Categories
My Links
Generalna
AU MUKE
panicnadezda | 27 Maj, 2016 19:15

Au muke. Ne daj bože, da češće mora. Ali kada muka stigne nema druge. Besana noć- jedna , potom i druga . Treću ne rizikuje. Pokupi pinkle pre zore i krenu kod lekara za koga ne zna ni kako izgleda. Ukućani u neverici. Pitaju zar i ti ? Zbog sladostrašća u glasu ( u smislu doaka) ostavi ih bez odgovora. Trči da zauzme red. U sedam i petnaest čekaonica krcata. Zapanji se . Moli za razumevanje. Kaže boli je uvo , a to su jaki bolovi, pa ako može pre njih, pošto joj treba samo uput za onog koji se bavi ušima. Nakostrešiše se svi. Ujedinjeni , uglas počeše da nabrajaju šta sve njih boli, pa čekaju. Reče im, da ih toliko boli kao što kažu da ih boli, ne bi oni  mirovali. Skakali bi i oni – kao što to radi ona . Nazvaše je razmaženom, čini joj se , čak i nevaspitanom  što ne dolikuje, kako rekoše, njenim godinama.

 Nije im ostala dužna , reče im da zna za takve koji kod lekara trče, kao da idu na izlet. U čekanju se druže , međusobno ćaskaju i na taj način utroše pola dana sa kojim ne bi znali šta će. Usput im pomenu da mladi imaju pravo što kukaju da od takvih ne mogu doći na red. Zato ona ide samo kad mora da ide , a sad mora- jer uvo cijuče.

Ne vredi . Ni trag saosećanja.

Na njenu sreću, stiže doktorka. Čuje galamu. Pita o čemu se radi?  Uglas -  gospođa bi preko reda, a oni pre zore ustali da bi što pre došli na red. Samo što joj ne pozli kad to ču. Bože dragi ! – zar je moguće? Ustali pre zore , a ona zoru dočekala budna. Oseti zavist. Kakvi su to ljudi , pita se u sebi, koji trče i kad im do trke nije, umesto da se čuvaju za vreme kad će trka postati svekodnevnica. Nikad joj to nije bilo jasno, a izgleda i neće.

Doktorka  pita – šta je gospođo sa vama? Odgovara joj da dve noći nije spavala zbog bola i šumova u desnom uvu, ko da se more uselilo unutra. Pobogu ..... šta ste čekali do sada?.... Uvo nije za šalu..... Odgovara - da zna da se sa ušima nije šaliti ,da joj je tetka umrla od upale srednjeg uva , ali je čekala dok je mogla da čeka ......sad više ne može .

Vi ste hitan slučaj - dođite da proverimo pritisak.

Ulazi. Traže ime i prezime da pripreme karton. Traže ali ne nalaze ...... traje..... Konstatuju da ga nema. Pitaju kad je poslednji put bila kod njih. Odgovara  - nijednom od kako je karton prebačen . A , kad ste prebacili karton ....?

 Broji ... odprilike....  pre dve - možda i tri godine - reče.

Šta, začuđeno će!

Nemojte mi reći da vam fali još neko , pored svih ovih- ispred. Prevrnuše očima. Rekoše, svako jutro je tako , većina dolazi da vidi šta ih grebe u grlu ili svrbi  u nosu ( da nisu slučajno neke gljivice ili bakterije) da provere sedimentaciju , crvena krvna zrnca, bela krvna zrnca , hemoglobin  - itd.itd.

Imaju ozbiljne bolesnike i hitne slučajeve kao što je njen ( uplašiše je ) ali takvi najređe dolaze. Upisaše je kao prolazni slučaj . Nakon merenja pritiska, dobi uput za ušnog lekara da vidi šta se tu događa, pa će karton tražiti kad se vrati .

Ide na ušno. Vreme već odmaklo. Javlja se sestri. Kaže da po mišljenju doktorke ( te i te ) mora biti brzo pregledana. Sestra je gleda iznenađeno.Kaže joj da jedino ona može brzo da je pregleda , ali nije sigurna da bi to imalo nekog efekta. Kako to misli, pita je ona? Saopštava joj da pre podne ušni lekar ne radi i da bi ( ta i ta) to trebala znati, kao što bi svi morali znati da oni više ni odelenje za hirurgiju nemaju , koje su uvek imali , jer su mudraci iz ministarstva zdravlja presudili da je suvišno .

