmlja oko cveća. Zabrinuto je pita- treba li joj neka pomoć  ( misleći ne daj bože... )? ... Domaćica odgovara da joj ne treba ništa , da se upravo vratila sa puta, pa  se izvinjava dok kratko popriča sa cvećem. Molim..... šta kažete ?--  zapanjeno će - gošća. Samo malo –odgovara domaćica , kao da je to najnormalnija stvar na svetu. . . Pričate sa cvećem ! ..... Pa da, odgovara  ona - zar niste znali da se sa cvećem mora pričati da bi bujalo?..... gošća priznade da pojma nema , a i  ne zna šta bi mu govorila , ali sudeći po vašem rastinju , ako u tome ima imalo istine - vi ne prestajete sa pričom. Da znate, polaskano, će ona ...toliko, da mi  deca čak prebacuju kako više volim cveće od njih.  Neuspešna cvećarka zinu   , ali ne izgovori : (pomisli u sebi )- bolje da si toliko pričala sa decom , možda bi ti  bila veselija i razdraganija nego što izgledaju.

        Sutradan. Ljuta i nezadovoljna.....

      Poslednji pokušaj. Kupuje saksije sa cvećem . Čita uputstvo o negovanju istog. Poštuje sve. Danima tako – čini joj se napreduje.  Već ga  u perspektivi zamišlja do plafona. Da bi ubrzala proces  počinje  priča. Tepa mu, podstiče na rast –hajde cvetiću još u širinu, tek u visinu, plafon je daleko.

     Taman izgovori , tresnuše vrata . Sin  zapanjeno gleda okolo, čuo glas , a  ne vidi nikoga pored nje pa sa panikom u glasu  pita ..sa kim priča? Sa cvećem - odgovara ona.Trči u spavaću sobu. Čuje samo ,   tata , dolazi ! – mama nije dobro!

      Elem, ni ovo nije dugo izdržalo. Zašto ? – nema pojma . Više se i ne trudi da sazna. Možda  cveće ne trpi konkurenciju . Zna samo da  između ljudi i cveća , nema dileme - voli cveće - ali  bira ljude .

      Više ne pokušava. Ima samo jednu čuvarkuću (poklon od  Gabi ) koja kao Feniks  iznova niče. Zimi zamre , sa suncem se budi .  Divota jedna . Sjajan cvet , ako se računa u cveće . Ne morate da joj tetošite i pričate.  Čuva vas, maltene, bez vašeg učešća.

I  normalno u proleće , mnogo poljskog cveća – posebno pahuljastih šlajera.

        Nikad čula. Mislim, reč mi promakla pa pitam pametnije od sebe.Nikad čuli ni oni , ali  im miriše  na loše -kažu. Ne vrujem im . Mene rastavljena reč podseća na neki dodatak ili premaz radi poboljšanja kvaliteta istih , obzirom da se odnosi na sir i mlečne proizvode, ali nisam , baš, toliko sigurna, koliko sam naivna.

        Hoćeš vraga ! Konsultujem gugl da otklonim nedoumicu oko reči koja se kao mnoge druge ušunja u naš jezik. Kad ono , prelevman ( prepisujem) - naplata , uzimnje unapred , predujam. Pa da…. kapiram…. sve što je uzimanje , globa , udar na džep" situiranih" građana umotaju u nerazumljiv povez koji vas tera da se mučite kako bi otkrili o čemu se radi i na taj način malo istrošili vaš bes. Zanimljivo da uvek biraju reči oko kojih se jezik lomi dok ih izgovarate.  Što komplikovanije to bolje . Sa takvim rečima i pismeni postaju nepismeni.Ne mislim na sebe. Nikada nisam bila stručnjak za  gramatiku. Kad god sam mogla da uhvatim tutanj sa tih časova – hvatala sam.   

