Categories
My Links
Generalna
"ZVEZDE"
panicnadezda | 31 Avgust, 2018 16:38

 

Novinar na tv- u uzrujanim glasom reče - zaratile zvezde. Nešto je u tonu štrecnu. Zna za film „Ratovi zvezda“ i  on je ne plaši, ali se u svetu toliko uzmuvalo da se u stvarnosti jednom i to može desiti. Kaže jednom, jer ne veruje da bi neko pretekao, da drugi put potvrdi. Da bi proverila na koje misle , da' l  na one što nas noću vode ili one što po zemlji hode, trknu do prozora,  raširi zavese i baci pogled gore.

 Gore :

 Ima šta da vidi :  nebo ljuto - narogušeno, sakrilo zvezde i šalje preteće signale.

Biće kiše , provale oblaka , možda i neki grom negde udari - pomisli u sebi i zatvori prozor. Ko veli ako gromovi prete ne treba ih izazivati. U tom cilju isključi krupne potrošače električne energije, krišom ugasi mobilne telefone, kako oni koji ih ne ispuštaju iz ruku ne bi dizali frku. Samo joj frka fali. Zna da bi se posvađali pošto bi ona tvrdila jedno, oni drugo - vezano za opasne uređaje u vreme kad je nevreme. Ona bi navela par slučajeva o kojima je čitala, gde su ljudi stradali zbog mobilnih telefona, oni bi je nabedili da izmišlja i da nikad nisu čuli za to. Onda bi ona skočila i rekla - da ne mogu ni da čuju kad samo bace pogled na naslovnu stranu i sportske rezultate, a takve informacije se nalaze u sredini.

Umesto ratova zvezda bio bi to rat u kući. Takvi ratovi obično ne traju kratko. Krenu od sitnice , pa pređu na krupnice i  -  eto belaja. Ukoliko uz sve to padne neka teška reč preko koje se teško prelazi - nema mira danima.

Da bi zavarala trag kao da je stanje regularno svetlo i tv ne gasi. Sve led sijalice čijom se kolekcijom ON ponosi ( kao da ima na šta ) i koje ( zbog štednje ) uprkos njenom protivljenju redovno kupuje šljašte na sve strane.

 Može biti sumnjivo - misli se u sebi. Ona koja te sijalice očima ne može gledati jer joj njihovo svetlo deluje bolesno, odjednom uključila sve.

Da nije naivko i samoljubiv do besvesti, kad su novotarije u pitanju, ugasila bi poneku. Ovako neće. Računa da će on, kao što se i dogodilo, njenu pomirljivost protumačiti da je ubedio u ispravnost gomilanja sijaličetina i konačno legla na rudu. Malo sutra. Ali malo ili mnogo - ne može ništa. Smatra je dunsterom za te stvari, pa misli da na taj način čini dobro i za nju.

Kad je završila sa merama predostroženosti sede da smiri misli. Ne da spiker. Ushićenim glasom, kao da se sladi, priča kako su se " zvezde " potkačile. Reči prate slike . Na slikama devojke sa napućenim usnama i napumpanim grudima. Kamera prati zadnjicu Kim Kardašijan ili kako se već preziva. Reče, to je u trendu - pa sve "zvezde" trče kod plastičara kako ih druge ne bi pretekle , dok plastčni hirurzi trljaju ruke.

 Imaju i zašto. Zahvaljujući takvima ceo svet je njihova domovina.

Jedna za drugom defiluju ekranom. Ni jednu ne zna. Bože , koliko ih ima !!!. I svakim danom sve više. Mogli bi  da ih izvozimo u svet , kako bi svet video da ne zaostajemo za njim. Usto liče. Isti atributi. Kao da ih štancuju , kao što su štancovali novčanice u vreme inflacije.

Pa da - to je to - inflacija svega i svačega, pa i "zvezda". Misli na one, što za čas - preko rijalitija , preko kreveta , preko pornića , preko muževa, razvoda, sponzora i etcra - planu - da bi se brzo ugasile. Često i sagore.

Retke se održe…...

Izveštaj sa lica mesta o zvezdama traje. Ne može više da gleda. Bi joj žao devojaka ( koje se koriste za dizanje rejtinga ), a i devojčica koje rastu i širom otvorenih očiju sanjaju da zauzmu njihovo mesto kad porastu.

Utiša ton. Menja kanale. ON - sa kojim se u mislima svađala zbog led sijalica , razbacanih stvari i koječega još, začuđen tišinom upita - šta radi?

Odgovori mu da traži neki film.

Nema toga - reče kratko.

Kako nema - pita ga ona?

Sve što je valjalo već si odgledala. Sad snimaju samo neka S..NJA

Molim - ona će ! ……

Nema šta da moliš , videla si kako je S..NJE od crtanog dobilo “ OSKARA”

 

 

 

 

 

 

 #
HLEBA BEZ MOTIKE
panicnadezda | 23 Avgust, 2018 16:30

 

Svi bi hleba bez motike. Niko je neće. Pogotovo mladi.  Beže od nje kao od kuge. Kako oni koji je nikad nisu upotrebili ( neki ni videli)  tako i oni koji su svakodnevno bili uz nju, sa njom rasli, potom prerasli i odbacili. Ustvari pobegli. Jeste da je sa njom siguran hleb i gladi nema , ali vremenom dosadi. Hoće nešto lepše , brže , lakše od motike. Motika pravi žuljeve , krivi kičmu i zahteva uranak. Podrazumeva rad od jutra do sutra , puni stomak , a duša hoće više od stomaka.

 Beže u gradove koji postaju krcati , a sela pusta. Mame ih gradska svetla , gužve na ulicama , šareni izlozi na svakom ćošku , nasmejana lica mladih pa i onih koji to više nisu. Misle bajka.

 Ali bajke su samo u bajkama. Život je najmanje to.

Motika čeka  druga vremena , prepuštena nemoćnim rukama usamljenih  staraca  koji ostaše verni svojoj druzi. Mladi sa sela - kako koji. Neki se snađu , neki potonu zajedno sa legalnim , češće ilegalnim poslovima koje u gradovima započinju. Ne žive u Americi gde se  “ prljavi “ , a legalni poslovi dobro plaćaju. Kod nas obrnuto. Samo rad na crno ili belo - “koje voli svako selo” - puni džepove , ali sa glavom u torbi. Mnoge glave su tako otišle - odakle se ne vraćaju više.

Isti slučaj  sa ljudima iz grada. Dokopati što više para - prečicom. Švercuju , muljaju , diluju , pljačkaju , koješta još. Pune novine svega i svačega. Skoro da ništa lepo više nema u njima.

Slučaj koji je nasmejao , sličan navedenom samo znatno blaži se desio dvojici drugara. Rođeni na asfaltu , nikad nisu držali motiku, ali olovku jesu. Rad sa olovkom se ne plaća bog zna kako. Godinama gledaju utakmice i svaki put pre pištaljke za kraj, predviđaju  rezultat. Isti kovertiraju kako bi ga kad se završi utakmica- otvorili. Obojica pogode  tačan rezultat. Jedanput - dvaput -  više puta. Dođu na ideju  da svoje umeće i poznavanje fudbala unovče. Krenu u kladionicu. U početku krišom. Utakmice se ne igraju svakodnevno već određenim danima , tako da izostajanje iz kuće nije bilo zapaženo.

Jedan ima porodicu , drugi slobodan ko ptica. Slobodni ( zvaćemo ga tako ) svakodnevno prati dešavanja iz sveta fudbala. Referiše oženjenom koji se fudbaler u kom timu povredio , koji je promenio klub pa oslabio ekipu , na čijem se terenu igra sledeće kolo , ko  se bori da ne ispadne iz lige, na šta moraju da obrate pažnju itd. itd. Oženjeni upija svim čulima , usput  beleži kako nešto ne bi zaboravio.

 Biznis je to , a u biznisu moraš biti informisan i uvek u toku.

Oprezno krenuše sa klađenjem. Dobiju jedanput , dobiju dvaput , dobiju treći put. Četvrti put ulože veću sumu i opet pogode. Podgoje novčanike i sebe vinu u nebesa. Misle nepogrešivi su.

Oženjeni, naduvan ko balon, dođe kući sa cvećem i poklonima za decu. Žena pita - otkud to? Reče joj da on i drugar ponekad uplate po neki listić i ponešto dobiju.

Zove sina da mu saopšti da je otac dobio veći novac u kladionici , što nije prvi put, pa ga moli da sledeći put on ode sa drugom po novac ( oni će ga čekati ispred ) kako njemu i prijatelju ne bi zabranili klađenje.

Na sinovljevo pitanje što bi im zabranili ? - krene da objašnjava da u Las Vegasu ili gde već- tako rade , čim neko više puta uzastopno dobije veću sumu novca,  sumnjiv je. Misle  ima doušnika ili provalio šifru pa zbog njega kazino  može da bankrotira.

Da bi klađenje podigao na naučni nivo  oženjeni poče da vodi statistiku. Otprilike koliko puta , gde , protiv koga je neki klub izgubio ili dobio utakmicu.

SMEJURIJA!!!

Kad ga je jednom žena uhvatila da krasnopisom ispisuje gluposti  koje joj u prvom momentu nisu bile jasne upita ga šta mu je to ?

Krenu naširoko da joj objašnjava ono što je mogao reći u dve rečenice kao što je ona već rekla - gde , od koga , koliko … da ne ponavlja.