 Zakazuje joj za 14 h.

Vraća se. Saopštavaju joj da njenog kartona nema. Pitaju... zna li gde je upućen? Kod vas – odgovara. Sigurni ste? Normalno da je sigurna, kao što je sigurna da je isti sama htela doneti, jer ko će njeno čuvati bolje od nje, ali joj nisu dali, jer njihovi mudraci smatraju da je medicinski karton  službeni  dokument koji može biti zloupotrebljen u ko zna kakve svrhe pa se mora službenim putem dostaviti, i službenim putem nestati bez traga  -

Dovraga ……..

Dok nju boli uvo.

Uzmuvaše se . Vide - puko joj film. Vrte arhivu , sekretarijat , sve odreda. Uzalud.

Pita - postoji li mogućnost da je neko ukrao njen karton? Pobogu, gospođo – uvređeno će - šta će nekom vaš karton ?

 Svašta – ona će. Razmislite malo. Da nikom ne treba, što joj nisu dali da ga lično donese, već ga tretiraju ko državnu tajnu u državi u kojoj tajni nema, a bogami još malo ni  države.

 

Stvarno AU – muka živa. Otišla ujutru , vratila se  kasno popodene. Uvo pregledano, izgleda ne baš do kraja - pošto  još bolucka , ali zato -  pronađen karton – doduše - sutradan - na jedvite jade .

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 #
NE HVALA - PRESKUP JE
panicnadezda | 20 Maj, 2016 14:59

Danima unazad - dežura. Dobrovoljno ropstvo, reklo bi se. Ali bogami , motiv jak. U pitanju je ono čega ima malo , a vremenom, kako stvari stoje, biće sve manje, a bez čega vas niko ni pogledati neće. Krenu kao šala koja se pretvori u zbilju. U društvu je sa poznatim licima. Jedan od prisutnih reče da se tortura koju mediji sprovode i onaj koji u svojoj slici uživa,  više ne da izdržati. Praveći se naivna - pita o čemu se radi i na kakvu torturu misli? Čovek reče ono o čemu svi pričaju, da od određenih faca koje se ne skidaju sa ekrana dolazi u iskušenje da razbije TV- za koji je dao velike pare ( među nama rečeno, kako ču, kod njega je sve za velike pare i sve smart ,što može biti smart, počev od telefona, preko đakuzija i drugih uređaja - završno sa teveom sa hd tehnologijom). Imućan čovek i važan čovek. Oni koji ga bolje znaju od nje, rekoše da je sve stvorio poštenim radom i trudom. Zna da se takvi mogu naći ko slamka u plastu sena. Hoće reći, malo – sutra. Ali ćuti ko zalivena. Vodi se svojom logikom. Ako je moguće sa deset prstiju, u zemlji u kojoj su, zgrnuti ono što on ima, kako to njoj nije pošlo za rukom.  Ceo život radila ko konj , poštenje je vodilo kroz život , bilo utisnuto na čelu,  ali joj nije donelo ništa -  izuzev nevolja.

Manimo žalopojku da ne bi ispalo, ko gubi ima pravo da se ljuti. Zaintrigira je čovek. Pita ga - ne misli valjda ozbiljno da razbije smart televizor?  Ekscentrik.... reče .... apsolutno. Misli se u sebi, lako je tebi da razbijaš, kad odmah možeš da kupiš ono što si razbio. Ipak, pita, kako to misli? Intrigira je poenta. Iznenadi je  scenario. Sve je osmislio ili mu je tog trenutka palo na pamet. Reče da će polupati - tv , potom polupan besno  izbaciti pred zgradu , onda snimiti smart telefonom sa svih strana, a na ekranu krupnim slovima napisati: ulizice jedne, skidajte mi se sa očiju da ne bih oslepio . Obavezno povedite i njega sa sobom. Potom će  snimljeni materijal poslati svim televizijama da vide kakav bes izazivaju kod ljudi koji zbog njih  lome tv uređaje, pa nek se češu kad im padne rejting, zbog koga bi i rođenu majku prodali. Sluteći na koga misli, ipak , da pritvrdi, upita koji ON ? Gleda je sažaljivo ( ko veli,ova je pala sa kruške, pa ne zna ko je ON,  a svi znaju da samo jedan može biti ON). Ipak joj odgovori -  ON je, reče, onaj koji vedri i oblači ,ustvari više oblači nego vedri , sa kojim sve počinje , sve teče i sa kojim se sve završava. ON je ON – gosođo.

