Categories
My Links
Generalna
TESTAMENT
panicnadezda | 10 Novembar, 2016 15:03

                                           

       Niste baš u cvetu mladosti , ali vam se još ne čini da vas put vuče za rukav. Mislite na put koji vas ostavlja  tamo gde vas odvede , a onima iza vas ostavi tragove sećanja na zanimljive trenutke provedene sa vama.

      Nemate nameru da lijete suze za sobom pre vremena , ali znate da na neke stvari morate misliti dok još imate vremena. Ne bi hteli da vas nešto iznenadi , što svakodnevno mnoge iznenađuje. Zato pišete testament na vreme. Ne znate zašto , ali imate potrebu da to uradite ma kako ko tumačio . Obezbeđujete mir pre konačnog  mira, pored kojeg ništa drugo nećete ni imati.           

  Prosto se bojite da vam ne dosadi .

       No , što se puta tiče, ne prizivate ga , ali se i ne plašite. Potpuno ste ravnodušni u odnosu na njega. Što bi fatalisti rekli - biće šta će biti . Niste razočarani , niste mazohista , niste siti života , još uvek vas mnoge stvari zanimaju , ali vas je životno iskustvo naučilo da se neke stvari ne mogu predvideti. Vaša  baba je sa pravom  govorila "nije svako jutro zlojutro " ili " sačuvaj me bože  nenadanog "(  neočekivanog). Doživela je i jedno i drugo. Nakon toga za nju je život bio višedecenijska tužbalica.

      Elem, napisali ste testament, isti strpali u dokumenta , saopštili najbližem u koga imate najviše poverenja - da će ispoštovati  vaše želje. Nema ih mnogo , a nisu ni teške. Lako sprovodljive. Vezane za tri stvari. Gde, kako i ko???..... Smejao se - naravno. Ni na kraj pameti mu nije bilo da ste to uradili. Po njemu za vas nema kraja, a i ne ličite na nekog ko skoro putuje. Ali vi njega dobro znate. Zapisano je  to negde, za vreme - kad dođe vreme. Čeprkaće po vašim dokumentima - sigurni ste.

       Mirni ste, kao da ste završili ne znam kakav posao. Kažete prijateljima. Zapanje se …..N A PI S A L A  testament - zašto!!! ? Onda im vi objasnite da pametni ljudi tako rade . Pišu testament za života , da im se potomci ne bi zakrvili posle života. Olakšavaju stvari  sebi i onima posle njih.

        Jedan od poznanika u ,neverici pita, koliko toga imate za podelu  kad  pišete testament , podrazumevajući da se radi o materijalnim stvarima ? Pogledate ga sažaljivo i odgovorite NIŠTA - izuzimajući SEBE, što bi u tom slučaju, takođe - bilo ništa. 

       Znači niste taj slučaj. Vaš testament nema veze sa parama i imovinom. Oko toga se niko neće otimati. Imovina pripada onome koga ste stvorili  , a pare ste šakački delili , kako onima koji zaslužuju i pamte , tako i onima koji zaboravljaju. I sada ih delite , ali simbolično.

      Nema više.......

      Važno je da nikome niste ostali dužni ni materijalno ni nematerijalno.

      Da ne ostanete nedorečeni, morate pomenuti tetku ( koju ste jako voleli ) a koja je imala običaj da kaže ….. znaš mila…. da je izvodljivo " samosahranila bih se ".Toliko je mrzela sahrane i suze reda - radi.   Od istog materijala  napravljeni , istog pelcera rasađeni  - hteli bi isto, da je moguće. Pošto nije, imate pravo na tri želje . Naveli ste ih ....

   Gde, kako i MALO  ko.

   Ostali - po zasluzi - da pamte ili zaborave…..

 

 

     

 

     

     

         

 #
SELENDRA
panicnadezda | 09 Novembar, 2016 22:11

                                                    

          Mrzite taj izraz. Ne voli ga ni " selendra " koja se, onima koji je tako zovu, ruga - šaljući slike visokog drveća , livada u cvatu , širokih pašnjaka na kojima i životinje na ispaši  lepše mirišu od ulica velegrada. O vazduhu da ne govorimo. Bez inhalatora - inhalira. O srdačnosti, gostoprimstvu  i iskrenosti, takođe.

Uostalom, šta je selendra, ako ne kolevka iz koje su preci gospode u ovom ili bilo kom kolenu krenuli u osvajanje gospodstva?

          Neki to znaju , drugi zaboravljaju.

          Na odmoru ste. Delite dvorište sa porodicom iz Jagodine. Muž , žena i dvoje dece. Deluju ozbiljno i naizgled produhovljeno. Jagodina vas asocira na Palmu, bez koga Jagodina ne bi bila Jagodina . Po nečemu London , pomalo Segedin, malo Afrika. Palma nije sa njima , a da slučajno  jeste, za  njega  ne bi smeli upotrebiti izraz produhovljen,  da vam se ljudi ne smeju. Bar što se spoljašnjeg izgleda tiče. Ogroman , obrijan do glave, oštrog oka i brzog jezika. Pre bi se reklo bokser teške ili još teže kategorije, ako jedno ne isključuje drugo….. ili …još bolje… Bos …. svih…. Bosova….

