Categories
My Links
Generalna
JUŽNI VETAR
panicnadezda | 05 Novembar, 2018 20:51

 

Nikad joj neće biti jasno zašto ljudi trče u hangare. Koristi taj izraz pred Njim kako bi pokazala  otpor i neodobravanje prema onome što ON voli i gde hoće pošto poto da je namami , ali se ona namamiti ne da.

Više ne.

 Jednom je na Njegov nagovor otišla na svečano otvaranje i u neviđenom stampedu zamalo položila život tamo, koliko joj je od ustajalog vazduha i nezdravog svetla - pozlilo. Od tada ih zaobilazi u širokom krugu. Misli na tržne centre  koji ko pečurke niču - čas amo - čas tamo - da bi jedno vreme bili atrakcija i mesto prestiža , a potom zvrjali prazni. Slučaj sa Čumićem, Siti pasažom ili Mulenijumom. U početku su čičkani u centru grada - sad sve dalje ( kao u svetskim metropolama ) tako da, ako ni po čemu drugom,  bar smo po tome metropola.

Zna ona zašto ON voli tržne centre. Ne ide taj zbog krpica. To ga ni kao mladića nije zanimalo - a bio je dasa. Još da je hteo da nabaci nešto mondiš okretali bi se za njm. Ali ne….Nije ON  iz te priče … Koliko mu to ni tada , a tek sada , nije bilo važno govori činjenica da je znao da obuje čarape različitih boja , ode na posao i koleginicama uveseljava dan. Koliko puta se to desilo ne zna ni sama.

ON u tržne centre  ide zbog novotarija u tehnici. Neretko kaže kako treba biti u trendu. A to znači : obići nove generacije mobilnih telefona , televizora, nekakvih adaptera , slušalica, utikača , pretikača , led sijalica, zvučnika i čega sve ne. Iz njenog ugla posmatrano sve same gluposti, jer ono što svaka kuća ima imaju i oni , a drugo skuplja prašinu, dok kako ON kaže, ne bude zatrebalo. Taj se praznih ruku ne vraća …. A ….

Po povratku kući svaki put kaže da je video njen telefon. Ona se pravi naivna i pita - Zar je moguće - pratio te čak do tamo?

Uzvraća sa… he , he , baš si duhovovita, dok nespretno pokušava da zameni stari sa tek kupljenim zvučnikom. Provali ga  normalno - kao što normalno ne prođe to tek tako - ali nešto , ipak , mora ostati iza zatvorenih vrata.

 Da bi zabašurio nečasnu radnju krene sa ubeđivanjem da nije svesna koliko joj treba nov telefon. I to, baš, taj  koji je ON odabrao za nju. Smešno…Ko ga ne zna,  pomislio bi pažljiv , nema šta. Ko ga zna - zna da kuja ne laje sela radi - već sebe radi. To vam je ono kupi njoj, ustvari sebi kad god nije u njenim rukama. Ali neće ona. Čuva svoju četvorku . Razrađenu, izrađenu, habanu , a još uvek nepohabanu. Dobra joj je. Za poneko halo , neku poruku , sliku i vajber ne treba joj više.

Došle bi u obzir , recimo, neke BREND čizmice , ali tada bi ON digao revoluciju. Zato će njih kupiti sama kako mesto starih ne bi ostalo upražnjeno.

No , vratimo se tržnim centrima.  Ne voli samo ON - T. C. Voli ih i njena kuma , voli ih i njene krvi -  krv, ustvari kad bolje razmisli, vole ih skoro svi . Ispada - samo ona ne. Biće da je kod nje, nezavisno od već navedenog, neki feler u pitanju.

Zna neke, posebno nemotorizovane, koji planiraju odlazak u dalje tržne centre, recimo - Ikea, Metro , Delta. Raduju se odlasku tamo kao da idu na piknik. Spremaju se za duži boravak , ali ne nose brašnjenike ( starinski izraz za pečenje , prošaranu slaninicu ili sapunjaru, paradajz ili papriku, obaveznu gužvaru i nezaobilazni kolač za kraj).

Verovali ili ne, uprkos svom pljuvanju, ode i ona jednog dana. Objaviše vest da je bila premijera filma " Južni vetar ". Rekoše domaći triler. Navedoše imena glumaca. Kao velikom filmomanu, sve joj se dopade.

Planira odlazak u bioskop. Misli se gde? Dugo nije bila, pa je ispala iz štosa. Pita njega . Hoće i ON. Super. Raduje se. Moli ga da na svom modernom i brzom telefonu pogleda repertoar. Bioskopi njenog vremena ne rade više. Nema " Kozare " , nema " Jadrana ".

" Takvud " nam je najbliži, idemo tamo - predlaže ona. Jednom je bila i sva se skvrčila , ali izdržaće nekako. Pitaju sina da’ l da idu u " Takvud " On reče - taj krš ne radi više. Na pitanje koji radi - gde da idu ? - reče nešto što nisu razumeli, a on sa posla ne može da crta. Završava užurbano u svom stilu - informišite se. Još  dodade " da bi se neko zezao, drugi mora da radi". Ustvari, nek pukne kud pukne, nije baš rekao zezao već ZAJ…. AO. Htela je malo da ulepša, ali joj ne ide….

Posle dužeg studiranja ON reče : jedino "Ušće".

Ušće !!!

Dobro, hoćeš u " Rodu " kad nećeš u Ušće. Izbor. Zna lukavi lisac da je ptica na Banovom brdu i da će ipak odabrati prvu varijantu. Usput joj reče da su projekcije na svaki sat vremena . Prihvati. Na brzinu se spremiše kako bi stigli do 12 kad kreće film. Prelaze most koji ne voli , gleda zgradu od betona i stakla koju takođe ne voli . Baca pogled na bivšu zgradu CK koja je ružna , ali tamo joj radi sin ( a i čula je da je izgrađena od najboljeg materijala) da može da izdrži puno Rihtera, pa joj je zbog toga lepša i milija.

Stigoše. Penju se pokretnim stepenicama. Dolaze do "Sinepleksa" kako se zove bioskop. Nigde nikoga. Pitaju zaposlene iz obližnje radnje jel i taj propao. Koji taj? Pa bioskop devojčice, ljubaznim glasom omekšava situaciju. Vidimo da svi propadaju pa mislimo možda je i ovaj crkao. Smejući se odgovara da koliko ona zna još nije , ali prvi film se daje u 15 h.

Kako , molim ?!- na repertoaru piše da su projekcije na svakih sat vremena počev od 11 h. Mala odgovara da se to odnosi na dane vikenda , a ne radni dan koji su oni odabrali.

Auuuu… zavapi ona. Šta da radi tri sata u zgradi od betona i stakla? Kuka u jednini pošto zna da je za njega to zadovoljstvo.Teši je dok ona kukumavče, ljuta na njega, potajno podozrevajući da je možda to njegovo maslo. Da nije videla svojim očima bila bi sigurna, ali ovako…. Svakako je kriv…..Morao je da gleda datume…..

Razmišlja da ode na posao kod sina , ali nije reprezentativno obučena. Nisu farmerke i sinovljeva kožna jakna za oficijelnu posetu obližnjem ofisu. Odustaje. Prepušta se njemu na njegovo zadovoljstvo.Vodi je od sprata do sprata , od radnje do radnje, krišom bacajući čežnjive poglede na one sa tehničkom robom.

 Sladi joj brendove na koje nailaze , a ona zna da su jedini pravi brendovi kod pravih šanera.

Kao da su na Menhetnu , a ona mentol, vodi je na terasu na kojoj je dozvoljeno pušenje.Uz to kaže : na sve i svakoga su mislili. Kako da ne, misli se u sebi - pravo otkrovenje - pušačka zona. Nijedna zabrana njoj nije zabranila da puši. I da je nema doskočila bi  nekako. Na poslu je znala da preko alarma za dim stavi najlon kesu, otvori prozor i puši koliko joj se puši.

Elem, onda su otišli na ručak. Restorani ili izlozi sa hranom , ne zna kako da ih nazove, načičkani jedan do drugog. Kuhinje sa svih strana sveta. Pomešani mirisi  ne mame već odbijaju. No , znate to. Možda ste i vi ljubitelj tržnih centara u koje će bojim se, kako teku stvari, jednog dana strpati ljude da otud ne izlaze. Kao u "Zadruzi " ili " Parovima"

 Pojedoše nešto. Nikad nije duže žvakala i sporije pila samo da bi vreme isteklo.

Posle lomatanja gore - dole , tamo-amo, pod nenskim svetlima, smuči joj se. Nije šala tri sata čekanja.Pola tri dočeka na terasi , okupanoj suncem i čistim vazduhom. Disala je kao da joj je to poslednje .

U pola tri se nacrtaše pred blagajnu. Red se otegao do beskraja. Blagajnica prodaje ulaznice , sendviče , kokice u posudama valikim ko šerpe, vodu , piće i šta ko poželi. Zapanjiše se. Nikad to nije bilo. Doduše , oni pripadaju onoj grupi ljudi koja je iznajmljivala filmove u video klubovima i pomoću videorekordera stotine  odgladala iz fotelja.

Dođoše na red. Blagajnica pita hoće li sredinu ili kraj. Kažu joj da nikad nisu bili. Dobro  ubrzava ona, hoćete obična mesta ili kožne fotelje.

Koliko koje  koštaju pita ON?

Obična mesta - 500 dinara - fotelje 150 više.

Uzimaju obična mesta da bi se, kad su ušli, zavalili u kožne fotelje.

Odgledaše " Južni vetar "

 Ako postoji bioskop gde nema toliko reklama , svakako ga treba videti.

 Dobra priča , izvanredna gluma……

Stvarnost Srbije prebačena na filmsko platno.....

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 #
BAJKA ZA NAIVNE
panicnadezda | 23 Oktobar, 2018 13:45

                                           

            Oni kažu - Srbija cveta.