Sad znate, jel te? Nije mu htela priznati da je od prvog momenta znala. Ali , mu pomenu da zbog toga ne mora lomiti  tv - može ga jednostavno isključiti. Onda se polakomi pa  brže bolje, kako se čovek u suludoj nameri  ne bi predomislio -  reče - dajte ga meni.Gleda je zamišljeno. U očima mu vidi da nešto kombinuje. Kombinuje i ona. Nije da nije čitala , a i gledala filmove o ekscentričnim bogatašima. Jedan pamti i sada. Zna ona šta im sve može pasti na pamet. Zato sa strepnjom čeka.... Može .... kaže on .... pod jednim uslovom. Ako ga ispunite dobijate televizor i pride para u vrednosti istog.

Iz usta joj se ote OH. A, kliknula bi da zna da nije mudro.Šta je uslov ?.......tražim od vas 15 dana  u toku kojih ćete redovno pratiti jutarnji i udarni (hteo je reći večernji ) dnevnik i beležiti svako njegovo pojavljivanje, izuzimajući N1- koji ne kreće i završava sa njim, jer ih finansiraju stranci, koje zabole i za njega i za nas.Podrazumeva se da će TV i pare dobiti samo u slučaju, ako  bar u jednom dnevniku ne bude igrao glavnu ulogu

Laknu joj. Prosto ko pasulj , misli u sebi. Napraviše dogovor , prisutni  overiše. Ona krenu. Dežura ujutru, dežura uveče. Zalepi nos za ekran i prati dnevnik od koga je pre - bežala ko đavo od krsta. U svakom ON. Šta je planirao, šta je  uradio , šta je mislio da uradi, a šta će tek da uradi. Sa svojim prijateljima zna se. Ne  srpskim , uvek njegovim. Onda jednom Niče , drugi put Konfučije , tu i tamo Hegel, tušta i tma pisaca.Vidi se da čovek čita. I to mnogo. Ne zna samo koliko mu vremena pretekne za rad. Ali nema veze. Uvek je tu. Glavni lik. Prođe prvi dan , prođe drugi dan , potom i par dana zaredom. Uvek isto , samo ukrug. Smuči joj se. Ne ide do kraja – dosta joj je. Vrti broj - javlja se glas. Šta je gospođo - on?.... Ništa ..... odustajem .... dogovor otpada .... ne vredi ništa. Zadržite, bacite ili polomite sve što je vaše , a ja ću svoje ipak sačuvati ako budem odustala na vreme , a osećam već je vreme, kako ne bih uradila ono što ste vi nameravali.

A, Smart tv- nećete ni to?  

Ne hvala – preskup je.

Nastavila je po starom. Televizor je isključen u vreme dnevnika , konferencija za štampu, promocija , postavljanja kamena temeljaca , seckanja slavljeničkih vrpci , prepucavanja koalicionih partnera i svega drugog vezanog za politiku. Ostalo prema raspoloženju.

 #
TAŠTA I ZET
panicnadezda | 18 Maj, 2016 13:48

 ILI - SAD NEĆU IZ INATA

Rogovi u vreći - kažu . Nije to kod nje baš tako bilo , ali raznoraznih smicalica, što sa jedne , što sa druge strane - svaki čas. Kao kod svih . Razlike u nijansama. U njenom slučaju predobro zna taštu , a i zeta, takođe. Kako i ne bi ? Ona je stvorila, za njega vezala život. Zahvaljujući tome, svemu se mogla nadati. Tašta je šest lepših meseci (dok greje sunce i dok ne zapreti sneg) živela u svom stanu , ali ostalih šest, kad zastudni - selila se kod njih. Zet nije pravio problem.Nije baš ni kliktao od sreće , ali ni mnogo zanovetao.  Bila mu je simpatična, a i cenio je. Inteligentna , gospodstvena i duhovita. Kad se smejala, celo lice joj se smejalo, tako da je smeh prelazio  i na druge.