      U mladosti sam brzinom munje savladala šatrovački jezik.  Boza u odnosu na ove reči . Recimo OMBDUSMAN - krupna , rogobatna , nerazumljiva , komplikovana reč.  Jezik da polomite dok je izgovorite . Spelujem i dok kucam kako ne bih ispustila neko slovo. Mrzim je. Potom PORTPAROL , pa PR-menadžer, pa RISK-menadžer. Nikako, nikom da objasnim šta je specijalnost mog  sina – zato samo odgovorim da isključuje neke rizike ( prevodim po Vuku). Mislim da bi i Vuku to teško palo . Siroti Vuk se sigurno prevrće u grobu kad vidi šta mu rade sa jezikom koji je doveo do savršenstva. Ali ko šiša Vuka? – pregazilo ga vreme.

       I mene , bogami , sudeći po navedenom . Stručnjaci za pravopis kukaju  na nepismen narod , ali ne dižu frku oko tuđih  reči koje narod zbunjuje. Bitni su im znaci interpukcije.

       Mnogo sam listova u životu prevrnula  bez sitničarenja i  ulaženja u tanka crevca da li je baš svaki znak interpukcije na svom mestu. Bitna  je priča i suština napisanog , čini mi se. Posebno ono, čemu su nas nekada učili, a danas zaboravili - šta je pisac hteo da kaže .

        Navika iz mladosti , osta. Misao lovim , znake interpukcije ne registrujem. Štaviše , mislim da oni koji previše pažnje posvećuju njima, gube smisao za suštinu.

      Svaki čovek piše po osećaju u zavisnosti od brzine misli koje naviru. Znam po sebi. Zato neretko zaboravim na tačke , zapete, znake pitanja , uzvika , zagrade i etcr-a. Čak i velika slova ponekad ispustim, što je nedopustivo , ali mi niko ne reče  da zbog toga nije razumeo tekst.

 Ne trče  na gugl da bi saznali šta sam htela da kažem.

      Bar dan , dva ili pet. I zanemite bar na tren. Nekada ćutanje govori više od  reči . Nakon svega, imate puno pravo na to  . Učinite nešto za one u čije ime ste bili , tamo gde ste bili, i doživeli ono što ste doživeli . Nije to šamar samo Vama - već svima nama . Pamte oni šta ste pričali pre nego što ste postali to što jeste, pamtimo i mi , ali tamo niste otišli sami , već pod zastavom Srbije. Zato i Srbiji dugujete nešto- ne samo Vašim inostranim savetodavcima i mentorima koji su , kako čujem insistirali da odete . Znali su oni  šta će se dogoditi . Njima šamaranja srpskog  naroda nikad dosta . Kratkoročne i varljive su njihove pohvale . Samo predah do novog šamara koje će trajati sve dotle dok se ne kaže - dosta , ma koliko to dosta koštalo. Ionako veoma dugo sa nama ne planiraju ništa ozbiljno.

        Izgovorite jednom to. Bar privremeno i za promenu. U protivnom bićete marioneta koju će koristiti kao zabavu , a sa vama i ceo narod . Bolje biti gladan nego ponižen. Kažu da niko nikoga ne može poniziti kao što može on sam sebe , ali slika Srbije u begu, obigra svet , a ta slika nije lepa. Tužno . Premijer u begu od razjarene mase , a oni koji su morali nešto preduzeti ne učiniše ništa. Pustiše Vas niz vodu. Neoprostivo! To sve govori- bar nama sa strane.

      Ionako oni Vašu ispruženu ruku ne razumeju. Ne smatraju to uzvišenim činom –verujte. Po njima je to znak slabosti i potvrda da su u pravu. Ako se slažete sa njima - uputite izvinjenje za sve ono što ste govorili , nekada davno , iz ovih ili onih razloga, ali u sopstveno ime. Nek narod ostane po strani.

      Danas duboko saosećam sa Vama iako se sa mnogim Vašim potezima ne slažem. Smem li reći  da ste se istrčali? Mnogo sam besna zato.....

       Moram!