Zapanji je. Ona mu reče da je to glupost na koju traći vreme i da na teren ne izleće statistika već živi ljudi kojima danas radi jedna , sutra druga noga. Usput napomenu koliko utakmica je namešteno i plaćeno, bilo da se izgubi ili dobije. Čita li on to? Onda ga zamoli da te gluposti koje piskara izbaci iz kuće kako to ona ne bi uradila.

Bio je ljut. Ona istrajna u nameri da to više ne gleda. Usput mu reče da prestane sa tim da ne bi bilo šta bi moglo da bude. Normalno, da je pomenula da to što su par puta dobili je početnička sreća koja kratko traje i da NEMA HLEBA BEZ MOTIKE.

Izbacio  je statistiku iz kuće ( ili negde sakrio - ko zna ) ali, čini joj se, da je određenim danima kao i pre išao u kladionicu , ali se više nije hvalio . Potom više nije ni išao.

 Kad ga je pitala  što se izduvo ko balon odgovorio je ?…..

U pravu si -----

NEMA HLEBA BEZ MOTIKE…..

  

 

 

 

 

 

.

 

 #
DIGITALIZACIJA
panicnadezda | 22 Avgust, 2018 16:16

 

Da ne bi ostali u zapećku već išli u korak sa svetom prihvatite ponudu za bolju sliku i najbrži internet koji vas za čas poveže sa istim. Što se vas tiče nije vam smetalo ni ono pre, ali muški deo hoće napred. Žuri mu se. Gde - nemate pojma , zašto - takođe ? Na pitanje zar je neophodno?- kažu - ne razumeš se ti u to. Tačno. Ne razumete vi tehniku kao ni masu drugih stvari , ali vam iskustvo i logika kaže, što više žica i uređaja - više komplikacija.

            Zahvaljujući njihovoj žurbi SBB uđe u kuću. Prvo da provuče žice ( primitivno i kako čujete u naprednom svetu zastarelo ) onda da vam čačne tve-e , kako bi vas na licu mesta uverili koliko je sa njihovim čačkanjem bolje. Muškarci se dive , vi ne vidite ništa što već nije bilo. Ono što muški deo pominje - ivice , boja i oštrina slike - isto , a ne bi vam promaklo da je drugačije jer vas vid dobro služi .

Čudni su muškarci  . Svaki put nasednu kako bi pokazali da su u toku. Nije vam žao  što nasednu. Na taj način se bar malo svetite za uvredljivo - nemaš pojma. Da se vi pitate to se ne bi dešavalo. Postoje pitanja i potpitanja  koja iziskuju odgovor pa ako imate dobro uvo i oštro oko, ulovite ponešto. Oni ko nemušti. Niti šta pitaju , niti zapitkuju. Neće kažu da se petljaju u rad ljudi kojima je to zanimanje. Čuš zanimanje. Sve priučeni klinci. I dok rade drhture da li će uraditi ono što su ih učili na tečajevima.

 No , žao vam je kad oni nasednu , nasednete i vi , a ni luk  jeli ni mirisali. U početku dok su rovarili po zidovima čistili ste ono što bi ostavljali za sobom dok se niste prisetili da im kažete - ovo smeće je vaše. Ponesite sa sobom. Dosta mi je što ću posle vaše akcije morati da usisavam i nanovo mažem parket.

Onda vam dostave račun od koga vam se zavrti u glavi . Gunđate , ali bez efekta. Muški  teraju po svome - bolja slika , brži internet , šta bi ti htela, da bude besplatno. Ne - vrisnete vi, već da bude tako kako pričate , a ne  svaki čas restartovanje kako bi se uspostavila konekcija.

Posle prvog provlačenja žica to više ne čine .. Znaju da je u naprednim zemljama na snazi bežični internet. Ali zato svaki čas nešto unapređuju. Jedan dan pitaju , mogu li da donesu risiver, ako se tako kaže. Mogli bi da guglate , ali vas mrzi. Ostaće risiver - šta fali ? Bilo kako da se zove isti je đavo. Uzvraćate pitanjem šta je to? Odgovaraju - uređaj koji unapređuje ono što je već unapređeno. Rekoše posebno važno za Smart aparate. Šta da radite - pristanete. Momčić dotrča sa nečim što vas podseti na prislušni aparat. Sami ste kod kuće pa grabite priliku da date jeziku na volju. Otvoreno rekoste da vam to liči  na prislušni uređaj. Dečko se smeje - misli šalite se. Ne zna dete ( premlado izgleda ) da vi stvarno tako mislite, ali vas nije briga za ono što bi neko čuo.

Znate vi da lanete protiv vlasti , da kažete koješta o bogaćenju i bahatosti. Niste blagonakloni ni prema suprotnom taboru , ali bolje ne zaslužuju. Mislite u sebi, ako slušaju bolje da znaju šta im narod misli, jer izuzimajući njihovo kolo -  svi misle isto.

Onda najaviše digitalizaciju. Banuše sa novim risiverima i dva nova daljinca. Povezaše žice i rekoše da na postojećem daljinskom kojim ste prethodno sve obavljali sada samo uključujete i isključujete , a drugo radite na novom koji su oni doneli. Smrknu vam se pred očima. Pravite probu. Krećete od prvog programa gde je inače bio instaliran RTS, kad tamo piše N1.Tražite da vam vrati vašu programsku šemu. Reče - ne može. N1 mora biti na prvom mestu. Na pitanje zašto – odgovori -uslov vlasnika . Načuli ste vi da je SBB kupila CIA , ali niste proveravali , a i ne znate kako bi .

Onda krenuše muke. Zaboravili ste na upozorenje da jednim uključujete , drugim sve drugo radite. Po navici koristite poznati upravljač . Uključite. Okej. Krenete da promenite kanal - slika ode. Ne znate kako da je vratite. Sva sreća što u spavaćoj sobi imate tv star, čini vam se sto godina ,  kome risiver ne treba da bi radio. Slika odlična. Odgledate vremensku prognozu i hvatate telefon.

 Posle uobičajenog pritisnite 1 , 2 i ne znate šta već ne - javlja se operater. Niste nežni. Tražite da nose svoje risivere , daljinske upravljače i sve što su doneli , ako ne umeju da dva upravljača svedu na jedan, već vam komplikuju život. Pomenete da oni ne idu napred već vuku nazad, čim umesto jednog upravljača pored tv- a držite dva i mislite kojim šta da radite. Podrazumeva se da ste pomenuli Ciu i N 1 ( usput rečeno ponekad ima nešto ) , ali vi nećete da vam drugi nameću ono što oni hoće. Bar u vašoj kući i  vašoj državi , ako je uopšte vaša.. ....

Operater sluša bez komentara ( znate vi da se razgovori snimaju pa ne sme ) , ali na kraju reče....

Poslaćemo vam nekog iskusnog....

Neću..... govorite, iako znate da hoćete, jer ukidaju analognu tehnologiju , ili šta već.....

 

 

 #
BUJANOVAC
panicnadezda | 11 Avgust, 2018 20:21

 

Kad god naleti njen "Mali" kaže - još nisam spreman za kompromis. Ko veli još sam mlad , što je istina , ali…… Kad to kaže, jasno joj je. Ništa značajno na planu koje je pored zdravlja najviše zanima. Nije zaljubljen , na putu ništa novo i tom rečenicom predupređuje sve one koje bi ona izgovorila da je nije preduhitrio.


Znala je da bude dosadna , nema šta. Znate ono - šta čekaš , šta fali ovoj ili onoj ili nekoj trećoj koja dođe posle njih ? Interesantno, radila je to na isti način kao i oni koji su njoj dosađivali kad je bila mlada. Kad bi se brecnula (što se događalo) sledilo bi isto što i ona izgovara - videćeš jednog dana. Ali, čini joj se, ako nije previše bolećiva prema sebi ( što ne isključuje ) da je bleda verzija onih koji su za nju, čim je stasala, jurili mladoženju. Govori u množini jer je u njenu promociju bio uključen ceo porodični čopor sa svim bližim i daljim rođacima. Utrkivali su se  ko će naći bolju priliku za nju.

Smatrali su ( iz njihove perspektive) da mala vredi. Lepuškasta , ljupka , završava fakultet , a i porodično gnezdo za kraj u kome je rasla u nekom smislu respektabilno, iako bez cvonjka.

Jednog dana bi joj nudili najmlađeg dr. nauka. Rekoše da su čuli da mu se sviđa. Drugog dana bi bio momak zvani - dobra prilika ( nema - šta nema ) sa njim bi živela kao carica , treći put mlad i perspektivan doktor , pa profesor itd.itd. Tušta i tma. Nijedan nije prošao. Jedan je bio zdepast , drugi nije imao duha , treći - prenizak, sledećem  šta sve nije falilo i tako redom. Na kraju je bio onaj kog je sama našla ili ON nju dobio na opkladi, kao što priča - svejedno.

Ali, zaboravila se. Zato se njen "Mali" potrudio da se priseti. Otkačio je onako kako samo muškarci znaju. Reče : zapamti, biće kad bude bilo , ako uopšte bude bilo. Do tada ne dosađuj. Da bi se iskupio za dreku pomirljivim tonom reče da će u svakom slučaju biti prva koja će znati za to.Privilegija , nema šta.