 

Problemi su nastajali kada bi ona i zet napravili predstavu za publiku , odnosno za nju.Seća se slučaja kada su izašli u šetnju , a uvek su to činili kada bi ona, kako su imali običaj da kažu čistila po čistom i uludo trošila snagu. Tašta t.j. majka nije to mogla gledati. Bojala se da će joj ćerka propasti. Za to je krivila zeta. Imala je običaj da kaže, za čije oči – budalo!?

Odgovarala joj je – za moje. Meni smeta.

Uhvatili bi se pod ruku i krenuli u obilazak grada. Jednom se vratila sa pričom da je njen ćaknuti muž - hteo da je ubije. Na pitanje kako ? - odgovorila je da on ne ume da šeta, ako to nije put od pekare do poslastičarnice i od poslastičarnice do sledeće pekare. Reče šest su ih obišli i u svakoj nešto jeli. Nadao se da će je to ubiti , ali se prevario. Na pitanje zašto je jela - odgovorila je..... ma nemoj.... nego  da troši samo na sebe. Zaobiđe istinu  - da oboje vole da jedu.

Drugi put je uletela u stan poput tajfuna. Kad se izduvala, nazva ga ludakom . Prelazi ulice  reče , kao da ih je osvojio i kao da mu to piše na čelu - tamo gde mu se prohte i kako mu se prohte. U podzemne prolaze ne ulazi . Samo što je srce nije izdalo  od straha na sred Terazija , dok su automobili jurcali oko nje.

Smejala se na njegovu verziju da je sve probao ali uzalud. Niko je ne pregazi , ali zato njega za koga se grčevito držala samo što jedan ne počisti .

  Sledeći put , takođe u šetnji, zet zastane , značajno pogleda u taštu i kaže: Moram ti nešto priznati , ali da to, dok ja ne uradim, ne kažeš ćerki. Polaskana poverenjem , a i znatiželjna šta bi to moglo biti, dade reč da će ćutati ko zalivena. Onda joj on ubedljivim glasom ispriča da nije baš šalabajzer, kakvim ga ona smatra , i osoba koju ni miš nema zašta ugristi , na šta ga ona t.j. tašta - prečesto podseća, već odgovoran otac porodice koji je uštekovao nešto maraka za ne daj bože ( tada su bile marke )  koje čuva u banci ko zenicu oka. Usput joj na njeno insistranje lupi pozamašnu cifru koja taštu zadivi.

Oduševljena mu reče – znala sam ja zete da si ti pametan.

Dođi da te poljubim.

 

Po povratku kući tašta na nebesima. Vedra ,raspoložena , nasmejana. Ćerka pomisli da im je u šetnji bilo lepo i da je zet zasmejavao što itekako ume. Ni slutila nije da je drugo u pitanju. Celo popodne tašta pažljiva, sa poštovanjem gleda u zeta - ni jednom ne pomenu ko je sve njenu ćerku prosio i kakva je imovinska karta tih ljudi. Izostavi ono što je bilo namenjeno zetovim ušima, da je drugačiji izbor njenoj ćerki mogao pružiti mnogo lagodniji život - u stilu – drugi bi radili za tebe , a ti bi bila dama, što ti i priliči.

Pokušavala je ćerka u više navrata da je od zajedljivih strela upućenih na račun zeta, odvikne , ali bez uspeha. Donekle je i razumela. Za razliku od nje, njena majka je živela u bogatoj kući , pa se udajom suočila sa starom jevrejskom kletvom – dabogda imalo  pa nemalo. Nikad se sa tim nije pomirila. Njeno držanje je govorilo o statusu koji je nekad imala , a ne kakav je potom bio.

No sutradan. Zet ode na posao. Tašta se uzvrpoljila. Nemirna, šetkoli po kući, dok iskosa baca pogled na ćerku. Ne izdrža . U jednom momentu pita ćerku – Veruješ li ti mužu sve što kaže?  Ćerka joj odgovori da veruje. E , pa moram te razočarati – ona će. Čime to ? – pita ćerka.

