Categories
My Links
Generalna
AKO UPALI - UPALI
panicnadezda | 30 Jun, 2017 16:44

 

Iz daleka stiže glas. Uz glas i slika. Na slici plava pučina , jahte i jarboli , ozarena lica kupača, a ispred svih - lice pošiljaoca glasa. Glas sledeće sadržine:  „ nekome je život majka , a neko ima Nju“. Ustvari nije rekao Nju već ime žene onoga na čiju je adresu, odnosno pametni telefon, poslao poruku . Da je kojim slučajem poruka upućena njenom sinu moglo bi se povezati sa  maćeha. No , nije bitno. Bitan je pametni telefon. Sa njim možete svašta. Obradovati , rastužiti , pripretiti. Koješta još, samo ako znate komande. Čudo tehnike. Od pameti se živeti ne može  , a pametnog malo  ima.

 Zar nije ?

 Pametni telefoni koje izbacuju pametnji od njih, pametne zgrade koje se menjaju još pametnijim,  pametni kompjuteri  ( veliki , mali, Japanski najmanji)  i tako redom da ne nabraja. Jedno pretiče drugo , samo čovek ostaje isti. Na kraju će od silne pameti koju je sam izmislio, sasvim zakržljati.

No.....

 Primaoc glasa čita poruku glasno, pošto nisu sami i klikće radosno dok iskosa motri na nju. Ko veli pravo u metu. Prijatelj mu se krčka u moru , a on se zbog njene alergije , ili načete kože ( kako kažu lekari ) mota po gudurama. Ko da mu neko brani da ide sam na more. Ali za solo odlazak treba petlja. Ako ne ide ona ko će mu nositi nitroglicerin i dane činiti zanimljivijim. Zaboravio da mu je upravo pošiljalac  glasa ne jednom rekao „lako je tebi ...sa njom nikad nije dosadno“.

Poruka da je život nekom majka , drugom maćeha ( ko da je to nešto novo ) ulepša dan. Huktanje zbog vulkanskog grotla u kome su, zameni smeh. Zaboraviše vrućinu. Milo joj , ali ne deli njihovu razdraganost. Od previše sunca joj se manta u glavi , ali razmišlja. Zna ona da je On ceni, da je ne bi povredio i da je glas trebao da ih nasmeje , ali ne znaju drugi. Zbog toga ide milo za drago .

 Zato...

 Gleda poruku , studira sliku. Slika sve priča. Nigde osmeha, nimalo radosti zbog toga što je tamo gde je. Naprotiv. Crn ko gavran, preklopio kapke ko da će se svakog momenta onesvestiti ili se njoj tako čini. U svakom slučaju, sunce mu popilo mozak, pa sve zaboravio. Ko da se vraćati neće.

Zaboravio kome je dao ključeve od stana punog vrednosti da motri na njega. Zaboravio koga je zamolio da zaliva cveće, koje mu, uzgred budi rečeno ( zbog pažnje koju mu poklanja) znači, skoro koliko i stan. Zaboravio da je zamolio da cveće zaliva nekad i dva puta ako je velika vrućina. Malo li je.....

Zaboravio da će uskoro nazad......zato...

Ne gubi vreme. Uzima muževljev telefon i šalje poruku u muževljevo ime.

Poruka glasi:

 „ Zavidim ti. Tačka. Zaroni za mene kad ja ne mogu zbog Nje. Tačka.Takva mi sudbina.Tačka. Ovde sve po starom .Tačka.(onda ono gde je tanak ) Cveće ti malo užutelo i čini mi se nekako sparušilo iako ona kaže da sve radi kako treba.Tačka. Ne brini ništa - j...š cveće,  porašće drugo. Tačka.

Prst na SEND - ode. Misli se - ako upali – upali.

UPALILO JE .

Nije ni odložila muževljev telefon, njen zvoni. ON. Zabrinuto pita kako  cveće podnosi vrućinu. Odgovara - sunce ko sunce -nekom majka , nekom maćeha. Kida vezu - kobajagi crkla baterija. Mala osveta , ali koliko ga zna..... 

krčkaće se ON ...

 

 #
GAJBA
panicnadezda | 14 Jun, 2017 16:59

 

Ima dana  kad  vas buka ispod ili buka iznad vas, istera iz kreveta. Skočite ko opareni , a dan još nije na vidiku.  Onda kad ste već skočili , a ne vraća vam se u krevet , da bi skratili vreme do momenta kad normalan svet ustaje idete u kupovinu u koju nikad tako rano ne idete .

 U prodavnici zatičete  pospana lica prodavaca koji  u miru ispijaju prvu jutarnju kafu. Mrzovoljno vas gledaju i ne trče u susret. Razumete ih, dug je dan pred njima , i mnogo mušterija koje treba dočekati i ispratiti sa osmehom. Škrtare na vama. Niste ni vi mnogo bolji . Smatrate da je klimanje glavom adekvatna zamena za dobro jutro. Ne žure da vas usluže. Ni vama se ne žuri, pa ih ne požurujete. Ionako ubijate vreme do vremena kad obično ustajete. Da bi skratili vreme  gledate i ono što nikad ne gledate. Preturate artikal po artikal , upoređujete cene koje nikad ne pamtite ( zbog čega vas prekorevaju ) zagledate datum proizvodnje i rok trajanja proizvoda. U najmanju ruku kao da ste došli u inspekciju , a ne kupovinu. Onda vam nešto ispadne iz ruke , poremeti red i izazove lančano padanje proizvoda što učini da svi poskoče. Sjate se oko vas , kako bi ispravili ono što ste poremetili.