         Godinama ne menja imidž. Ne haje za modu , ne prati trendove. Ne izigrava gospodina. On je sve drugo, ali gospodin - ne.

          Ali - to drugo - je više od gospodstva.

         Vrebate komšije da proverite naslove i čujete mišljenje  o Palmi koji je za vas svojevrsna enigma. Jedinstvena pojava sa originalanim idejama i potezima koje vuče. Atrakcija na delu. I delo za primer…

         No komšije znaju za red. Vrata im nepodmazana, škripe kad se otvaraju, pa to ne rade često da vas ne uznemiravaju. Kad zarđale šarke urliknu, uplaše sve. Kako one koji ih otvaraju , tako i ceo komšiluk , pride.

         Znate i vi za red. Ne trčite čim otvore vrata. Nije učitivo. Čekate da se aklimatizuju,  kako bi im se, kobajagi  slučajno,  priključili u zajedničkom prostoru i pitali ono što ste naumili. Kad procenite da ste im dali dovoljno vremena nenametljivo izađete van, baš u vreme kad se oni povlače unutra.Tri dana mimoilaženja. Onda ukapirate da sunce uzimaju na kašičicu u različito vreme . Pet minuta pre , deset minuta posle , potom malo više. Decu sa štopericom kontrolišu roditelji. Jednom majka , drugi put otac. Poodrasla deca ne protestuju. Začuđeni ste!!! No to nije vaš problem. Razumete ih. Možda su lekari - ili su im tako savetovali - isti. Rekli su i vama , ali vi nemate disciplinovan mozak , a ni bilo koga ko bi ga mogao disciplnovati.

           Tako od malena.

           Ukapirate da od finoće nema ništa. Napolju ste sa prvim  zracima sunca. Čekate. Imate sreće. U neko vreme, kad vam se od sunca i kiseonika zavrti u glavi , a volja da istrajete krene da slabi, čujete škripu. Komšije  izlaze po novu dozu sunca za taj dan. Pozdravljaju vas. Uzvraćate sa opaskom da tako lepo vaspitanu decu niste sreli, uz nezaobilazne komplimente  roditeljima čija je to zasluga. Da bi delovalo ubedljivije pomenete svog indijanca kakav je bio u njihovim godinama.

          Probili ste led. Smeju se. U opuštenoj atmosferi pitate da li je istina ono što pišu novine i priča čaršija. Pitaju , na šta mislite?

Bez oklevanja navedete sve šta ste pročitali , a pročitali ste bajke

 Palma…….

…….. Vodi studente u svetske metropole, šalje penzionere u banje i na letovanje, podstiče sklapanje brakova i porast priraštaja, iskorenjuje belu kugu u Jagodini , protivnik gej populacije i brakova istopolnih parova,  pravi vodopade i bazene, spa centar po uzoru na Segedin , muzej voštanih figura po uzoru na “ Madam Tiso “u Londonu. Dopremio žirafu da deca uživo vide koliko je visoka.

…….   Forsira starovremenske vrednosti u turbulentnim vremenima koje te vrednosti odbacuju i nazivaju primitivnim. Koješta još….. teško poverovati . U vreme kad svi otimaju neko nešto i daje. A to nešto nije malo. Više od onog što daje……jeste primer koji bi trebalo slediti , ali ……. nema ko ili neće niko ……

jedan je Palma

          Njegovi  sugrađani,  rekoše, da su bajke u bajkama , a navedeno u stvarnosti . Pomalo glorifikovano , ali lepo i stvarno. Rekoše da ga lično ne znaju, da se bave drugom vrstom posla pa nisu u kontaktu. Ni u gradu  ga ne viđaju , pošto on živi  na selu .Tu se tek zapanjite….na selu , ma jeli moguće…..!!!

       Odlučili ste . Skoknućete do Jagodine. Greh je ne videti je, pa  bila i bajka.

        Kažete to poznanicima , a jedan od njih….Hoćeš u Jagodinu!!!.... šta ćeš u tu selendru?

               Što bi vaš naslednik rekao – šta reći - ...

               Stvarno šta ?... ako ne, pokondirio se.....pa zaboravio na selendru iz koje je stigao, on ili njegovi - sasvim svejedno..... 

 

       

 

 #
SAN I JAVA
panicnadezda | 02 Novembar, 2016 18:08

 

Vaša mašta je bez prestanka na putu. Svakodnevno obilazi neke delove sveta. Jednog dana jedno, drugog dana drugo, trećeg dana, ako ste utvrdili  gradivo, nešto novo i tako redom. Imate pomoć na putu. Uključite internet, izaberete destinaciju i putujete.

         Sliku i tekst dopunjujete maštom i san postaje java.