Znaš li ti jadnice moja neznavena, koliko para on krije od tebe? – Nimalo – odgovara ćerka. Ne znaš da ima dvesta hiljada maraka u banci?

Znala bih da ima , ali pošto nema ni marku - ne znam. Hm- nemoguće – ona će. Hm – moguće - ćerka će - naložio te. U momentu ćerki sve posta jasno. Umiljavanje , poštovanje i sve drugo što je prethodilo surovom trežnjenju.

Sateran u ćošak, zet samo reče – vidiš li tašto kako mogu da te ubedim u sve što hoću, pa i da imam ono što nemam. Oni drugi koje ne prestaješ da pominješ što imaju sve i svašta ,i što su tražili ruku tvoje ćerke - to ne bi znali. Bili bi ti dosadni – priznaj.

Postepeno se oporavljala od

žalosti, zbog pomenutih maraka, ali išlo je nekako.

Jednog dana ( oplakujući svoj odlazak, unapred) - reče zetu:

Znaš zete i ja ću jednog  dana morati da umrem.

Molim tašto ( zapanjenim će glasom ) - šta to pričaš? - nije moguće…ti ….čak i ti …šališ se sigurno. Stalno nešto umišljaš - juče da sam te pokrao u " ne ljuti se čoveče", danas da kradem na tabliću – sad umišljaš da, čak, i ti jednog dana moraš umreti.

Ljuta što je zavitlava, odbrusi – izgleda da ti jedva čekaš. E pa da znaš - sad - NEĆU IZ INATA

Ipak je umrla , ali nije zaboravljena.

 

 

 #
TRILER
panicnadezda | 13 Maj, 2016 14:18

 

Priznaje , tako nešto joj nikada ne bi palo na pamet , a svašta joj pada, kad se mašta razigra. No, ima onih čija je mašta - maštovitija.

 Fenomenalno!!!-

Fantomi ili nevidljivi u gluvo doba noći, dok nevini spavaju, čiste prostor . Ne zna samo da li su to fantomi kojih se treba plašiti ili Don Kihoti u fantomkama. Njoj bi trebali ovi drugi. Ima dosta stvarčica koje je žuljaju i intezivno nerviraju. Sama ne može da ih reši, ali eto znaka koji dobi , a znaci se ne ignorišu. Od kako ču za to, što u prvom momentu dožive kao novinarsku šalu koja zabavlja narod, dok se ne pretvori  u ozbiljnu frku, ne može da se smiri. Stalno razmišlja kako da dođe do fantomki odnosno onih koji ih navlače i u ime obespravljenih ( hoće da veruje u to  iako zna da u ovom slučaju nije tako )- završavaju, ono što siroti ne mogu. Pravi krimić pred očima sveta , ali obzirom da se ništa o celoj priči ne zna - sem kraja, pre bi to nazvala trilerom, koji ionako  više voli. I to kakvim! Pita se samo kad  triler na nju ostavi takav utisak, kakav će,tek , ostaviti na besan priraštaj. Garantovano inspirativan . Boji se da će fantomke početi da niču u svakom kvartu.

Svašta je pomišljala dok se stvar ne otkri. Prva misao je bila da se radi o nekim- novim Pink Panterima ( čijoj se pameti u potaji divi ) ali kad ču da su rušili straćare - odbaci tu misao. Neće Panteri da prljaju ruke , a da se ne omaste. Nije to izazov za njih. Pre bi harali bogate zlatare i muzeje diljem zemljine kugle nego trošili snagu i pamet, zbog tamo nekih nelegalnih i ponekog legalnog objekta koji koče gradnju - GRADA IZ MAŠTE.

Očekivala je ono što je u ovakvim slučajevima očekivano da se bar jedna fantomka oglasi i preuzme odgovornost za brisani prostor i druga dela koja su prethodila tome , kao što to čine teroristi nakon učinjenog dela - odnosno nedela. Jok !!!- Ništa od toga. Umesto fantomki oglašava se vlast. Ne znaju ništa , oni koji znaju sve, pa i ono o čemu pojma nemaju. Bože je sačuvaj, da nije lakoverna kao što jeste , mogla bi pomisliti da su fantomke raznih boja – nosili baš oni . Nije zanemarljiva činjenica da sve fantomke nisu bile iste boje. Zašto , pitaće se neko? Ima odgovor i na to pitanje. Kad se usudila da igra, nek igra traje do kraja – pa će reći -  zato što i među fantomima mora biti hijerarhijskog reda.

