Categories
My Links
Generalna
Stampedo u Istanbulu
panicnadezda | 24 Februar, 2013 17:27

       Uzletesmo i sletesmo. Turkiš Erlajns radi kao singerica. Još da protrčimo aerodrom i mi smo u srcu drevne Vizantije. Ali, nije to aerodrom,, Nikola Tesla ".

       " Kemal Ataturk", čini mi se,zahteva dan hoda, da dođete tamo gde ste naumili. Malo desno ,malo levo ,uza stepenice,niz stepenice, krivo, pravo ,dole , gore, nikad kraja dok se ne dočepate prtljaga.Pomislim ,a ne iznosim sumnju da smo nekom greškom sleteli na Hitrou. Ali ne. Tu smo gde treba da budemo.  Sledi radarska kontrola. Ni to ne ide lako. Tašne i ključeve stavite na traku.Odložite mobilne telefone, skinite prstenje, lančiće, kajle ako ih imate, sazujte čizme- slede uputstva vodiča. Poštujem sve, izuzimajući poslednju stavku. Čizme ne skidam. Imam ih već 10 godina,a ko nove su. Verujte  lepše su  unutra nego spolja. Bogami sam se dobro nategla da ih otplatim. Pa  da mi  ih još neko drpi u Turskoj- ne dam.

       Samouvereno, visoko uzdignute glave prolazim radarsku kontrolu . Zveči na sve strane.Osvrnem se.Moj radar. Sazujte čizme- zahteva kontrolor. Pomislim ,ipak su nekome zapele za oko. Zašto - pitam ja ? U potpetici imate metal - kaže on. Htedoh reći ,ne metal nego minijaturnu atomsku bombu koliko vam to zveči , ali ne smem. Da sam kojim slučajem amerikanka zvala bih ambasadu. Ovako uzimajući u obzir činjenicu odakle dolazim preostaje mi samo da slušam, pa makar i ostala bosa. Sazuh se i prođoh nekako. Vratiše mi  čizme , zamislite.

        Ostalo ko na pokretnoj traci. Prevoz do hotela , brzi sastanak sa vodičem,šta videti, kako videti, koliko platiti , ko ide, ko ne ide- itd. itd.  Glas do mene viknu-ne računajte na nas. Pretpostavljate pripada mojoj jačoj polovini.Htedoh se pobuniti , ali me njegov pogled zaustavi.Ućutah, iako ne pripadam tipu krotkih i poslušnih supruga.Štavise , mislim da to i nije preduslov za ljubav.

        Raziđosmo se. Pitam : Šta to znaci?

        Upravo ono što sam i rekao.Idemo solo kao i uvek. Ne krije prezir prema panoramskom razgledanju grada uz zaključak da to nije to i da zbog toga nije morao mrdati iz Bgda. Kupuje mapu grada na engleskom jeziku, pa mapu grada na srpskom , monografije svih građevina pojedinačno i na kraju zbirno - Top deset. Odlaze evrići , ja ćutim,valjda preumorna.

        Konačno smo u sobi.Baca se na krevet , grabi kupljenu literaturu i proučava. Mislim se, da si tako učio na studijama prosek bi ti  bio veći od postojeceg. U kupatilu spiram umor sa tela i merkam garderobu. Pita me šta to radiš ? Biram haljinu-kažem. Šta će ti?- opet on.Pobogu danas je 31.dec.valjda nešto ima u hotelu.

         Zaboravi , kaže. Dojadio ti miris sarme i etc. dojadilo ti čekanje nove godine kod kuće ili na Trgu . Htela si drugačiju novu godinu i imaćeš je, dodaje umilnim glasom. Stvarno je dobih , ali o tome drugi put pošto mi ističe vreme na kompjuteru. Ne znam kako u vašim kućama,ali kod mene se to poštuje. 