         Toliko duboko se uživite u ambijent, da vam se čini da šetate ulicama kojima vama nepoznat svet šeta i uživo gledate građevine kojima se svet divi. Toliko toga ste videli, na taj način, da oni koji stvarno idu s kraja na kraj sveta  mogu samo da sanjaju. Ali o njihovim putovanjima se priča. U društvu imaju specijalni tretman  osoba koje su videle sveta. Vas niko ne pominje. Nije vam to ni važno. Znate izreku " Maksim u Beč, Maksim iz Beča " ili narodski rečeno"Vo u Pariz, vo iz Pariza", što bi značilo - ostao isti. Kako drugačije nazvati one koji zahvaljujući brzo stečenom kešu obigravaju modne metropole kako bi kupili brendirane krpice koje kod mladih izazivaju zazubice i očajničku želju za istim. Metreopole ovlaš osmotre. Onda vam padne na pamet devojka koja se, sticajem okolnosti, našla na mestu gde i vi. U momentu iskrenosti kaže: "Znate - kako me nervira, kad on (misli na partnera) razrađuje  plan šta sve mora videti, a kad bolje razmislim, zahvalna sam mu. Da sam slučajno došla sa drugaricom ja bih od svega upamtila samo Kapali čaršiju. Ne bih znala ni da sam boravila u gradu Aja Sofije, Plave džamije, o Arheološkom muzeju i Topkapi palati da ne govorim".

         To govori da ste i vi u bolja vremena videli deliće sveta, ali u stvarnosti,  kad se sve sabere - potanko. Niste vi krivi. U stvarnosti vam, stvarnost - ne da. Jedanput - pare, drugi put - pare, treći put - dovraga - opet pare? I tako ukrug. Iz dana u dan, putuju dani, a vi u mestu tapkate. Dosta vam je virtuelnih putovanja…….Ljuti ste…

 Hoćete akciju.

  Konačno pravu.....usto daleku....Nije bitno, što ni vašu zemlju niste videli kako valja, ali ona je uvek tu. Može da čeka. Ionako nju ne zovu "svetom". U njoj ste vi i drugi kao vi. Svet nije tu. On je negde drugo…. Da nije tako, ne bi stalno pravili poređenja kako je u svetu, a kako kod nas. Zaključujete - mi smo mimo sveta. Da nije tako ne bi svi vrištali na nas. Mora da postoji razlog.

        Definitivno  ne štima. Ko bi znao šta je to? Svašta se može pretpostaviti. Recimo: nismo na istoj  zemlji,  možda ni planeti, možda smo tamo gde bi taj SVET hteo da bude, pa hoće da nas satre, kako bi zauzeo naše mesto. Zato planirate da obiđete svet.Odgovori su tamo. Ako izostanu, a vi se vratite, pričaćete da ste videli  sveta.  Nije to mala stvar. Gledaće vas sa više poštovanja i respekta. Možda vas neko angažuje kao savetnika. Sećate se onog što je završio BK univerzitet (krili, dok nije procurelo) onda par dana proveo na Kembridžu i dobio visoku titulu. Samo zato što je omirisao svet. Doduše malo, ali ipak…….i malo, za svet je puno. Za nas previše……Zato vam vaša zemlja nije prioritet niti preporuka za važne stvari.

        Nikada za nekoga ko je obišao svoju zemlju nećete čuti da je video sveta. Nema težinu. Ali zato kada se kaže video Pariz,  Rim, London, ili Vašington - još radio tamo, pa bilo to samo minut - u u u u u - golemo.

                                        Ustvari sve.

Dakle, idete. Odlučili ste da krenete od zemlje u kojoj ste več bili, tek da razbijete tremu. Sudbina ne da. Javljaju - trese se. Kukavica ste kad su zemljotresi u pitanju. Užas…….

       Otpade……

       Rizikujete let preko velike bare.Tamo je kažu - pravi svet. Hoćeš vraga.Stižu izveštaji o poplavama, vetrovima, požarima,  tornadima, tajfunima, cunamijima-koji podižu nivo mora i prete potopom. Tek to vas šokira. Odustajete od svega.  Uostalom, šta vas briga što nas mrze i kako je kod njih, što nije kod nas. Niste vi nikakav faktor da morate znati. Neka brinu oni koji su odabrali brigu. Birate da ostanete u zemlji  gde "SVET" o kome pričaju ne stanuje ili pravi svet samo tu stanuje.

        Saopštite ukućanima planove koje ne možete da realizujete. Zabezeknuti su. Pitaju: od čega, bre ? Opet pare - licitiraju - loto, nasleđe, pljačka i koješta još što ni papir ne trpi. Zapanjenost im pomutila mozak pa ne biraju reči. Ne birate ni vi. Inatite se. Kažete da ćete kad tad otići tamo makar njih morali prodati.

Distancirate se. Uključujete internet. Birate zelene oaze  da se odmorite ….

Danas ste tamo,

Sutra ko zna gde…..………makar u snu......

 #
ZABORAVILI SMEH
panicnadezda | 09 Oktobar, 2016 16:24

       Saopštite svima koje znate , javno obznanite zbog onih koje ne znate. Ništa. Ignorišu vas . Da nije tako neko bi već pitao, skova li plan. Misle šalite se, šta li? Kao da je normalno da se šalite sa stolicom prvog,  među svima. Brinu vas ljudi. Ništa ih ne čudi, malo šta zanima , abnormalno im je normalno , mire se sa svim. Da nije tako, neko bi  zdrave pameti ( ako je ima) pitao kako se neko kao vi sme gurati u društvo koje nije vaše . Ne kaže uzalud komšija Žika ….” Ko danas  u Srbiji misli da je normalan, taj stvarno nije normalan”. Zna čovek, stalno je u pokretu , sreće mnoge ljude. Misli da su svi odlepili. Dobrim delom se slažete sa njim. Mnogi da, ali ne i vi.

