Categories
My Links
Generalna
NO COMMENT
panicnadezda | 27 Februar, 2017 15:18

 

       Volite magiju reči. Uvereni ste da lepe reči, kojih je nažalost , sve manje i gvozdena vrata otvaraju. Ali novi klinci ( i ne samo oni ) ne misle tako. Za njih je proširena rečenica mislena imenica - ustvari - stara - preveziđena i deplasirana priča vašeg vremena .

      Gubljenje vremena u vremenu koga nema dovoljno ni za važnije stvari  kao što je - lajkovanje - blejanje - guglanje - slikanje i preslikavanje , sms poruke.

       Ako pokušate da im ukažete na značaj reči, pa vam se omakne da usput pomenete nekog pesnika, recimo Miljkovića i antologijsko " ubi me prejaka reč " stvar je potpuno izgubljena. Skaču na noge kako bi vam stavili do znanja da skratite priču koju i bez vaše priče znaju, ali ne primenjuju . Onda vam kažu da je problem vaše generacije u tome što previše filozofirate i mudrujete - nepotrebno. Dodaju, da sve što vi pokušavate sa morem reči - ima - skraćenu verziju, za koju nemate smisla. Udare finiš tako što insistiraju  na poenti  koja je jedino bitna. Poklope vas brzinom munje jer žure....gde, ni Bog ne zna ?...oni... još manje...!? 

        Kapitulirate….

       Da bi stvar bila gora njihov primer slede odrasli. Koliko ste puta čuli da javne ličnosti i uzori mladih, izgovore reči koje mladima dolikuju, ali ne i njima?

        Za njih su reči luk i voda.

        Ali ne i za vas. Čvrsto ih se držite i kad god ste u prilici izdašno prosipate svesno prihvatajući da vas ( kako li ono beše ? ) - nazovu … da - smorom. Zamislite reč smor?!  Nerado priznajete da ima nekog šarma u njoj.

        No , odoste " ko kiša oko Kragujevca". Naumili jedno , zakačili drugo. Hteli ste reći da ponekad, ponešto , kao ovo sada, kucate i pustite u etar. Brzo to radite jer reči nadiru, a dva prsta kucaju. Ostali statiraju . Motorika vam nije jača strana. Žurite da prava reč ne utekne. Nekad reč uhvatite u letu, nekad pobegne. Onda ubacite drugu koja vam se ne čini tako prikladnom. Mora kad žurite. A što je brzo , kako kažu, to je i kuso. U brzini vam svašta promakne. Nekada zarez , nekada dve tačke, nekada znak pitanja , uzvika , pa i cela tačku. Znate da propušteno možete popraviti, ali vas mrzi.

       Kucanje vam je nepretenciozna mentalna vežba

       Onda na napisano dobijete komentar. Nekad pohvalan , nekad sa uviđavnim zamerkama. Pročitate sa unutrašnjom zahvalnošću za utrošeno vreme i izneto mišljenje. Hoćete da odgovorite , ali kako?  Nevešti ste . Mučite muku.

       Nestrpljivi vam kažu - eksperimentišite - pritisnite sve - pa gde upali. Još vas prekore zbog bačenih para na vaše petodnevno školovanje za rad na računaru.

       Poslušate ih. Pritiskate sve gde se pritisnuti može.  Uzalud.  Masa neidentifikovanih , ima  stranaca, Ip adresu ili šta već znači, ne nalazite. Uporni ste - mazga vam nije ravna. Alergični na komentar, onih koji bi to znali - štaaa još ne ide? - nastavljate sami. U silnoj želji da krene, usput ( posebno u početku ) izbrišete masu komentara. Žalite….. jedan posebno. Odnosi se na priču o vašem ocu.

       Više ne pitate , ali ne odustajete.  

       Nedavno.  Proradi inat. Sami u kući  koristite priliku, da vođeni izrekom …. u se i u svoje kljuse… odgovorite na komentare. Birate poslednje. Jedan od osobe sa divnim pseudonimom ptice u letu. Korak po korak - iskorak. Uspelo. Zadivljeni ste . Likujete. Pošaljete i drugi , ali niste sigurni da je prihvaćen. Ali i jedan zlata je vredan.

       Idete u šetnju zadovoljni sobom. Niste na kompjuteru često , ali po povratku kući,  đavo vam ne da mira . Otvarate laptop. Ulazite na blog.

         Odgovor na komentar zbog kog ste likovali …… glasi…… nije moj članak!!!

          Kakav blam! Ljuti ste na sebe… Bar da ste prespavali….ujutru se  lakše stidi..

          Ne pokušavate više . Čekate Aleks da bane. Ona je vaš lični haker koji sve zna i nikad ne zanoveta.  Do tada uz molbu za razumevanje....

         NO COMMENT

       

 #
BIĆE KAD BUDE BILO
panicnadezda | 24 Februar, 2017 14:24

 

      Što se nekih stvari tiče stacioinrani ste ko bubreg u loju. Trepnete i sve je pred nosom. Načičkano da bolje ne može biti. Masa  prednosti…..

        Ako ste raspoloženi za kulturno prosvećivanje i uzdizanje - da vidite i budete viđeni , ponekad  uslikani,  kao konzument kulturnih dobara, što će vam služiti kao korpus delikt da ste primećeni - tu vam je pozorište. Skoknete po kartu i čekate dizanje zavese, koja vas deli od izabranog sadržaja - opere , baleta  ili drame.

        Ako  ste se uželeli dela  velikana  kičice i boja, tu vam je Narodni muzej. Bez problema možete uživati u fasadi zgrade sa koje su, nekim čudom, skinute skele -  taman - kad ste se na skele navikli.

       Da smete , iz straha da ih ne vrate , rekli bi da vam fale.

       Ništa neobično. Čovek se na sve, što traje - navikne . Kažu tako je sa životinjama ( koje vi ne bi držali u kući ) ali kad vam ih usele, a vi  ne uspete da ih se rešite - onda ih usvojite. Što bi drugačije bilo sa skelama? Godinama unazad se dovijate kako da ih zaobiđete , gde da se provučete i kad tu veštinu dovedete do savršenstva, one nestanu. Ostave kran što dere nebu pod oblake, da vas seća na te dane. Nemate pojma čemu služi, ukoliko ne daj Bože, zgradu posle višedecenijskog  rada, nisu poremetili.

       Sve je moguće.

       Ali do slika nećete doći. Ljudi od znanja ili politike " što bi se moglo svesti na isto" jel te ? - kažu, biće jednog dana. A… kad…. ne znaju?

      Malopre na teveu jedan - reče….biće …. kad bude...!!!  Do tada uživajte u fasadi , pamtite detalje sa iste, kao što vi pamtite skele. Zato vam fale. Dok su štitile  muzej imali ste utisak da se čuda rade i  da će nakon tolikih godina čuda, jednog dana nešto neviđeno osvanuti. Umesto neviđenog, osvanu viđena zgrada. Čini vam se, ružnija nego što je bila, pre višedecenijskog neimarstva.

     Ako ste se uželeli sveta - ne bacate pare. Svet je iz sveta - krenuo k vama. Vaš deo grada je nezaobilazna tura. Vidite ih dok razgledaju i slikaju što mogu videti. Doduše , nisu baš reprezentativni  primerci, ako izuzmemo ponekad mladog Kineza , Japanca ili neko strano njuškalo, koji bez prestanka škljocaju na sve strane.

     Ako ste snob pa nosite samo brend,  nezavisno od kvaliteta istog, masa firmiranih radnji širi ruke k vama. Učen kadar vas čeka. Kad im dopadnete šaka , a pitki ste i naivni, teško ćete neočerupani izaći van.

     Tu je i onaj sa kojim svakodnevno u više navrata razmenjujete neme pozdrave. Mihajlo Obrenović gleda na vas. Najpopularnije sastajalište zaljubljenih parova i oni koji to nisu. Mesto gde se većina puteva ukršta.

    I  koješta još, što većina zna…..

    Ali kad se bacite u biznis bez biznisa i  automobila, zaboravite na prednosti i krenete na putešestvije za koje ne znate koliko će trajati ni kad će završiti. Precrtate taj dan, a možda i par narednih, jer živite u Srbiji, gde sve što čekate traje ko gladna godina. Nekad i više od toga.

    No, o putešestviju...  potom  ili da  kažete, kao oni kojima je sve dozvoljeno – biće kad bude bilo.

     

    

 

      

 

 #
RASTA
panicnadezda | 03 Februar, 2017 16:04

 

Ne znate da li mu je to ime ili nadimak. Ne znate ni kako se preziva. Ali ni jedno od toga nije bitno za priču koja sledi. Bitno je kako Rasta rešava životne situacije i kakve poteze vuče u određenim momentima. Ima ženu i sina. Materijalno su situirani , ali ta vrsta sigurnosti  ne amnestira od nedaća koje život nosi.  Sina prati, vaspitava i voli kao što pravi očevi vole. Na jednoj strani zemljina kugla - na drugoj - onaj koji je važniji od nje.Sin raste i postavlja pitanja. Na sve Rasta ima odgovor. Sin je u period koji prati manjak samopouzdanja.

          Jada se ocu - da mu se čini da su devojčice manje zainteresovane za njega nego za ostale momke.       

           Rasta mu kaže : hvataj  gitaru i sviraj.

           Zašto - pita pubertetlija?...

          Zato.... što ono... zbog čega cure jure za momcima imaju svi dečaci .. ali većina nema gitaru . Muzika je lepak za devojke. Zna iz sopstvenog iskustva.

          Šta misliš - kako sam ja smuvao tvoju majku ? Jesam li lep?....