 Na kraju vas usluže.

Pokupite kese i nazad.

Na prvom spratu čujete muški glas „ kul  gajba „ jel da?

Divna !!! izveštačeno ... ona...

U trenu shvatite da se niste tek tako probudili. Krivci su pred vama. Spremni ste za paljbu. Ali na vašu žalost nema vremena , ključ u bravi reče škljoc, dok " Don Žuan " hvata zalet niz stepenice  kako bi neprimećeno umakao.  Zamalo se jadnik nije smandrljao kad je shvatio da nije sam u hodniku i da je sudar tete - a- tete neizbežan. Okreće glavu . Ne vredi....znate  lice... ime još ne znate.

 Špiclov ste vi. Saznaćete nekako.

Brzo povezujete stvari, pogotovo kad se odigravaju na terenu koji poznajete ko svoj džep. Znate sve , vidite sve , čujete sve. Ono što vama promakne, vidi ceo komšiluk. Brzinom munje poštom od usta do usta stiže do vas. Svima je sve jasno. Javna ili bolje rečeno tajna , a javna kuća, ordinira pred vašim očima. Propisa nema , dokazi fale. Nemoćni muškarci  u "moćnoj državi" gde su najmoćnije pare dođoše na zamisao da pribegnu uceni. Ko vele daj šta daš, kad ništa ne daš. Popust za komšiluk. Podrazumeva se muški. Bar da se omaste kad drugo ne mogu. Dok to ne postignu pare oči.

 Neko bi rekao " malo li je ".

Što se " gajbe" tiče niste sigurni da je adekvatan naziv za zgradu u kojoj živite. Možda je ni zgradom ne bi nazvali. Pre bi se reklo kuća , velika trospratnica sa jedva vidljivim potkrovljem kakvih je sijaset u Beogradu, pogotovo  u gastarbajterskim naseljima gde svako hoće veću od one do njega i više lavljih glava i ukrasa od onih pre njega.

 Ali vaša " gajba " je ušuškana. Dušu dala za tajne sastanke i mutne radnje. Da ste kojim slučajem begunac od zakona tu bi se sakrili. Sve na dohvat , vi daleko od hvatanja. Još da nema komšijskog paparaco lova - diskrecija bi bila apsolutna.

            Ima tri sprata. Vi ste na drugom. Iznad vas za stalno niko , a svakodnevno svako. Ispod vas za stalno niko , a svakodnevno svako. Više ni u svet ne morate ići , kad je svet svakodnevno kod vas. Koliko jezika odjekuje vašom zgradom , kad su otvoreni prozori i šire, ako duže potraje  (  nadate se da neće ) svi u komšiluku će biti poliglote.  Jednom Englezi,  drugi put Francuzi, Grci , Bugari, Rumuni , Slovenci i oni od čijih se pretnji ledi krv u žilama - Azijati. Svaki put kad ih ugledate , merkate prtljag. Gledate koliki je i kako se nosi. Ko velite da ima oružja ne bi ga ko perce izneli do trećeg sprata. Onda pročitate da ima eksploziva u prahu i zanemarite težinu prtljaga. Prepustite se Bogu kad ne možete državi. Da ima države ne bi u zgradi gde žive ljudi bilo hostela, kafića, palačinkarnica koje rade do zore i koječega još.

            Vi ste u sendviču između dva hostela. Jedan  iznad vas , drugi  ispod vas. Vi između. Jedan javni , drugi tajni. Vi neutralni.

 Javni za mlađariju.

 Tajni za probranu , platežnu klijentelu. Čim ih ugledate znate gde idu. Sami, nalickani, u lister odelima kao da su pošli na bal, a ne u noćni provod  -  prvi sprat. Same, nalickane, sa napumpanim atributima od kojih se muškarcima ( kojima se to još nije zgadilo) vrti u glavi - prvi sprat. Kad ste jedno takvo čudo sreli ostali ste zapanjeni. Nigde to niste videli.  Čak ni u “Parovima” i crtanim filmovima. Usne - volumen 7 , grudi - 10 , zadnjica premašuje poznate gabarite.

Gomila ide na treći sprat . Kad krenu u juriš do hostela čini vam se da prisustvujete stampedu  životinjskog carstva kako ga vi zamišljate.

 Ali bez obzira na to simpatičnija vam je mlađarija. Razlozi jasni. Ne kriju se. bučni su i otprilike znate šta da očekujete. Mladost je po pravilu bezazlena. O izuzecima ne razmišljate.

Par puta ste zvali organe reda, države nereda , da intervenišu. Došli bi . Pokazali značke , pripretili i kratkoročno uspostavili mir. Onda bi vam rekli da u ponovljenom slučaju  bez ustručavanja zovete. Ali to ne činite.Umesto njih zivkate vlasnike stanova koji spavaju u miru  , kako bi na vašem nemiru debelo šićarili (zaradili ).

No, kažu da država ubrzanim hodom gazi napred. Čekate da iskorači. Ako se to desi ( u šta, među nama rečeno, sumnjate ) valjda ćete i vi nešto uraditi, ukoliko vas u međuvremenu ne zapale ili potope. Vama kiša ne treba. Dosta vam je 17  kupatila na tri sprata, kako bi se i bez kiše utopili ako, ne daj Bože, nešto krene naopako. Što se požara tiče , stvar je bezazlenija. Zahvaljujući kupatilima mogli bi da gasite i u komšiluku.

 

 

 

            

 #