        Zato se ne šalite. Mislite sasvim ozbiljno. Nije u pitanju kijavica ili mačji kašalj, pa da tako nešto radite. U pitanju je ono što bi svi hteli. Hoćete i vi- ništa grđi od drugih – naprotiv ?

       Čitate u novinama … Ljajić izlazi na crtu , Jeremić nije siguran. Da li je moguće? Ljajić i Jeremić pored svih drugih. Biće gužve. O Ljajiću ne znate mnogo, van toga da se preziva  Ljajić i da je objavio veliku čitulju  Izetbegoviću kao svom predsedniku. Što govori da druge ne priznaje .Nizak udarac, jel te? Ne liči na vas , ali prilagođavate se pravilima  kola u kom bi hteli da igrate, a u tom kolu se ne igra čisto.

       Primer Klintonove i Trampa  .

       O Jeremiću znate još manje.Poznato vam je da je mešanac… majka od Pozderaca, otac Jeremić. Pojavio se niotkuda, postao ministar inostranih poslova , a onda krenuo ka nebu. Analizirajući njegov lik imate utisak da je njemu i nebo preblizu. Čuli ste - jak lobi ga gura. Uzalud. Nije postao Generalni sekretar UN - a.

       Vas nema ko da gura. Vi i narod. Zato ste razradili korake koji vas približavaju njemu. Ne računate na teve i druge medije. Okrećete se elektronici i idete korak po korak.

       Facebook  i mail imate odavno.

       Bez prestanka su u opticaju. Raste broj “ prijatelja “. Uvek ste samo primali zahteve, nikada slali. Sada mnogima šaljete i svima se sa radošću odazivate. Pitki ste i fini. Interesujete se za svakog, delite komplimente , hvalite i  što nije za pohvalilu  ali…. učite lekciju od prefriganijih od vas.Prepiska na mejlu svakodnevno pršti. Nekada i noću na uštrb sna, ali za lenje i lezileboviće nema mesta u kampanji. Najvredniji idu, a vi spadate u te.

         Onda vam mlađarija kaže za instagram i selfi …..

         Brzo kapirate. Intuitivno osećate da u tome ima nešto. Ništa ne prepuštate slučaju. Instalirate instagram - uvežbavate selfi. Ustvari, mučite se sa selfijem. Nikako da se namestite, a da falinke ne štrče. Za dva dana ste napravili dvesta selfija. Zadovoljni- sa pet . Treba vam bar tri puta toliko iz raznih uglova i sa raznim osobama . Mlađim i starijim. Bitna je poruka  koju šaljete…. da vas sve generacije podržavaju. Lica oko vas moraju biti vedra i nasmejana kako bi pozitivne vibracije koje vi kod njih izazivate došle do izražaja.  Sa decom lako, sa mladima isto – svi nasmejani, ali sa sredovečnima i starijima, teško. Umesto osmeha, grimasa.            

               Zaboravili na smeh.......I kad se trude to su  smešne grimase. Ne zamerate im , znate za muke koje ih muče....

        Prošlo je i to nekako. Fotke su super. Vise na instagramu. Pratite preglede. Ima ih mnogo, valjda zato što vrište od entuzijazma i pozitivne energije.Trljate ruke. Biće još bolje.Tek ste na prvom nivou , a već mnogo znate……..

 

 

 #
PORUKE
panicnadezda | 06 Oktobar, 2016 18:05

 

Nema više  priče. U vremenu koje leti, sve manje vremena. O ćaskanju da ne govorimo. Žuri se u svemu. Najviše priče na teveu. Pričaju oni koji "znaju i imaju šta da kažu". Prvi su političari, valjda zato što su prvi i što "najviše znaju" . Pišu im duge govore, što začudo njima ne smeta. Vole ljudi da uče napamet, pa to ti je. Onda voditelji po zanimanju i zadatku. Potom sijaset  analitičara i analitičarki - svega i svačega, da vas prosvetle i opamete. Koga briga što ih ne gledate, još manje slušate? Važno je da vam nude znanje  "oni bez kojih ništa ne bi znali". Ako ih ignorišete, vaš problem. Poljubi pa ostavi....... 

 Slede glumice, glumci, pevači i pevačice. Moraju ljudi da se promovišu. Fotka ova, fotka ona, album pre objavljivanja i nakon istog. „Detaljan referat o budućim planovima od nacionalnog značaja“. Gde će gostovati i ko će im biti gosti. Fanovi moraju na vreme biti obavešeni kako bi imali vremena da se spreme da trknu do tamo. Nije to mala stvar. Misle oni na one koji ih prate, vole i troše novac na ulaznice. Svaka čast. Nije to koristoljublje, ma šta ko mislio. Sve što rade, rade iz čiste ljubavi prema onima koji im ljubav daju. Ima tu nešto dobro i za opšte dobro. Kada okupirate fanove, bar zakratko manje problema.

  Pa da, tu su sponzoruše i starlete - što brzo lete. Nije im lako siroticama. Njih vam nekako bude najžalije. Nigde su i svugde su. Ničije, a svačije. Njima se rugaju, sa njima poštapaju. Tek one klaberke ( šta li je to, da mi je znati )? No, među njima ima pokoja i pametna. “ Od njih mladež ima šta da nauči“. Kako raditi na sebi - šta operisati, šta umanjiti, šta povećati, šta zategnuti i pritegnuti, kako stati  i pored svega opstati. I za to je potreban mozak, zar ne?