 Oni su …hm… Oni su Oni !!!

Ko bi drugi to mogao da kaže , a da se ne postidi i ujede za jezik.

Bez brige - znate ih. To su oni koji su predebelo plaćeni da misle za vas, rade za vas i grade za vas. Zahvaljujući njima vi plandujete i mozak bacate na otavu. Ne treba vam, dok njih ima. To su glavni igrači koji su stalno na terenu i pred kamerama,  pored  kojih sporedni ni nos ne mogu pomoliti.

 Nije vam žao zbog sporednih. Ni oni - van žvake - za narod nemaju ništa. Da su imali dali bi kad su bili u situaciji da daju. Ali tad su bili u fazonu, uzimaj dok možeš - daćeš kad ne budeš imao šta da daš. Ali pravde radi. Ovako ne valja - previše tumača protivničkih laži,  malo lažova  na delu. Ne znaju da blateći druge prljaju sebe.  Znate ono " pljuni gore pa na sebe".

Da ne govorimo o strahu. Ako nemate čega da se plašite žrtvujte petinu svog vremena na tv-u , koji vas je ionako presit. Dajte šansu  lopovima , lažovima, izdajicama da blate malo vas , a preko vas sebe. To se zove fer plej. Bez brige , narod ni njima ništa neće verovati kao što ne veruje vama da Srbija cveta.

Čuš - Srbija cveta !!! Možda i cveta , ali bez mirisa.

Srbija je čudna zemlja. U njoj živi neobičan narod na koji pljuje pola planete, a on pet para ne da. Pa jeste… stvarno … ako narodu svakodnevno bacate cveće , a on vidi korov , kakav je to narod ? Namćorast , glup ili - ipak pametan,  koji zna da cveta samo onima koji su okruženi cvećem.

 Narod to sigurno nije . On je okružen prosjacima  , neurotičarima ,  nesrećnim komšijama i sugrađanima. Svašta čuje i čita - što boli….. Ubio se zbog duga za struju…. presudio sebi jer nije mogao da izdržava porodicu…. opljačkao komšiju….ubila majku, oteo , silovao i šta sve ne. Obračun kriminalaca - postade boza u poređenju sa ovim, ukoliko baš niste maler da budete kolaterala.

Da bi potvrdili cvetanje  neko reče da će penzije biti veće nego što su ikad bile kao da je narod lud pa zaboravio koliko je imao pre nego što ga oporezovaše. Narod će poverovati u napredak tek kada mu vrate ono što uzeše. Nekome dve , nekome tri , a nekima i više hiljada evra. Malo li je….

 U jurišu napred krenuše da rade , grade , negde i razgrađuju. Da napraviše radne akcije  imali bi utisak da živite u poratno vreme kada je Titova mladost dizala zemlju iz pepela. Centar grada posta najveće gradilište. Krenuše od Narodnog pozorišta i  Trga Republike , da bi se poput zaraze u par dana proširilo na celu okolinu. Nema više sastanaka kod Konja, niti elegantnog prelaska u pešačku zonu. Morate da mislite kako da  zaobiđete saobraćajni kolaps  da bi stigli u Knez Mihajlovu.

 Zbog gužve u saobraćaju  centar grada poprimi  izgled Njujorka. Fale samo policajci na konjima koji zavode red i slika bi bila identična. Ko zna, možda je to sledeće.

Ali šalu na stranu . Voli narod da se gradi kad bi se jednom prvo nešto ugradilo u njega .Tad bi možda uživao u tome kao što uživa dok šeta Obilićevim vencem. Ima ponešto dobro..…….u tom radu

Ali narod zna za jadac. Javna je tajna….

Gde ima gradnje ima i ugradnje,

 Samo narod nema ništa......... 

 

 #
PROBAJTE.....
panicnadezda | 16 Oktobar, 2018 20:34

 

Kašljucanje pređe u kašalj , kašalj u ripanje , ripanje u bol u plućima, na to temperatura i sve zajedno, baci je u krevet. Leže malo da se primiri ( ko veli) u miru  će proći  (kao uvek ) ali grip ili šta već - ne prolazi. Ode četvrtak  , za njim petak, svanu subota da bi je osvestila da tako ne ide. Treba joj hemija.

Uzalud - narodni čajevi i sva narodna medicina.

 Znate ono : nana , kamilica , zeleni čaj, beli slez, beli luk u čenovima , sirće za noge, oblozi za čelo, isto za pluća itd.. Sve što kome pade na pamet - proba na sebi, samo da bi izbegla ono što normalan svet ne izbegava , ali u tom smislu ona nije normalna. Beži od ordinacije  ko od kuge još od malih dana  kad su joj operisali  krajnike kako ne bi umrla. Ne preteruje . Hirurg je njenoj majci rekao da u svojoj karijeri nije video veće i da bi mala za nedelju dana bila mrtva da ih nije uklonio , pošto je došlo do komplikacija u vidu reumatske groznice.

Nakon primene narodne medicine u kući osta samo mešavina mirisa da vam se smuči. Da ne bi povraćala, širom sve otvori kako bi promaja isterala neprijatne mirise. Trknu u najbližu privatnu apoteku. Nalazi se preko puta Doma zdravlja. Rade dve apotekarke.

Traži dve kutije Hemomicina. Hoće recept……. Kaže da nema , ali nema problema ( ako je u tome problem)  platiće  kolika je cena bez recepta.

 Ne može, odgovaraju.

Zašto ne može?

Ne smemo, gospođo. Ako nas neko uhvati da dajemo lekove bez recepta ostaćemo bez licence , a bez licence nema posla. Bez posla - nema hleba.

Ma nemojte - otegnu ko najzdravija, osluškujući pulsiranje u glavi. Važi  li to pravilo za sve apoteke ?....

 Normalno, odgovaraju uglas. Pitaju je gde živi kad to ne zna? ….

 Isto gde i vi , drage gospođe. Zato i pita. No , izgleda da vi ne znate da živite u zemlji gde nema opštevažećih pravila , propisa, zakona , pravde , lekova, što  opravdava pitanje koje vam je postavljeno . Ili se možda pravite da ne znate.  Hemomicin  bez recepta, oko koga pravite frku,  se bez problema može kupiti u većini privatnih apoteka.Vi kao farmaceuti bi to trebalo da znate, kao što i mala deca, u ovoj zemlji znaju da je farmakomafija jedina konkurencija pravoj mafiji.

Ujede se za jezik , ali po običaju - kasno. Smrkoše se.

Bez imalo razumevanja što je bolesna , što kašlje i širi bacile , što je normalno da u takvom stanju ponešto i lane, ledenim  glasom je uputiše u Dom zdravlja.

Šta će - kud će - posluša. Ne zato što su u pravu, već što je najbliže. Par koraka. Na sreću - nema gužve. Primiše je odmah . Doktorka sluša pluća i vrti glavom kao da joj se ne sviđa  šištanje koje stiže iz njih.

Prepisa Hemomicin i dade uput za snimanje.

 Reče : možda rendgen još uvek radi.

 Dva sprata iznad - probajte….

Sestra zavodi recept smejuljeći se…… Pita sestru na kom su spratu ?....  reče - šesti.

A dva sprata - iznad ? ……..

Nebo……odgovara sestra.

Znači,  tamo me poslala - da probam……

Odlepila …..reče ona

 

 

 

 #
"ZVEZDE"
panicnadezda | 31 Avgust, 2018 16:38

 

Novinar na tv- u uzrujanim glasom reče - zaratile zvezde. Nešto je u tonu štrecnu. Zna za film „Ratovi zvezda“ i  on je ne plaši, ali se u svetu toliko uzmuvalo da se u stvarnosti jednom i to može desiti. Kaže jednom, jer ne veruje da bi neko pretekao, da drugi put potvrdi. Da bi proverila na koje misle , da' l  na one što nas noću vode ili one što po zemlji hode, trknu do prozora,  raširi zavese i baci pogled gore.

 Gore :

 Ima šta da vidi :  nebo ljuto - narogušeno, sakrilo zvezde i šalje preteće signale.

Biće kiše , provale oblaka , možda i neki grom negde udari - pomisli u sebi i zatvori prozor. Ko veli ako gromovi prete ne treba ih izazivati. U tom cilju isključi krupne potrošače električne energije, krišom ugasi mobilne telefone, kako oni koji ih ne ispuštaju iz ruku ne bi dizali frku. Samo joj frka fali. Zna da bi se posvađali pošto bi ona tvrdila jedno, oni drugo - vezano za opasne uređaje u vreme kad je nevreme. Ona bi navela par slučajeva o kojima je čitala, gde su ljudi stradali zbog mobilnih telefona, oni bi je nabedili da izmišlja i da nikad nisu čuli za to. Onda bi ona skočila i rekla - da ne mogu ni da čuju kad samo bace pogled na naslovnu stranu i sportske rezultate, a takve informacije se nalaze u sredini.

Umesto ratova zvezda bio bi to rat u kući. Takvi ratovi obično ne traju kratko. Krenu od sitnice , pa pređu na krupnice i  -  eto belaja. Ukoliko uz sve to padne neka teška reč preko koje se teško prelazi - nema mira danima.

Da bi zavarala trag kao da je stanje regularno svetlo i tv ne gasi. Sve led sijalice čijom se kolekcijom ON ponosi ( kao da ima na šta ) i koje ( zbog štednje ) uprkos njenom protivljenju redovno kupuje šljašte na sve strane.

 Može biti sumnjivo - misli se u sebi. Ona koja te sijalice očima ne može gledati jer joj njihovo svetlo deluje bolesno, odjednom uključila sve.

Da nije naivko i samoljubiv do besvesti, kad su novotarije u pitanju, ugasila bi poneku. Ovako neće. Računa da će on, kao što se i dogodilo, njenu pomirljivost protumačiti da je ubedio u ispravnost gomilanja sijaličetina i konačno legla na rudu. Malo sutra. Ali malo ili mnogo - ne može ništa. Smatra je dunsterom za te stvari, pa misli da na taj način čini dobro i za nju.