 

Pa jeste. Bila je nepravedna. Nije joj palo na pamet da ono što je njoj smetalo, smeta i njemu. Ne liči to na nju. Zato više ne dosađuje. Ćuti i čeka. U iščekivanju radosnog glasa pomirila se sa tim da glasa i ne bude. Važno joj je samo kao svakom roditelju da bude živ i zdrav.

 

Usput joj pade na pamet razgovor koji su vodili kad je bio mali i kad su svi dečaci u razredu bili zaljubljeni u istu devojčicu. Jedne večeri ga pita da li je i on zaljubljen u curicu za glavu višu od svih. Reče da je simpatična i ništa više. Na pitanje kakvu on priželjkuje, odgovor je izleteo kao iz topa. „ Znaš , mora da bude mala kao ja  , a pametna kao veliki , da bude lepa i zgodna , da , da ( tražeći reči ) - ma- kad je budem video znaću. Tada je pomislila – teško meni. Ako kao žgepče koje se tek ispililo iz pelena priča tako, kako će tek biti kad bude veliki.

 Šta da se kaže. Ništa drugačije. Svi su izgledi  da je još nije ugledo…

U međuvremenu više ne pita , ali kad god joj se ukaže prilika zbija šale sa njim. Jednom na tv- u  poznata dama - njoj jako zanimljiva , za druge ružna kao đavo. Kaže mu da nju muž obožava. Ovuuuuu ( u neverici ) hajde molim te. Da , da - kaže mu ona. Ona ili ova kako je ti nazva je beskrajno zanimljiva, što je za dug bračni život važnije od fizičkog izgleda. Fasada  na koju muškarci padaju jer su mahom kratkovidi, može da krije ružno jezgro.

 Džaba ti jezgro kad ovako izgleda. Ko je taj jadnik? Ona mu kaže da on nije jadnik već pametan čovek koji je mogao da bira , a izabrao nju.

Jednog dana se javlja. Pita - šta radi? Ona taman odgledala emisiju koja je u trenu inspirisa. Reče mu da se sprema na put. Iznenađen jer o putu nije pričala pita - zna li gde će. Kako da ne znam, idem u Bujanovac. B u j a n o v a c speluje on , nesiguran da je dobro čuo!!!

Upravo tako.

Onda je usledilo  šta će tamo , ide li u neki manastir  ili nekom u posetu.. …. Jok bre, ništa od toga - idem na pijacu.Tek tu se zblanu - nikad čuo.

 Jedinstvena prilika da vidiš , ako pođeš sa mnom…. Ja u Bujanovac - ti si odlepila. Ne pada mi na pamet.

 Ipak priupita šta će da kupi?

Ništa , ako ti ne pođeš sa mnom……

 Kakve ja veze imam sa tim.

 Itekako imaš  , strpaš štek u džep, ideš ulicom gde čekaju mlade Albanke i merkaš. Ovu hoću , ovu neću. Upravo sam gledala na tv-u , masa naših se oženila sa njima i kažu da su sjajne žene.

Ti se to zavitlavaš - Ooooooooo ( kroz smeh ). Stvarno si odlepila.  Šta ti sve neće pasti na pamet?

Zar više nisi naučio….

Meni - svašta.......

 

 

 #
BOMBA
panicnadezda | 17 Jul, 2018 21:34

                                                

Posle dugog većanja pade odluka. Idu na odmor. Ne bi se oni mnogo nećkali da imaju ono što su imali , a što im država ote. Nedavno su računali koliko im uze. Suma  sumarum - što njemu , što njoj - 5000 evra - po izveštaju Pio za penzijsko osiguranje, završno sa majem mesecom. A , gde je juni , juli i meseci koji slede. Sam Bog zna koliko će ih još čerupati . Na vidiku ništa bolje. Kad povećaju  ( vrate ) dvesta ili trista dinara , kažu značajno povećanje. Neka hvala . Njima ne treba povećanje za gađenje. Broje samo 5000 evra , ustvari koliko bude do momenta ako to ikad bude.

 Da  im je država vratila oteto lako bi oni. Birkali bi destinaciju kao što su nekada radili. Studirali prospekat po prospekat pa gde prst padne. Ovako nema brale. Nužda zakon menja. Što se nje tiče otišla bi ona u all inclusive , pa kud puklo  da puklo. Ali remetilački faktor ne da. Pretpostavlja se da je to ON. I ovako zvoca. Treba platiti porez ( nije mali ), internet , telefone , stanarinu , i koješta još čega ne može ni da se seti. Struju da ne pominje. Od samog pomena te stavke ON dobija strujni udar. Stalno prepričava istu priču: da se njemu, redovnom platiši, jednom omaklo da zaturi račun pa mu usred zime isekli struju bez prethodne opomene. Toliko je bio besan da je psovao sve od reda. Smatrao je da redovan platiša zaslužuje zahvalnost i kao u uređenim državama određene benefite za to, a ne to.

Završavao bi priču da tako i treba sa ovcama - drugima šalju opomene , otplatu na rate , a ovcama seku struju.

Taman tako - potvrdila bi ona.

Šta , tako ?

Ono što reče  - ovcaaaaaaaaaaaa....

Znači otišla bi ona u all inclusive , pa kad stignu računi presavila tabak i nadležnim rekla - uzmite od onoga što ste vi nama uzeli. Ustvari prebijte deo duga. Ali ne sme. Remetilački faktor  bi bio u stanju da izvrši hara kiri kako mu se ime ne bi povlačilo po sudovima i drugim institucijama. Smatra  ih nedostojnim. Ko veli - isprljaće ga.

 Glupost. Lišava je poslastice. Uživala bi u tome.

Dakle, idu tamo gde mogu da idu.Ustvari zbog navedenog ni tamo baš ne bi mogli, ali uz određena odricanja nekako će se iskobeljati.

Vreme za pakovanje. Stoji ispred ormana i studira asortiman. Vremenske prilike im ne idu na ruku. Ne zna se ništa. Jutro , podne , veče. Sve pobrkano. Leto začas postaje jesen , na planini gde idu možda i zima. Muka živa, šta poneti? Odjednom, ko grom iz vedra neba - jeziv prasak. Ukoči se na mestu.

Prva misao - strašan sudar.

Druga misao - turisti kod komšinice čoporativno uskočili u đakuzi pa od siline telesa đakuzi eksplodirao.

Izbačena iz koloseka ide do njega koji je na terasi da pita ču li ON , što ču i ona. Gleda tamo gde je bio - nema ga. Obilazi sobe i nus prostorije - nije ni tamo. Zove - niko se ne odaziva.

Uznemirena - ponovo na terasu. Pogled joj pada na pločice. Na pločicama razbacani delovi stolice , a on u sedištu koje je jedino ostalo celo - sa glavom na zidu , slušalicama na ušima i prilepljenim mobilnim za šaku sporo vuče figure na šahovskoj tabli. Prestravljena uzima mobilni i baca na sto. Zamišlja hematom i misli poludeo.

Vrati mi to , ističe vreme za potez - dobiće me - kaže ON.

Molim, zgranuto će ona !!! Živ si...

Što ne bih bio? Pomozi mi da ustanem.

Zamislite čoveka od metar i devedeset ( santimetar tamo ili vamo ) , težine 96 kg ( gram tamo ili vamo) i nju duplo tanju kako ga vuče. Prizor za pamćenje. Da je neko snimao bilo bi smešno.

Najbitnije , pao je i ostao čitav - duhovno i telesno. Reče Bog ba čuva. Zašta - ona ne zna? Ne veruje ni ON da zna. Ali hvala Bogu što ga je sačuvao za bilo šta, pa makar samo da njoj zvoca.

Kad mu je rekla da je mislila da je pukla bomba ( neverovatno , koliko je bilo jako ) mirnim glasom je rekao - nije bomba, već Debeli kad pada - pada ko bomba. Reče mora smršati da bi sekund potom slistio sve što se našlo u frižideru.

 Na dijeti je od danas , do kada videćemo.

 

 

 

 

 

             

 #
HOROR
panicnadezda | 03 Jul, 2018 22:12

                                              

Taman kad nesta nada , čak i pitanje kad će više , otvoriše vrata Narodnog muzeja. Pa dobro. Bolje ikad nego nikad  kao što su zli jezici predviđali.      

Uostalom, šta je petnaestak godina u odnosu na večnost?

NEKO za svečani čin odabra 28 . jun u narodu poznat kao  Vidovdan. Zašto baš taj dan? Šta se Srbima lepo desilo na Vidovdan ? Tog dana su Srbi bili krvavu bitku na Kosovu polju. Po jednima dobili , po drugima bačeni na kolena i čitavo carstvo sa njima.  Da nije tako zar bi Srbi robovali Turskoj imperiji  500.god;  28 . juna na Vidovdan Gavrilo Princip ispali hitac na Ferdinanda, što dovede do Prvog svetskog rata;   28. Juna proglasiše Rezoluciju Inforbiroa koja unesreći mnoge Srbe;  28  . juna Srbi tuđinima predaše predsednika da mu umesto po srpskim, sude po tuđinskim zakonima.

 Čudna koincidencija ili zlokobna poruka ? Zašto baš taj dan? Može li biti ono što ne bi smelo da bude. Znate već pukli ste tamo - pući ćete i tu. Ali kakve veze ima Kosovo sa Narodnim muzejom. Ili možda ima . Samo da ne bude ono čega se ona boji.

