Nikad čula. Mislim, reč mi promakla pa pitam pametnije od sebe.Nikad čuli ni oni , ali  im miriše  na loše -kažu. Ne vrujem im . Mene rastavljena reč podseća na neki dodatak ili premaz radi poboljšanja kvaliteta istih , obzirom da se odnosi na sir i mlečne proizvode, ali nisam , baš, toliko sigurna, koliko sam naivna.

        Hoćeš vraga ! Konsultujem gugl da otklonim nedoumicu oko reči koja se kao mnoge druge ušunja u naš jezik. Kad ono , prelevman ( prepisujem) - naplata , uzimnje unapred , predujam. Pa da…. kapiram…. sve što je uzimanje , globa , udar na džep" situiranih" građana umotaju u nerazumljiv povez koji vas tera da se mučite kako bi otkrili o čemu se radi i na taj način malo istrošili vaš bes. Zanimljivo da uvek biraju reči oko kojih se jezik lomi dok ih izgovarate.  Što komplikovanije to bolje . Sa takvim rečima i pismeni postaju nepismeni.Ne mislim na sebe. Nikada nisam bila stručnjak za  gramatiku. Kad god sam mogla da uhvatim tutanj sa tih časova – hvatala sam.   

      U mladosti sam brzinom munje savladala šatrovački jezik.  Boza u odnosu na ove reči . Recimo OMBDUSMAN - krupna , rogobatna , nerazumljiva , komplikovana reč.  Jezik da polomite dok je izgovorite . Spelujem i dok kucam kako ne bih ispustila neko slovo. Mrzim je. Potom PORTPAROL , pa PR-menadžer, pa RISK-menadžer. Nikako, nikom da objasnim šta je specijalnost mog  sina – zato samo odgovorim da isključuje neke rizike ( prevodim po Vuku). Mislim da bi i Vuku to teško palo . Siroti Vuk se sigurno prevrće u grobu kad vidi šta mu rade sa jezikom koji je doveo do savršenstva. Ali ko šiša Vuka? – pregazilo ga vreme.

       I mene , bogami , sudeći po navedenom . Stručnjaci za pravopis kukaju  na nepismen narod , ali ne dižu frku oko tuđih  reči koje narod zbunjuje. Bitni su im znaci interpukcije.

       Mnogo sam listova u životu prevrnula  bez sitničarenja i  ulaženja u tanka crevca da li je baš svaki znak interpukcije na svom mestu. Bitna  je priča i suština napisanog , čini mi se. Posebno ono, čemu su nas nekada učili, a danas zaboravili - šta je pisac hteo da kaže .

        Navika iz mladosti , osta. Misao lovim , znake interpukcije ne registrujem. Štaviše , mislim da oni koji previše pažnje posvećuju njima, gube smisao za suštinu.

      Svaki čovek piše po osećaju u zavisnosti od brzine misli koje naviru. Znam po sebi. Zato neretko zaboravim na tačke , zapete, znake pitanja , uzvika , zagrade i etcr-a. Čak i velika slova ponekad ispustim, što je nedopustivo , ali mi niko ne reče  da zbog toga nije razumeo tekst.

 Ne trče  na gugl da bi saznali šta sam htela da kažem.