Kad je završila sa merama predostroženosti sede da smiri misli. Ne da spiker. Ushićenim glasom, kao da se sladi, priča kako su se " zvezde " potkačile. Reči prate slike . Na slikama devojke sa napućenim usnama i napumpanim grudima. Kamera prati zadnjicu Kim Kardašijan ili kako se već preziva. Reče, to je u trendu - pa sve "zvezde" trče kod plastičara kako ih druge ne bi pretekle , dok plastčni hirurzi trljaju ruke.

 Imaju i zašto. Zahvaljujući takvima ceo svet je njihova domovina.

Jedna za drugom defiluju ekranom. Ni jednu ne zna. Bože , koliko ih ima !!!. I svakim danom sve više. Mogli bi  da ih izvozimo u svet , kako bi svet video da ne zaostajemo za njim. Usto liče. Isti atributi. Kao da ih štancuju , kao što su štancovali novčanice u vreme inflacije.

Pa da - to je to - inflacija svega i svačega, pa i "zvezda". Misli na one, što za čas - preko rijalitija , preko kreveta , preko pornića , preko muževa, razvoda, sponzora i etcra - planu - da bi se brzo ugasile. Često i sagore.

Retke se održe…...

Izveštaj sa lica mesta o zvezdama traje. Ne može više da gleda. Bi joj žao devojaka ( koje se koriste za dizanje rejtinga ), a i devojčica koje rastu i širom otvorenih očiju sanjaju da zauzmu njihovo mesto kad porastu.

Utiša ton. Menja kanale. ON - sa kojim se u mislima svađala zbog led sijalica , razbacanih stvari i koječega još, začuđen tišinom upita - šta radi?

Odgovori mu da traži neki film.

Nema toga - reče kratko.

Kako nema - pita ga ona?

Sve što je valjalo već si odgledala. Sad snimaju samo neka S..NJA

Molim - ona će ! ……

Nema šta da moliš , videla si kako je S..NJE od crtanog dobilo “ OSKARA”

 

 

 

 

 

 

 #
HLEBA BEZ MOTIKE
panicnadezda | 23 Avgust, 2018 16:30

 

Svi bi hleba bez motike. Niko je neće. Pogotovo mladi.  Beže od nje kao od kuge. Kako oni koji je nikad nisu upotrebili ( neki ni videli)  tako i oni koji su svakodnevno bili uz nju, sa njom rasli, potom prerasli i odbacili. Ustvari pobegli. Jeste da je sa njom siguran hleb i gladi nema , ali vremenom dosadi. Hoće nešto lepše , brže , lakše od motike. Motika pravi žuljeve , krivi kičmu i zahteva uranak. Podrazumeva rad od jutra do sutra , puni stomak , a duša hoće više od stomaka.

 Beže u gradove koji postaju krcati , a sela pusta. Mame ih gradska svetla , gužve na ulicama , šareni izlozi na svakom ćošku , nasmejana lica mladih pa i onih koji to više nisu. Misle bajka.

 Ali bajke su samo u bajkama. Život je najmanje to.

Motika čeka  druga vremena , prepuštena nemoćnim rukama usamljenih  staraca  koji ostaše verni svojoj druzi. Mladi sa sela - kako koji. Neki se snađu , neki potonu zajedno sa legalnim , češće ilegalnim poslovima koje u gradovima započinju. Ne žive u Americi gde se  “ prljavi “ , a legalni poslovi dobro plaćaju. Kod nas obrnuto. Samo rad na crno ili belo - “koje voli svako selo” - puni džepove , ali sa glavom u torbi. Mnoge glave su tako otišle - odakle se ne vraćaju više.

Isti slučaj  sa ljudima iz grada. Dokopati što više para - prečicom. Švercuju , muljaju , diluju , pljačkaju , koješta još. Pune novine svega i svačega. Skoro da ništa lepo više nema u njima.

Slučaj koji je nasmejao , sličan navedenom samo znatno blaži se desio dvojici drugara. Rođeni na asfaltu , nikad nisu držali motiku, ali olovku jesu. Rad sa olovkom se ne plaća bog zna kako. Godinama gledaju utakmice i svaki put pre pištaljke za kraj, predviđaju  rezultat. Isti kovertiraju kako bi ga kad se završi utakmica- otvorili. Obojica pogode  tačan rezultat. Jedanput - dvaput -  više puta. Dođu na ideju  da svoje umeće i poznavanje fudbala unovče. Krenu u kladionicu. U početku krišom. Utakmice se ne igraju svakodnevno već određenim danima , tako da izostajanje iz kuće nije bilo zapaženo.

Jedan ima porodicu , drugi slobodan ko ptica. Slobodni ( zvaćemo ga tako ) svakodnevno prati dešavanja iz sveta fudbala. Referiše oženjenom koji se fudbaler u kom timu povredio , koji je promenio klub pa oslabio ekipu , na čijem se terenu igra sledeće kolo , ko  se bori da ne ispadne iz lige, na šta moraju da obrate pažnju itd. itd. Oženjeni upija svim čulima , usput  beleži kako nešto ne bi zaboravio.

 Biznis je to , a u biznisu moraš biti informisan i uvek u toku.

Oprezno krenuše sa klađenjem. Dobiju jedanput , dobiju dvaput , dobiju treći put. Četvrti put ulože veću sumu i opet pogode. Podgoje novčanike i sebe vinu u nebesa. Misle nepogrešivi su.

Oženjeni, naduvan ko balon, dođe kući sa cvećem i poklonima za decu. Žena pita - otkud to? Reče joj da on i drugar ponekad uplate po neki listić i ponešto dobiju.

Zove sina da mu saopšti da je otac dobio veći novac u kladionici , što nije prvi put, pa ga moli da sledeći put on ode sa drugom po novac ( oni će ga čekati ispred ) kako njemu i prijatelju ne bi zabranili klađenje.

Na sinovljevo pitanje što bi im zabranili ? - krene da objašnjava da u Las Vegasu ili gde već- tako rade , čim neko više puta uzastopno dobije veću sumu novca,  sumnjiv je. Misle  ima doušnika ili provalio šifru pa zbog njega kazino  može da bankrotira.

Da bi klađenje podigao na naučni nivo  oženjeni poče da vodi statistiku. Otprilike koliko puta , gde , protiv koga je neki klub izgubio ili dobio utakmicu.

SMEJURIJA!!!

Kad ga je jednom žena uhvatila da krasnopisom ispisuje gluposti  koje joj u prvom momentu nisu bile jasne upita ga šta mu je to ?

Krenu naširoko da joj objašnjava ono što je mogao reći u dve rečenice kao što je ona već rekla - gde , od koga , koliko … da ne ponavlja.

Zapanji je. Ona mu reče da je to glupost na koju traći vreme i da na teren ne izleće statistika već živi ljudi kojima danas radi jedna , sutra druga noga. Usput napomenu koliko utakmica je namešteno i plaćeno, bilo da se izgubi ili dobije. Čita li on to? Onda ga zamoli da te gluposti koje piskara izbaci iz kuće kako to ona ne bi uradila.

Bio je ljut. Ona istrajna u nameri da to više ne gleda. Usput mu reče da prestane sa tim da ne bi bilo šta bi moglo da bude. Normalno, da je pomenula da to što su par puta dobili je početnička sreća koja kratko traje i da NEMA HLEBA BEZ MOTIKE.

Izbacio  je statistiku iz kuće ( ili negde sakrio - ko zna ) ali, čini joj se, da je određenim danima kao i pre išao u kladionicu , ali se više nije hvalio . Potom više nije ni išao.

 Kad ga je pitala  što se izduvo ko balon odgovorio je ?…..

U pravu si -----

NEMA HLEBA BEZ MOTIKE…..

  

 

 

 

 

 

.

 

 #
DIGITALIZACIJA
panicnadezda | 22 Avgust, 2018 16:16

 

Da ne bi ostali u zapećku već išli u korak sa svetom prihvatite ponudu za bolju sliku i najbrži internet koji vas za čas poveže sa istim. Što se vas tiče nije vam smetalo ni ono pre, ali muški deo hoće napred. Žuri mu se. Gde - nemate pojma , zašto - takođe ? Na pitanje zar je neophodno?- kažu - ne razumeš se ti u to. Tačno. Ne razumete vi tehniku kao ni masu drugih stvari , ali vam iskustvo i logika kaže, što više žica i uređaja - više komplikacija.

            Zahvaljujući njihovoj žurbi SBB uđe u kuću. Prvo da provuče žice ( primitivno i kako čujete u naprednom svetu zastarelo ) onda da vam čačne tve-e , kako bi vas na licu mesta uverili koliko je sa njihovim čačkanjem bolje. Muškarci se dive , vi ne vidite ništa što već nije bilo. Ono što muški deo pominje - ivice , boja i oštrina slike - isto , a ne bi vam promaklo da je drugačije jer vas vid dobro služi .

Čudni su muškarci  . Svaki put nasednu kako bi pokazali da su u toku. Nije vam žao  što nasednu. Na taj način se bar malo svetite za uvredljivo - nemaš pojma. Da se vi pitate to se ne bi dešavalo. Postoje pitanja i potpitanja  koja iziskuju odgovor pa ako imate dobro uvo i oštro oko, ulovite ponešto. Oni ko nemušti. Niti šta pitaju , niti zapitkuju. Neće kažu da se petljaju u rad ljudi kojima je to zanimanje. Čuš zanimanje. Sve priučeni klinci. I dok rade drhture da li će uraditi ono što su ih učili na tečajevima.

 No , žao vam je kad oni nasednu , nasednete i vi , a ni luk  jeli ni mirisali. U početku dok su rovarili po zidovima čistili ste ono što bi ostavljali za sobom dok se niste prisetili da im kažete - ovo smeće je vaše. Ponesite sa sobom. Dosta mi je što ću posle vaše akcije morati da usisavam i nanovo mažem parket.