          Sin prevrće očima i kroz smeh odgovara ..ti lep...hajde molim te... jedva prosečan...ako si i to...

 

         A mama ? ....

         Ona - je već lepa.

         Šta misliš...onda.... kako sam ja - jedva prosečan - kako ti kažeš - upecao tvoju majku , oko koje se motala gomila atleta i lepotana.

        Pojma nemam, odgovara - sin. Uvek sam se pitao kako je pristala da se uda za tebe?

        Tu smo, kaže Rasta. Postoje lepi muškarci i lepe žene. Postoje prosečni muškarci i prosečne žene, ali postoje i ružni muškarci gde bih ja sebe pre svrstao i prelepe žene, što je slučaj sa tvojim ocem i majkom . Sin ga pita šta hoće da kaže....?

        Samo ono što sam već rekao . Najlepši muškarci ne dobijaju najlepše žene...

        Nego, takvi kao ti .... ironično će sin!

        Upravo tako, dragi moj.

        Lepi muškarci previše polažu na svoju spoljašnost. Fali im spontanosti. Često su sujetni. Ponekad prazni i neduhoviti. Misle da im je dovoljno da prošetaju, pa da žene padnu na kolena. Ne trude se i ne ulažu u sebe. Mada, moram priznati da i među takve zaluta  poneki mangup. Ti su opasni. Zaslužuju lepe žene.

        Šta si ti radio ?

        Šta nisam - kaže mu Rasta. Svirao gitaru, učio ljubavne stihove, znao da nasmejem i zasmejem. Sipao viceve kao iz rukava i svima bio zanimljiv. Zbijao šale na svoj račun ( zapamti, uvek bolje nego na tuđi ) - bio pažljiv i uvek pamtio šta se kome sviđa - nosio cveće – koje - kao što znaš i danas donosim tvojoj majci.

        Nosio cveće - zapanjeno - prevaziđeni blam!!!.....

       Neiskustvo govori iz tebe. Naučićeš da je ženama cveće dokaz pažnje i više od toga u svim vremenima. I najružnija žena na svetu zaslužuje jedan cvet.

       Poslušao je sin oca. Naučio par akorda na gitari i krenuo u osvajanje, vođen očevom pričom. Uskoro se zaljubio. Veza je trajala sedam godina. U međuvremenu su završili  fakultete i kao dobri studenti lako našli posao. Sve je obećavalo srećan kraj. Nije ga bilo...

      Umesto svadbe usledio je šok. Devojka je na poslu našla drugog. Mladić se povukao u sebe i mesecima patio. Roditelji  zajedno sa njim. Onda je Rasti prekipelo. Rekao je sinu da mora da izlazi iz kuće i da se druži. Dao mu je ideju da krene sa časovima  plesa  što je ovaj automatski odbacio uz komentar da neće da se blamira sa dve leve noge.  Rasta mu je odgovorio da u početku svi imaju leve noge , ali da ipak razmisli.

      Kad pokušaj sa plesom nije uspeo Rasta ga izvodi na piće da muški popričaju. Kad su se vratili kući majka je pitala Rastu o čemu su razgovarali. Gutajući knedlu rekao joj je da se sin seli u drugi stan. Mooolim...promucala je žena.

      Bez molim - molim te - idem da legnem.

       Sledećeg meseca sin se odselio. Redovno su se čuli, subotom i nedeljom ručavali zajedno. Jednog  petka sin zove da pita šta će biti za vikend ( misleći na ručak). Otac mu odgovara da nema ništa. Kako ništa  - nemate para? Ne... odgovara mu otac, mama je otputovala kod svojih.

        Nema veze , kaže sin, doći ću ja i usput kupiti nešto da pojedemo.

        Ne može – odgovara Rasta.

        Kako, ne može ?

        Znaš, sine, mama nije tu..... Dobro znam ... ali kakve to veze ima?

        Itekako ima . Čekam nekog....

        ti ... koga....zapanjenim glasom !?....Bože, sine sve mora da ti se prevede. Mama nije tu, a ja sam muško. Planiram da nešto privedem ... računam na mušku solidarnost.

         No, da skratite. Nije Rasta nikog priveo , ali je nastavio sa čeličenjem sina. Rezultati su se ubrzo pokazali. Momak sa dve leve noge, kako je sebe zvao, je krenuo na časove klasičnog plesa. Nije postao virtuoz , ali je na plesu upoznao devojku sa kojom se nakon izvesnog perioda oženio. Ima dvoje dece. Svaki čas su jedni kod drugih. Rasta ih neiscrpnim duhom stalno zasmejava, dok im baka pravi palačinke.

        Sprema se Rasta , ako poživi , da unucima ispriča, kako se zbog njih zamalo šlogirao, kada je sina zamolio da se odseli.        

       P S - Verovali ili ne, priča je istinita

       

      

 #
ZABOLE GA UVO
panicnadezda | 01 Februar, 2017 14:24

          Stegla zima - stisnuo minus . Udarna vest na svim televizijama. Koliko je tog jutra , kako će biti tokom dana , i koliko će  pasti kad padne noć. Prate svi,  pogotovo oni koji rano kreću na posao. Tv- zvezda medicine, gospođa Macura, razdragana,  daje uputstva o oblačenju i ponašanju u ovakvim neprilikama uz obavezan pozdrav sugrađanima. Meteorolozi šetaju sa ekrana na ekran. Čim krenu …ovako nije bilo od te i te godine , ali .... nadamo se od srede , četvrtka, petka… porastu  temperature - vi menjate kanal.

         Naučili ste da će biti drugačije….                                                                 

         Niske temperature bacile u drugi plan bruku Srbije. Fotografiju ministra i zemunskog klana, fotografiju ministrovog  brata u kolima ministarstva i šverc droge (nebitno koje ) fotografiju ministarke ili šta je već, koja brine o parama , a iste neštedimice baca na kojekakva pomagala za lakši rad zaposlenih i crvene  otirače za iste. Nakratko zapostavili prljavi veš ovog , onog ili bilo kog. Znate vi da toga najviše ima na najvišim funkcijama. On im utro put do visina na kojima su. Za čiste tu nema mesta. Neće ih ni ovi unutra , još manje oni spolja. Samo oni sa puterom na glavi su kooperativni i slepo poslušni. 

         Nije vam žao što je izveštaj o minusu prva vest. Ono između vam se gadi.

         Ljudi se zatvorili u kuće i bez velike nužde ne izlaze van. Vi ne. Ne tangira vas minus , a zimu volite. Posebno onu dok sneg pada i traje, što je u velikom gradu nemoguće. Ali zato se minus ne da. Zdrav je - ubija viruse koje toplota podgreva . Izlazite redovno, bez obzira da li je minus šest ili šesnaest. Nekada poslom , nekad  da protegnete noge. Umotate se kao da ste u Sibiru i šibate. Svašta natrpate na sebe. Kako reče gospođa Macura - slojevito se obučete.

         Dole jedne hulahopke, druge hulahopke ,  muške podgaće (vredi zapamtiti - jako su tople) - potom farmerke.

         Gore - jedan džemper , drugi džemper , treći…. koješta - još - da sve ne nabrajate, pa jakna  made in Čajna. Greje bolje od bilo čega.

       Na glavu dve kape i spremni ste.

         Toliko se natrpate i umotate da vas ni rođena majka ne bi prepoznala. I sami streknete kad vidite sebe u izlogu. Sudarate se sa poznanicima  koji hladno prošišaju pored vas.

         Onda na vestima čujete koliko je ljudi palo na poledici i ko je šta polomio. Sačuvaj bože! Začas , pomislite da se vama desi ono što se drugima dešava pa još od pada i udarca dođe do krvavljenja , dok bi sve slojeve skinuli sa vas  vi bi dibidus iskrvarili.  Ali vi niste drugi. Vi ste vi. Hrabri. Svakodnevno bazate , pa šta bude. Ali svako zadovoljstvo se plaća pa i to što hoćete napolje dok su drugi unutra. Plaćate natrpavanjem i otrpavanjem. 

           Ne znate šta je gore - dok navlačite stvari na sebe ili kad iste svlačite. Oboje traje ko gladna godina. Posle par ponavljanja zaključite da je ipak teže svlačenje. Kad se vratite iz šetnje pa krenete da slojevito -  raslojavate - hukćete ko lokomotiva na radost bližnjih.Teško odvajate jedno od drugog jer se od trenja naelektrisalo.

          Oni ne vole zimu pa se ljute što vi u njoj uživate. Vole sunce i 30 stepeni. Volite ga i vi , ali ako izuzmemo zalazak sunca, nikada leto ne može biti bajkovito koliko zima i snežne pahuljice.

        No, vaši to ne vide. Besni na zimu,  ponekad bes usmere ka vama. Kao da ste vi krivi, što ne izlaze napolje, već samo izbace nos  kroz prozor, odmahnu rukom i kažu  -  pih….Gledaju vas prekorno  kao da ste vi prizvali zimu moleći Svevišnjeg da vam je pošalje, a Svevišnji  - uslišio vašu molbu.

       Tako iz dana u dan, vi ste napolju svaki dan. Jednog dana  baš priteglo. Osećate u kući koliko je hladno. Vidi On da ste u dilemi - pa vas pita… nećeš valjda i danas na smrzotinu ? Verovatno da nije bilo ironije u glasu, vi ne bi izašli. Ali ne da inat. Na brzinu trpate sve što inače trpate i krećete u grad. Čim ste kročili na ulicu shvatate da ste u žurbi zaboravili rukavice. Vučete džemper sa najdužim rukavima da zaštitite ruke, ali ne stiže do vrhova prstiju. Uvek ste bili osetljivi na ruke i uši. Na mrazu, mrznu i bole. No, šta je tu je.