Običan svet - zanemeo. Koga briga, kad sam o sebi ne brine ? Ružan dekor za one sa mozgom. On je tu da sluša, prati i pamti šta pametniji kažu. No, svet ko svet, nikoga ne sluša. Kako ne bi kad se sve manje druži i sve ređe sa sebi sličnima razmenjuje mišljenje. Za druženje nema vremena, možda ni volje, o money-u da ne govorimo. U beznađu se pokondirio. Stari ko mladi, bez prestanka šalju poruke. Naučili svi, zamislite. Ume i ona, ali neće, pa je ubijte. Hajd nekom mladom da odgovori , al vršnjacima ne. Voli da čuje glas, ako ne uživo, barem preko žice. Naučila da čita iz glasa. Usavršila, čak. Primera radi, kad se čuje sa kumom nepogrešivo oseća svaku vibraciju. Bez pitanja zna da li joj je prosvirao pritisak ili klecnulo koleno na salsi ili nekoj drugoj aktivnosti, bez koje  ne može. Takođe, zvuk glasa joj govori da li je podmladak, korak bliže željenoj diplomi koju čekaju ko ozebao sunce. Ako Bog da još malo, pa će slaviti. Sa čim ne zna, ali možda će podmladak imati neku ideju.

Većina zna za njen otpor prema porukama. Nimalo nije demode, al ako se po tome sudi, neka tako bude. Njeni ukućani uglavnom poštuju. Besplatnih minuta ihahaha. Želi da je okrenu ili ona njih. Ali sin neće. Tako nedavno. Stiže poruka.

Citira : Ostajem do kasno vcrs na poslu, pa me nemojte cimati.....vidimo se vrvt .... vcrs......

Gleda i ne veruje. ON njoj takvu poruku. Drsko zove. Začudo, javlja se. Pita ga kakvi su to hijeroglifi koje ona ne razume ( zna , ali neće da on zna ). Odgovara joj da se ne pravi luda. Da su to skraćenice, ali da će joj objasniti kad dođe kući, pošto ipak dolazi na vreme.

  Dolaziš na vreme ...ma nemoj......!!!

Hvata telefon i kuca..... Ne očekujemo te do Vcrs.....Odosmo u provod. Nemoj nas cimati.....Podgrej ako imaš šta.....Vrvt.....se vidimo Vcrs.......

Odgovor ... hahahaha

Hajte molim vas.

Poruke..............

 

 

 

 #
KUJE PLAN
panicnadezda | 18 Septembar, 2016 18:29

         

Probala je ranije , ali niša. Oduvaše je brzo i nazvaše neozbiljnom,  čim je postavila pitanje, koliko potpisa mora imati za pristojnu sumu novca koju bi kasnije troškarila u " kampanji"?... Mora da u tonu nešto nije bilo kako valja čim umesto odgovora  ču ….. tu – tu, kao kad su smetnje na vezama. Misleći da je to u pitanju, zove ponovo. Poznati  glas, zbrza nešto u stilu - gospođo - završili smo. Ne veruje. Kako završili - kad nisu ni počeli?  Mora da raščisti , pa ponovo zove . Niko ne diže slušalicu. Sporo kapira - oduvaše je. Udariše na sujetu , zato pamti kao da je bilo juče.

Ali danas je danas…….nije više juče

Trka je počela , a cilj daleko. Da bi stigli do njega treba vam sedam meseci. Ali šta je to u odnosu na ono što vas čeka ? Vredno žrtve . Kandidata mnogo. Svakim danom, još neko. Većinom poznata , okaljana lica. Grešna. Neki zbog onog što su pričali , drugi zbog onog što su radili, treći zbog onog što su pričali i radili. Ali oni znaju, da u tom poslu,  nema mana . Zato jure.  Cilj - Tomin  tron? Poslastica .Privremeno  zauzet , onda -  ko prvi stigne. Nije ih briga što ih je narod sit, kao što narod nije briga što su oni siti njegove kuknjave, pa bez prestanka viče i dalje. Ali uzalud, niko ih ne čuje . Nebo nemo , oni gluvi. Čuju ih  oni kao ona, ako tu ima neke utehe. Zato…..

Kuje plan……korak po korak…

Kreće sa analizom…..

Aktuelni vlasnik trona izjavi da mu nema ravna. Samo je pitanje njegove želje. Hoće  ili neće. Nije za potcenjivanje, iako mnogi nastoje da ga potcene. Zar nije za respekt kad sa groblja završiš na vrhu. Drugo, retko se izuva,  još ređe obilazi džamije. Oprezan je. Ni nalik onom bogatom jadničku iz sveta, koji pred kamerama pokaza pocepane čarape, pa umesto njega svu pažnju svetskih medija uzeše rupe na čarapama.  Što bi klinci rekli, neviđeni blam. Aktuelnom se to ne može desiti. A ima ko i da brine. Prva dama je žena patrijarhalnog kova. Naslednici složni. Peče rakiju što narod voli. I da ode u penziju on bi je pekao. Ali nije ista cena Tomine i  predsednika Tome - rakije. Zato nije lud da ide u penziju.Slađe je ovako. Malo rezidencija, tu i tamo rakija, i svet na dlanu u ime države.