Onda vam dostave račun od koga vam se zavrti u glavi . Gunđate , ali bez efekta. Muški  teraju po svome - bolja slika , brži internet , šta bi ti htela, da bude besplatno. Ne - vrisnete vi, već da bude tako kako pričate , a ne  svaki čas restartovanje kako bi se uspostavila konekcija.

Posle prvog provlačenja žica to više ne čine .. Znaju da je u naprednim zemljama na snazi bežični internet. Ali zato svaki čas nešto unapređuju. Jedan dan pitaju , mogu li da donesu risiver, ako se tako kaže. Mogli bi da guglate , ali vas mrzi. Ostaće risiver - šta fali ? Bilo kako da se zove isti je đavo. Uzvraćate pitanjem šta je to? Odgovaraju - uređaj koji unapređuje ono što je već unapređeno. Rekoše posebno važno za Smart aparate. Šta da radite - pristanete. Momčić dotrča sa nečim što vas podseti na prislušni aparat. Sami ste kod kuće pa grabite priliku da date jeziku na volju. Otvoreno rekoste da vam to liči  na prislušni uređaj. Dečko se smeje - misli šalite se. Ne zna dete ( premlado izgleda ) da vi stvarno tako mislite, ali vas nije briga za ono što bi neko čuo.

Znate vi da lanete protiv vlasti , da kažete koješta o bogaćenju i bahatosti. Niste blagonakloni ni prema suprotnom taboru , ali bolje ne zaslužuju. Mislite u sebi, ako slušaju bolje da znaju šta im narod misli, jer izuzimajući njihovo kolo -  svi misle isto.

Onda najaviše digitalizaciju. Banuše sa novim risiverima i dva nova daljinca. Povezaše žice i rekoše da na postojećem daljinskom kojim ste prethodno sve obavljali sada samo uključujete i isključujete , a drugo radite na novom koji su oni doneli. Smrknu vam se pred očima. Pravite probu. Krećete od prvog programa gde je inače bio instaliran RTS, kad tamo piše N1.Tražite da vam vrati vašu programsku šemu. Reče - ne može. N1 mora biti na prvom mestu. Na pitanje zašto – odgovori -uslov vlasnika . Načuli ste vi da je SBB kupila CIA , ali niste proveravali , a i ne znate kako bi .

Onda krenuše muke. Zaboravili ste na upozorenje da jednim uključujete , drugim sve drugo radite. Po navici koristite poznati upravljač . Uključite. Okej. Krenete da promenite kanal - slika ode. Ne znate kako da je vratite. Sva sreća što u spavaćoj sobi imate tv star, čini vam se sto godina ,  kome risiver ne treba da bi radio. Slika odlična. Odgledate vremensku prognozu i hvatate telefon.

 Posle uobičajenog pritisnite 1 , 2 i ne znate šta već ne - javlja se operater. Niste nežni. Tražite da nose svoje risivere , daljinske upravljače i sve što su doneli , ako ne umeju da dva upravljača svedu na jedan, već vam komplikuju život. Pomenete da oni ne idu napred već vuku nazad, čim umesto jednog upravljača pored tv- a držite dva i mislite kojim šta da radite. Podrazumeva se da ste pomenuli Ciu i N 1 ( usput rečeno ponekad ima nešto ) , ali vi nećete da vam drugi nameću ono što oni hoće. Bar u vašoj kući i  vašoj državi , ako je uopšte vaša.. ....

Operater sluša bez komentara ( znate vi da se razgovori snimaju pa ne sme ) , ali na kraju reče....

Poslaćemo vam nekog iskusnog....

Neću..... govorite, iako znate da hoćete, jer ukidaju analognu tehnologiju , ili šta već.....

 

 

 #
BUJANOVAC
panicnadezda | 11 Avgust, 2018 20:21

 

Kad god naleti njen "Mali" kaže - još nisam spreman za kompromis. Ko veli još sam mlad , što je istina , ali…… Kad to kaže, jasno joj je. Ništa značajno na planu koje je pored zdravlja najviše zanima. Nije zaljubljen , na putu ništa novo i tom rečenicom predupređuje sve one koje bi ona izgovorila da je nije preduhitrio.


Znala je da bude dosadna , nema šta. Znate ono - šta čekaš , šta fali ovoj ili onoj ili nekoj trećoj koja dođe posle njih ? Interesantno, radila je to na isti način kao i oni koji su njoj dosađivali kad je bila mlada. Kad bi se brecnula (što se događalo) sledilo bi isto što i ona izgovara - videćeš jednog dana. Ali, čini joj se, ako nije previše bolećiva prema sebi ( što ne isključuje ) da je bleda verzija onih koji su za nju, čim je stasala, jurili mladoženju. Govori u množini jer je u njenu promociju bio uključen ceo porodični čopor sa svim bližim i daljim rođacima. Utrkivali su se  ko će naći bolju priliku za nju.

Smatrali su ( iz njihove perspektive) da mala vredi. Lepuškasta , ljupka , završava fakultet , a i porodično gnezdo za kraj u kome je rasla u nekom smislu respektabilno, iako bez cvonjka.

Jednog dana bi joj nudili najmlađeg dr. nauka. Rekoše da su čuli da mu se sviđa. Drugog dana bi bio momak zvani - dobra prilika ( nema - šta nema ) sa njim bi živela kao carica , treći put mlad i perspektivan doktor , pa profesor itd.itd. Tušta i tma. Nijedan nije prošao. Jedan je bio zdepast , drugi nije imao duha , treći - prenizak, sledećem  šta sve nije falilo i tako redom. Na kraju je bio onaj kog je sama našla ili ON nju dobio na opkladi, kao što priča - svejedno.

Ali, zaboravila se. Zato se njen "Mali" potrudio da se priseti. Otkačio je onako kako samo muškarci znaju. Reče : zapamti, biće kad bude bilo , ako uopšte bude bilo. Do tada ne dosađuj. Da bi se iskupio za dreku pomirljivim tonom reče da će u svakom slučaju biti prva koja će znati za to.Privilegija , nema šta.

 

Pa jeste. Bila je nepravedna. Nije joj palo na pamet da ono što je njoj smetalo, smeta i njemu. Ne liči to na nju. Zato više ne dosađuje. Ćuti i čeka. U iščekivanju radosnog glasa pomirila se sa tim da glasa i ne bude. Važno joj je samo kao svakom roditelju da bude živ i zdrav.

 

Usput joj pade na pamet razgovor koji su vodili kad je bio mali i kad su svi dečaci u razredu bili zaljubljeni u istu devojčicu. Jedne večeri ga pita da li je i on zaljubljen u curicu za glavu višu od svih. Reče da je simpatična i ništa više. Na pitanje kakvu on priželjkuje, odgovor je izleteo kao iz topa. „ Znaš , mora da bude mala kao ja  , a pametna kao veliki , da bude lepa i zgodna , da , da ( tražeći reči ) - ma- kad je budem video znaću. Tada je pomislila – teško meni. Ako kao žgepče koje se tek ispililo iz pelena priča tako, kako će tek biti kad bude veliki.

 Šta da se kaže. Ništa drugačije. Svi su izgledi  da je još nije ugledo…

U međuvremenu više ne pita , ali kad god joj se ukaže prilika zbija šale sa njim. Jednom na tv- u  poznata dama - njoj jako zanimljiva , za druge ružna kao đavo. Kaže mu da nju muž obožava. Ovuuuuu ( u neverici ) hajde molim te. Da , da - kaže mu ona. Ona ili ova kako je ti nazva je beskrajno zanimljiva, što je za dug bračni život važnije od fizičkog izgleda. Fasada  na koju muškarci padaju jer su mahom kratkovidi, može da krije ružno jezgro.

 Džaba ti jezgro kad ovako izgleda. Ko je taj jadnik? Ona mu kaže da on nije jadnik već pametan čovek koji je mogao da bira , a izabrao nju.

Jednog dana se javlja. Pita - šta radi? Ona taman odgledala emisiju koja je u trenu inspirisa. Reče mu da se sprema na put. Iznenađen jer o putu nije pričala pita - zna li gde će. Kako da ne znam, idem u Bujanovac. B u j a n o v a c speluje on , nesiguran da je dobro čuo!!!

Upravo tako.

Onda je usledilo  šta će tamo , ide li u neki manastir  ili nekom u posetu.. …. Jok bre, ništa od toga - idem na pijacu.Tek tu se zblanu - nikad čuo.

 Jedinstvena prilika da vidiš , ako pođeš sa mnom…. Ja u Bujanovac - ti si odlepila. Ne pada mi na pamet.

 Ipak priupita šta će da kupi?

Ništa , ako ti ne pođeš sa mnom……

 Kakve ja veze imam sa tim.

 Itekako imaš  , strpaš štek u džep, ideš ulicom gde čekaju mlade Albanke i merkaš. Ovu hoću , ovu neću. Upravo sam gledala na tv-u , masa naših se oženila sa njima i kažu da su sjajne žene.

Ti se to zavitlavaš - Ooooooooo ( kroz smeh ). Stvarno si odlepila.  Šta ti sve neće pasti na pamet?

Zar više nisi naučio….

Meni - svašta.......

 

 

 #
BOMBA
panicnadezda | 17 Jul, 2018 21:34

                                                

Posle dugog većanja pade odluka. Idu na odmor. Ne bi se oni mnogo nećkali da imaju ono što su imali , a što im država ote. Nedavno su računali koliko im uze. Suma  sumarum - što njemu , što njoj - 5000 evra - po izveštaju Pio za penzijsko osiguranje, završno sa majem mesecom. A , gde je juni , juli i meseci koji slede. Sam Bog zna koliko će ih još čerupati . Na vidiku ništa bolje. Kad povećaju  ( vrate ) dvesta ili trista dinara , kažu značajno povećanje. Neka hvala . Njima ne treba povećanje za gađenje. Broje samo 5000 evra , ustvari koliko bude do momenta ako to ikad bude.