       Mislite, skoknućete  do bankomata po gotovinu ,  potom u rikverc. Idete u Intessu gde vam je račun. Trpate karticu u najsporiji bankomat na svetu i nestrpljivo cupkate dok na ekranu izlazi - operacija u toku. Tri puta zaredom. Bože ! - kako ih mrzite!!!  Izbačene pare grabite i trk – nazad. Čini vam se bio je četvrtak. U nedelju veče shvatate da ste sve potrošili , a u ponedeljak stiže majstor koji  traži keš.

       Ponovo ste na minusu i pred bankomatom. Tražite karticu u pregradi gde je čuvate , ali nema. Nervozno preturate celu torbu - nema . U panici ste. Razmišljate da li da sakrijete od njega kako bi izbegli -  neizbežno  - ŠTA –ZAR - OPET!? . Ruku na srce, to vam je ko zna koji put. Ipak birate istinu.  Sledi…. sto puta sam ti rekao…… a ti nikako da poslušaš ….itd…itd…

       Čekate ponedeljak. Pred bankom ste pre otvaranja. Prvi na redu. Birate najozbiljnijeg operatera. Ne pominjući karticu tražite stanje na računu. Hvala Bogu - sve je kako treba! Odahnete , pa zatražite prijem kod direktora. Gleda vas bledo i odgovara da postoji procedura za to. Objašnjava …otprilike …kad bi direktor primao svakoga sa ulice ….kad bi radio. Drskost ! Vi sa ulice .

         Ne ostajete dužni, pa mu kažete, da ne znate da je on obični šrafčić u lancu, ne bi tražili prijem kod direktora. Ovako morate.

        Pita vas - zašto?

        Zato mladiću što mi je kartica,  kao verovatno mnogim, ostala u jednom od vaših bankomata, koji su ne samo najsporiji u gradu , već programski tako podešeni ( za razliku od drugih) da prvo izbace novac - a potom karticu, bez sumnje tendeciozno, sa nadom  da ćete istu zaboraviti, a izrada nove košta. Što više   izgubljenih kartica to više para za vas.

        Smeje se….

        Vama je to smešno, izgleda….

        Ma ne - kaže on….. nešto drugo….

        Šta li je to, da vam je znati? Ustvari znate……

        Zabole ga uvo ….

      

         

 #
MATIRALA GA
panicnadezda | 27 Januar, 2017 14:49

 

        Ponovo je zaglavio. Nije prvi put - kad igra šah. Između dva poteza , baca pogled na sat. Prošla ponoć. Dok stigne kući , biće više. Uznemiren je. Muči ga žena koja nema razumevanja za to. Preti da će ga ostaviti, ako nastavi. Na snazi je zabrana. Neće šahiste u kući koji ga navode na zlo . O  igranju da ne govori. Par puta ih zatekla za stolom i svaki put bila neprijatna. Poslednji put ih nije pozdravila. Protutnjala pored njih, frkćuči. Više ih ne poziva. Sramota ga. Zato igra kod drugih čije su žene tolerantnije .

       Uglavnom su to brzopotezne partije. Nekada i po pedeset u nizu. Svaka izgubljena tera na sledeću, dok vreme neumitno leti. Kao te noći…

       Dok dlanom o dlan - nestao dan , a noć ide ka svitanju…

       Na brzinu se pozdravlja i žurnim korakom kreće. Konačno je pred vratima. Uzima vazduh  dok gura ključ u bravu . Ne može da otključa. Proba ponovo. Tiho to radi. Ne želi nikog da probudi. Pogotovo ženu. Računa mirno spavaju. Vrti ključ , čas tamo, čas vamo - uzalud. Traje . Spreman na sve, samo da ne zvoni. Na kraju kapira da je sa druge strane zaglavljen ključ. Nema izbora. Pritiska zvono. U noćnoj tišini zveči da se i onaj koji zvoni, uplaši.

       Zvoni jednom - ništa , drugi put - ništa. Kad je treći put krenuo ka zvonu, vrata se otvaraju. Sa pokajničkim osmehom na licu izgovara:  oprosti , malo sam zaginuo. Ne čuje odgovor. Umesto reči izleće kofer, dok mu vrata lupa pred nosem i ponovo  zaglavljuje ključ.  Zapanjen je . Gleda u kofer . Najveći - koji koriste samo kad idu na daleka putovanja. Ne veruje očima…misli šali se…. muca … šta ovo znači?  Prvi put dobija odgovor … "vrati se tamo gde si do sada bio"……

   ….. ne misliš valjda ozbiljno… nije u redu da budim ljude…

  …..  gde god hoćeš, ovde više nećeš…

        Bila je neumoljiva kad je šah u pitanju. Mrzela je. Kako šah , tako i šahiste. Ništa joj nije značilo što je dobar čovek,  vanserijski stručnjak  , cenjen i poštovan, zahvaljujući čijem radu je porodica živela na visokoj nozi i njoj pružala mogućnost da eksperimentiše u slikarstvu. Poštovala je to , ali kad bi neko pomenuo šah i njegovu ulogu u tome , sve bi padalo u vodu i ono što je valjalo - ništa više nije valjalo.

        Patologija.......

        Zbog nje je prestao da ide na takmičenja na koja je klub ( čiji je član bio) išao , bar dva puta godišnje. Mnogi su vodili porodice sa sobom. Jednom su ga nagovorili da pođe i on. Pristao je kad su se zakleli da neće reći Cici. Za nju je bio na kongresu u Opatiji . Da bi laž postala istina morali su skoknuti do Opatije, kako bi razglednica nosila opatijski žig.

       No, vreme teče , on je pred vratima.  Sa koferom u ruci kreće…..

       U kući bračnog para gde je zaginuo, kao mnogo puta do tada- legli. Uhvatio ih prvi san.

       Budi ih zvono na vratima. Žena gleda na sat. Minut do tri. Uplašena je . U ovo doba ne može biti ništa dobro ( misli u sebi) Budi muža koji se lako ne budi.

       Vidi ko je ?

       Daje mu uputstva da pospan ne pogreši… nemoj da otvaraš vrata , proviri kroz špijunku i obavezno pitaj - ko je ?

       Vraća se brzo. Čuje kako  u susednoj sobi otvara ležaj na rasklapanje. Dolazi da pita , gde je posteljina?

       Za koga  -  ona će ?

       Objašnjava - da mu je prijatelja koji je kod njih zamrkao zbog šaha , a verovatno će i osvanuti zbog istog, žena izbacila iz stana sa spakovanim koferom ….i poručila da više ne dolazi kući.

       Na pitanje , čiji je stan i na koga se, vodi dobija odgovor ? - njegov  i nestrpljivo nastavlja pošto zna da će i to pitati, a njemu se spava - kao što su i kola i drugi stan i vikendica  - takođe - njegovi.

       Sve njegovo !!!.... a ona njemu pakuje kofer...Svaka čast !

         Šta bre, svaka čast...?

       Matirala ga - zar nije ?....Zamisli samo, šta bi  tek uradila da je sve njeno....!!!

       P. S - tu nije kraj. Traju i dalje , zahvaljujući njemu - koji je njoj za ljubav - žrtvovao ljubav prema šahu.

    

 

 

   

        

 #
ĐIPA GORE- ĐIPA DOLE
panicnadezda | 19 Januar, 2017 16:06

 

      Ako izuzmete zemljotrese i terorizam niste  kukavica. Naprotiv, i kad strah nije naodmet, vi mu prkosite. Ne date čoveku da bude miš. Gadi vam se ta transformacija . Em su ljigavi  i neprivlačani , em, u susretu sa čovekom hvataju maglu i beže u rupu u kojoj se kriju. Gadni su. I jedni i drugi . Kako  pravi miševi - tako  ljudi koji se u kriznim situacijama pretvaraju u njih.

        Odvratno !!! 

        Imate koliko imate i krpite kako znate i umete. Niste vešti u krpljenju. Sitan štep vam ne ide od ruke, što se za druge stvari ne bi moglo reći. Ali i to bi bolje radili da imate dužu nit koja bi vam omogućila da se razmašete. Ovako skučeni sa onim što vam je na raspolaganju krpite, pa kako ispadne.

          Drugačije bi to bilo da se naivni, kakvi ste po prirodi , niste "dobrovoljno žrtvovali"  kako kažu oni koji misle umesto vas i pred oltar otadžbine koja grca , svakog meseca polagali 100 evra. Sitnica !!!  Za vas koji krpite ništa , za domovinu - mnogo. Što vi  , što On , što ko zna koliko drugih i eto berićeta. Država stalno u suficitu. Oni kažu , a znate ko su, kako Srbija prestiže i razvijenije zemlje. Lepo čuti - ako ne mislite…….. 

         Ali, ako mislite, pa još dobro slušate…..svašta možete da pomislite….

         Vaš doprinos zemlji je nemerljiv . Nesebično ste joj pomogli da se ne bruka pred svetom. Kako ona, tako i oni koji se poistovećuju sa njom, pa umesto u odelima " Prvi maj Pirot " pred svet idu u Armanijevim  izdanjima  i ravnopravno, sa sebi sličnima,  pregovaraju o vašoj sudbini. Mnogi im zameraju što se firmirani šepure po svetu. Vi ne. Neće valjda u dronjcima da predstavljaju državu. Šta bi svet pomislio o državi, a tek vama. Za vas bi rekli da ni dronjke nemate, a državu bi nazvali zemljom golaća. Bila bi to neviđena bruka za sada i zauvek.