Recimo , vođina unikatna, kako se ne bi pobrkala sa drugima. U njega su sve oči uprte pošto od njega sve zavisi, kako znak za početak, tako i znak za kraj akcije . Od njega zavisi koga zavezati , privezati , privesti ili odvesti.Vođini pomoćnici imaju drugu boju kako bi se  znalo da i njih treba čuti, pošto po mrklom mraku vođa ne može sve da vidi.Tehničko osoblje - treću - kako bi se znalo ko pokreće bagere, a fizikalci četvrtu, ne naročito uglednu - shodno ulozi koju imaju.

Neko bi mogao pomisliti da se sprda ( izvinjava se na izrazu ) kad kaže da joj neki fantomi trebaju. Ne, stvarno tako misli. Vlast koja ništa ne zna, njoj ne treba. Ionako je zahvaljujući toj vlasti potpuno obezvlašćena. Njoj treba neko ko će mimo vlasti završiti ono što je žulja. Toga ima mnogo. Ali , da ne gnjavi one koje žulja sve,  navešće samo dve stvari.

Prva stvar:

 Porez na stan , toliki kao da živi u palati. Zbog par tričavih i pošteno prijavljenih ( NEOPEVANA GLUPOST ) novoizgrađenih kvadrata terase i malo još , staricu od zgrade iz 1926 god.-  proglasiše devicom. Shodno tome udariše namet da se ne može opasuljiti. Uz to, komšije koje žive u istoj zgradi (a nisu prijavili ono što oni jesu)  im se smeju u brk, jer za istu kvadraturu plaćaju pet puta manje. Golema nepravda? Zato bi volela kontakt sa nekom donkihotovskom fantomkom koja bi u gluvo doba noći, dok ona spava, trknula u poresko i anulirala sve.Neka se onda oni češkaju, a ona likuje. Nije to neizvodljivo.

Druga stvar:

Pare. Oteše joj. Zna da su oteli i drugima , ali ona ne može da se pomiri sa tim. Ma i neće. Zna da je već govorila o tome , ali opet će. I tu joj treba fantomka, ali za ovaj slučaj hakerska. Da napravi ršum preko interneta ili kako god  ( podrazumeva se u gluvo doba noći dok siti i podmireni , nemirne savesti, spavaju ) i sa njihovih računa svima ili barem njoj vrate sve što su joj oduzeli , normalno sa kamatom i naknadom za pretrpljeni bol. Što se tiče onog barem - šali se , ali kao u svakoj šali ima pomalo i zbilje.

Ne zna kako da pređe u realizaciju , ali smislit će već nešto.

P.S. Svaka slučajnost sa stvarnim događajima i ličnostima je namerna

 

 #
ČAK NI U MISLIMA
panicnadezda | 11 Maj, 2016 17:04

 

Ko god od bližnjih kreće na put - ide i ona. Podrazumeva se, ako su egzotične i daleke destinacije u pitanju. Bliže je videla i sama. Voli ritual koji prati putovanja. Manje onaj koji prethodi - kao što je dogovaranje, planiranje, upoznavanje , pakovanje , a mnogo više onaj koji usledi nakon povratka.  Ali ne podnosi međuprostor prezasićen brigom i maltretiranjem do tamo.  Jednim avionom ideš do prve destinacije , onda čekaš i čekaš ( a čekanje traje ko gladna godina) dok ne stigne drugi koji te nosi  tamo gde si krenuo. Prazan prostor popunjavaš šetkanjem po aerodrmskim halama ili dremanjem  na neudobnim stolicama. I da ima para za nju, ne bi išla, pa da je tuku. Šta će joj to ? Sati su u pitanju , a njoj  i minuti čekanja bilo gde ili bilo zašto - teško padaju. Razlog što ni kod lekara ne ide.  Na pitanje , koje se tu i tamo postavi,  kada je poslednji put kontrolisala zdravlje, odgovori da ne pamti. I stvarno je tako. Ništa ne zna, što drugi znaju. Ni kakva joj je krvna slika, niti da li nešto niče što ne bi volela da nikne. Pošteno rečeno i kad nikne neće da zna da je niklo. Ne zato što se plaši. Taman posla . Jednostavno je shvatila ( što bi lekare šokiralo, da čuju ) da kada kucne čas, ideš tamo gde moraš otići – bilo zbog toga što je niklo ili zbog nečeg što je crklo. Kao kod bojlera, dok rade grejači i termostat, tople vode ima. Kad procuri kazan, mora se menjati - drugim. Ne zna da li je adekvatan primer, ali to je najnovija vest iz njene kuće .