 Da  im je država vratila oteto lako bi oni. Birkali bi destinaciju kao što su nekada radili. Studirali prospekat po prospekat pa gde prst padne. Ovako nema brale. Nužda zakon menja. Što se nje tiče otišla bi ona u all inclusive , pa kud puklo  da puklo. Ali remetilački faktor ne da. Pretpostavlja se da je to ON. I ovako zvoca. Treba platiti porez ( nije mali ), internet , telefone , stanarinu , i koješta još čega ne može ni da se seti. Struju da ne pominje. Od samog pomena te stavke ON dobija strujni udar. Stalno prepričava istu priču: da se njemu, redovnom platiši, jednom omaklo da zaturi račun pa mu usred zime isekli struju bez prethodne opomene. Toliko je bio besan da je psovao sve od reda. Smatrao je da redovan platiša zaslužuje zahvalnost i kao u uređenim državama određene benefite za to, a ne to.

Završavao bi priču da tako i treba sa ovcama - drugima šalju opomene , otplatu na rate , a ovcama seku struju.

Taman tako - potvrdila bi ona.

Šta , tako ?

Ono što reče  - ovcaaaaaaaaaaaa....

Znači otišla bi ona u all inclusive , pa kad stignu računi presavila tabak i nadležnim rekla - uzmite od onoga što ste vi nama uzeli. Ustvari prebijte deo duga. Ali ne sme. Remetilački faktor  bi bio u stanju da izvrši hara kiri kako mu se ime ne bi povlačilo po sudovima i drugim institucijama. Smatra  ih nedostojnim. Ko veli - isprljaće ga.

 Glupost. Lišava je poslastice. Uživala bi u tome.

Dakle, idu tamo gde mogu da idu.Ustvari zbog navedenog ni tamo baš ne bi mogli, ali uz određena odricanja nekako će se iskobeljati.

Vreme za pakovanje. Stoji ispred ormana i studira asortiman. Vremenske prilike im ne idu na ruku. Ne zna se ništa. Jutro , podne , veče. Sve pobrkano. Leto začas postaje jesen , na planini gde idu možda i zima. Muka živa, šta poneti? Odjednom, ko grom iz vedra neba - jeziv prasak. Ukoči se na mestu.

Prva misao - strašan sudar.

Druga misao - turisti kod komšinice čoporativno uskočili u đakuzi pa od siline telesa đakuzi eksplodirao.

Izbačena iz koloseka ide do njega koji je na terasi da pita ču li ON , što ču i ona. Gleda tamo gde je bio - nema ga. Obilazi sobe i nus prostorije - nije ni tamo. Zove - niko se ne odaziva.

Uznemirena - ponovo na terasu. Pogled joj pada na pločice. Na pločicama razbacani delovi stolice , a on u sedištu koje je jedino ostalo celo - sa glavom na zidu , slušalicama na ušima i prilepljenim mobilnim za šaku sporo vuče figure na šahovskoj tabli. Prestravljena uzima mobilni i baca na sto. Zamišlja hematom i misli poludeo.

Vrati mi to , ističe vreme za potez - dobiće me - kaže ON.

Molim, zgranuto će ona !!! Živ si...

Što ne bih bio? Pomozi mi da ustanem.

Zamislite čoveka od metar i devedeset ( santimetar tamo ili vamo ) , težine 96 kg ( gram tamo ili vamo) i nju duplo tanju kako ga vuče. Prizor za pamćenje. Da je neko snimao bilo bi smešno.

Najbitnije , pao je i ostao čitav - duhovno i telesno. Reče Bog ba čuva. Zašta - ona ne zna? Ne veruje ni ON da zna. Ali hvala Bogu što ga je sačuvao za bilo šta, pa makar samo da njoj zvoca.

Kad mu je rekla da je mislila da je pukla bomba ( neverovatno , koliko je bilo jako ) mirnim glasom je rekao - nije bomba, već Debeli kad pada - pada ko bomba. Reče mora smršati da bi sekund potom slistio sve što se našlo u frižideru.

 Na dijeti je od danas , do kada videćemo.

 

 

 

 

 

             

 #
HOROR
panicnadezda | 03 Jul, 2018 22:12

                                              

Taman kad nesta nada , čak i pitanje kad će više , otvoriše vrata Narodnog muzeja. Pa dobro. Bolje ikad nego nikad  kao što su zli jezici predviđali.      

Uostalom, šta je petnaestak godina u odnosu na večnost?

NEKO za svečani čin odabra 28 . jun u narodu poznat kao  Vidovdan. Zašto baš taj dan? Šta se Srbima lepo desilo na Vidovdan ? Tog dana su Srbi bili krvavu bitku na Kosovu polju. Po jednima dobili , po drugima bačeni na kolena i čitavo carstvo sa njima.  Da nije tako zar bi Srbi robovali Turskoj imperiji  500.god;  28 . juna na Vidovdan Gavrilo Princip ispali hitac na Ferdinanda, što dovede do Prvog svetskog rata;   28. Juna proglasiše Rezoluciju Inforbiroa koja unesreći mnoge Srbe;  28  . juna Srbi tuđinima predaše predsednika da mu umesto po srpskim, sude po tuđinskim zakonima.

 Čudna koincidencija ili zlokobna poruka ? Zašto baš taj dan? Može li biti ono što ne bi smelo da bude. Znate već pukli ste tamo - pući ćete i tu. Ali kakve veze ima Kosovo sa Narodnim muzejom. Ili možda ima . Samo da ne bude ono čega se ona boji.

Očekivano, vrata otvoriše oni koji sva vrata otvaraju, pod svetlima reflektora. Kamere uslikaše  premijerku zbog čega promeni kanal. Ne zato što je mrzi, već tek onako. Sita je lica na mestima gde im  nije mesto. Zbog toga nije videla ko je još bio. Pretpostavlja očekivana bulumenta javnih ličnosti, među kojima je malo  onih sa integritetom ličnosti.

Uvek oni koji idu da vide - ustvari - budu viđeni .

Zna iz iskustva. U njenom komšiluku se često izlažu dela velikih umetnika i onih koji to nisu , a pretenduju da budu. Organizator izložbi ( dugogodišnji poznanik ) je zove na otvaranja , ali se ona ne odaziva. Muka joj od umišljenih faca koje trčkaraju sa izložbe na izložbu i umesto slika odmeravaju jedni druge i razmenjuju tračeve.

           

Izuzima ljude od kičice i zanata.

 Ona ide kad nema gužve , ako je sadržaj interesuje. Rukovodi se intuicijom i unutrašnjim osećajem kao u mnogim drugim stvarima. Ako toga nema - zaobilazi. Ne stidi se da prizna da nešto ne razume i da joj ne prija. Poznanik  zna njen stav pa više ne insistira. Zna da će doći - kad bude došla.

Ali, da je kojim slučajem pozvana na otvaranje muzeja, otišla bi. Ne zato što nije bila. Naprotiv. Išla je par puta. Nekada sama, nekad sa svojim malim -  dok je bio mali. Tadašnju postavku delimično pamti. Dopalo joj se. Mislila je  to je to. Ali ona je sve samo stručnjak ne, zbog čega bi volela da joj neko ko jeste objasni  šta je bilo toliko loše -  za šta je trebalo toliko vremena za ispravljanje.

            Znači odazvala bi se da je neko zvao. A i bio bi red, da znaju za red. Na takve  fešte se prvo zovu - prve komšije.  Ona to jeste. Mogla je za čas da skokne i vidi novitete . Možda bi po  srpskom običaju ponela i nešto ljuto da dezinfekuje i razgali učmalu atmosferu.

 Drugo - dužni su joj - da znaju za dug. Skele će joj zauvek ostati u pamćenju. Pod  njima je zamalo  ostavila kosti kad je probala da se kroz gomilu mitingaša dočepa ulice. Nije uspela . Metalna šipka je toliko zveknula da je pala ko gromom pogođena. Videla je sve zvezde na nebu u sred dana kad se zvezde kriju. Mislila je da je gotovo. Ide na nebo kod onih koji su već tamo.

Nije otišla. Tu je….

Nije pozvana - ići će sama. Nije videla enterijer , baciće oko na eksterijer. Noć je uveliko uzela maha. Prelazi ulicu i čuje -  škripu , struganje , bum , bum , tras, tras. Misli lokalni narkomani prave piknik .Osvrće se oko sebe da vidi gde su. Krajičkom oka primećuje slučajne prolaznike koji isto rade. Odjednom svetlosni efekti. U stilu muzike, iz mraka izranja deo po deo muzeja kao u Karpenterovim filmovima. Prizor jeziv. Horor . Nema šanse da vas ostavi hladnim.

Kosa se diže na glavi. Neko dete prestrašeno prizorom, zaplaka. Reče majci da beže odatle. Bežala bi i ona da je sama i da je radoznalost ne zadrža . Ukapira. Nije rejv žurka , već rejv za Narodni muzej. Prenerazila se. Reče njemu da je to satanistička zavera koja priziva smak sveta.

 Po prvi put se složi sa njom. Valjda zato što je bio preneražen. Reče : šta je ovo? Pa,  ovo je Narodni muzej - zar je moguće !!! Ko ovo radi ? Očekivao je klasičnu muziku , ona sve, samo viđeno i doživljeno ne.

Sutradan ( kao da su ga čuli) preko dana pustiše klasičnu muziku, kako bi masi u redu , olakšali čekanje. Uveče nisu otišli na reprizu..

Danas već nema reda , a kao da nema ni muzeja. Prepušten sebi , spava u mraku.

Neko sa strahopoštovanjem reče da su svetlosni efekti delo proslavljene umetnice srpskog porekla - Marine Abramović. Nije provereno.  A , nije ni bitno.