         

         ,

 

         

 #
Grad iz bajke
panicnadezda | 17 Februar, 2013 15:41

        Ako ste očekivali da je to Istanbul, prevarili ste se. Istanbul sa 14.500 mil . stanovnika ima šta da ponudi. Videćete Aja Sofiju -bastion burne prošlosti, videćete Plavu džamiju sa šest minareta , videćete Topkapi palatu i nemerljivo blago u njoj . Videćete džamiju Sulejmana veličanstvenog i grob njegovog neimara Sinana. Svašta ćete videti. Dopalo mi se , a zar bih smela da kažem nešto drugo , rizikujuci da se  zamerim poznavaocima i poštovaocima ljudskog neimarstva i prilepim sebi etiketu neznalice. Ali , stvarno mi se dopala priča iz drevne prošlosti koja prati svaku od ovih građevina.

        Dopalo mi se,  ali me nije fasciniralo. Fascinirao me Arheološki muzej ,  detalji sa Vavilonskih vrata , skulpture Posejdona i drugih mitskih licnosti , mozaik sa likom Orfeja koji doziva svoju draganu itd. itd.

        Fascinirala me Bazilika - Cisterna . Neverovatno !

 Ulaz, oprostite, kao poljski wc na selu ,vodi vas niz okomite stepenice u podzemnu bajku.

Kod ulaza reflektori , hajde da ne preterujem, kamere koje vas za tili čas pretvaraju u sultaniju ili sultana , ako navučete odoru iz tog doba i platite 5 evra. U podzemnom svetu voda-- puna lenjih uhranjenih riba, kapi vode sa plafona unose nemir u vas. Uske betonske staze vode vas u obilazak. Iz vode do plaafona stubovi .Dorski ili Jonski , ne znam tacno . Davno sam to učila.Kod jednog stuba na kome su uklesani likovi meduza masa ljudi baca novčiće. Pomislim za sreću - bacam i ja .Moj novčić se odbija .Pitam šta to znači -- Nema srece. Ne gospođo, to znači da se skoro nećete vratiti u Istanbul . 

       Da znate da neću , ako uopste preživim ovaj maraton.  Zašto ? Drugom prilikom.

 

 #
FALE PARE
panicnadezda | 16 Februar, 2013 19:01

         Verovali ili ne, novu godinu  nisam provela kod kuće. Dosta je bilo . Dosadila  novogodišnja  planiranja, sabiranja i oduzimanja . Dosadila mi hladna i topla predjela - miris sarme i pečenja , sitni , krupni kolači i torte . Sve vezano za novogodišnje praznike postade zamor od istih.

         Odlučih da presečem Gordijev čvor i brzo krenuh u realizaciju. Volja za drugačijim vazduhom postoji , razumevanje ili mirenje bližnjih sa istim- postoji , destinacija sticajem specifičnih okolnosti  bi brzo odabrana . Dakle , svi preduslovi su tu.

Fale..... samo pare.

Uvek će  faliti.

       Ponovo počinju planiranja , sabiranja i oduzimanja. Mora  koja se ne može izbeći , ako nisi direktor banke , političar , biznismen ili bar poslanik. Ponekad zavidim njihovim ženama . Čini mi se da nezasluženo dobijaju ono za šta se drugi moraju žestoko boriti . Ali , ko mi je kriv što  u mladosti nisam znala da računam. Kako je znala da kaže moja majka ,, da si se udala za tog i tog, danas bi kao svaka intelektualka nosila bundu , imala šofera , a ne bi po ceo dan mlatarala tom krpom i sama prala prozore. Priča ....... poznata -pretpostavljam. Da budem iskrena i danas tipujem šarm i duh više od materije . Potpuno demode . Znam.

Ali fale pare.

       Mozgam . Pozajmiću - ne neću. Tražicu od imućnih rođaka - ne neću. Možda bi dali , ali njima nije poznata radost davanja. Ona pripada onima koji nemaju mnogo , pa znaju šta znači radost onih koji imaju manje.