 

Glavni. Zna se ko je taj. Onaj koji iz dana u dan, počinje i završava svaki dan. Nezainteresovan za glavnu , u suštini sporednu funkciju. Ostaje na poziciji  da žari , pali i danonoćno radi. Ne izjašnjava se koga će podržati. Misli se nešto…. No, o tom potom.

Enigma……..

 Ili čovek čudo!

 Nekada glavni , još uvek sve, samo ne, marginalni  gospodin Šešelj. Mora reći jedinstven i fascinantan lik u svojoj originalnosti. Ima čime da se podiči. Između ostalog  pobedio Haški tribunal. U borbi sa tribunalom uveseljavao neveseli narod Srbije i istom dizao moral. Pamte to mnogi , a ON će sve učiniti da nikad ne zaborave. Hoće Tomin tron. Ne misli ona da mu je tron toliko bitan, koliko da kazni nevernog Tomu. A posle Tome…. doći će na red i onaj koga naizgled  trenutno štedi.

Zašto enigma ? Ne može da dokuči ,ali joj se čini da bi u normalnim okolnostima dobio bar ukor za brz jezik da tamo neko , nama daleko, nema neke planove sa njim.

Pominju Dačića, Jankovića, Ljajića  i koga sve ne……

Mnogo ih je bre . A tron je samo jedan. Neko reče : treba nestranačka ličnost. Oduševi je. Dačić sa SPS-om i koferčetom ruci , Janković sa strancima i ko zna još kim, Ljajić …hajte molim vas.  Šansa na vidiku………..zato,

Kuje plan……

 

 

 

 

 

 #
FIRMIRANA MAJICA
panicnadezda | 08 Septembar, 2016 17:46

 

Ko bi rekao da obična bela majica može da izazove toliko frke i nesporazuma kao u ovom slučaju. Kaže obična, jer joj sve bele liče jedna na drugu, ko jaje jajetu, bilo da je triko, atletska ili sa V izrezom. Izuzima one koje imaju zanimljive aplikacije  pa se mogu razlikovati. Ukoliko nema šara, proverava samo da li je čist pamuk koji se pere na 90 stepeni .

Kao što reče sve su joj iste. Nema oko za nijanse. Ali , onaj koji se debelo ispružio, itekako ima. Zanoveta. Traži baš tu, kao da samo nju ima. Tako nedavno.

Banulo leto. Deluje smešno , ali tako je. Kad mu je bilo vreme, malo ga bilo. Pre bi se reklo, tri dana leta, tri dana zime , zavisi  gde ste - na brdu ili u dolini. Na izmaku uhvatilo zamah. Prži u kontinuitetu. Spojilo celih nedelju dana. Prosto neverovatno!

 Tera iz kuće.

 Ide i on. Mami ga sunce.

Traži majicu , ali ne nalazi. Pita nju gde je? … Odgovara da pojma nema ( među nama rečeno , kako bi imala, kad ih je stojedna). Uvek puna mašina belih majica. Muka joj od njih. On ljut. Na ivici besa kaže da ne može da ne zna , posebno tu sa V izrezom . Nije to obična majica - ne samo što dosta košta, već što je za telo izuzetno prijatna. Uz to  firmirana. Ima oznaku iza vrata. Pazite , iza vrata – kome bi to palo na pamet. Hajte molim vas.

Onda reče, što nije smeo reći, da ona mora znati gde je, pošto je njen zadatak da razvrstava, pere i slaže veš. Puče joj film, što dovede do toga da mu kaže ono što bi verovatno jednom rekla , ali ne baš tog dana. Da njen zadatak nije ništa od toga , već dobra volja i žrtva koju će odmah prekinuti, jer će ubuduće svak svoje sređivati. Shvati šta je uradio. Ujede se za jezik. Učini ono što retko kad čini - izvini se. Zapanji je. Njegovo izvini ima posebnu težinu, možda zato što se retko čuje, a trebalo bi češće.Mnogo češće!!! Izgovoreno iz srca, brzo odobrovolji i ublaži svaku brzopletost.

 Zbog tog izvini i nade da će ga češće čuti , pridruži mu se u traženju majice. Sve preturiše.Vade stvar po stvar iz očevog i njegovog ormana . Samo njen ne diraju, pošto su njene majice   u odnosu na njihove duplo manje. Videlo bi se i bez preturanja. Napraviše ršum , ali od majice ni traga.    

Reče mu da je verovatno zaboravio tamo gde je bio, ili mu je neko, ko ume da namiriše firmirano, marnuo.

 Ne ... odlično se seća da je vratio…odgovara. A nije on kao ona, što plati na pijaci, a ostavi na tezgi ( čuo od oca). Mora biti, reče  da je ipak ona nešto sa njom uradila.

 Na primer: …….

 Pretpostavlja da  je prala sa šarenim vešom kao što je to uradila.... ( izvuče nešto iz malog mozga, što se desilo ko zna kad) pa je ofarbala i pretvorila u krpu za parket.

No coment...

Elem , obuče nešto i ode na bazen.