      Zauvek je daleko. Radi se o sada. A sada, opet, kako kažu, oni rade dobro. Ne daju ono što drugi daju, kao što ne prihvataju ucene koje drugi prihvataju. Nema para kojim ih neko može kupiti. Vaše pare ne računaju, ali svoje dobro čuvaju.

      Ne daju Kosovo, a što bi ga i dali, kad znaju da će samo otići.  

     Nisu miševi da se kriju po rupama. Spremni su na boj za njega,  preko vaše dece i vaših leđa , dok će svoja - zajedno sa kućama, parama i lažljivim diplomama , čuvati ko zenicu oka.

     No, uhvati vas bes pa se udaljiste od teme. Pomenuli ste strah. Ne bi, da se niste uplašili. Teško priznati , ali desilo se. U više navrata poslednjih godina - praznici na pragu - vi preko praga. Bežite - samo da niste u Beogradu. Nekad su to bili lepi izleti, ali tanka nit, više ne da. Stručnjak za eksel za koji niste ni znali šta znači, dok vam nije objašnjeno, presudi…. stanje neodrživo , ukoliko ne prestanete sa pušenjem. Ma nemoj … kažete mu vi…još i to….nema šanse….

       Pomenuti vam je ponekad donator , ali više nije. Nema ni za sebe. Uvalio se u dugove.Kad mu zatražite pita… od čega ? - jeste li vi normalni?

      Duguje banci , duguje komšiji , dug po karticama . Sveukupno pozamašna suma. Zato mu ne tražite.

      Krpite se. Skrpiste za "selendru", kako je neki nazvaše, koju po mnogo čemu ne biste mogli svrstati u tu kategoriju. Smeštaj u malom privatnom  hotelu. Sve belo . Ako zaboravite gde ste, pomislili bi da ste u Bodrumu koji zbog boje fasada zovu belim gradom. Unutra masa slika istog autora. Osoblje više nego ljubazno. Na svaki mig reaguju. Kad god otvorite vrata oni skaču sa stolice. Prvo se divite gostoljubivosti i poštovanju koje vam ukazuju, onda isto počne da vam smeta. Napravite štih probu. U roku od dvadeset minuta svaki čas ulazite i zlazite . Svaki put isto. Kad ulazite skaču, kad izlazite sedaju. Smešno vam i žao vam. Pitate, čemu to ? …. Naredio im gazda…odgovaraju….

       Što znači - pitate vi - ako ja uđem sto puta - vi sto puta skačete? Tako je - potvrdiše…

       Molim vas, nemojte… kažite gazdi da imate namćoraste goste koji  ne podnose đip gore , đip dole. Ako vam ne veruje neka proveri.

       Uživate u "selendri" u kojoj ima šta da se vidi  i malom belom hotelu. Dani prijatno hladni , noći tropske.  Podno grejanje bez prestanka radi. Pižamu ne oblačite. Često se budite. I da je centralno grejanje koje radi do 22h smetalo bi vam .Ovako, neizdrživo. Navikli ste na prohladne noći uz TA peći u srcu Beograda.

        Onda jedno jutro, pred samo jutro - čujete turiranje motora.Traje. Pospani , idete do prozora i bacate pogled na parking. Vidite beli kombi, malo oštećen. Mislite dobavljači doneli hranu. Hoćeš vraga ! U tom momentu iz kombija izlaze tri čoveka obučena u maskirane uniforme. Otvaraju zadnja vrata iz kojih izleću tri psa veličine ovnova. Vežu ih za zadnja vrata i ulaze u hotel . U glavi šumi. Koji je ovo vrag  - pitate se? Budite Njega , ali on taman zaspao. Trljate oči da bolje vidite.

         Ponovo na prozor. Nos vam se zalepio za okno . U tom momentu maskirane uniforme izlaze iz hotela u pratnji čoveka ( mislite pomagača ) u zlu koje spremaju. U rukama drže puške. Vrti vam se u glavi. Nije vam dobro. Navlačite pižamu i bosi letite prema recepciji. Recepcionara prvi put vidite što vam pojačava sumnju, ali čim vas ugleda đipi gore….. Izvolte gospođo….Šta bre izvolte… jeste li vi tu samo da radite đipa gore , đipa dole - ili da čuvate hotel i goste u njemu?

       Traži objašnjenje…. .Šta ima da vam se objašnjava kad ne vidite da vam se po hotelu smucaju  ljudi u maskiranim uniformama , sa ogromnim psima i puškama u rukama koji su verovatno teroristi ili trgovci belim robljem – no, brže telefon u ruke i zovite policiju !

        Grešite - gospođo. To su gosti iz Austrije koji svake godine odsedaju kod nas kad idu u lov. Sa njima je predsednik lovačkog saveza grada. Samo vi mirno spavajte….

        Ma nemojte , spavajte vi u sauni, svako veče….Okrenete se i bez izvinjenja odete…

       Sutradan ste prespavali i sanjali….

       K o j e š t a….

           

     

 #
PILE I NJEGOVI
panicnadezda | 17 Januar, 2017 16:02

 

          Odavno se ne bi mogao nazvati piletom , ali za vas će to uvek biti. Kad nekog stvorite , hranite , učite , brinete o njemu, uvek ostaje vaše pile. No pile raste. A kad poraste krene da uči vas. Dok ste vi njega učili nije bilo problema, ali kada se stvari obrnu i on krene da uči vas,to je već problem.

        Znate ono -  hoće pile da uči kokošku.

        Sve pogrešno radite  -  kaže vam. Ovoj kući fale radikalni rezovi….. Ovo ovako , ono onako, treće tako - nabraja....  Ponekad ponešto potrefi  za šta dobije priznanje, ali priznanje ga ponese i onda ste nagrbusili.  Nezaustavljivom u sipanju ideja - ne možete stati na put.

         U mladosti bi sve menjali. Kako godine teku teže se opraštate od uspomena svoje mladosti. Svaka stvar vas podseća na nešto. Ono što je bilo ružno davno ste bacili.

        Razumete vi svoje pile , jer ste isto radili kad ste bili mladi. Ali vi niste očekivali da će vas neko poslušati. Zato ste krišom nosili u podrum ono što ste smatrali da treba baciti, kako bi isto, nakon  određenog vremena, našli na starom mestu. Kad vam se prvi put to desilo doživeli ste šok. Pitali ste se kako je to moguće? Posumnjali ste u sebe. Drugi put isto , ali treći put ste shvatili da ste nadmudreni. Mogli ste samo da se smejete. Udruženo – normalno,  pošto ste pokušali da nadmudrite onu koja je nadmudrila vas. Nikada nećete zaboraviti smeh vaše majke – zvonak i radostan. Dokazala je da vas bolje poznaje nego vi nju.

       U vaše vreme , i vašem slučaju bila je to neprestana igra mačke i miša koje se rado sećate.

        

      Ali nije isto vreme. Brzo se živi , dani lete , još brže dela. Vaše pile bi da menja raspored stvari u kući i predlaže rashodovanje istih - brzo . Što se vas tiče nikada niste imali problem sa odbacivanjem suvišnih stvari , ali što se tiče Njega , stvari stoje drugačije. U sve mu možete dirati , ali u relikvije Njegove mladosti nikako.

        Muzički sto i gramofoni koji su i za diskoteke preglasni.Tu su razne ploče iz vremena kada se po njemu stvarala prava muzika. Ima ih tušta i tma. Što longplejki, što singl izdanja. Spotičete se na svakom koraku iako su kobajagi sklonjene da ne smetaju. Onda masa filmova iz vremena kada se znalo kako se snimaju filmovi i šta je dobar film. Hoće čovek  s vremena na vreme da se podseti na ono što je valjalo, kad danas retko šta valja. Uzalud mu sin govori da sve to ima na kompjuteru . Nestrpljivo odgovara - nije to isti zvuk.Tvoja generacija to ne zna. Tu je i masa šahovskih knjiga , sparenih ili rasparenih šahovskih figura i satova.Tek raznoraznih alatki koje nikad nije upotrebio , ali mesto im je u kući - mogu nekad da zatrebaju. Koješta još, čega ne možete ni da se setite.

         Što se krpica tiče nije ga briga. Može sve da se baci pod uslovom da ima nešto da se umota kad izlazi. Vi znate da njega nije briga šta će obući . Znao je taj sa rasparenim čarapama da ode na važan sastanak. Kad bi mu neko skrenuo pažnju na nepažnju, što se oblačenja tiče, brzo bi se snašao i njemu svojstvenim  šarmom anulirao stvar.

        Zanesenjak. Uvek bio. Takav i ostao.

        Izbacio bi on i knjige sa mekim pakovanjem iz kojih listovi posle jednog čitanja ispadaju. Ali , to ne date vi. Preti da će jednoga dana  ( verovatno misli kad vas ne bude bilo ) sve počistiti.

       Mnogo toga bi vaše pile izbacilo , ali ipak ima respekta - pa neće.

       Malo grmi - dok  grmljavina ne prođe.

       Kad ona protutnji, ostane samo nežnost.

        

 

 

 #
PRVO- PA- MUŠKO
panicnadezda | 11 Januar, 2017 14:40

                                         

          Smešni su muškarci. Hoće sinove. Bar jednog ( ako ne više ) koji će produžiti lozu i nositi prezime u budućnost . Ćerke to ne mogu. I kad zadrže svoje, traje dok traju one. Sa njihovim nestankom ono zamire. Muškarci to ne vole. Ako izuzmemo druge razloge to bi mogao biti jedan što žele sinove. Na prste se mogu izbrojati oni kojima to stvarno nije važno. Čak i oni koji  se prave da im je bitno samo da beba bude zdrava u potaji priželjkuju da zdrava beba - bude sin.