       Nađosmo rešenje. Malo uštekovane ušteđevine dadosmo odmah. Ostatak  iskešira  jača polovina u vidu šestomesečnih rata. Šta će biti kada se vratimo nije bitno. Može se živeti od uspomena , mleka i hleba. I stvarno živi smo, pošto ovo kucam retroaktivno . Gde smo bili čuće se , ako to uopšte ikoga zanima.

 #
UZBUNA
panicnadezda | 13 Februar, 2013 12:56

          Krvna slika izaziva uzbunu.Malo eritrocita, manjak gvožđa, slab hemoglobin , visok holesterol , povećani triglicoridi, mrmlja sebi u bradu moj pospani  lekar , a ja sve čujem.

        Znači gotovo je. Kraj - kažem ja . Šta je gotovo-  budi se lekar?  Pobogu doktore , na osnovu onoga što ste sad izgovorili , ja odlazim  . Gde ćete pita on?.  Valjda misli na planinu ili neko drugo klimatsko lečenje.   Pobogu doktore- opet ja ,zar iz ovog što ste izneli nije jasno.Odlazim tamo gde su svi moji preci.

       Sasvim budan,  sa stidljivim  smeškom  pokazuje da  je ukapirao moj strah . Ma hajte, molim vas , kad bi se zbog ovoga odlazilo, većina bi odavno  bila tamo. Malo sam umoran , pa sam naglas analizirao vašu krvnu sliku- izvinite. Prihvatam izvinjenje , ali šta dalje?

      Morate  promeniti  režim  ishrane. Šta jedete ?

     Svašta, kažem ja , a mislim šta imam. Ujutru malo doručkujem , u podne malo više ručam (šta imam)- uveče obavezno štedim. Jednostavno u stilu omiljene izreke moje majke " doručak pojedi sam ,ručak podeli sa prijateljem , a večeru pokloni neprijatelju ". Doduše , ručak ne delim jer je nedovoljan   i  za mene , ali se zato večere velikodušno odričem u korist neprijatelja, ako ih imam. Neka ljudi uzmu ono što nemam. Kakav apsurd !

      Doktor prekida moju tiradu i  sada već rutinski  s blagim nestrljenjem  diktira.:  Dva puta nedeljno riba , obavezno crveno juneće  meso za podizanje gvožđa i hemoglobina , mleko i mlečni proizvodi , zbog kostiju- znate.

     Kako da ne znam, kažem ja. Ali na koju ribu mislite? Onu sa crvima od zanemarljivih 7 cm. Kako i gde da nađem juneće meso ?- kad kažu da je sve to konjetina. Broji li se ona ?

    Mleko  i  mlečni proizvodi ! Mislite na ono sa aflatoksinima. Znate li doktore neko koje ih nema ? Zamislite lečim jedno , a dobijem gore. Da li ste doktore razmišljali o vodi ? Pade mi na pamet da cela Evropa  pije flaširanu vodu , a mi direktno iz Dunava. Biće da je Dunav  jedino kod nas  čist , mada onda ne znam odakle crvi u ribama-- kako izveštava ovdašnja štampa.

    Nije me saslušao do kraja—prozvao  je sledećeg. 