Očekivano, vrata otvoriše oni koji sva vrata otvaraju, pod svetlima reflektora. Kamere uslikaše  premijerku zbog čega promeni kanal. Ne zato što je mrzi, već tek onako. Sita je lica na mestima gde im  nije mesto. Zbog toga nije videla ko je još bio. Pretpostavlja očekivana bulumenta javnih ličnosti, među kojima je malo  onih sa integritetom ličnosti.

Uvek oni koji idu da vide - ustvari - budu viđeni .

Zna iz iskustva. U njenom komšiluku se često izlažu dela velikih umetnika i onih koji to nisu , a pretenduju da budu. Organizator izložbi ( dugogodišnji poznanik ) je zove na otvaranja , ali se ona ne odaziva. Muka joj od umišljenih faca koje trčkaraju sa izložbe na izložbu i umesto slika odmeravaju jedni druge i razmenjuju tračeve.

           

Izuzima ljude od kičice i zanata.

 Ona ide kad nema gužve , ako je sadržaj interesuje. Rukovodi se intuicijom i unutrašnjim osećajem kao u mnogim drugim stvarima. Ako toga nema - zaobilazi. Ne stidi se da prizna da nešto ne razume i da joj ne prija. Poznanik  zna njen stav pa više ne insistira. Zna da će doći - kad bude došla.

Ali, da je kojim slučajem pozvana na otvaranje muzeja, otišla bi. Ne zato što nije bila. Naprotiv. Išla je par puta. Nekada sama, nekad sa svojim malim -  dok je bio mali. Tadašnju postavku delimično pamti. Dopalo joj se. Mislila je  to je to. Ali ona je sve samo stručnjak ne, zbog čega bi volela da joj neko ko jeste objasni  šta je bilo toliko loše -  za šta je trebalo toliko vremena za ispravljanje.

            Znači odazvala bi se da je neko zvao. A i bio bi red, da znaju za red. Na takve  fešte se prvo zovu - prve komšije.  Ona to jeste. Mogla je za čas da skokne i vidi novitete . Možda bi po  srpskom običaju ponela i nešto ljuto da dezinfekuje i razgali učmalu atmosferu.

 Drugo - dužni su joj - da znaju za dug. Skele će joj zauvek ostati u pamćenju. Pod  njima je zamalo  ostavila kosti kad je probala da se kroz gomilu mitingaša dočepa ulice. Nije uspela . Metalna šipka je toliko zveknula da je pala ko gromom pogođena. Videla je sve zvezde na nebu u sred dana kad se zvezde kriju. Mislila je da je gotovo. Ide na nebo kod onih koji su već tamo.

Nije otišla. Tu je….

Nije pozvana - ići će sama. Nije videla enterijer , baciće oko na eksterijer. Noć je uveliko uzela maha. Prelazi ulicu i čuje -  škripu , struganje , bum , bum , tras, tras. Misli lokalni narkomani prave piknik .Osvrće se oko sebe da vidi gde su. Krajičkom oka primećuje slučajne prolaznike koji isto rade. Odjednom svetlosni efekti. U stilu muzike, iz mraka izranja deo po deo muzeja kao u Karpenterovim filmovima. Prizor jeziv. Horor . Nema šanse da vas ostavi hladnim.

Kosa se diže na glavi. Neko dete prestrašeno prizorom, zaplaka. Reče majci da beže odatle. Bežala bi i ona da je sama i da je radoznalost ne zadrža . Ukapira. Nije rejv žurka , već rejv za Narodni muzej. Prenerazila se. Reče njemu da je to satanistička zavera koja priziva smak sveta.

 Po prvi put se složi sa njom. Valjda zato što je bio preneražen. Reče : šta je ovo? Pa,  ovo je Narodni muzej - zar je moguće !!! Ko ovo radi ? Očekivao je klasičnu muziku , ona sve, samo viđeno i doživljeno ne.

Sutradan ( kao da su ga čuli) preko dana pustiše klasičnu muziku, kako bi masi u redu , olakšali čekanje. Uveče nisu otišli na reprizu..

Danas već nema reda , a kao da nema ni muzeja. Prepušten sebi , spava u mraku.

Neko sa strahopoštovanjem reče da su svetlosni efekti delo proslavljene umetnice srpskog porekla - Marine Abramović. Nije provereno.  A , nije ni bitno.

BITNO JE - KUD IDE OVAJ SVET?

 

           

           

           

 

 #
ŠUŠKANJE
panicnadezda | 10 Maj, 2018 14:18

 

Sna ni od korova. Zaređale besane noći , za njima umorni dani. Ni za šta je. Banalan razlog. Dvojka u donjoj vilici danju bolucka, noću kljuca u mozak. Nema šanse da zaspi. Sa strepnjom leže, umorna se budi. Kažu joj idi kod zubara. Išla bi ona brzinom vetra da su u pitanju petica ili šestica. Ako bi morala, iščupala bi oba bez žaljenja, samo da prestane pošast koja je muči. Ali, dvojka je nešto drugo. Dvojka je pod navlakom - usto u izlogu. Nema šanse da se ne vidi. Ako je iščupa ostaviće šupljinu, a sa šupljinom nastaće šuškanje.

 Degradirajuće.

 Zato trpi. Misli proći će samo. Jednom se desilo ( doduše uz pomoć antibiotika ) -  moglo bi ponovo. Pije lekove i živi u nadi da će bol minuti. Ali ništa.

            Pospana, nema volje. Izostaje uobičajeni ples oko šporeta... Neeemmma ručka. ON predlaže da odu u restoran u vreme kad po restoranima ručavaju samo parajlije.  Umor i bol je čine neracionalnom i prihvata predlog. Usto smatra da je zaslužila.

Neće ON bilo gde , još manje, bilo šta da jede. Uvek je voleo dobar zalogaj. Nakuvala se ta, čini joj se, više no oni kojima je to profesija. Sad je oladila.

             Biraju mesto. Ona bi bilo gde, ON  tamo gde su na stolovima kockasti stolnjaci. Reče da se jedino tamo dobro jede. Ali u centru sve manje kockastih stolnjaka i takvih kafana. Moda i brza zarada nanizale fast food - do fast fooda. Mirisi kineske, italijanske i ko zna čije kuhinje šire se centrom. Obilaze ih u širokom krugu.

 Na kraju izabraše " Mornar " sa kockastim stolnjacima i dobrom hranom.Tako je nekad bilo. Gužva govori da je i sada isto. ON trlja ruke i sladostrasno proučava jelovnik. Naruči svašta počev od predjela kao da godinu dana nije ništa okusio. "Siromah" . Ko veli kad je bal nek je bal. Usput reče J...š ga - jednom se živi. Kao da je hrana život. Prekide je pre no što izgovori (ono što stalno govori ) da se ne živi da bi se jelo , već jede da bi se preživelo.

Ona izabra skromno. Supu i ribić u kajmaku. Mekano i lako za jelo. Ukusno. U ribiću dosta pirea , hleb joj ne treba. Baca oko na svašta što je ON naručio. Ježi se od količine hrane. Ugleda lepinju ( podgrejana ) sa reš koricama. Štrbne malo da je mine želja . Žvaće pažljivo, izbegavajući dvojku. Ali kao uvek kad nešto izbegavate to se desi. Korica udari pravo u nju. Pipa jezikom i na svoje zaprepašćenje,  konstatuje  nema dvojke. I ne samo nje. Sa dvojkom otišle jedinica i trojka. Auuuu - zajauka..... Pita je što jauče ? Kako da ne jaučem , nema tri zuba. Kako.... povišenim glasom pita ON?.... Komšije za susednim stolom čuli jauk i ispod oka , kao da neće, prate situaciju.

Muka joj.  Ne jede više. Vadi tri navlake i trpa u salvetu. Zove zubara ( starog poznanika ). Objašnjava da je ostala bez tri navlake.  Gde su, pita zubar? Kako gde su - kod mene u salveti. Reče da je imala sreće što iste nije progutala . Da joj se kojim slučajem to desilo mogla je završiti na operacionom stolu. Svašta. Nije čula za tako nešto , ali dobro de.

 Dođi sa snimkom, kaže joj zubar.

U ambulanti je . Zubar proučava snimak i kaže: dvojka napolje ,  dva lečiti , tri ispod navlake proveriti, ovaj ovako  , onaj onako...... nabraja...

Stani - kaže ona.... zašto - pita zubar !!!

Zato što moraš reći cenu. Reče cifru koja je za nju tolika ( za druge znatno veća ) , ali i od te za nju , njoj se zavrte u glavi tako da se jedva zadržala na stolici. Pomenu da za nju može i na rate.

Reče mu da čupa dvojku , ako joj nema leka. Dosta ju je namučila. O drugima će razmisliti.

Ne gubi vreme. Dvojka završi tamo gde joj je mesto.

Ide kući. Priželjkuje da nikog ne sretne. Ali ko zainat - jedan komšija, drugi komšija , poznanik, svi baš u isto vreme kad njoj ne odgovara, krenuli u šetnju. Zaobišla bi ih , ali ne može. Interesantno sva trojica  pitaju šta joj je?

Odgovara, da je slomila tri zuba. Gledaju je sažaljivo i sa čuđenjem. Kako ?.... kao po dogovoru , pitaju ?