BITNO JE - KUD IDE OVAJ SVET?

 

           

           

           

 

 #
ŠUŠKANJE
panicnadezda | 10 Maj, 2018 14:18

 

Sna ni od korova. Zaređale besane noći , za njima umorni dani. Ni za šta je. Banalan razlog. Dvojka u donjoj vilici danju bolucka, noću kljuca u mozak. Nema šanse da zaspi. Sa strepnjom leže, umorna se budi. Kažu joj idi kod zubara. Išla bi ona brzinom vetra da su u pitanju petica ili šestica. Ako bi morala, iščupala bi oba bez žaljenja, samo da prestane pošast koja je muči. Ali, dvojka je nešto drugo. Dvojka je pod navlakom - usto u izlogu. Nema šanse da se ne vidi. Ako je iščupa ostaviće šupljinu, a sa šupljinom nastaće šuškanje.

 Degradirajuće.

 Zato trpi. Misli proći će samo. Jednom se desilo ( doduše uz pomoć antibiotika ) -  moglo bi ponovo. Pije lekove i živi u nadi da će bol minuti. Ali ništa.

            Pospana, nema volje. Izostaje uobičajeni ples oko šporeta... Neeemmma ručka. ON predlaže da odu u restoran u vreme kad po restoranima ručavaju samo parajlije.  Umor i bol je čine neracionalnom i prihvata predlog. Usto smatra da je zaslužila.

Neće ON bilo gde , još manje, bilo šta da jede. Uvek je voleo dobar zalogaj. Nakuvala se ta, čini joj se, više no oni kojima je to profesija. Sad je oladila.

             Biraju mesto. Ona bi bilo gde, ON  tamo gde su na stolovima kockasti stolnjaci. Reče da se jedino tamo dobro jede. Ali u centru sve manje kockastih stolnjaka i takvih kafana. Moda i brza zarada nanizale fast food - do fast fooda. Mirisi kineske, italijanske i ko zna čije kuhinje šire se centrom. Obilaze ih u širokom krugu.

 Na kraju izabraše " Mornar " sa kockastim stolnjacima i dobrom hranom.Tako je nekad bilo. Gužva govori da je i sada isto. ON trlja ruke i sladostrasno proučava jelovnik. Naruči svašta počev od predjela kao da godinu dana nije ništa okusio. "Siromah" . Ko veli kad je bal nek je bal. Usput reče J...š ga - jednom se živi. Kao da je hrana život. Prekide je pre no što izgovori (ono što stalno govori ) da se ne živi da bi se jelo , već jede da bi se preživelo.

Ona izabra skromno. Supu i ribić u kajmaku. Mekano i lako za jelo. Ukusno. U ribiću dosta pirea , hleb joj ne treba. Baca oko na svašta što je ON naručio. Ježi se od količine hrane. Ugleda lepinju ( podgrejana ) sa reš koricama. Štrbne malo da je mine želja . Žvaće pažljivo, izbegavajući dvojku. Ali kao uvek kad nešto izbegavate to se desi. Korica udari pravo u nju. Pipa jezikom i na svoje zaprepašćenje,  konstatuje  nema dvojke. I ne samo nje. Sa dvojkom otišle jedinica i trojka. Auuuu - zajauka..... Pita je što jauče ? Kako da ne jaučem , nema tri zuba. Kako.... povišenim glasom pita ON?.... Komšije za susednim stolom čuli jauk i ispod oka , kao da neće, prate situaciju.

Muka joj.  Ne jede više. Vadi tri navlake i trpa u salvetu. Zove zubara ( starog poznanika ). Objašnjava da je ostala bez tri navlake.  Gde su, pita zubar? Kako gde su - kod mene u salveti. Reče da je imala sreće što iste nije progutala . Da joj se kojim slučajem to desilo mogla je završiti na operacionom stolu. Svašta. Nije čula za tako nešto , ali dobro de.

 Dođi sa snimkom, kaže joj zubar.

U ambulanti je . Zubar proučava snimak i kaže: dvojka napolje ,  dva lečiti , tri ispod navlake proveriti, ovaj ovako  , onaj onako...... nabraja...

Stani - kaže ona.... zašto - pita zubar !!!

Zato što moraš reći cenu. Reče cifru koja je za nju tolika ( za druge znatno veća ) , ali i od te za nju , njoj se zavrte u glavi tako da se jedva zadržala na stolici. Pomenu da za nju može i na rate.

Reče mu da čupa dvojku , ako joj nema leka. Dosta ju je namučila. O drugima će razmisliti.

Ne gubi vreme. Dvojka završi tamo gde joj je mesto.

Ide kući. Priželjkuje da nikog ne sretne. Ali ko zainat - jedan komšija, drugi komšija , poznanik, svi baš u isto vreme kad njoj ne odgovara, krenuli u šetnju. Zaobišla bi ih , ali ne može. Interesantno sva trojica  pitaju šta joj je?

Odgovara, da je slomila tri zuba. Gledaju je sažaljivo i sa čuđenjem. Kako ?.... kao po dogovoru , pitaju ?

Lako - odgovara - šuškajući. Istovremeno se čudi njihovom čuđenju. Nije joj jasno šta tu ima čudno. Ubrzo će shvatiti.

 Priča bratu od tetke sa kim je bliska kako je slomila tri zuba i kako je čeka golgota sa zubarskim kranovima , iglama i špricevima.

Tri zuba si slomila, zapanjeno će on!!!

 Pobogu - kako  -  NAPILA SI SE - kao da se zubi ne mogu drugačije slomiti - iako zna da ne pije , ali ko veli svakom se to jednom desi. Tad joj postade jasno čuđenje komšija i poznanika. Ne mogu ljudi da veruju da se tek tako lome zubi. Reče bratu  da se nije napila , mada bi od muke u tom momentu mogla nešto da potegne. Možda bi pomoglo....ko zna....

Konta - šta će?

Sabira , oduzima , namiče. Njeni joj kažu - moraš to da uradiš. Neda joj govori da svakog može da zamisli da šuška , ali nju ne. Pošteno rečeno ne može ni ona sebe. Ali ako radi zube nema planine, a planine neće da se odrekne. Iz određenih razloga ne ide na letovanje, zato planinu čeka ko ozebo sunce. Možda genetski kod njenih predaka tako diktira.

Zaboravila je reći da je strastven pušač. Na cigarete mnogo troši. Sin koji to zna ,reče, prestani da pušiš pa ćeš imati za zube. Jedva dočekao jak razlog da joj milioniti put ponovi isto. Stalno joj zvoca da će zbog cigareta umreti. Kao da je moguće bez ili sa njima  živeti doveka.

Ali sin joj pomože. Sinu joj lampica kako je masa ljudi prešla na motanje duvana . Seti se jedne od kuma koja joj je rekla da pola ili kilo duvana puši mesec dana i da to košta dve hiljade. Zamislite , samo dve hiljade u odnosu na njenih ne sme ni da kaže koliko hiljada. Nije verovala - sad mora. Krenu u akciju. Pita  šta za to treba . Rekoše : duvan , rizle za motanje i mašinica koja olakšava postupak. Sve je nabavila na kiosku. Vežba sa mašinom. Ne ide. Rizla koju joj je prodavačica dala nikako neće u mašinu. Pita Danila koji takođe uvija duvan , ali bez mašine, zašto ne ide.

 Danilo gleda rizle i kaže - to nisu rizle za duvan , te su za  marihuanu.

Trk na kiosk . Pita prodavačicu - puši li , tek da proveri kakva joj je bila namera? Reče, nikad nije probala. Onda joj kaza da je to neopravdava da ne zna koja rizla čemu služi. Pomenu da joj je umesto onih za duvan prodala rizlu za marihuanu i da je zbog toga morala da se vraća. Tek tako, priupita da li joj liči na nekog ko to mota. Možda povređena , možda zbunjena slegnu ramenima kao da je htela reći ...

možda.....

Presudila je. Ide kod zubara. Vežba motanje cigara koje iz dana u dan ide sve bolje. Uznapredova je  tako što duvan više ne kupuje na kiosku već na pijaci. Naučila je koje sve vrste postoje. Probala je šabački i hercegovački. Kažu da je makedonski najbolji , ali na njega još nije naišla.

Sa zubima baš ne ide brzo. Šuška . Pita zubara može li to brže - reče može , ali i kuso. Znate ono - brzo i kuso. Nije više pitala. Sad govori - ne žuri samo da bude dobro.

Ionako vežba da šuška sa šarmom.

 

 

 

 

 

 #
BELA STRELA
panicnadezda | 22 April, 2018 13:04

 

Na ulici su. Ona i On . ON zato što putuje , Ona iz radoznalsti. Nije neki put u pitanju. Ide u Ralju, podno Avale.  Maltene pljuneš i tamo si.  Ali za njega je to daleka periferija, bez obzira što zna da ljudi koji žive tamo svakodnevno  menjaju  prevoze kako  bi stigli do grada. Ali On nije ko oni. Okićen vrlinama lenjosti i konformizma pod takvim uslovima ne bi mrdnuo čak  ni u velikoj muci . Da je kojim slučajem rođen tamo, tamo bi i ostao. Kako bi namakao neki dinar verovatno bi u obližnjoj kafani udarao u žice, zabavljao meštane i slučajne prolaznike.

 Možda bi bio i srećan.

Rođen na Trgu Republike . Ceo život je ( kako kaže ) uživao u blagodetima centra, bez namere da se istih odriče, izuzimajući situaciju kao što je ova.

 Čoporativno - par puta godišnje grupa njih ide kod prijatelja iz mladosti kome su dosadila svetla velegrada i zvuci civilizacije, pa čim grane sunce, zaključa stan u Bgdu i beži tamo. Nije čudo. Video je taj sve. Radeći važan posao obigrao sve strane sveta. Povremeno i sada ode daleko da ga mine želja. Za nedelju dana planira novo putovanje zbog čega se okupljaju kako bi  iskoristili vreme dok je još tu - da čuju muziku koju vole, odigraju  preferans , pikovu damu ili vist, bez ometanja i gunđanja sa strane.

