Au muke. Ne daj bože, da češće mora. Ali kada muka stigne nema druge. Besana noć - jedna , potom i druga . Treću ne rizikuje. Pokupi pinkle pre zore i krenu kod lekara za koga ne zna ni kako izgleda. Ukućani u neverici. Pitaju zar i ti ? Zbog sladostrašća u glasu ( u smislu doaka) ostavi ih bez odgovora. Trči da zauzme red. U sedam i petnaest čekaonica krcata. Zapanji se . Moli za razumevanje. Kaže boli je uvo , a to su jaki bolovi, pa ako može pre njih, pošto joj treba samo uput za onog koji se bavi ušima. Nakostrešiše se svi. Ujedinjeni , uglas počeše da nabrajaju šta sve njih boli, pa čekaju. Reče im, da ih toliko boli kao što kažu da ih boli, ne bi oni  mirovali. Skakali bi i oni – kao što to radi ona . Nazvaše je razmaženom, čini joj se , čak i nevaspitanom  što ne dolikuje, kako rekoše, njenim godinama.

  Nije im ostala dužna , reče im da zna za takve koji kod lekara trče, kao da idu na izlet. U čekanju se druže , međusobno ćaskaju i na taj način utroše pola dana sa kojim ne bi znali šta će. Usput im pomenu da mladi imaju pravo što kukaju da od takvih ne mogu doći na red. Zato ona ide samo kad mora da ide , a sad mora - jer uvo zavija.

Ne vredi . Ni trag saosećanja.

Na njenu sreću, stiže doktorka. Čuje galamu. Pita o čemu se radi?  Uglas -  gospođa bi preko reda, a oni pre zore ustali da bi što pre došli na red. Samo što joj ne pozli kad to ču. Bože dragi ! – zar je moguće? Ustali pre zore , a ona zoru dočekala budna. Oseti zavist. Kakvi su to ljudi , pita se u sebi, koji trče i kad im do trke nije, umesto da se čuvaju za vreme kad će trka postati svekodnevnica. Nikad joj to nije bilo jasno, a izgleda i neće.

Doktorka  pita – šta je gospođo sa vama? Odgovara joj da dve noći nije spavala zbog bola i šumova u desnom uvu, ko da se more uselilo unutra. Pobogu ..... šta ste čekali do sada?.... Uvo nije za šalu..... Odgovara - da zna da se sa ušima nije šaliti ,da joj je tetka umrla od upale srednjeg uva , ali je čekala dok je mogla da čeka ......sad više ne može .

Vi ste hitan slučaj - uđite.

Ulazi. Traže ime i prezime da pripreme karton. Traže ali ne nalaze ...... traje..... Konstatuju da ga nema. Pitaju kad je poslednji put bila kod njih. Odgovara  - nijednom od kako je karton prebačen . A , kad ste prebacili karton ....?

 Broji ... odprilike....  pre dve - možda i tri godine - reče.

Šta, začuđeno će!

Nemojte mi reći da vam fali još neko , pored svih ovih - ispred. Prevrnuše očima. Rekoše, svako jutro je tako , većina dolazi da vidi šta ih grebe u grlu ili svrbi  u nosu ( da nisu slučajno neke gljivice ili bakterije) da provere sedimentaciju , crvena i bela krvna zrnca,  , hemoglobin  - itd.itd.

Imaju ozbiljne bolesnike i hitne slučajeve kao što je njen ( uplašiše je ) ali takvi najređe dolaze. Upisaše je kao prolazni slučaj . Nakon merenja pritiska, dobi uput za ušnog lekara da vidi šta se tu događa, pa će karton tražiti kad se vrati .

Ide na ušno. Vreme već odmaklo. Javlja se sestri. Kaže da po mišljenju doktorke ( te i te ) mora biti brzo pregledana. Sestra je gleda iznenađeno.Kaže joj da jedino ona može brzo da je pregleda , ali nije sigurna da bi to imalo nekog efekta. Šta to znači , pita je ona? Saopštava joj da pre podne ušni lekar ne radi i da bi  doktorka koja je uputila to trebala znati, kao što bi svi morali znati da oni više ni odelenje za hirurgiju nemaju , koje su uvek imali , jer su mudraci iz ministarstva zdravlja presudili da je suvišno .

  Zakazuje joj za 14 h, ali mora znati broj zdravstvenog katona.

Vraća se. Saopštavaju joj da njenog kartona nema. Pitaju... zna li gde je upućen? Kod vas – odgovara. Sigurni ste? Normalno da je sigurna, kao što je sigurna da je isti sama htela doneti, jer ko će njeno čuvati bolje od nje, ali joj nisu dali, jer njihovi mudraci smatraju da je medicinski karton  službeni  dokument koji može biti zloupotrebljen u ko zna kakve svrhe pa se mora službenim putem dostaviti, i službenim putem nestati bez traga  -

Dovraga ……..ciknu od bola hvatajući se za uvo

Uzmuvaše se . Vide - puko joj film. Vrte arhivu , sekretarijat , sve odreda. Uzalud.

Pita - postoji li mogućnost da je neko ukrao njen karton? Pobogu, gospođo – uvređeno će - šta će nekom vaš karton ?

  Svašta – ona će. Razmislite malo. Da nikom ne treba, što joj nisu dali da ga lično donese, već ga tretiraju ko državnu tajnu u državi u kojoj tajni nema, a bogami još malo ni  države.

 

  Muka živa. Otišla ujutru , vratila se  kasno popodene. Uvo pregledano, izgleda ne baš do kraja - pošto  još bolucka , ali zato -  pronađen karton – doduše - sutradan 

na jedvite jade .