Lako - odgovara - šuškajući. Istovremeno se čudi njihovom čuđenju. Nije joj jasno šta tu ima čudno. Ubrzo će shvatiti.

 Priča bratu od tetke sa kim je bliska kako je slomila tri zuba i kako je čeka golgota sa zubarskim kranovima , iglama i špricevima.

Tri zuba si slomila, zapanjeno će on!!!

 Pobogu - kako  -  NAPILA SI SE - kao da se zubi ne mogu drugačije slomiti - iako zna da ne pije , ali ko veli svakom se to jednom desi. Tad joj postade jasno čuđenje komšija i poznanika. Ne mogu ljudi da veruju da se tek tako lome zubi. Reče bratu  da se nije napila , mada bi od muke u tom momentu mogla nešto da potegne. Možda bi pomoglo....ko zna....

Konta - šta će?

Sabira , oduzima , namiče. Njeni joj kažu - moraš to da uradiš. Neda joj govori da svakog može da zamisli da šuška , ali nju ne. Pošteno rečeno ne može ni ona sebe. Ali ako radi zube nema planine, a planine neće da se odrekne. Iz određenih razloga ne ide na letovanje, zato planinu čeka ko ozebo sunce. Možda genetski kod njenih predaka tako diktira.

Zaboravila je reći da je strastven pušač. Na cigarete mnogo troši. Sin koji to zna ,reče, prestani da pušiš pa ćeš imati za zube. Jedva dočekao jak razlog da joj milioniti put ponovi isto. Stalno joj zvoca da će zbog cigareta umreti. Kao da je moguće bez ili sa njima  živeti doveka.

Ali sin joj pomože. Sinu joj lampica kako je masa ljudi prešla na motanje duvana . Seti se jedne od kuma koja joj je rekla da pola ili kilo duvana puši mesec dana i da to košta dve hiljade. Zamislite , samo dve hiljade u odnosu na njenih ne sme ni da kaže koliko hiljada. Nije verovala - sad mora. Krenu u akciju. Pita  šta za to treba . Rekoše : duvan , rizle za motanje i mašinica koja olakšava postupak. Sve je nabavila na kiosku. Vežba sa mašinom. Ne ide. Rizla koju joj je prodavačica dala nikako neće u mašinu. Pita Danila koji takođe uvija duvan , ali bez mašine, zašto ne ide.

 Danilo gleda rizle i kaže - to nisu rizle za duvan , te su za  marihuanu.

Trk na kiosk . Pita prodavačicu - puši li , tek da proveri kakva joj je bila namera? Reče, nikad nije probala. Onda joj kaza da je to neopravdava da ne zna koja rizla čemu služi. Pomenu da joj je umesto onih za duvan prodala rizlu za marihuanu i da je zbog toga morala da se vraća. Tek tako, priupita da li joj liči na nekog ko to mota. Možda povređena , možda zbunjena slegnu ramenima kao da je htela reći ...

možda.....

Presudila je. Ide kod zubara. Vežba motanje cigara koje iz dana u dan ide sve bolje. Uznapredova je  tako što duvan više ne kupuje na kiosku već na pijaci. Naučila je koje sve vrste postoje. Probala je šabački i hercegovački. Kažu da je makedonski najbolji , ali na njega još nije naišla.

Sa zubima baš ne ide brzo. Šuška . Pita zubara može li to brže - reče može , ali i kuso. Znate ono - brzo i kuso. Nije više pitala. Sad govori - ne žuri samo da bude dobro.

Ionako vežba da šuška sa šarmom.

 

 

 

 

 

 #
BELA STRELA
panicnadezda | 22 April, 2018 13:04

 

Na ulici su. Ona i On . ON zato što putuje , Ona iz radoznalsti. Nije neki put u pitanju. Ide u Ralju, podno Avale.  Maltene pljuneš i tamo si.  Ali za njega je to daleka periferija, bez obzira što zna da ljudi koji žive tamo svakodnevno  menjaju  prevoze kako  bi stigli do grada. Ali On nije ko oni. Okićen vrlinama lenjosti i konformizma pod takvim uslovima ne bi mrdnuo čak  ni u velikoj muci . Da je kojim slučajem rođen tamo, tamo bi i ostao. Kako bi namakao neki dinar verovatno bi u obližnjoj kafani udarao u žice, zabavljao meštane i slučajne prolaznike.

 Možda bi bio i srećan.

Rođen na Trgu Republike . Ceo život je ( kako kaže ) uživao u blagodetima centra, bez namere da se istih odriče, izuzimajući situaciju kao što je ova.

 Čoporativno - par puta godišnje grupa njih ide kod prijatelja iz mladosti kome su dosadila svetla velegrada i zvuci civilizacije, pa čim grane sunce, zaključa stan u Bgdu i beži tamo. Nije čudo. Video je taj sve. Radeći važan posao obigrao sve strane sveta. Povremeno i sada ode daleko da ga mine želja. Za nedelju dana planira novo putovanje zbog čega se okupljaju kako bi  iskoristili vreme dok je još tu - da čuju muziku koju vole, odigraju  preferans , pikovu damu ili vist, bez ometanja i gunđanja sa strane.

 Ima porodicu ( ne malu )  ali oni ne dele njegove afinitete prema dražima prirode u kojoj caruju glasovi ptica, tako da je vreme u Ralji njegovo. Prija mu samoća koju povremeno proventilira neki komšija , prijatelji , ili neko od članova , porodice ko nađe vremena da skokne za vikend.

Sad idu oni. Dogovr traje danima. Ko može , ko ne može , ko će sa kim i kojim prevozom. Svi su motorizovani van njega. Diči se time kako  je ON svojim Spačekom obigrao celu Jugu , kada je auto za mnoge bio misaona imenica. Vozio je sve njih , sada je , reče, red da oni malo voze njega. Hoće oni jer pamte njegove i svoje vratolomije u njegovom autu.

Odlučio se za “Belu Strelu” kako iz ko zna kojih razloga, nazva taj auto . Reče da prijatelj ima  i Audi koji godinama stoji bagažiran u nečijoj garaži pošto u zgradi gde živi nisu projektovana mesta i za automobile. Veliki stan u centru ( pravljen u vreme nealavih članova diplomatskog kora kome je pripadao njegov otac , a za njim i sin) sve ima , treba nešto i da nema. Najmanja šteta je da to bude garaža.

Ali vreme se promenilo. Zbog te falinke prijatelj svake večeri akumulator Bele Strele unosi u podrum , pošto su mu isti par puta krali. Prvi put kad se to dogodilo čovek sedne u automobil , ubaci ključeve,  ali auto ni makac. Analfabeta za automobile zove automehaničara da vidi šta fali. Profesionalac otvori haubu ili tamo gde stoji akumulator i brzo postavi dijagnozu. Reče , da autu ništa ne fali, van onog što ga pokreće.

 Zbunjen, pita šta je to ?

 Automehaničar prezrivo  odgovara - akumulator.

Pita stručnjaka šta da radi? Ovaj mu kaže da kupi nov akumulator , a njegov dolazak , stručnu procenu, rad oko montaže plati toliko i toliko. Od cifre mu se zavrtelo u glavi , ali šta će. Od tog momenta motor Bele Strele svaki put posle vožnje završava u podrumu.

Zamislite samo Bela Strela. Divno zvuči , a i intrigira. Zato Ona čeka. Hoće da vidi kako izgleda. Zamišlja dugački , beli jaguar iz filmova Džemsa Bonda koji bi po statusu odgovarao vlasniku Bele strele.

U međuvremenu sluša razgovor: Jeli motor Bele Strele na mestu - ne brini Pančito ( tako ga prijatelj zove ) na mestu je. Potom sledi - je li Bela strela poletela ( kao da je avion u pitanju ) ? Čuje odgovor – stiže…..

Nešto se zaustavlja. Glas iz tog nečega dreknu - upadaj  - vidiš da nemam gde da parkiram! Gledate , a ne verujete. Umesto Bele Strele pred vašim očima Krntija . Prljav , korodiran , čini joj se stariji od nje. Imate utisak da je upravo stigao sa stovarišta starog gvožđa.

 Zapanjeni,  pitate šta je ovo?

Bela Strela…….. kaže ON…

Bože !!! izgovori ona i ode bez pozdrava ….

P. S . – naknadno je čula da su se sa Belom Strelom namučili. Na pola puta stala pa su morali da guraju , dok prijatelj kod koga su išli nije stigao sa sajlom i auto odvukao do kuće.

Nisu je takle muke kroz koje su prošli .Bila je ljuta zbog izneverenih očekivanja…..

 

 

 

 

 #
ODE...
panicnadezda | 28 Mart, 2018 18:10

Prođe  godina kako vaš  " Mali " diže sidro i ode.  Napusti kuću u kojoj je rastao i prerastao. A , nije morao. Živeo je ko bubreg u loju , a loj besplatan. Ali , besplatno nije na ceni , u vreme kad se ceni roba sa etiketom. Čak i "second hand" košta . Po vašem mišljenju ništa mu nije falilo , po njemu dosta toga.

  Najviše vazduha i čistog prostora .

  Neočekivano,  prelomi preko kolena i reče - ide. Na pitanje gde će (mislite na neko od svojih putovanja ) iznenadi vas odgovorom - kaza - napušta dom  u kom je živeo . Ide u  stan da živi sam. Reče da kasni i da je to davno trebalo da uradi. Hvata poslednji voz za odlazak i samostalan život. Pomenu zapad, gde mladi napuštaju kuću  -  čim učvrste korak.  Nabroja masu drugova koji žive sami.  Potseti - da ste vi sa 18 godina otišli od kuće. Navede još mnogo drugih stvari kako bi preduhitrio vaše negodovanje.