 Majicu sa V izrezom više nisu pominjali. Prolazi vreme.On je na putu. Jedne noći iznenada zahladi. Fale joj kratki rukavi.Tumara po mraku i nasumično izvlači majicu .Opipava. Dobro je, kaže u sebi – izvukla je pravu. Ima rukave.Oblači i nazad u krevet. Ne može da veruje. Majica ko svila, miluje kožu. Pita se kako nije znala da ima takvu. Ujutru ugleda fleku iza vrata. Deluje kao isprani kružić. Zar je moguće ? Od čega ? Ljuti se na sebe. Da bi bolje videla uzima naočare i na svoje čuđenje pročita naziv poznate marke. Pa da - sinu joj. Bela ,V izrez, kratki rukavi,firmirana.

Telefon u ruke i na daleko šalje poruku ….. našla …..Prija koži...

Otud u skraćenicama ….pogodio .... ti si zabrljala...

Ona……PssssssssssssssssssssT

 

 

 

 #
ZA KOGA, BRE, MARIĆU
panicnadezda | 19 Avgust, 2016 18:12

 

Pređe je Marić . Dva jutra zaredom. Ako vam je prva asocijacija Milomir , na dobrom ste putu. Ako tome dodate - urednik TV Happy, znate o kome je reč. Kome bi drugom to pošlo za rukom, ako ne onome koji se sa svim i svačim šali. Ponekad i ruga.  Dovoljan dokaz je naziv kuće u kojoj radi. Ubeđena je da je to njegovo maslo. Ko bi drugi dao takav naziv u zemlji gde svega ima,  samo hepija nema. O hepiendu da ne govorimo.

Zar to nije ruganje?

 Pročita u novinama da Happy osvežava programsku šemu po uzoru na svetske TV kuće i u jutarnji program ubacuje renomirane novinare kako bi povećali rejting i vezali gledaoce za ekran, zbog relaksirajućeg sadržaja koji planiraju.  Iznenadi se . Pojma nije imala da Happy ima jutarnji program, a i nasmeja je poređenje sa svetskim stanicama. Zamislite " Parove "……I svet…..ne ide. Ne kaže da toga nema u svetu ( po njihovom receptu je to pravljeno ) ali našim Parovima nema ravnih. Što grđi to bolji.

 Liči to na Marića.

Dakle, čita u novinama. Uslikan Marić objašnjava zašto uskače u jutarnji program. Kaže slabo spava i rano ustaje, pa je prisiljen da čeka dok se otvore novinarnice, bakalnice i pijace.  Izgleda dosadilo mu čekanje u društvu usnulih, pa  je odlučio da čekanje podeli sa kolegama i budnim građanima - na radost istih.

 Sumnjivo obrazloženje , ali  pametnan potez. Bolje je unovčiti insomniju nego dreždati budan ili buditi one koji još spavaju. Sumnja da bi se on cimao tako rano bez kinte nadoknade i da je kuća njegova , a ne tamo nekog Peconija. Dopade joj se ideja. Originalno, nema šta.

Zbog originalnosti je…

Godinama gledala "Ćirilicu", sad u zavisnosti od gostiju, tu i tamo. Početak proprati. Kako da ne vidi Marićevu sliku u Nostradamusovskoj  pozi, onda da čuje ono njegovo ko iz badnja,  - "ĆIRILICA". Nema  dobroveče , retko dragi gledaoci , udruženo još ređe. Isto sa  "Golim životom". U početku je pažljivo pratila junake sa periferije ili centra života - svejedno. Onda je krenula da se uspavljuje glasovima istih . Znate ono , spustite glavu na jastuk, limitirate vreme, dok vas san ne prevari , a san vas - uglavnom prevari.

Elem, jutarnji program na Happyu.

 Ustaje rano. Baca pogled na sat. 6h i 45” . Na vreme, misli se u sebi. Taman da se umije, opere zube i pojede voćku . Ima vremena do 9h. Hoćeš vraga. Uključuje Hapy, kad tamo neke životinje. Valjda "Opstanak" Misli se da je nešto pobrkala. Ne pravi frku. Čeka novi dan.

Sutradan ustaje u 6 h i 15".U pola sedam je pred tv-om. Zna se Happy. Na ekranu Marić. Nasmejan i vedar. Prija mu jutro. Odjavi neke goste , najavi ono od čega žive t.j. reklame, požele lep dan i reče vidimo se sutra. Ne može da veruje. U 7 h ponovo životinje. Nešto nije u redu, misli se u sebi. Uzima tv program i vidi , ali ne može da veruje - jutarnji program na Happy-u od 4h i 30”- do 7h.

Zapanjena je….

Za koga, bre, Mariću?....... Ako ne za kokoške i pevce......

 U to vreme su budni pekari, ali ne prate TV , već razvlače kore kako bi burek stigao na vreme za one koji rane, kao neki. Koliko zna budni su i mesari, ali imaju preča posla od jutra na HAPPI-u. Treba istranžirati meso. Misli da su i lekari iz noćne budni, ali tada gledaju pacijente. Budni su i oni koji nešto rade, ali jurcaju po kući, kako ne bi zakasnili na posao koji u većini slučajeva ne vole.