 Ima porodicu ( ne malu )  ali oni ne dele njegove afinitete prema dražima prirode u kojoj caruju glasovi ptica, tako da je vreme u Ralji njegovo. Prija mu samoća koju povremeno proventilira neki komšija , prijatelji , ili neko od članova , porodice ko nađe vremena da skokne za vikend.

Sad idu oni. Dogovr traje danima. Ko može , ko ne može , ko će sa kim i kojim prevozom. Svi su motorizovani van njega. Diči se time kako  je ON svojim Spačekom obigrao celu Jugu , kada je auto za mnoge bio misaona imenica. Vozio je sve njih , sada je , reče, red da oni malo voze njega. Hoće oni jer pamte njegove i svoje vratolomije u njegovom autu.

Odlučio se za “Belu Strelu” kako iz ko zna kojih razloga, nazva taj auto . Reče da prijatelj ima  i Audi koji godinama stoji bagažiran u nečijoj garaži pošto u zgradi gde živi nisu projektovana mesta i za automobile. Veliki stan u centru ( pravljen u vreme nealavih članova diplomatskog kora kome je pripadao njegov otac , a za njim i sin) sve ima , treba nešto i da nema. Najmanja šteta je da to bude garaža.

Ali vreme se promenilo. Zbog te falinke prijatelj svake večeri akumulator Bele Strele unosi u podrum , pošto su mu isti par puta krali. Prvi put kad se to dogodilo čovek sedne u automobil , ubaci ključeve,  ali auto ni makac. Analfabeta za automobile zove automehaničara da vidi šta fali. Profesionalac otvori haubu ili tamo gde stoji akumulator i brzo postavi dijagnozu. Reče , da autu ništa ne fali, van onog što ga pokreće.

 Zbunjen, pita šta je to ?

 Automehaničar prezrivo  odgovara - akumulator.

Pita stručnjaka šta da radi? Ovaj mu kaže da kupi nov akumulator , a njegov dolazak , stručnu procenu, rad oko montaže plati toliko i toliko. Od cifre mu se zavrtelo u glavi , ali šta će. Od tog momenta motor Bele Strele svaki put posle vožnje završava u podrumu.

Zamislite samo Bela Strela. Divno zvuči , a i intrigira. Zato Ona čeka. Hoće da vidi kako izgleda. Zamišlja dugački , beli jaguar iz filmova Džemsa Bonda koji bi po statusu odgovarao vlasniku Bele strele.

U međuvremenu sluša razgovor: Jeli motor Bele Strele na mestu - ne brini Pančito ( tako ga prijatelj zove ) na mestu je. Potom sledi - je li Bela strela poletela ( kao da je avion u pitanju ) ? Čuje odgovor – stiže…..

Nešto se zaustavlja. Glas iz tog nečega dreknu - upadaj  - vidiš da nemam gde da parkiram! Gledate , a ne verujete. Umesto Bele Strele pred vašim očima Krntija . Prljav , korodiran , čini joj se stariji od nje. Imate utisak da je upravo stigao sa stovarišta starog gvožđa.

 Zapanjeni,  pitate šta je ovo?

Bela Strela…….. kaže ON…

Bože !!! izgovori ona i ode bez pozdrava ….

P. S . – naknadno je čula da su se sa Belom Strelom namučili. Na pola puta stala pa su morali da guraju , dok prijatelj kod koga su išli nije stigao sa sajlom i auto odvukao do kuće.

Nisu je takle muke kroz koje su prošli .Bila je ljuta zbog izneverenih očekivanja…..

 

 

 

 

 #
ODE...
panicnadezda | 28 Mart, 2018 18:10

Prođe  godina kako vaš  " Mali " diže sidro i ode.  Napusti kuću u kojoj je rastao i prerastao. A , nije morao. Živeo je ko bubreg u loju , a loj besplatan. Ali , besplatno nije na ceni , u vreme kad se ceni roba sa etiketom. Čak i "second hand" košta . Po vašem mišljenju ništa mu nije falilo , po njemu dosta toga.

  Najviše vazduha i čistog prostora .

  Neočekivano,  prelomi preko kolena i reče - ide. Na pitanje gde će (mislite na neko od svojih putovanja ) iznenadi vas odgovorom - kaza - napušta dom  u kom je živeo . Ide u  stan da živi sam. Reče da kasni i da je to davno trebalo da uradi. Hvata poslednji voz za odlazak i samostalan život. Pomenu zapad, gde mladi napuštaju kuću  -  čim učvrste korak.  Nabroja masu drugova koji žive sami.  Potseti - da ste vi sa 18 godina otišli od kuće. Navede još mnogo drugih stvari kako bi preduhitrio vaše negodovanje.

A - nije morao…

Zna ON , a znate i vi da time ništa ne bi postigli. Tvrd je to orah  -  " voćka čudnovata  ".  Vaš je , ali tako je . Pored genetike - dobrim delom – i vašom zaslugom. Zato i ne pokušavate. Ne vodite unapred izgubljene bitke, koje van gorkog ukusa , ne donose ništa dobro.  Učili ste ga da drži do reči i kad nešto naumi  - to i uradi, a ON je naumio da napusti lagodan život i bezbroj pogodnosti pod krovom roditeljskog doma i krene u avanturu zvanu  -  sam svoj gospodar. Obaška, što smatrate da mlade treba pustiti, kako bi  -  danas, sutra - ( kad budu imali svoje ) znali isto da urade.

Da ne govorimo o tome da je bolje da se naviknu na život bez vas, dok vas još ima.

 Ali njegovo obrazlaganje vas ganu. Hteo je da ode , a da se  ne osetite povređeno. Uspeo je.

Znali ste vi , da se to kad tad mora desiti.

Niste vi Palminog kova koji ličnim primerom i čvrstom rukom Pater familijas drži tri generacije na okupu i kako navede svi su zadovoljni. Vi ste savremeni , a divite se Palmi. Svaki put kad ga čujete on vas začudi i razveseli. Pre neku noć vam ulepša veče , a i dan za vama koji nije bio bog zna  kakav . Čujete, mnogi ne dele vaše mišljenje . Gledaju sa visine.  Smatraju ga prostim i neotesanim. Čovekom -  mutnih radnji. Mutne ili ne , On iz mutljaga  izvlači radost za mnoge..za razliku od onih koji…….

……..misle da su pametniji , prefinjeniji i obrazovaniji od njega. Neki deluju prefinjenije,  neki su sigurno obrazovaniji , ali pametniji - bogami ne. Pamet je na njegovoj strani.  Rekli bi i sreća. Zaslužuje to.

Čovek koji sa 19 g. nije hteo da ostavi majku , već je majci doveo i snajku da ne bude usamljena ( kao što se nekada radilo ) zaslužuje orden. Očekujete da vam mnogi zamere i da vas poistovete sa njim, što vam ruku na srce, ništa ne bi smetalo ……naprotiv…. laskalo bi.

No manimo Palmu, vraćate se tamo odakle ste krenuli. Vaš "Mali" napravi radikalan potez. Skoro sve svoje ponese sa sobom i ode tamo gde je namerio.

 Kaza - svima će biti lakše.

 Vi ćete imati svoj mir. Neće biti vike , dreke i lupe vratima. Neće svetla u svim sobama goreti bez prestanka kao da živite u muzeju ili izložbenom salonu. Neće bojler neprestano raditi kao da nema rok trajanja. Topla voda će se koristiti  kad zatreba , a ne kad treba  i ne treba, kao da dolazi od gejzira , a ne od struje koja  košta  ko Svetog Petra kajgana. Neće kuća ličiti na železničku stanicu  u koju svi dolaze i odlaze , kako i kad im se prohte.

 Izimitira vas za sve što ste mu bilo kada rekli ili prigovorili i prsnu u smeh…koji i vas zarazi.

A, nije baš tako .

Tek ON.

ON će, reče, konačno udahnuti punim plućima , kao da ste mu branili da diše. Niko ga neće gušiti , smarati, zapitkivati  i propitivati. Odmoriće se od mora besmislenih  pitanja kao što su - kada , kako i zašto već nisi - ovo ili ono - što nije ni bitno…. itd.itd.

Brz i efikasan , selidbu završi za dva dana.

ODE.

 Nije daleko , na par dužih koraka od vas , ali za vas, kao da je preko sedam mora i toliko gora. Skoknete do njega kad vas pozove .

 ON kod vas - kad poželi - kad ima vremena i praznog prostora. Tako i treba, zar ne ?

 Ljubav ne sme biti obaveza , mada podrazumeva obaveze.

 Ako je samo obaveza - onda to nije ljubav.

 O bilo kojoj da se radi.

 

             

 #
ALAL VERA
panicnadezda | 06 Mart, 2018 16:42

 

Alal vera  -  pobedi Glavni.  Dva , tri, stigoše do kolena - resto - mrtvo more.  Gde su bili tu i ostali.  Uprkos ršumu koji napravi, Glavni reče - nije bilo lako.  Razumete ga potpuno. Kako crno lako,  igrati utakmicu sa dvadeset , takoreći, nevidljivih igrača . Nemate pojma ko je golgeter , ko centrafor , ko kakve karte ima u rukvu. Posebno za Njega koji je svakodnevno podnosio raport o vanserijskim rezultatima u zemlji i van nje. Otkrivao sve adute. Nije se krio po ćoškovima kao sporedni, već nadljudskim naporima trčao sa posla na posao. Čas Merkelova , čas Putin , čas Kolinda , čas njhovi kod njega,  onda trk na televiziju.