          No , ako se ne desi - prvo pa muško - tera se dalje, sve dok muško ne stigne. Ako ni posle više pokušaja  ne uspe -  kriva je žena. Ko bi drugi? Nije valjda muškarac . Ne rađa on - nego ona. Muška sujeta pljuje na  nauku po kojoj muškarac određuje pol deteta. Smešno, ali je tako. Kako na selu, tako u gradu, kako kod fizičkih radnika, tako kod intelektualaca, s tom razlikom što intelektualci veštije kriju. U svemu različiti , u tome isti.

      Zna po prijatelju sa studija.  U svemu prvi . Prvi završio fakultet , prvi se ozbiljno zaljubio, prvi oženio , prvi napravio studentsku svadbu , prvi počeo da radi i prvi iznajmio stan za nju , njega i one koji dođu.

      Za kuma odabrao najboljeg druga koji danonoćno radi diplomski.

      Čovek za respekt, intelektualac za respekt.

      Ali…

      Intelektualac - hoće sina. Žena mu trudna . Kumu saopštava radosnu vest….Znaš kume, dobiću sina.

      Zar već… pita kum?

      Još malo pa će…. Vredno smo radili.

      Zvaće se Miloš…. !

      Zamisli kume…. Obilić ( da ne nabrajam druge ) i moj. Nije loše , a. Kad čekaš sina o svemu moraš voditi računa. U takvom društvu ne može biti loš, misliš li?

       Kum se smejao. Pitao je kako zna da će biti sin ? Sledio je kratak odgovor - zna, muškarci u njegovoj porodici prave samo sinove.

…. Šta kume, ako umesto Miloša - bude ćerka Milica ?

     Nema šanse kume ( ljutnuto ) - rekao sam Miloš i biće Miloš. A kad dođe Miloš….. što ć e m o da se naljuskamo - ceo Studentski grad ima da se ori i godinama prepričava kako je taj i taj proslavio rođenje sina.

       Prolazi vreme. Budući tata ređe dolazi -  radi i čuva onu koja mu nosi sina.

      Kum privodi kraju diplomski o Kantu. Ne diže glavu sa knjige. Uči danju , uči noću. Svejedno mu je da li je svanulo ili smrklo. Vrata drži otključana kako ne bi morao da ustaje kad neko pokuca.  Žuri da diplomira i briše preko grane.

      Pred zoru budući tata upada u sobu. Traži od kuma da prošetaju. Kum mu govori da nema vremena i da to odlože za drugi put.

      Neće da čuje…

      Ideš i pićeš…!!!

      Zbunjeni kum sluti , ali mu ne deluje kako je očekivao. Na brzinu se oblači i u tišini prelaze put do kafane. Kad su seli budući tata naručuje flašu lozovače i pita : Čitaš li novine , kume?....

     U poslednje vreme retko, odgovara ovaj zbunjeno. ….Mogu ti reći da ništa nisi propustio…sve same grozote. Ne bih ni ja da ne radim u novinama. Prepričat ću ti šta sam jedino zapamtio.

     Kreće….sa naslovima. Pre deset dana objavljuju kako su sina tog i tog uhvatili u krađi , zatim sina drugog da diluje drogu i sam se drogira, onda zamisli samo… brat nasrnuo na brata,  potom brat pretukao sestru. Otac se umešao pa je na kraju  otac izvukao deblji kraj. To su ti današnji  sinovi.

      Šta kažeš na to ?…

      Kumu  sinu ….. znači li to da je stigla Milica?

      Tako je kume….konačno si shvatio..

      E pa, u njeno zdravlje….

  

     

   

 

 #
ŠTRICKANJE
panicnadezda | 14 Decembar, 2016 15:55

 

            Desi se, ponekad, da nekoj ženi u prolazu zapne za oko vaša  frizura, ako se frcokle koje imate na glavi tako mogu nazvati  . Onda vas pita - izvinite, ko vas  šiša?- U trenu zbunjeni, mislite na šta misli, da li na ono što se obično podrazumeva kada se nekom kaže ko te šiša ili joj je stvarno zapela za oko vaša kosa - za koju ne biste upotrebili izraz frizura. Pre bi to nazvali  zbrda- zdola.

           Kažete joj istinu. Ono što vidite šišate sami, što ne vidite neko ko je u kući , a ponekad i neko ko stigne u kuću. Utrpate makaze , date sugestije , prepustite se, pa šta bude. Normalno , kažete joj, kada vi ili neko drugi zabrlja i previše štricne tamo ili vamo, imate ženu kojoj je to profesija da brljotinu ispravi, nakon čega, dok ne poraste, ličite na očerupanu kokošku.

          Procedi - stvarno! - ali ozbiljno vas pitam...

 ........ verovali ili ne, najozbiljnije vam odgovaram .. kažete vi. Gleda vas podozrivo što vam govori da  ne veruje. Pretpostavljate da misli da ste sujetni i ne želite konkurenciju,  pa krijete čarobnjaka.

          Razumete je - jer niko nikom više ne veruje, pošto  živite u zemlji gde se svaki dan izgovori  hiljadu laži , malo kad istina.

           Mogli ste vi proširiti priču i dati objašnjenje za takav stav  o onome do čega je ženama veoma stalo, ali to bi iziskivalo vreme , a ništa ne bi promenilo. Mogli ste joj reći da ste par puta imali izlete kod frizera u trendu i da ste svaki put izašli razočarani. Poslednji put kada se to desilo, a bilo vam je veoma važno, kao što to u mladosti biva , plakali ste i čim ste stigli kući oprali kosu .Otišli ste među frizure - bez frizure. Tog momenta ste odlučili da se oslonite na sebe, što bi rekli „ u se i u svoje kljuse „. Traje do danas.

          Trenutno ste u izdanju očerupane kokoške. Bilo je previše štric- tamo – štric -vamo. Zato ste otišli kod frizerke koja prihvata uslov da vas šiša na suvo. Prvi put vam je rekla da ste sa štrickanjem preterali. Dok je ispravila ono što ste vi i drugi uradili sebi, malo kose je ostalo na glavi. Ali ne sekirate se, porašće. Objasnili ste joj  da bi vi češće dolazili kod nje da vas ne mrzi, takođe ste joj objasnili  da bi vaš budžet to izdržao, ali vas mrzi. Kad ste prisiljeni to je druga stvar.

           No , u salonu ste na vreme . Rade dve . Vaša frizerka i njena ćerka . Porodična  nomeklatura. Obe drage , pitome i ljubazne. Nežno rade , češljaju pažljivo da vam ni jedna vlas ne ispadne, o čupanju da ne govorimo. Sjajne.

           Na stolici do vaše - devojčica. Otprilike sedam godina. Sedi uspravno , važno i disciplinovano. Mislite čeka majku kojoj u drugoj prostoriji peru kosu. Pitate,  jel joj dosadno. Kaže, ne - sad će mene...... Šta će tebe?... zbunjeni ste. Kaže vam da ima javni nastup, pa da joj malo doteraju kosu. Šta, za zvezdice ?.... uz opasku da joj je kosa čista i sjajna i da je najbolje da ode tako i bude ono što jeste - dete t.j. -devojčica  , a za to će imati vremena kad postane devojka. Da , ali mama misli da za javni čas iz klavira treba da budem sređena. Znači nije ni za zvezdice, već za školu?  Da ...odgovara mala.

          Zinete od zapanjenosti. Ali, ulazi majka.

           Mlada frizerka uzima figaro i kreće da pravi lokne koje će od devojčice napraviti ono što svakodnevno ona i slične njoj gledaju na televiziji i sanjaju o tome.

           Žalosno.....

           Muka vam je.

           Viknuli bi - pustite decu da budu deca , ali nema ko da vas čuje.

            Kako...........?

            Svi pevaju : političari , devojčice , dečaci , studenti , đaci, pevačice i pevači , babe i dede . Samo još bebe nisu propevale , a možda će uskoro i one.

             

 #
DALEKO
panicnadezda | 12 Decembar, 2016 14:32

                                                

       Blagoslovite neznanje kada  je o medicini  reč,  pod uslovom da niste doktor. Doktori  treba da znaju , ali ne i vi. Bolje za vas. Što manje znate duže trajete i bezbrižnije živite. Čim počnete da čeprkate, svašta isčačkate . Iz iskustva znate da sve simptome koje pominju za razne bolesti možete primeniti na sebe ma u kom dobu da ste. Što više osluškujete, sve ste bolesniji. Mislite ...samo što niste ciknuli. Opteretite se , a crv sumnje radi.

       Zato ih već dugo ne slušate.

     Pod uslovom da vas proglase zdravstveno zatucanim i neprosvećenim, svesno birate neznanje. Vođeni logikom - biće šta će biti - zaobilazite ih u širokom krugu. A i ne volite ordinacije. Tamo se i najpitomiji lekari za čas preobraze. Bilo da su vam rođaci , prijatelji ili kumovi postaju neprepoznatljivi u belim mantilima- okruženi stvarima koje im pomažu u radu. Ne liče na sebe u svakodnevnom izdanju, što vas plaši i tera nazad. Niste vi kukavica - naprotiv, ali nećete da umirete pre stvarnog umiranja. Davno ste odlučili da u komadu otputujete u „ Večna lovišta“ , što bi rekli indijanci. Zamislite!.... večna lovišta...sjajno …usto obećavajuće. Mnogo lepše od obeshrabrujućeg - puta bez povratka - kako bi istu stvar nazvali kod nas.