       Poranili ste sa odlaskom. Niste Vi- Vili Brant sa velikom Nemačkom iza sebe.Vi ste , oprostite, samo premijer u svetskim razmerama mnogim nepoznate Srbije. Istrčali ste i sa neoročeno ispruženom rukom . Za njih očekivano , ali Vam ni to neće uzeti za plus . Mudrije bi bilo da ste bar na par dana uzeli-time out.

      Zato (možda nije kasno ) ruku nazad gospodine.

Ne mislim na kišu. Nema je par dana. Upeklo sunce ,  pa prži sve živo. Ni deca mu se takvom ne raduju  . Odrasli dahću ko riba na suvom . Mole nebo da se smiluje . Ali nebo  ne čuje vapaje malih, kao što nikad nije ni čulo. Poručuje - biće . Kada? - ne otkriva . Kao kod Remarka „ nebo ne zna za miljenike „.

 Bogami zna.

 Zna ko su veliki , pa umesto osveženja za male , velikim posla - veliku Merkelovu da zasija ko sunce od koga se mali kriju . Alfa i omega evropske , a bogami i svetske politike, stiže. Za promenu u belim pantalonama . Čudo. Nikad joj stajling nije bio važan. A , i šta će joj , ona nije glumica , starleta ili sponzoruša u lovu na bogatog mladoženju – ONA JE MOĆ . A moćnima je sve dozvoljeno , čak i second hand-izdanje.

Dočeka je sa pompom i muzikom na vrelom asfaltu , bez kapi znoja na njoj ili njemu (verovatno su ih krišom hladili), ushićen i polaskan , kao pandan po funkciji , ali ne i značaju . ONA traje- ON dok sluša. Ne imponuje – znam , ali šta da se radi kada je to javna tajna . Mislim da je i  ON svestan toga . Zato sluša .  Ne sebe radi , već Srbije radi . Taj za sebe ništa ne radi , što drugi rade. Malo li je? Zato ne haje šta će ko reći, napisati i učiniti . ON je iznad toga . Čovek sve radi, za dobrobit  Srbije i srpskog  naroda - pride. Samo što narod još uvek nije svestan njegove žrtve . Zato ga nije briga ni šta narod misli. Dok je ON na mestu na kome je, narodni mozak  može na otavu. ON misli za sve.

 Elem . Sastaše se. 

 Šapat iza zatvorenih vrata - tajna .

 U javnosti hvalospev.

 Pljušte pohvale ko iz kabla. Trpaju jednu na drugu. Ni jedna kritika , ni jedan prekor ( što je ranije radila -reče ON ) . Gledate i slušate u čudu. Pitate se  o kojoj zemlji pričaju ? Prosto ne verujete da u njoj živite - kad to niste primetili. Na svim kanalima su. Menjaju programsku šemu , ukidaju emisije za narodne oči , prave okrugle stolove i specijalne emisije. Prednjače "Pink" i " B-92 ". Njih dvoje u kadru. On se samozadovoljno smeši , ona tu i tamo napravi  po neki kez. Čini mi se da ta žena ne ume ni da se nasmeje , čak, ni kada trenutak to zahteva.

Proglasiše trijumf Srbije…..Svašta nabrojaše…..

Srbija ( ništa novo) faktor stabilnosti na Balkanu. Uspešne ekonomske i fiskalne reforme . Kakve crne ekonomske reforme , još  uspešne, koje izuzimajući ministra finansija niko ne  oseća  i  ne priznaje  . Čak i diletanti znaju  da to seme ovde ne uspeva. I ako proklija naopako raste.

 Ali zato  fiskalne reforme –  to je već nešto drugo . Akcize  na luksuznu robu - gore ; porez na imovinu -  gore ; plate i penzije - ravnoteže radi - dole. Priznajem da nisam znala značenje reči akcize , dok  mi ne objasniše da je i to namet na vilajet . Pošto posledice nameta  debelo osećam kao i većina mojih sugrađana  više ne pitam šta je . Dakle  , sve što uspeva lomi se preko narodne  grbače , a sve u ime dobrobiti i boljeg sutra tog istog naroda – pod uslovom da to sutra ikada dođe . Ako je to uspeh - onda- dovraga sa  uspehom.