Nema tople vode. Panika . Zovi majstora – kažu ! Ustvari Darka, zahvaljujući kome, u njihovoj kući, sve što radi na struju - uvek radi. Ne može da ih ubedi ,  da ne treba trčati ( još po mraku ) kad se poslovi ne započinju, već uveliko završavaju. Kaže im da je Darko redak kum , ali ne uvek na dugme, da mora da spava noću - kako bi radio po danu.Istakne posebno da je struja, sa kojom ona ima neprijatna iskustva, osetljiva stvar u koju ne treba čačkati po mraku, ako baš ne moraš .

Uzalud.

Neće da čuju. Podseti ih da su se i kraljevi kupali toplom vodom iz lonca pa mogu i oni. Izbečiše se. Preporučiše njoj taj način kupanja. Rekoše - da je možda lonac za nju dovoljan , ali ne i za njih. Onda im ona predloži da se plaknu hladnom vodom kao što to čine ( čini joj se ) oni sa Kavkaza , a verovatno i Eskimi  koji se i zimi i leti kupaju hladnom vodom ili snegom, pa žive da sve nadžive . Htela je reći - koliko je to zdravo. Tek to ih šoknu. Probaj – rekoše uglas. Znajući efikasnost primera, kao vaspitnog sredstva, čak i za one koje je prekasno vaspitavati - probala je.

 Epilog – cvokot do zore. No, da ne tupi o bojleru koji podiže temperaturu u kući - stvar su završili na svoj način.Cimnuli Darka , Darko cimnuo bojler , oni se okupali toplom vodom, a ona završila u krevetu.

 

Što se vražjeg čekanja tiče o čemu je pričala dok je misao nije odvela na drugu stranu- ima nekog felera kod nje. Niko joj nije rekao, sama je zaključila. Recimo, dok joj je karton bio kod kuma nije morala da čeka na preglede.Dovoljno je bilo da okrene broj i kaže - stižem. Ali nije to radila. Naprotiv , čekala je. Sada kad mora da čeka, ona beži. Izgleda da je štos u onom morati.Očigledan otpor prema moranju , ako baš ne mora. Zato kad se o njoj radi ništa ne mora. Za druge je već drugačije.

Znači kad bližnji putuju- ide i ona. Ne kao oni, naravno. Ali sve prati od početka do kraja. Prvo se upozna sa destinacijom , pregleda mapu i položaj na zemljinoj kugli. Proučava da li je to gde se putuje u centru ili na obodima velike lopte. Centar joj deluje sigurnije, u ova nesigurna vremena, kad priroda uzvraća udarce koje je ona vekovima dobijala. Nekako joj se čini da se na obodima ubrzano obrušava i da su ti krajevi tektonski nestabilniji . Zato se skamenila kad joj je sin, ne hajući za njene strepnje, saopštio da ide u Japan.Kakav , bre , Japan? Zna li on gde je to ? Ima li kod njega mozga ili hoće da ona ostane bez svoga ?........

Tamo se sve trese, puca , samo što ih voda nije poklopila. Na onih par ostrvaca se nastanilo tušta i tma njih . Fale im samo turisti da povećaju težinu kako bi što pre potonuli. Onda ukuca Tokio i vidi nesagledivu gužvu na ulicama , solitere do neba, čini joj se ništa lepo. Zvoca , ubeđuje, ali ništa ne postiže.Među nama rečeno, žao  joj taj vredan narod , ali mu to ne priznaje.