                Blaženi u neznanju, čili i radosni, koračate kroz život dok dani odmiču. Onda prihvatite molbu da pravite društvo nekom ko daje krv na analizu, pa odlučite da, kad ste već tu,  prekontrolišete i svoju, kako ne bi zujali bez veze. Ne sećate se kad ste to poslednji put uradili.

        I eto belaja.... 

        Stiže krvna slika. Nešto belo , nešto zatamnjeno. Pitate: šta to znači? Ništa ne valja, veli. Studira rezultate i nabraja. Krvna slika dobra, na šta vam srce radosno poskoči, urin dobar i tu srce skoknu . Ne čekate nastavak već brzopleto trčite pred rudu…

 Znači ,  vama se učinilo da je dobro - loše..... kažete vi.

       Gleda vas začuđeno.... Ne, već ono što je vrlo loše još nisam pročitala. A to su visina  holesterola  i triglicerida.

           Holesterol i trigliceridi!!!..... ma nemojte….

          Što se holesterola tiče, nije to ništa … znate…. Objasnite da ste rođeni sa visokim holesterolom... stasavali sa istim, kao što sa istim živite još uvek, što se iz priloženog može videti.

        Ozbiljnim glasom  vam kaže da vas holesterol i trigliceridi svrstavaju u slučajeve VISOKOG rizika zbog čega morate uraditi neke dopunske analize kako bi znali šta dalje. Normalno, upućuje vas u privatnu labaratoriju pošto državne to ne rade. 

          Znali ste......uvek je tako.  Samo jeftine stvari država radi za vas , dok skupe plaćate sami. Niste zabrinuti pošto vam ne pada na pamet da bilo šta proveravate. Što je tu je.

         No, bližnje  uplašio visoki rizik i vaš nonšalantan odnos prema njemu, pa pritiskaju. Da bi vam olakšali stvar  ustaju pre vas, što se retko događa i serviraju adresu najbliže labaratorije kako bi brzo stigli tamo . Ganuti brigom za vas -  većom nego vašom za sebe, krećete.

        Rano jutro . Vlažna magla orošava lice. Čini vam se da ste na domak  sumraka, a ne svitanja. Prazne ulice. Malo ko radi od sedam, ako izuzmete pekare , prodavnice, labaratorije i slične službe.

       Mrzovoljni ste. Osećate da će dodatne analize pojesti pola ušteđevine za čizme. A baš su lepe.

       Pospani, stižete na cilj. Stvarno rade. Zovu se Be-olek. Devojka na šalteru namontirana kao da je pošla na bal.. pita šta vam treba? Kažete da pojma nemate, ali ona verovatno zna jer joj je to posao i pružate papir na kome piše šta treba uraditi. Prevrće papir i gleda sa čuđejem. Jasno vam je da nikad nije čula za - a jedan , a dva i redom, ko zna šta. Umesto znanja vrti telefone da pita one koji znaju. Jedanput bezuspešno, drugi put takođe, treći put uspeva . Izvinjavajući se reče da je razgovarala sa biohemičarima , ali da joj je poslednji rekao da oni rade samo jednu od navedenih  analiza. Usput promuca da joj je žao što vam je oduzela vreme  i što nije znala o čemu se radi. Ljuti ste....

        Da bi iskalili bes zbog izgubljenog vremena bez mnogo takta kažete…. Znate šta devojko …idem dalje, ali moram vam reći dok vi, koji ste došli preko veze….(bilo ujka , strica il nekog partijca) naučite posao, ova ordinacija će ostati bez pacijenata.

        No, da ne gnjavite. U drugoj ordinaciji znaju sve. Iskusan kadar, paprene cene. Čovek na šalteru profesionalno ljubazan. Zabrinuto pita, šta se to dešava - kad celo jutro samo njegovi ispisnici ( par godina gore ili dole) rade analize za proveravanje faktora rizika. Odgovorite mu, da je verovatno u pitanju putujuća generacija. Poskoči ko oparen , ali se pravi da nije razumeo, pa priupita - gde to ….?

        Izgovorite samo………

        D A L E K O

        

          

 #
SMEJURIJA
panicnadezda | 23 Novembar, 2016 17:20

                                       

        Zna se. Velike zgrade imaju Skupštinu stanara, a male Savet. Njih je šest, mada se uvek iznenade kad čuju broj, pa broje ponovo. Pitaju se kako je skočio. Nekad ih je bilo tri, ako se izuzme garaža koja je postepeno pretvarana u stan. Mali doduše - petnaestak kvadrata , ali i mali pravi profit.

         Sledi  izbor Saveta zgrade. Kako i sa kime? Sami sa sobom ne mogu. Ali , bez rukovodećeg tela , takođe. Ništa ne mogu završiti u opštini ili bilo gde , gde treba nastupiti u ime pravnog lica  i sa pečatom. Češljaju Službeni glasnik u kome su preporuke za izbor starešina. Svega ima , njihovog slučaja nigde. Sve što pročitaju kod njih ne pali. Kažu pozovete stanare na sastanak.

        Nemoguće!

        Stanari su samo oni. Ostali vlasnici,  rasejani kud koji. Neki po Beogradu , drugi van njega. Kako do njih ili oni do vas ? Vi do njih sigurno nećete , a teško i oni do vas. Već ste probali. Kad može jedan , drugi se sprema na put, dok je treći već otputovao. Poslovni ljudi , vreme skupo. Da ga troše na tričarije,  neće. Verovatno ne bi ni vi da ste negde drugo , a to drugo vam omogućilo stan u centru grada. Dakle, zgrada sa 6 stanova i jednim stanarom koji živi tu. Ostali tu i tamo nalete kako bi proverili stanje nekretnine koje zvrnda prazno ili se povremeno izdaje.

        U svakom slučaju u vašoj zgradi nije dosadno. Nikada ne znate kojim jezikom će vam se neko obratiti u prolazu. Razmišljali ste, čak , da upišete Esperanto,  kako bi bili pravi reprezent zemlje nadirućeg turizma, ali pošto niste sigurni da je još uvek u upotrebi - nećete. Uostalom niste vi država da brinete o tome. Kad bi vas plaćali… možda … ovako… niste ludi.

        Elem, problem na vidiku , a i u stvarnosti……

        Prvi put pomislite, uz izvinjenje na izrazu da “ rupa bez dna”  kako se u narodu kaže za kuću  ima dosta prednosti. Prva prednost je to što vam ne treba ni Skupština ni Savet,  bez čega život u zgradama ne funkcioniše. Vi ste sve. Oslanjajući se ” u se i u svoje kljuse” rešavate sopstvene probleme bez mešanja drugih i tuđih problema. Pored toga, uživate u miru i tišini ,  bašti koju obrađujete sami ili to čini neko za vas, u cveću koje ste posadili ili je i to neko uradio za vas. O interfonu da ne govorimo….

         INTERFON - samo za vas i one oko vas , a ne zvrckanje bez prestanka,  bilo ko da se traži - a ne nalazi.

         Dakle

        Savet zgrade i dalje čeka na red kako bi se aktuelni, a i budući problemi  mogli rešavati za sve i u ime svih. Treba vam predsednik , zamenik i blagajnik. Nemate koga ni za jedno od njih , a ne sva tri, kako zahteva država koja je zamislila idealan recept za sve , samo za vaš i par sličnih slučajeva  -  ne. No država je država - reguliše formu , suštinu prepušta slučaju. Nažalost nemate ni vi nerava za sve što država ili zakon traži od vas.

      Zovete leteće komšije , predlažete i obrazlažete, dok vreme i strpljenje curi. Jednom smeta ovo , drugom ono, treći bi da razmisli, četvrti da se konsultuje sa advokatom. Da , da - dobro ste čuli. Bez advokata ništa. Postaje vam jasno zašto vi nemate više nekretnina. Nećete imati ni sebe ako ne presečete. Zato sečete. Molite jedinog, koji po svim pravilima treba da bude predsednik, da sam sebe kandiduje …..

       U stilu….. ja koji jedini živim i od rođenja boravim na datoj adresi , dok se vi smenjujete, predlažem sebe za predsednika Saveta zgrade , a za zamenika komšinicu koja u svakom momentu brzo reaguje i podržava sve akcije od interesa za dobrobit svih nas iako ne živi u Beogradu.

      U potpisu …ime i prezime predlagača , spisak vlasnika stanova  i zaokruživanje ….. za ili protiv. Čovek poskoči ko da ga je zmija ujela ili kao da se kandiduje za mesto predsednika države. Neće pa neće…..Molite , ubeđujete, obrazlažete. Na jedvite jade dobiste pristanak. Odahnete … mislite …..gotovo …

        Hoćeš vraga….U  “ Beogradskoj  hronici “ najavljuju  izmene o zadacima predsednika skupština stanara. Između ostalog navode da se više neće zvati predsednici ( ko vele dosta je jedan ) već upravnici  koji će pored postojećih obaveza imati zadatak da prate , kontrolišu i prijavljuju neobično ponašanje u zgradi, kao i prijavljivanje svih standavaca čiji stanovi služe za izdavanje, kako bi nam jadna država mogla da prodiše sa još malo poreza, dok se od istog….narod ne uguši…

       Vičete - ne. No , on ne čuje. Ponovo molite i obrazlažete. Pita vas šta je sad. …. Ništa,  kažete mu vi …..samo

                          ODUSTANI …. dok je vreme…..

  

 

 

 #
MRGUD
panicnadezda | 14 Novembar, 2016 14:32

  .......Ili nije đavo crn kao što se čini.....