A - nije morao…

Zna ON , a znate i vi da time ništa ne bi postigli. Tvrd je to orah  -  " voćka čudnovata  ".  Vaš je , ali tako je . Pored genetike - dobrim delom – i vašom zaslugom. Zato i ne pokušavate. Ne vodite unapred izgubljene bitke, koje van gorkog ukusa , ne donose ništa dobro.  Učili ste ga da drži do reči i kad nešto naumi  - to i uradi, a ON je naumio da napusti lagodan život i bezbroj pogodnosti pod krovom roditeljskog doma i krene u avanturu zvanu  -  sam svoj gospodar. Obaška, što smatrate da mlade treba pustiti, kako bi  -  danas, sutra - ( kad budu imali svoje ) znali isto da urade.

Da ne govorimo o tome da je bolje da se naviknu na život bez vas, dok vas još ima.

 Ali njegovo obrazlaganje vas ganu. Hteo je da ode , a da se  ne osetite povređeno. Uspeo je.

Znali ste vi , da se to kad tad mora desiti.

Niste vi Palminog kova koji ličnim primerom i čvrstom rukom Pater familijas drži tri generacije na okupu i kako navede svi su zadovoljni. Vi ste savremeni , a divite se Palmi. Svaki put kad ga čujete on vas začudi i razveseli. Pre neku noć vam ulepša veče , a i dan za vama koji nije bio bog zna  kakav . Čujete, mnogi ne dele vaše mišljenje . Gledaju sa visine.  Smatraju ga prostim i neotesanim. Čovekom -  mutnih radnji. Mutne ili ne , On iz mutljaga  izvlači radost za mnoge..za razliku od onih koji…….

……..misle da su pametniji , prefinjeniji i obrazovaniji od njega. Neki deluju prefinjenije,  neki su sigurno obrazovaniji , ali pametniji - bogami ne. Pamet je na njegovoj strani.  Rekli bi i sreća. Zaslužuje to.

Čovek koji sa 19 g. nije hteo da ostavi majku , već je majci doveo i snajku da ne bude usamljena ( kao što se nekada radilo ) zaslužuje orden. Očekujete da vam mnogi zamere i da vas poistovete sa njim, što vam ruku na srce, ništa ne bi smetalo ……naprotiv…. laskalo bi.

No manimo Palmu, vraćate se tamo odakle ste krenuli. Vaš "Mali" napravi radikalan potez. Skoro sve svoje ponese sa sobom i ode tamo gde je namerio.

 Kaza - svima će biti lakše.

 Vi ćete imati svoj mir. Neće biti vike , dreke i lupe vratima. Neće svetla u svim sobama goreti bez prestanka kao da živite u muzeju ili izložbenom salonu. Neće bojler neprestano raditi kao da nema rok trajanja. Topla voda će se koristiti  kad zatreba , a ne kad treba  i ne treba, kao da dolazi od gejzira , a ne od struje koja  košta  ko Svetog Petra kajgana. Neće kuća ličiti na železničku stanicu  u koju svi dolaze i odlaze , kako i kad im se prohte.

 Izimitira vas za sve što ste mu bilo kada rekli ili prigovorili i prsnu u smeh…koji i vas zarazi.

A, nije baš tako .

Tek ON.

ON će, reče, konačno udahnuti punim plućima , kao da ste mu branili da diše. Niko ga neće gušiti , smarati, zapitkivati  i propitivati. Odmoriće se od mora besmislenih  pitanja kao što su - kada , kako i zašto već nisi - ovo ili ono - što nije ni bitno…. itd.itd.

Brz i efikasan , selidbu završi za dva dana.

ODE.

 Nije daleko , na par dužih koraka od vas , ali za vas, kao da je preko sedam mora i toliko gora. Skoknete do njega kad vas pozove .

 ON kod vas - kad poželi - kad ima vremena i praznog prostora. Tako i treba, zar ne ?

 Ljubav ne sme biti obaveza , mada podrazumeva obaveze.

 Ako je samo obaveza - onda to nije ljubav.

 O bilo kojoj da se radi.

 

             

 #
ALAL VERA
panicnadezda | 06 Mart, 2018 16:42

 

Alal vera  -  pobedi Glavni.  Dva , tri, stigoše do kolena - resto - mrtvo more.  Gde su bili tu i ostali.  Uprkos ršumu koji napravi, Glavni reče - nije bilo lako.  Razumete ga potpuno. Kako crno lako,  igrati utakmicu sa dvadeset , takoreći, nevidljivih igrača . Nemate pojma ko je golgeter , ko centrafor , ko kakve karte ima u rukvu. Posebno za Njega koji je svakodnevno podnosio raport o vanserijskim rezultatima u zemlji i van nje. Otkrivao sve adute. Nije se krio po ćoškovima kao sporedni, već nadljudskim naporima trčao sa posla na posao. Čas Merkelova , čas Putin , čas Kolinda , čas njhovi kod njega,  onda trk na televiziju.

 Seljakao se  " sirotan" sa jedne na drugu da vam se činilo da ste uvek na istom kanalu.  Tamo ga " razvlačili , isleđivali , propitivali ".  Išlo je toliko daleko da bilo koji kanal okrenete njegovo lice vas čeka tamo. Ponekad  bi zapali u paranoju da vam nije dobro ( jer se uvek vraćate tamo gde je ON ) ali vas ukućani smiriše. Rekoše, ne plaši se - biće svugde - dok trka traje. I bi kako rekoše. Onda ste strogo vodili računa da bi znali koji kanal zaobići kako vam se paranoične misli ne bi vratile.

RTS - ON. Pink - ON. Prva - ON . Studio B - ON.

Tek Happy -  iliti srećna televizija ( na kojoj ima više čemera nego sreće )  gde rad, ko u rudniku, traje - danju i noću .  Znali su po tri dana da drže špicu sa najavom njegovog dolaska.  Dešavalo se da dođe ujutru ,  pa opet uveče.  Čini vam se da je tamo najčešće bio.  I ono što je najgore - uvek sam. Nehumano i nepravedno .  Kako prema njemu , tako i prema onima sa margine događaja. Nikad nikog od protivnika da mu pravi društvo. Možda čovek voli borbu prsa u prsa . Možda voli da rešetaju i druge , ne samo  njega. A i gledaocima bi bilo zanimljivije. No, ne šišaju oni gledaoce. Za gledaoce imaju Parove. Šta im drugo treba?

Kako Njegoš reče " pučina je stoka jedna grdna".

Toliko je često i dugo bio na toj televiziji  da ste se pitali zamrkne li ponekad - tamo. Kažu Parovi čoveka relaksiraju.

Ovi drugi…..

Sakrili se u mišje rupe, montažne barakice i elektronske uređaje, kao da običan svet razume taj oblik takmičenja. Platili potrčke da trče mesto njih i dele programe. Neko bi rekao lenštine. Neke ste videli , neke čuli , a neke ni jedno ni drugo. Nije lako popamtiti dvadeset njih. Sve da su svakodnevno po tri puta bili na televiziji teško bi vam pošlo za rukom.

 Neki od njih nikad nisu ni bili ili je vama promaklo. Verovatnije ovo drugo , pošto je jedno pojavljivanje u odnosu na nečije svakodnevno - ravno nijednom. Ali ne žalite ih. Žao vam je samo onog za kog ste glasali, a niste imali prilike da ga čujete pa samim tim, do daljnjeg, nećete znati da li ste pogrešili.   Ipak će biti tačno ono što ste mislili da je samo kandidovanje unosan biznis pa prošli kako prošli -  prošli su bolje od vas.

Glavni likuje i slavi pobedu - sporedni…….kukaju.

Žale se na sve i svašta , ali iz svega i svačega, opet neće ništa naučiti.

U 24 časa nebom se prolomi vatromet. Mislite u znak pobede. Spiker reče - Glavnom počinje rođendan. Potseti vas na drugo vreme. Naježiste se , pre nego što vam noć zatvori kapke i otera u carstvo snova.

Zahvalni ste joj…….

 

 

 

 

 

 #
OKALJANI
panicnadezda | 15 Februar, 2018 18:28

 

Ako vam neko kaže, da ovih dana , može mirno prošetati Knezom, a da ga ne vuku za rukav, znači - imao je sreće, ili se taj nije šetao već šunjao uz zgrade i izloge, dodajući gas kad ugleda montažne skalamerije u kojima veliki daju obećanja malima. Znate ono: kad oni smene ove - teći će med i mleko. A mali odavno porasli pa ne veruju obećanjima.

Eto malopre . Vraćate se iz kupovine , kad ono kamere. Masa njih. Virnuli bi unutra , ali se plašite da vas ne upecaju. Zato i vi dodate gas kako bi neprimetno šmugnuli tamo gde ste se uputili. Hoćeš vraga. Niste bili dovoljno oprezni, jer vas glas štrecnu. Pita hoćete li program kako bi mogli  da ga prostudirate. Ne čeka odgovor,  već vam u slobodnu ruku trpa kartonsku kesu punu papira.