 #
ČITATE LI NOVINE ?
panicnadezda | 08 Februar, 2013 22:17
      Nisam vas pitala da li ih kupujete , već da li ih čitate? Podrazumevam da ih ne plaćate. Pored toliko potrepština neophodnih da preživite svakodnevnicu ne mogu se smatrati prioritetnom stavkom. Naprotiv! 
Moram vam reći da ih ja svakodnevno prelistam. Čovek mora biti informisan o dešavanjima u zemlji i svetu. Kako bi, inače, bio spreman za jednog dana - ne daj bože . Gledali ste na televiziji one kolone izbezumljenih ljudi koji su pred smak sveta okupirali planinu Rtanj. Jeste da se ništa nije dogodilo (kao što smo očekivali ) , ali ljudi su se lepo proveli i družili na onoj ciči zimi , za razliku od onih , koji su dremkajući, u toplom, čekali apokalipsu. Toj sorti pripadam i ja. Nedopustivo !
    Zavidim im . Oni svojim prijateljima , ukućanima i unucima mogu pričati uzbudljive stvari . Verovatno , kako na tom mestu, bez šale, ima NESTO. Kako su osetili posebnu energiju , drhturenje tla, šapat lišca pod snegom itd. itd. Jednom rečju neopisive bajke.Šta ja i slični meni možemo pričati o tome? Ništa . Priznajem, da ću radije izmisliti priću nego reći da sam dremala.
    Dakle , ja čitam novine. Ako izuzmemo par šarenih izdanja, skoro sve . Mada , moram priznati da ponekad kradom bacim pogled i na njih- tek da vidim šta Lena , Lina , Lerontina, etc.. rade na estradi. Uvek nasmejane , doterane i  napućenih usta punih "pozitivne energije "- čak toliko,da ću tu reč ni krivu ni dužnu zamrznuti. Ali pustimo njih.
    Ponavljam. Dakle ja čitam novine. Posle obavezne jutarnje kafe i malo glanca tek da ne izađem bilo kakva - krećem. Dođem do kioska , kobajagi u nedoumici, šta da kupim gledam naslove , malo virnem unutra i sve znam.
    Ko je na kom položaju i zašto je. Ko je juče reko , a danas poreko. Ko sa kim šuruje , ko je koga izdao , izbacio i odbacio. Kome se danas smeše državna priznanja , a sutra lisice . Saznate, takođe, ko su čije miljenice i miljenici , koliko zvezdica imaju hoteli u kojima se bude , koliki i kakav im je vozni park , koliko koštaju satovi i narukvice-- koje čak i ne kriju pred gladnim očima - a i što bi- kad oni gladne ne vide. Oni se druže sa sitima koji rešavaju pitanja gladnih
Saznam sve i odem. Novine ne ponesem sa sobom .
 #
ČEKANJE
panicnadezda | 06 Februar, 2013 12:13

        Zdravstvenu knjižicu dočepah. Čuvam je ko zenicu u oku , a molim se bogu da ne zatreba. Otpremninu nisam dobila , a ne znam ni kad ću, ni dal ću. Za neupućene , otpremnina vam je jedna vrsta miraza kojom vas država, kao neprivlačnu mladu, prati u novi život u kome se sve svodi na čekanje. To vam je nešto kao pomoć da ne crknete od gladi dok ne dobijte penziju. Reklo bi se velikodušno. 

        Obradovani , bliskim kolegama i prijateljima najavite gala ručak na nekom fensi mestu . Ko velim, dok sam radila, burek je bio pojam, fensi mesta nedostupna. Novu etapu života treba započeti na visokom nivoou pa koliko košta da košta. Međutim , ništa .  Otpremnina ne stiže , sad već ne znam ni kad će, ni dal će, iako je rok po zakonu za uplatu iste, mesec dana.


         Čekam. Čekaju poznanici i prijatelji. Ministar ćuti. Sta će čovek , nema on vramena da ga gubi na one sa margine života. Tu nema čime da se pohvali. 

  Broje se samo uspesi.

        Čekam mesec ,čekam dva ,sad već tri.

       Umesto otpremnine , kao novogodišnje čestitke stižu računi. Prvo infostan , potom struja,  porez ,pa kablovska, pa ....... ne mogu svih ni da se setim. Mislim u sebi, platiću kad dobijem ono sto mi država duguje. Ali ,država ne broji svoje dugove , računa samo tuđe - imao, nemao, plati. 

         Da obijate pragove ne vredi.Svugde vas dočekaju umorna , netrpeljiva lica administrativnih radnika sa istim odgovorom ( kao da su se dogovorili ) - ide vam zatezna kamata , a vi vidite kad će te platiti. Platila bih ja kažem , ali meni država duguje........ne završavam. Gospođo( sada već nestrpljivo ) molim vas, pustite nas da radimo. Napuštam šalter sa saznanjem da je empatija u ovoj zemlji  reč bez upotrebne vradnosti.