Viđate čoveka godinama. Dolazi na  mesto gde vi sa prijateljima idete na kafu i čašu razgovora. Nekada gospodski , sad već starinski ambijent vam to omogućava. Velika dvorana , visoki plafoni, slike na zidovima i tihi zvuci prijatne  muzike. U kraju u kome živite jedini ispunjava uslove za takva okupljanja. Nema zvukova poput dum - dum i tras - tras , od kojih bežite.

        Osoblje znate i oni vas. Na ulici se pozdravljate  kao bliski znanci, što baš i niste , ali višegodišnji poznanici, da. Većinu ljudi koji tu dolaze prepoznajete. Nova lica se retko viđaju, ukoliko nisu stranci koji tu povremeno odsedaju ili slučajni prolaznici koji svrate na čaj ili kafu.

         Dotičnog  gospodina redovno viđate. Ništa o njemu ne znate. Ni kako se zove, kako preziva, o zanimanju da ne govorimo. Ako  ste dokoni možete da nagađate. Ponekad to činite sa društvom (uočili su ga i drugi) , ali se postidite, pa prekinete. Nije vam zapeo za oko jer je šarmantan, lep ili otmen. Naprotiv. Primer svega drugog. Snažan i zdrav ( čini vam se da bi malim prstom konju iščupao rep) dežmekaste građe , namrgođen,  ljut , nakostrešene kose i oštrog pogleda. Odbijajuće. Zauzme sto za četvoro i prezrivim pogledom šara po dvorani.  Kao da broji ovce. Dok sedi kao da vreba , kad ustane, kao da preti. Imate utisak da je tempirana bomba koja čeka moment da eksplodira. Na konobare se brecka kad god mu nešto nije po volji , a prisutne ošine pogledom za opomenu, da neko nešto ne prokomentariše.

        Uočili ste ga jer od 100 slučajeva , 99 puta sedi sam. Pravi se da nikog ne vidi , nikog ne pozdravlja i nikom ne otpozdravlja. Ukoliko je sa nekim u društvu sedi u ćošku , kao da mu tu nije mesto, ili računa da lakše zbriše kada mu dosadi. Par puta ste čuli da ga oslovljavaju ,  uvek drugačije, što bi ličilo na nadimke, koji bi kod njega,  jedva  izazvali kiseli osmeh.

         Vi ga nazvaste MRGUD. Ubio bi vas kad bi znao. Ali verujete da se to neće dogoditi.

         Onda se desi čudo. Dolazite sa prijateljicom ljupkog izgleda i rafiniranih manira. Nemate uobičajenu pratnju. Birate sto. Ugledate ga i idete što dalje od njega.  Međutim, čovek skače , koleginici pridržava kaput ( vi ste svoj već odložili ), bira mesto, kako reče.... gde nema promaje .... i gde se neometano može razgovarati. Zapanjeni ste. Naslućujete razlog , ali ne komentarišete.Plašite se da ne bude nametljiv. Ali ste se prevarili. Udobno vas smesti , pozva konobara da usluži dame i ode. Jedva  promucaste - hvala.

        Nije čekao da  odete.

        Otišao je pre vas.

           Mislite u sebi, nije đavo crn kako izgleda.... 

        Sledeći put čeka vas društvo. Žurite. Na vratima se sudarate sa Mrgudom i da bi ispravili stvar izrazite zahvalnost za neočekivan gest od prošlog puta. Lice mu se razvlači u osmeh, reklo bi se obradovano, kao da nije navikao da neko zna i da se izvini. Kažete mu da je bilo lepo videti ga u drugačijem  izdanju od onog na koje ste navikli.”Pobogu gospođo , niste valjda mislili da sam neki divljak” ? U brzini se zamalo izlanuste, ali sva sreća, blagovremeno  stadoste.

          Reče da je krstario svetom , upoznao mnogo ljudi, radio važne poslove i nažalost, imao nesreću da najčešće bude u kontaktima sa polusvetom , skotovima i ološem. Na vašu opasku da su to preoštre reči za one koje je život ošamario  pa su postali to što on misli da jesu , a možda bi ih samo jedan ljudski gest promenio – odgovori - možda, ali  nema želje ni živaca za ispravke.

Mogli ste mu reći ( što niste ) da je karakter vražja stvar od koga zavisi kako ćete u životu proći i kako ćete gledati na ljude i oni na vas. Hoće li biti  skotovi ili ljudi. Niste se usudili da nagovestite da je feler možda u onome ko nastupa kao on.... 

Kao da je osetio šta mu sve možete reći..... promrmlja pozdravite koleginicu.

                      Pozdravili ste je , ali još se čeka.......     

 

 #
TESTAMENT
panicnadezda | 10 Novembar, 2016 15:03

                                           

       Niste baš u cvetu mladosti  ali vam se još ne čini da vas put vuče za rukav. Mislite na put koji vas ostavlja  tamo gde vas odvede , a onima iza vas ostavi tragove sećanja na zanimljive trenutke provedene sa vama.

      Nemate nameru da lijete suze za sobom pre vremena , ali znate da na neke stvari morate misliti dok još imate vremena. Ne bi hteli da vas nešto iznenadi , što svakodnevno mnoge iznenađuje. Zato pišete testament na vreme. Ne znate zašto , ali imate potrebu da to uradite ma kako ko tumačio . Obezbeđujete mir pre konačnog i definitivnog mira, pored kojeg ništa drugo nećete ni imati.           

 Prosto se bojite da vam ne dosadi .

     No , što se puta tiče, ne prizivate ga , ali se i ne plašite. Potpuno ste ravnodušni u odnosu na njega. Što bi fatalisti rekli - biće šta će biti . Niste razočarani , niste mazohista , niste siti života , još uvek vas mnoge stvari zanimaju , ali vas je životno iskustvo naučilo da se neke stvari ne mogu predvideti. Vaša  baba je sa pravom  govorila "nije svako jutro zlojutro " ili " sačuvaj me bože  nenadanog " t.j. – neočekivanog. Doživela je i jedno i drugo. Nakon toga za nju je život bio višedecenijska tužbalica.

      Elem, napisali ste testament, isti strpali u dokumenta , saopštili najbližem u koga imate najviše poverenja - da će ispoštovati  vaše želje. Nema ih mnogo , a nisu ni teške. Lako sprovodljive. Vezane za tri stvari. Gde, kako i ko???..... Smejao se - naravno. Ni na kraj pameti mu nije bilo da ste to uradili. Po njemu za vas nema kraja, a i ne ličite na nekog ko skoro putuje. Ali vi njega dobro znate. Zapisano je  to negde, za vreme - kad dođe vreme. Čeprkaće po vašim dokumentima - sigurni ste.

       Mirni ste, kao da ste završili ne znam kakav posao. Kažete prijateljima. Zapanje se …..N A PI S A L A  testament - zašto!!! ? Onda im vi objasnite da pametni ljudi tako rade . Pišu testament za života , da im se potomci ne bi zakrvili posle života. Olakšavaju stvari  sebi i onima posle njih.

        Jedan od poznanika u ,neverici pita, koliko toga imate za podelu  kad  pišete testament , podrazumevajući da se radi o materijalnim stvarima ? Pogledate ga sažaljivo i odgovorite NIŠTA - izuzimajući SEBE, što bi u tom slučaju, takođe - bilo ništa. 

       Znači niste taj slučaj. Vaš testament nema veze sa parama i imovinom.Oko toga se niko neće otimati. Imovina pripada onome koga ste stvorili  , a pare ste šakački delili , kako onima koji zaslužuju i pamte , tako i onima koji zaboravljaju. I sada ih delite , ali simbolično.

    Nema više.......

    Važno je da nikome niste ostali dužni ni materijalno ni nematerijalno.

Da ne ostanete nedorečeni, morate pomenuti tetku ( koju ste jako voleli ) a koja je imala običaj da kaže ….. znaš mila…. da je izvodljivo " samosahranila bih se ".Toliko je mrzela sahrane i suze reda - radi.   Od istog materijala  napravljeni , istog pelcera rasađeni  - hteli bi isto, da je moguće. Pošto nije, imate pravo na tri želje . Naveli ste ih ....

   gde, kako i MALO  ko.

   Ostali - po potrebi ili želji - da pamte ili zaborave…..

 

 

     

 

     

     

         

 #
SELENDRA
panicnadezda | 09 Novembar, 2016 22:11

                                                    

          Mrzite taj izraz. Ne voli ga ni " selendra " koja se, onima koji je tako zovu, ruga - šaljući slike visokog drveća , livada u cvatu , širokih pašnjaka na kojima i životinje na ispaši  lepše mirišu od ulica velegrada. O vazduhu da ne govorimo. Bez inhalatora - inhalira. O srdačnosti, gostoprimstvu  i iskrenosti, takođe.

Uostalom, šta je selendra, ako ne kolevka iz koje su preci gospode u ovom ili bilo kom kolenu krenuli u osvajanje gospodstva?

          Neki to znaju , drugi zaboravljaju.

          Na odmoru ste. Delite dvorište sa porodicom iz Jagodine. Muž , žena i dvoje dece. Deluju ozbiljno i naizgled produhovljeno. Jagodina vas asocira na Palmu, bez koga Jagodina ne bi bila Jagodina . Po nečemu London , pomalo Segedin, malo Afrika. Palma nije sa njima , a da slučajno  jeste, za  njega  ne bi smeli upotrebiti izraz produhovljen,  da vam se ljudi ne smeju. Bar što se spoljašnjeg izgleda tiče. Ogroman , obrijan do glave, oštrog oka i brzog jezika. Pre bi se reklo bokser teške ili još teže kategorije, ako jedno ne isključuje drugo….. ili …još bolje… Bos …. svih…. Bosova….