Vi zatečeni i ljuti zbog lova na prolaznike... odgovarate da toliko papira niste studirali ni kad ste spremali diplomski na fakultetu, pa nećete ni sada. Da iz iskustva znate što je više papira - manje dela. Bacate kesu na tezgu ( liči na to ) i usput pitate ko su oni uopšte?

 Mi smo koalicija.......ta i ta...

Ma nemojte - kobajagi oraspoloženo - kliknete vi. Da , gospođo, mi se jedini borimo za narod .

Ma nemojte ( otegneto ) - i drugi kažu isto.

 Blago narodu sa vama takvim. Ima li nešto originalnije na repertoaru? To što pričate ne miriše  dobro. Stara , ofucana fraza.

 Svi za narod , narodu sve gore.

Na vaše čuđenje ne odustaje ( slutite da neko sa strane meri koliko ubedljivo priča od čega mu zavisi mesto u hijerarhiji) - kaže kako nikad nije pripadao ni jednoj stranci - tek sad se njima priključio.

Šta vas navuče ?...

Reče da veruje toj koaliciji.

S t v a r n o  - verujete - u neverici pitate vi !

Stvarno ...... kaže....

Onda se vi razgoropadite (uvek kad  pokušaju da vas nasamare ) i svašta istrtljate. Rekoste mu da njegova vera nije dorasla vašoj sumnji i da se nećete truditi  iz pristojnosti  da prećutite ono što mislite. Jasno je vama zašto se to radi. Znate vi da svaka kandidatura povlači pare , zbog koji bi takvi za koje se bori i rođenu majku prodali.  Da i on kad se tako svesrdno trudi verovatno ima komadić za sebe pa maltretira slučajne prolaznike . A oni koje on zastupa su  odavno izlinjala lica okaljanih obraza, bez lika i dela, koji znaju da neće proći, ali bolje pare nego ništa.....

Bes kao uvek izaziva bes. Tako i sada. Ne zamerate mu . Ko zna zašto jadničak radi to što radi po ovoj zimi. Ljutito da niko ne čuje prosikta kroz stisnute zube.....idi bre...

Ostatak niste čuli......

otišli ste....

 

 

 

            

 #
POMAMA
panicnadezda | 14 Februar, 2018 18:12

 

Da vam je ( pre par godina ) neko rekao da će se svet pomamiti kao što se pomamio, ne bi verovali. Kako da verujete u nešto  što zdrav razum i vekovima  građene vrednosti za čas razgrađuje i baca u zapećak. Mislili bi da mu nisu sve koze na broju t.j. da nije sasvim čist, pa zbija luckaste šale sa vama,  ili u boljem slučaju po njega,  prepričava scenario nekog trećerazrednog futurističkog filma. U svakom slučaju……..

….Gledali bi ga sažaljivo , tu i tamo se nasmejali , a onda oprezno, da ne izazovete  bes - savetovali posetu lekaru. Ne bilo kom. Kad neko bulazni obično ide kod specijaliste za glavu,  pošto takve ludosti mogu da padnu na pamet samo onom ko je lud , ili   u najmanju ruku - blizu da to postane.

Tu smo - dakle…..

Ludi - ili blizu da to postanemo, ukoliko nije kasno - da stanemo.

 Krenu tiho , čini vam se, preko stidljivog izdanja nevidljive ruke Velikog brata  -  ma ko to bio ( po vama sve, samo ne brat ) kako bi poput požara  dobilo oblik epidemije koja zahvati sve oblasti, profesije i generacije.

RIJALITI  !!!

Kažu realan život prenesen na male ekrane. Kako da ne . Poruka narodu - takvi ste. Sačuvaj Bože da je narod takav, ali nekom  je u interesu da ga tako predstavi. Pojedinci jesu , zato su tamo gde malo ko pristojan hoće. Ako se takav namami , njega retko vidite i čujete. Znate da je tu da organizatoru poboljša prosek - a sebi dobre pare.

Veliki brat , Farme, Parovi , Zadruge. Kitnjaste zgrade nalik na palate . U njima čopor ljudi -  velikih igrača ( smešno ) -  macana i Maca diskrecija koje uče decu kako se i gde najviše zarađuje. Kako se sočno i originalno psuje, kako se podmeće i nadmeće u trci da budeš zapaženiji od drugih u želji da postaneš "zvezda ."

Tužno…..

 Onda se čude što maloletnici  hoće isto. Postati  "zvezda" ili poznat po svaku cenu. Daleko od roditelja koji im nisu autoriteti i idoli, dečaci kreću u dilovanje , klinke u  prodaju tela, bogate rečnik psovkama koje ni kočijaši ne znaju, mlate nastavnike,  otimaju , a onda kače slike seksa i vršnjačkog nasilja na internet u želji da se o njima priča, vođeni devizom - ako nisi na internetu - nema te nigde.

Odrasli  ko odrasli, brzo se navuku na našu ili njihovu bruku - svejedno – zapostave decu, prijatelje i jedni druge. Pare  oči na golotinji , vire u vc-e e rijalitija , studiraju  krevete i jorgane, kako im ne bi promakle scene onoga što se na njima i pod njima radi javno, a trebalo bi tajno. Nema bruke .

Bruka je za primitivce i puritance.

Onaj ko drži do pristojnosti ( ima i takvih , ali malo )  i svoj život čuva za sebe  brzo završava napolju jer gledaoci "pristojne ne vole".

 Valjda ih previše potsećaju na njih same , a sami sebe su siti.

Svašta  se može reći  o pomami  koja ne prestaje. Naprotiv, širi se . Ima je u politici - svojevrsnom rijalitiju  punom  para. Ima ga na muzičkoj sceni , takođe , punoj para, zbog čega svi hoće u pevače - prezreli , zreli , nedozreli . Fale samo - bebe.

 Ko zna , možda nas i to čeka……..

 

 

 

 

 

 

 

 

 #
JEZA
panicnadezda | 19 Januar, 2018 18:22

JEZA…

Krenuše. Kud svi Turcu tu i mali Mujo. Put ih vodi u Nemanjinu ulicu. Glas stiže do njih da svi od kojih je država zadnje tri godine „ pozajmljivala „ novac kako bi izašla iz bačve, treba da podnesu zahtev za obračun sume koju im ista duguje. Nije to mala svota, obzirom na broj oštećenih  koji svakodnevno , zbog toga - psuju rodnu grudu. Znate ono j...m ti zemlju koja deli decu. Ponekom majka - ostalim maćeha - a ostalih tušta i tma.

Trpi zemlja - kad pomoć ne može....

Zaboravljaju da ona nema veze sa njihovom bedom  već oni koji na ovaj ili onaj način  uzjahaše konje pa na njima jezde. Gaze sve pod sobom. Presiti, ne pitaju - ima li ko gladan ? Zabarikadirani u vilama i automobilima sa tamnim i neprobojnim staklima,  prošišaju pored naroda i kontejnera gde gladni traže otpatke. Takve ne primećuju. Druže se međusobno i sa delom estrade kako bi posle naporog posla koji rade  za one koje ne primećuju,  dali sebi malo oduška.

Zna se na koga misli. Dovoljno ih je videti napirlitane , namazane , zategnute , utegnute, nasmejane i raspoložene, kako bi postalo jasno na koga odoše pare. Onda vas uhvati bes, koji je loš  saveznik i vama i njima. Vama uništava nervni sistem , koji kad doblije oblik epidemije ( po svemu sudeći nije daleko) se  okreće prema onima koji ga izazvaše.

I eto belaja.

Ali do belaja još nije stiglo. Besni i nesrećni ljudi dižu ruku na sebe , porodicu, rođake , komšije , one koji ih mrko pogledaju , one koji su im se nekad zamerili , one od kojih su pozajmili pare, one koji im pare nisu vratili, one koji im se slučajno nađu na putu……itd…itd.

JEZA ……

U Nemanjinoj haos. Zaposleni koji su pregrmeli prednovogodišnje gužve nisu očekivali stampedo dolaskom Nove. Slutite da je neko pustio buvu da je obračun uvertira za vraćanja duga građanima . Ne idete baš toliko daleko da mislite da je neko hteo da napakosti ljudima u socijalnom , ali kako vam se čini idu neki  izbori sa starim listama i starim kandidatima pa je sve moguće. U vraćanje duga verujete koliko u lanjski sneg.

Možda ne bi otišli da niste lojalni. Nagovarali su vas. U smislu što više ljudi traži , bolje je za sve.

Probijate se kroz gužvu. Tražite pravnu službu na koju su vas uputili. Stižete do šaltera iza koga golobradi mladić pretura papire. Tražite obrazac.

Kakav - pita momak….

Onaj kojim tražim da se obračuna dug države prema meni. Zakidali su mi…

Ne završiste . Momak vas zapanji jer reče da on za to nije čuo , a nije ni video. Gledate bledo. Mislite nasankali vas. No , mnogo ih je da bi bilo tako.

ON je sa vama. Čuo sve. Traži da ostanete u redu dok se vrati. Nakon dva minuta stiže. Nosi  papire u ruci. Pitate - šta je to? Odgovara - to je to.

Stvarno . Ime , prezime jmbg -  sve šta treba. Popunjavate formulare u dva primerka i ponovo na šalter na kome vam je rečeno da toga nema. Momak uzima formulare , udara pečat i vraća vaš primerak.

Nikad video, nikad čuo , nema , a - kažete vi dok ga ljutito gledate u oči.