         Ponovo zovem Ministarstvo prosvete , odsek za finansije .Menjam taktiku. Umesto oficijelnog obraćanja biram umilniji nastup. Ko velim odobrovoljiću je. Kad ćete me obradovati? - pitam.,, Nije usvojen budzet,, - odgovara kao iz topa. Pobogu, to ste mi rekli i prošlog puta , znam pouzdano da je u međuvremenu usvojen . ,, E , pa onda ne znate da nema para,, kaže ona i dodaje ,, drugi čekaju još od avgusta ,, a,  vi bi hteli preko noći. Prekidam vezu sa potpunim razumevanjem mladih ljudi koji beže. Pobegla bih i ja , ali sada je vec kasno.

  Zamislite: cekaju mesecima ,a ćute.

Strpljiv  neki svet - nema šta. 

 

       

 #
NASTAVAK- ŠTA MI RADE
panicnadezda | 03 Februar, 2013 14:50

 Zna. Poskupeo je i  gas. Da bude  iskrena to je mnogo ne dotiče. Struja ih je toliko  zaledila i iskomplikovala odnose u kući da ih ni gas ne bi otopio  i otoplio, da ga slučajno koriste.  Davno  mu je rekla zbogom. Da nije to uradila, verovatno bi joj adresa bila na nekom beogradskom groblju. Priznaje , ne očekuje ni buru u kući. Dosta je bilo.

Prevarila  se.  Čak ni poskupljenje gasa nije prošlo bez komentara njene jače polovine .  J…m  ti zemlju u kojoj i  najjeftinije grejanje na svetu  u našoj zemlji najviše košta. Kako to? -  Pita ona, tek da bi nešto rekla....

 Šta bre kako ? U zemljama zapadne Evrope  peći na struju su davno izbačene . Mladi verovatno i ne znaju šta je to. Svi se greju na  gas jer je to najjeftinije.  Koliko - pita ona ?....  Izračunaj sama.... Pobogu, da je dobro računala ne bi završila fakultet društvenih nauka  već nešto unosnije. Radila bi u EDB-u gde kažu  radnici  sa srednjom stručnom  spremom imaju 65.000 hilj. penziju.  Neproverena  informacija, ali joj miriše na istinu.

Što se situacije sa strujom tiče stvari izgledaju ovako.  Od pet peći koliko imaju  i koje njen muž  doživljava  kao neprijatelje -  uključuju  jednu , ukoliko ona pod izgovorom da je žedna ne otrči  do sobe njihovog naslednika  pa uključi i  tu. Ko veli bolest  je najskuplja .  Em lekovi, em ne daj bože posledica bolesti.

Jutro počinju sa  Jesi li  isključila  peći ?  Ostalo mu u navici ,a misli na jednu. Tek  potom  sledi – dobro jutro.  Šta da vam kaže svakodnevno blagoslovim nebo što im je podarilo blagu zimu. 

Mašinu za veš  uključuju  jedanput  nedeljno.  Ima to i dobrih strana po nju.  Razvrsta  veš,  ubaci  u  bubanj  i  ode  na počinak.  Domaćin kuće čeka  da  gong  označi  tačno  24  sata i  pritisne  prekidač .  Od  svih  poslova  vezanih  za  mašinu  jedino  to  zna .

Uključuju jedan televizor.  Uz  obaveznu opasku njenog muža “:   Nismo mi  Rokfeleri  da svako  bulji  u  svoj  ekran”.  Program  -  zna se - sport. Obavezan komentar -“Na ovoj  televiziji  više  ni sporta  nema, što još jedino nešto vredi” .  Pa  da,  kaže  sin,   po tebi  su  sve dobre  knjige  davno  napisane  ,  sve  dobre  pesme   i  dobri  filmovi   odavno  snimljeni .

Tvoja  generacija  ne  zna šta valja - odgovara mu otac , uprkos  činjenici   koja mu je  poznata  da  je  njihov  sin  sve  dobre  filmove  odgledao , svu  dobru  muziku  odslušao  i  ne baš svaku  dobru  knjigu  pročitao.

 #