         Godinama ne menja imidž. Ne haje za modu , ne prati trendove. Ne izigrava gospodina. On je sve drugo, ali gospodin - ne.

          Ali - to drugo - je više od gospodstva.

         Vrebate komšije da proverite naslove i čujete mišljenje  o Palmi koji je za vas svojevrsna enigma. Jedinstvena pojava sa originalanim idejama i potezima koje vuče. Atrakcija na delu. I delo za primer…

         No komšije znaju za red. Vrata im nepodmazana, škripe kad se otvaraju, pa to ne rade često da vas ne uznemiravaju. Kad zarđale šarke urliknu, uplaše sve. Kako one koji ih otvaraju , tako i ceo komšiluk , pride.

         Znate i vi za red. Ne trčite čim otvore vrata. Nije učitivo. Čekate da se aklimatizuju,  kako bi im se, kobajagi  slučajno,  priključili u zajedničkom prostoru i pitali ono što ste naumili. Kad procenite da ste im dali dovoljno vremena nenametljivo izađete van, baš u vreme kad se oni povlače unutra.Tri dana mimoilaženja. Onda ukapirate da sunce uzimaju na kašičicu u različito vreme . Pet minuta pre , deset minuta posle , potom malo više. Decu sa štopericom kontrolišu roditelji. Jednom majka , drugi put otac. Poodrasla deca ne protestuju. Začuđeni ste!!! No to nije vaš problem. Razumete ih. Možda su lekari - ili su im tako savetovali - isti. Rekli su i vama , ali vi nemate disciplinovan mozak , a ni bilo koga ko bi ga mogao disciplnovati.

           Tako od malena.

           Ukapirate da od finoće nema ništa. Napolju ste sa prvim  zracima sunca. Čekate. Imate sreće. U neko vreme, kad vam se od sunca i kiseonika zavrti u glavi , a volja da istrajete krene da slabi, čujete škripu. Komšije  izlaze po novu dozu sunca za taj dan. Pozdravljaju vas. Uzvraćate sa opaskom da tako lepo vaspitanu decu niste sreli, uz nezaobilazne komplimente  roditeljima čija je to zasluga. Da bi delovalo ubedljivije pomenete svog indijanca kakav je bio u njihovim godinama.

          Probili ste led. Smeju se. U opuštenoj atmosferi pitate da li je istina ono što pišu novine i priča čaršija. Pitaju , na šta mislite?

Bez oklevanja navedete sve šta ste pročitali , a pročitali ste bajke

 Palma…….

…….. Vodi studente u svetske metropole, šalje penzionere u banje i na letovanje, podstiče sklapanje brakova i porast priraštaja, iskorenjuje belu kugu u Jagodini , protivnik gej populacije i brakova istopolnih parova,  pravi vodopade i bazene, spa centar po uzoru na Segedin , muzej voštanih figura po uzoru na “ Madam Tiso “u Londonu. Dopremio žirafu da deca uživo vide koliko je visoka.

…….   Forsira starovremenske vrednosti u turbulentnim vremenima koje te vrednosti odbacuju i nazivaju primitivnim. Koješta još….. teško poverovati . U vreme kad svi otimaju neko nešto i daje. A to nešto nije malo. Više od onog što daje……jeste primer koji bi trebalo slediti , ali ……. nema ko ili neće niko ……

jedan je Palma

          Njegovi  sugrađani,  rekoše, da su bajke u bajkama , a navedeno u stvarnosti . Pomalo glorifikovano , ali lepo i stvarno. Rekoše da ga lično ne znaju, da se bave drugom vrstom posla pa nisu u kontaktu. Ni u gradu  ga ne viđaju , pošto on živi  na selu .Tu se tek zapanjite….na selu , ma jeli moguće…..!!!

       Odlučili ste . Skoknućete do Jagodine. Greh je ne videti je, pa  bila i bajka.

        Kažete to poznanicima , a jedan od njih….Hoćeš u Jagodinu!!!.... šta ćeš u tu selendru?

               Što bi vaš naslednik rekao – šta reći - ...

               Stvarno šta ?... ako ne, pokondirio se.....pa zaboravio na selendru iz koje je stigao, on ili njegovi - sasvim svejedno..... 

 

       

 

 #
SAN I JAVA
panicnadezda | 02 Novembar, 2016 18:08

 

Vaša mašta je bez prestanka na putu. Svakodnevno obilazi neke delove sveta. Jednog dana jedno, drugog dana drugo, trećeg dana, ako ste utvrdili  gradivo, nešto novo i tako redom. Imate pomoć na putu. Uključite internet, izaberete destinaciju i putujete.

         Sliku i tekst dopunjujete maštom i san postaje java.

         Toliko duboko se uživite u ambijent, da vam se čini da šetate ulicama kojima vama nepoznat svet šeta i uživo gledate građevine kojima se svet divi. Toliko toga ste videli, na taj način, da oni koji stvarno idu s kraja na kraj sveta  mogu samo da sanjaju. Ali o njihovim putovanjima se priča. U društvu imaju specijalni tretman  osoba koje su videle sveta. Vas niko ne pominje. Nije vam to ni važno. Znate izreku " Maksim u Beč, Maksim iz Beča " ili narodski rečeno"Vo u Pariz, vo iz Pariza", što bi značilo - ostao isti. Kako drugačije nazvati one koji zahvaljujući brzo stečenom kešu obigravaju modne metropole kako bi kupili brendirane krpice koje kod mladih izazivaju zazubice i očajničku želju za istim. Metreopole ovlaš osmotre. Onda vam padne na pamet devojka koja se, sticajem okolnosti, našla na mestu gde i vi. U momentu iskrenosti kaže: "Znate - kako me nervira, kad on (misli na partnera) razrađuje  plan šta sve mora videti, a kad bolje razmislim, zahvalna sam mu. Da sam slučajno došla sa drugaricom ja bih od svega upamtila samo Kapali čaršiju. Ne bih znala ni da sam boravila u gradu Aja Sofije, Plave džamije, o Arheološkom muzeju i Topkapi palati da ne govorim".

         To govori da ste i vi u bolja vremena videli deliće sveta, ali u stvarnosti,  kad se sve sabere - potanko. Niste vi krivi. U stvarnosti vam, stvarnost - ne da. Jedanput - pare, drugi put - pare, treći put - dovraga - opet pare? I tako ukrug. Iz dana u dan, putuju dani, a vi u mestu tapkate. Dosta vam je virtuelnih putovanja…….Ljuti ste…

 Hoćete akciju.

  Konačno pravu.....usto daleku....Nije bitno, što ni vašu zemlju niste videli kako valja, ali ona je uvek tu. Može da čeka. Ionako nju ne zovu "svetom". U njoj ste vi i drugi kao vi. Svet nije tu. On je negde drugo…. Da nije tako, ne bi stalno pravili poređenja kako je u svetu, a kako kod nas. Zaključujete - mi smo mimo sveta. Da nije tako ne bi svi vrištali na nas. Mora da postoji razlog.

        Definitivno  ne štima. Ko bi znao šta je to? Svašta se može pretpostaviti. Recimo: nismo na istoj  zemlji,  možda ni planeti, možda smo tamo gde bi taj SVET hteo da bude, pa hoće da nas satre, kako bi zauzeo naše mesto. Zato planirate da obiđete svet.Odgovori su tamo. Ako izostanu, a vi se vratite, pričaćete da ste videli  sveta.  Nije to mala stvar. Gledaće vas sa više poštovanja i respekta. Možda vas neko angažuje kao savetnika. Sećate se onog što je završio BK univerzitet (krili, dok nije procurelo) onda par dana proveo na Kembridžu i dobio visoku titulu. Samo zato što je omirisao svet. Doduše malo, ali ipak…….i malo, za svet je puno. Za nas previše……Zato vam vaša zemlja nije prioritet niti preporuka za važne stvari.

        Nikada za nekoga ko je obišao svoju zemlju nećete čuti da je video sveta. Nema težinu. Ali zato kada se kaže video Pariz,  Rim, London, ili Vašington - još radio tamo, pa bilo to samo minut - u u u u u - golemo.

                                        Ustvari sve.

Dakle, idete. Odlučili ste da krenete od zemlje u kojoj ste več bili, tek da razbijete tremu. Sudbina ne da. Javljaju - trese se. Kukavica ste kad su zemljotresi u pitanju. Užas…….

       Otpade……

       Rizikujete let preko velike bare.Tamo je kažu - pravi svet. Hoćeš vraga.Stižu izveštaji o poplavama, vetrovima, požarima,  tornadima, tajfunima, cunamijima-koji podižu nivo mora i prete potopom. Tek to vas šokira. Odustajete od svega.  Uostalom, šta vas briga što nas mrze i kako je kod njih, što nije kod nas. Niste vi nikakav faktor da morate znati. Neka brinu oni koji su odabrali brigu. Birate da ostanete u zemlji  gde "SVET" o kome pričaju ne stanuje ili pravi svet samo tu stanuje.

        Saopštite ukućanima planove koje ne možete da realizujete. Zabezeknuti su. Pitaju: od čega, bre ? Opet pare - licitiraju - loto, nasleđe, pljačka i koješta još što ni papir ne trpi. Zapanjenost im pomutila mozak pa ne biraju reči. Ne birate ni vi. Inatite se. Kažete da ćete kad tad otići tamo makar njih morali prodati.

Distancirate se. Uključujete internet. Birate zelene oaze  da se odmorite ….

Danas ste tamo,

Sutra ko zna gde…..………makar u snu......

 #
1 2 3 4 5 6 7 8 9  Sledeći»