 Seljakao se  " sirotan" sa jedne na drugu da vam se činilo da ste uvek na istom kanalu.  Tamo ga " razvlačili , isleđivali , propitivali ".  Išlo je toliko daleko da bilo koji kanal okrenete njegovo lice vas čeka tamo. Ponekad  bi zapali u paranoju da vam nije dobro ( jer se uvek vraćate tamo gde je ON ) ali vas ukućani smiriše. Rekoše, ne plaši se - biće svugde - dok trka traje. I bi kako rekoše. Onda ste strogo vodili računa da bi znali koji kanal zaobići kako vam se paranoične misli ne bi vratile.

RTS - ON. Pink - ON. Prva - ON . Studio B - ON.

Tek Happy -  iliti srećna televizija ( na kojoj ima više čemera nego sreće )  gde rad, ko u rudniku, traje - danju i noću .  Znali su po tri dana da drže špicu sa najavom njegovog dolaska.  Dešavalo se da dođe ujutru ,  pa opet uveče.  Čini vam se da je tamo najčešće bio.  I ono što je najgore - uvek sam. Nehumano i nepravedno .  Kako prema njemu , tako i prema onima sa margine događaja. Nikad nikog od protivnika da mu pravi društvo. Možda čovek voli borbu prsa u prsa . Možda voli da rešetaju i druge , ne samo  njega. A i gledaocima bi bilo zanimljivije. No, ne šišaju oni gledaoce. Za gledaoce imaju Parove. Šta im drugo treba?

Kako Njegoš reče " pučina je stoka jedna grdna".

Toliko je često i dugo bio na toj televiziji  da ste se pitali zamrkne li ponekad - tamo. Kažu Parovi čoveka relaksiraju.

Ovi drugi…..

Sakrili se u mišje rupe, montažne barakice i elektronske uređaje, kao da običan svet razume taj oblik takmičenja. Platili potrčke da trče mesto njih i dele programe. Neko bi rekao lenštine. Neke ste videli , neke čuli , a neke ni jedno ni drugo. Nije lako popamtiti dvadeset njih. Sve da su svakodnevno po tri puta bili na televiziji teško bi vam pošlo za rukom.

 Neki od njih nikad nisu ni bili ili je vama promaklo. Verovatnije ovo drugo , pošto je jedno pojavljivanje u odnosu na nečije svakodnevno - ravno nijednom. Ali ne žalite ih. Žao vam je samo onog za kog ste glasali, a niste imali prilike da ga čujete pa samim tim, do daljnjeg, nećete znati da li ste pogrešili.   Ipak će biti tačno ono što ste mislili da je samo kandidovanje unosan biznis pa prošli kako prošli -  prošli su bolje od vas.

Glavni likuje i slavi pobedu - sporedni…….kukaju.

Žale se na sve i svašta , ali iz svega i svačega, opet neće ništa naučiti.

U 24 časa nebom se prolomi vatromet. Mislite u znak pobede. Spiker reče - Glavnom počinje rođendan. Potseti vas na drugo vreme. Naježiste se , pre nego što vam noć zatvori kapke i otera u carstvo snova.

Zahvalni ste joj…….

 

 

 

 

 

 #
OKALJANI
panicnadezda | 15 Februar, 2018 18:28

 

Ako vam neko kaže, da ovih dana , može mirno prošetati Knezom, a da ga ne vuku za rukav, znači - imao je sreće, ili se taj nije šetao već šunjao uz zgrade i izloge, dodajući gas kad ugleda montažne skalamerije u kojima veliki daju obećanja malima. Znate ono: kad oni smene ove - teći će med i mleko. A mali odavno porasli pa ne veruju obećanjima.

Eto malopre . Vraćate se iz kupovine , kad ono kamere. Masa njih. Virnuli bi unutra , ali se plašite da vas ne upecaju. Zato i vi dodate gas kako bi neprimetno šmugnuli tamo gde ste se uputili. Hoćeš vraga. Niste bili dovoljno oprezni, jer vas glas štrecnu. Pita hoćete li program kako bi mogli  da ga prostudirate. Ne čeka odgovor,  već vam u slobodnu ruku trpa kartonsku kesu punu papira.

Vi zatečeni i ljuti zbog lova na prolaznike... odgovarate da toliko papira niste studirali ni kad ste spremali diplomski na fakultetu, pa nećete ni sada. Da iz iskustva znate što je više papira - manje dela. Bacate kesu na tezgu ( liči na to ) i usput pitate ko su oni uopšte?

 Mi smo koalicija.......ta i ta...

Ma nemojte - kobajagi oraspoloženo - kliknete vi. Da , gospođo, mi se jedini borimo za narod .

Ma nemojte ( otegneto ) - i drugi kažu isto.

 Blago narodu sa vama takvim. Ima li nešto originalnije na repertoaru? To što pričate ne miriše  dobro. Stara , ofucana fraza.

 Svi za narod , narodu sve gore.

Na vaše čuđenje ne odustaje ( slutite da neko sa strane meri koliko ubedljivo priča od čega mu zavisi mesto u hijerarhiji) - kaže kako nikad nije pripadao ni jednoj stranci - tek sad se njima priključio.

Šta vas navuče ?...

Reče da veruje toj koaliciji.

S t v a r n o  - verujete - u neverici pitate vi !

Stvarno ...... kaže....

Onda se vi razgoropadite (uvek kad  pokušaju da vas nasamare ) i svašta istrtljate. Rekoste mu da njegova vera nije dorasla vašoj sumnji i da se nećete truditi  iz pristojnosti  da prećutite ono što mislite. Jasno je vama zašto se to radi. Znate vi da svaka kandidatura povlači pare , zbog koji bi takvi za koje se bori i rođenu majku prodali.  Da i on kad se tako svesrdno trudi verovatno ima komadić za sebe pa maltretira slučajne prolaznike . A oni koje on zastupa su  odavno izlinjala lica okaljanih obraza, bez lika i dela, koji znaju da neće proći, ali bolje pare nego ništa.....

Bes kao uvek izaziva bes. Tako i sada. Ne zamerate mu . Ko zna zašto jadničak radi to što radi po ovoj zimi. Ljutito da niko ne čuje prosikta kroz stisnute zube.....idi bre...

Ostatak niste čuli......

otišli ste....

 

 

 

            

 #
POMAMA
panicnadezda | 14 Februar, 2018 18:12

 

Da vam je ( pre par godina ) neko rekao da će se svet pomamiti kao što se pomamio, ne bi verovali. Kako da verujete u nešto  što zdrav razum i vekovima  građene vrednosti za čas razgrađuje i baca u zapećak. Mislili bi da mu nisu sve koze na broju t.j. da nije sasvim čist, pa zbija luckaste šale sa vama,  ili u boljem slučaju po njega,  prepričava scenario nekog trećerazrednog futurističkog filma. U svakom slučaju……..

….Gledali bi ga sažaljivo , tu i tamo se nasmejali , a onda oprezno, da ne izazovete  bes - savetovali posetu lekaru. Ne bilo kom. Kad neko bulazni obično ide kod specijaliste za glavu,  pošto takve ludosti mogu da padnu na pamet samo onom ko je lud , ili   u najmanju ruku - blizu da to postane.

Tu smo - dakle…..

Ludi - ili blizu da to postanemo, ukoliko nije kasno - da stanemo.

 Krenu tiho , čini vam se, preko stidljivog izdanja nevidljive ruke Velikog brata  -  ma ko to bio ( po vama sve, samo ne brat ) kako bi poput požara  dobilo oblik epidemije koja zahvati sve oblasti, profesije i generacije.

RIJALITI  !!!

Kažu realan život prenesen na male ekrane. Kako da ne . Poruka narodu - takvi ste. Sačuvaj Bože da je narod takav, ali nekom  je u interesu da ga tako predstavi. Pojedinci jesu , zato su tamo gde malo ko pristojan hoće. Ako se takav namami , njega retko vidite i čujete. Znate da je tu da organizatoru poboljša prosek - a sebi dobre pare.

Veliki brat , Farme, Parovi , Zadruge. Kitnjaste zgrade nalik na palate . U njima čopor ljudi -  velikih igrača ( smešno ) -  macana i Maca diskrecija koje uče decu kako se i gde najviše zarađuje. Kako se sočno i originalno psuje, kako se podmeće i nadmeće u trci da budeš zapaženiji od drugih u želji da postaneš "zvezda ."

Tužno…..

 Onda se čude što maloletnici  hoće isto. Postati  "zvezda" ili poznat po svaku cenu. Daleko od roditelja koji im nisu autoriteti i idoli, dečaci kreću u dilovanje , klinke u  prodaju tela, bogate rečnik psovkama koje ni kočijaši ne znaju, mlate nastavnike,  otimaju , a onda kače slike seksa i vršnjačkog nasilja na internet u želji da se o njima priča, vođeni devizom - ako nisi na internetu - nema te nigde.

Odrasli  ko odrasli, brzo se navuku na našu ili njihovu bruku - svejedno – zapostave decu, prijatelje i jedni druge. Pare  oči na golotinji , vire u vc-e e rijalitija , studiraju  krevete i jorgane, kako im ne bi promakle scene onoga što se na njima i pod njima radi javno, a trebalo bi tajno. Nema bruke .

Bruka je za primitivce i puritance.

Onaj ko drži do pristojnosti ( ima i takvih , ali malo )  i svoj život čuva za sebe  brzo završava napolju jer gledaoci "pristojne ne vole".

 Valjda ih previše potsećaju na njih same , a sami sebe su siti.

Svašta  se može reći  o pomami  koja ne prestaje. Naprotiv, širi se . Ima je u politici - svojevrsnom rijalitiju  punom  para. Ima ga na muzičkoj sceni , takođe , punoj para, zbog čega svi hoće u pevače - prezreli , zreli , nedozreli . Fale samo - bebe.

 Ko zna , možda nas i to čeka……..

 

 

 

 

 

 

 

 

 #
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12  Sledeći»