 Uplatio je –reče....Mora da vidi tehnološko čudo i džina na staklenim nogama, kako zovu Japan. Hoće na kratko  da zaviri u njihovu tradiciju i običaje o kojima je čitao i  gledao na filmskom platnu.Da je poduči i prekine zvocanje - kaže joj da oni nikada ne otrgnu cvet, kao što ona to radi, već se sagnu da ga omirišu. Vidi ona nema nade da se predomisli, tim pre što ga otac podržava.

ODE....

U mislima i ona sa njim.Ko veli tako će ga sačuvati. Prati vesti ,vremensku prognozu, izveštaje o zemljotresima i cunamijima. Na svaki pomen jednog ili drugog, bilo gde da se desi, ona poskakuje.

 Iscrpljena je . Jedva čeka da se vrati. Konačno stiže. Hvala bogu u komadu je. Osvežen, nudi da natenane prepriča sve što je tamo video i doživeo, kao što to uvek radi. Moli ga da odloži za drugi dan

Začuđen pita: – zašto ne sad?

Odgovara mu da je umorna od putovanja na kome je bila zajedno sa njim iako on to ne zna , ali da ne brine  pošto to ubuduće neće više raditi - čak ni u mislima. 

P . S. Reče tako, a zna da će uvek ići sa njim gde god bude išao.

 #
TIŠINA
panicnadezda | 03 Maj, 2016 12:59

 

  Kamo sreće , ali nema šanse da  potraje. Misli na tišinu. Tišina zna da vrisne i probudi polupospan svet. Smisliće već nešto - da ne rizikuju. Samo da se ne probudite. Po cenu da tišinu smenjuje – nova tišina, a oni ostanu tu gde su, a gde vi niste i nikada nećete biti.

A tamo je lepo. Svega ima . Hrana po bagatelnim cenama za "siromaške" u lister odelima , Balijevim cipelama , satovima , tašnama od krokodila , zmije i čega sve ne , koje koštaju onoliko koliko vi ne možete ni zamisliti. Od cifre bi vam se zavrtelo u glavi , zato bolje da ne znate.

Znaju oni da masa ne zna, zato se šepure uglancani i siti pred gladnim očima i onima kojima je i buvljak preskup.  Podrazumeva se nisu debeli -  ali zato vi jeste. Oni su otmeni i lepi - jedu malo , probrano i skupo, što ne goji i što im omogućava to gde jesu, dok vi ljuštite hleb i sapunjaru. Šta tek reći o putovanjima ?

" Ceo svet na dlanu " kako mame  turističke organizacije. Preko nekada Titovih  Briona  -  ajde, to i nije tako daleko ( u bolja vremena je skoknula do njih, ali ne i prespavala, pošto ni tada to nije mogla da plati ) - Dominikane , Sejšela - severa - juga - istoka - zapada , da ne nabraja sve, kako vam, a i njoj - voda ne bi išla na usta.

Šta reći o nekretninama, kešu i svemu ostalom što u dugogodišnjem stažu na vlasti "mukotrpnim radom" osvojiše, zahvaljujući vašim  glasovima , glasovima mrtvih duša koje se , zanimljivo, povampire  pred izbore kao  i čilog Metuzalema - kako se ispostavi. No, da poverujemo - gubitnička greška .

Dakle - TIŠINA

Lepo dok traje. Vidite  druga lica, dok njih nema. Nema parola , vike , dreke i poziva upomoć, onih- kojima je ta pomoć potrebnija nego njima. Oni su se odavno omastili i zbrinuli , ali im nikad nije dosta. Hoće još - ili dok traju. Poručuju : Ne dajte svoj glas ! Isto kaže i ona, ali za razliku od njih - rekla bi - ne dajte  jedino što  imate i zbog čega vam se trenutno udvaraju da bi , kad to dobiju, istog trena  zaboravili na vas.

Pustite ih da mole , vrište , kleče i preklinju, kao što vi radite dok molite za posao , dok vam deca gladuju,  dok preturate po praznim novčanicima, dok ništa ne možete završiti jer nemate vezu, pošto su sve rezervisane samo  za njih i njihove. Nek osete  deo vaše muke i poniženja.

Ustvari rekla bi - probudite se - napokon!

Da ne bude zabune glasala je i ona , ali glas nije dala nikome ko se likom i delom pokazao kakav je . A VI ….

         Kako hoćete.......

 

 #