Takvo je naređenje…postiđeno odgovara. Hteli ste ga grditi , ali bi vam žao….

Naredili…. Laž , prevaru, obmanu…..

JEZA……..

 

 

 

 

 

 

 #
PITAJTE OVE ODOZGO
panicnadezda | 22 Decembar, 2017 16:40

 

Svakodnevno skoknete do radnje. Pazarite svež hleb , svežu štampu, mlečne proizvode i nezaobilazne cigarete. Poranite. Ako odete kasnije hleb će ispipati, kao što vi pipate da bi proverili da li je svež ili ostao  od prethodnog dana, kakav imate u kući . Ali vi kad pipkate strogo vodite računa da ne prekoračite ivicu kese u koju je umotan , što za druge niste sigurni. Šta da radite kad obožavate hrskav hleb, uprkos tvrdnji da je bajat zdraviji. Kažu lakše se vari. Verujete, ali i jednom se živi.

Nije teško. Sa drugog sprata zgrade bez lifta u kojoj živite, strčite do prizemlja dok vaši koraci u patikama odjekuju kao udarci maljem. I da postoji lif teško da bi se vozikali njime . Jednom ste se zaglavili i od tada imate fobiju . Sa divljenjemi i zavišću gledate  one koji se nonšalantno vozikaju gore - dole. To ste radili i vi dok jednom nije zabagovao, a vi predugo čekali - spas.

Uostalom, stepenice su zdravije od liftova. Razdrmate mišiće, nabijete kondiciju i testirate srce. Dok ono izdržava, dobro ste. Onima koji imaju  liftove duša bude u nosu dok savladaju 42 stepenika koliko vodi do vas . Neki gunđaju , neki ne , ali i oni koji ne gunđaju traže vodu da se okrepe. Razmazili se , a bolje da nisu.

Dakle u prizemlju ste. Pretrčite dvorište , na ulici ste. U njoj nema šta nema. Dva koraka gore  " kafe Teatar " u koji u toku letnjih dana natrči poneki glumac. Trenutno landara  prazno.

Metar do vašeg ulaza je " Glumac". Bez iluzija, u glumcu nema glumaca , ali ima podgojenih klinaca koji tu vise od jutra do sutra koliko ova palačinkarnica radi.

Dva koraka nadole , obična pekara sa neobičnom prodavačicom peciva. Lepa, duguljaste građe , produhovljenog lica,  uslužna.

Dva koraka od nje " Drama " . Pomislili bi da se tu odigrava ono što ime nagovaštava , ali nije. U Drami - drame samo -  ćevapi na ćumur.

Prodavnica tušta i tma. Najbliža  "IDEA" od koje bežite ko   ko turskog groblja. Čuli ste da je vlasnik neki Todorić koji hoće nama da uvali njihovo. Vama neće. Pun ko brod vršlja celim regionom. Ali njegov brod neće videti vaš cvonjak.

Idete u Maksi - valjda je naš. Kažu - kupujte naše. Tamo kupite šta nađete ( radnja je mala). Ukoliko nemaju cigarete, što se češće dešava, idete u "Aromu" koju drži Crnogorac. Od Arome ne zazirete jer je gazda ipak vaše gore list, gde duvana nikad ne fali - naprotiv - pretiče. Zna se i kako.

Kad su sitne kupovine odlazite u navedene radnje . U veće nabavke idete u  Maksi u Čika LJubinoj ulici.Tamo vam je kao na vašaru, sve na jednom mestu.

Brzo pazarite. Trpate banane i pomorandže. U oba slučaja nedovoljno zrele. Poznato vam je da ih beru dok su  zelene kako bi izdržale put. Zriju na brodovima, u gajbama, na rafovima radnji , a sazru na vašoj trpezi. Ako ih brzo ne pojedete možete da ih bacite.

Vidite naizgled lep , krupan pasulj  ( dušu dao za prebranac ) .  Molite momka da izmeri dva kila. Momak meri , a vi  usput konstatujete  -  lep Tetovac, nema šta. Gleda iskosa, dok čita deklaraciju ……. Ne gospođo,  nije tetovac, ovaj je iz Azarbejdžana. Molim !!! -  podviknete vi.  Dajte naš, neću taj…….nema našeg, odgovara dečko , drugi je iz Kazahstana. Da niste ispržili onoliko  luka vratili bi sve. Ovako uzimate.Treba vam krompir. Imaju dve vrste - opran i prašnjav.  Kroz smeh kažete momku da pretpostavljate da je naš onaj prekriven prašinom……Opet grešite gospođo , opran je iz francuske , prašnjav ne znate tačno odakle reče. Onda mu dosadi da vam objašnjava pa krenu da nabraja. Beli luk iste veličine iz Kine, ovaj manji  iz Holandije. Crni luk sa ljuskom odatle , bez ljuske odande…….itd - itd.

I vi mi neki naš prodajni lanac ….?!

Nismo naš gospođo - njihov.

Njihov , ko su oni  ?

 Pitajte ove odozgo…….

 #
PREKOGNICIJA SNOVA
panicnadezda | 07 Decembar, 2017 15:36

                                          

Nikad nije tvrdo spavala.  Ne zna kako  izgleda zaspati kao jagnje ili klada. Pretpostavlja da je to san bez snova. Ne sviđa joj se. Kako legneš , tako ustaneš. Međuprostor popunjen prazninom. Misli da tako spavaju bebe , okružene ljubavlju brižnih roditelja. Ona ni kao beba nije mirovala. Sudi po rečima bližnjih koji su prepričavali da se kao mala po celu noć vrpoljila i batrgala u krevetu. Po tome zaključuje da je uvek sanjala.

 Otimala se snu bez snova.

Kad sanjate , živite . Ako spavate ko klada, noći ostaju prazne. Kako legnete, tako -  ustanete. Ničega  za pamćenje.

Zato ona ne da noći da joj pokrade trećinu života koliko prosečan čovek provede u krevetu. Ne dozvoljava da svest otera podsvest u zapećak i uništi signale koje ona emituje. Kada stati, kada usporiti, kada uzleteti…..

Voli snove.  I na javi i u snu. Oni koji  zaboravljaju  ( po nauci svaki čovek sanja ) nemaju pojma šta propuštaju. Takvi jedva čekaju da legnu i u snu zaborave stvarnost. Kad ih pitate jesu li nešto sanjali ,odgovore da im se čini da jesu , ali ne znaju šta. Od njihovih snova nema vajde. Misle, novi dan - nova nada. Pazi da ne bude. Kao da će im novi dan doneti nešto bolje. A novi dan vuče staru kolotečinu od koje beže u san, ako se posreći  mrvicu  bolju , a  često i goru .  Svet snova bacaju u zaborav.

 Kod nje nije tako. Neguje i pamti svoje snove. Svaki put kad legne sa radošću , nekad sa strepnjom, pomisli na ono šta će joj nova noć spremiti  i kuda odvesti.

 A vodila je svugde. Boravila je tamo gde njena noga nije kročila , pričala sa onima koje nikad nije upoznala , letela ko ptica i stizala do nebeskih visina koje u stvarnosti samo može samo da zamisli i dotakne pogledom. Videla Kosmos…..

 Neretko se dešavalo, kad ustane, da pita ukućane šta misle gde je i sa kim delila noć koja je zamakla za njom?  U početku su se trudili. Krenuli bi od sebe, onih koji su blizu , onih koji su daleko,  ali dok im ne bi rekla, nikad ne bi pogodilii gde je bila. Nije da nemaju mašte - naprotiv , ali dometi njihove mašte nisu na visini   fantastike njenih snova. Više ih ne pita, jer čim zausti nešto vezano za sne zavrte rukom oko glave kao da joj nisu sve koze na broju.

 A pojma nemaju koliko greše…..

Dakle, ona živi punim plućima i na javi i u snu. Nije to malo. Ponekad misli -previše za jednu osobu.

 Posebno ako ima  predkognističko značenje.

Dešavalo se. Kao  studentkinja je sanjala san u obliku  filmske priče čiji svaki detalj pamti i danas. Ne poznajući simboliku snova isti je ispričala babi koja  je podizala do sedme godine. Sa samo njoj svojstvenom mirnoćom, baba je rekla da joj predstoji brak koji neće dugo trajati , a da će pre toga ona umreti. Verovali ili ne, tako je bilo. Pogrešila je samo u tome što nije rekla da će umreti na dan svadbe. Tamo odakle je došla o tom slučaju se dugo pričalo, tim pre što se na jednom mestu pevalo, na drugom plakalo.

 Brak kao većina studentskih brakova je brzo okončan.

Da ,  pred novu godinu je sanjala  tetku sa kojom se nadmetala u recitovanju.  Znala je da će otići , tamo gde na kraju svi idu.

Umrla je za novu godinu.

Sanjala je kad će joj majka umreti……

Bila je to jedna prozaična subota .

Kao da je bitno - jel te?!!!!!!, ali da je neko pita koji bi dan izabrala za majčinu smrt ne bi znala da odgovori. Subotu sigurno ne, ili bolje rečeno, da je to izvodljivo -  nijedan.

Veruje u svoje snove pod uslovom da imaju radnju. Veruje , takođe, da je podsvest pametniji deo svesti  koju ne  treba ignorisati.

Osluškujte…..

 

  

 

 #
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12  Sledeći»