Ostaše penzioneri. Masa ih je kažu. Tek oni nemaju potrebe, a ni motiva  da ustaju  rano. Godinama su to radili. Sad uživaju. Bar u krevetu, kad sa onim što im država daje ne mogu u životu.

 

 #
MESO
panicnadezda | 15 Avgust, 2016 09:43

 

Za razliku od vas oni na vlasti misle da se u Srbiji ne živi loše. Izjaviše da svi čuju. Izuzeše one koji grebu po kontejnerima , ali rekoše da ih nema mnogo, a vi vidite da ih je svakim danom sve više. One sa ispruženom rukom što prose, ni ne vide. Ne sudaraju se sa njima na svakom ćošku, kao vi. Nisu oni krivi . Nemaju vremena za plandovanje i pešačenje . Neko mora da radi, dok vi lenstvujete, pa jure kolima s kraja na kraj grada. A kad ste u kolima mnoge stvari vam promaknu.

 Ako vam se čini da nije baš tako , mora da slabo računate ili trošite mnogo . Nezasiti ste . Čim kročite iz kuće, vi u rasipanje. Sto grama ovoga , sto grama onoga,  malo ovoga,  malo onoga  - onda vam  đavo kriv. Sto po sto , mrvica po mrvica, uz  malo hemije, ode polovina. Umesto da ne kupujete ništa. Bilo bi ,, zrno po zrno pogača,, ili ,,kamen po kamen palača,, . Vi navikli da se razbacujete i onda kukate kako teško živite. Još ako se polakomite na sto ili dvesta grama mesa, propali ste totalno. Ali vi meso ne gledate. Bežite od njega, ko đavo od krsta. Ne zato što je preskupo, već su vas ubedili da nije zdravo.

Belo puno pesticida , crveno kancerogeno , riba gladna. Čim je pojedete traži još. A i pitanje koliko je zdrava . Ko zna šta bacaju u vodu? Da ne bacaju ne bi se toliko izlivala , a potoci pretvarali u mora.

 Sve je sumnjivo.

Dakle, oni misle da vi ne živite loše, samo ste malo otupili pa više ni dobro ne primećujete. Onda psujete vlast. Za sve vam kriva. Dobro de, zakinuli vaše da ne bi svoje, ali nije smak sveta. I da vam vrate ono što su vam uzeli vi opet ne bi kupovali meso. Ne zato što ni sa tim  ne bi imali dovoljno ili što je preskupo, već što se bojite da vas od mesa ne strefi neka bolest. Za razliku od vas oni se ničega ne boje. Uostalom,  kukavicama nije mesto u vlasti. Zato hrabro jedu. Sudeći po spisku onoga što naručuju , a novine objavljuju , najviše ima onog najcrvenijeg, što je  kažu i najkancerogenije  - bifteci , ramsteci i kojekakve mesne pikanterije. Odvaljuju se ljudi od jela i ništa im ne fali. Još su živi i sve bolje izgledaju. Vidi se. Sjaj na licu , zategnuta koža , nasmejani. Biće ipak da je štos u tome šta oni jedu , a vi ne .

Zato navalite. Bez straha  jedite sve što  i oni . Ne budite štekare . Otvorite novčanike i krenite u pravu kupovinu , ako u novčanicima  ima šuški  o kojima oni pričaju. Rekoše, da prema izveštajima NBS ili nekog drugog organa , građani u slamaricama ili na računima kriju grdne evere. Krajnje je vreme da ih bacite u opticaj. Omastite se dok ste još živi?

 Prijatno …….

 

 

 

 #
TROVAČI
panicnadezda | 11 Avgust, 2016 18:43

Doktori vam zabrane sunce. Kažu – nije dobro za osetljivu i već načetu kožu .Vraga bi ih vi slušali da već niste osetili oštricu skalpela na svom licu. Zamislite  licu!!! Može li biti gore od toga? Znate da ima gore, ali vama sama pomisao na ponovljeni  skalpel  stvara sliku od koje se ježite. Ako bi učestalo, a vi preživeli, od vašeg lica ne bi ostalo ništa. Morali bi ostatak života da se krijete od sveta, kako se deca i gadljivi odrasli, ne bi krili od vas.

 Onda vi sebi zabranite more. Šta će vam vražje more kad ne smete skočiti u njega. Da ga merkate iz daljine ne pada vam na pamet. Još gore, da vas izjeda zavist dok gledate razigranu gomilu u vodi. Možete samo nabaciti burku  , omotati telo, jer koža nije samo na licu, pa điha... u vodu.

 A onda, zamislite sliku.....................

Svi razgolićeni , vi sa burkom. I na suvom bi zazirali od vas, a tek u vodi. Mislili bi da ste skočili kako bi razneli sebe i sve oko sebe. Ko normalan ( pođite od sebe ) u okolnostima u kojima živimo, ne bi bar krajičkom mozga pomislio da ste u službi Alahu akbar  -  ako se beše, tako kaže. Garantovano bi vaš ulazak u vodu izazvao opštu pometnju i bežaniju u kojoj bi se zbog panike možda neko i udavio, a vi ni krivi ni dužni - završili iza rešetaka. Ništa vam ne bi pomoglo. Podrazumeva se da bi vi pokušali da krivicu prebacite na doktore , ali doktori ko doktori, čuvaju leđa. Odbacili bi bilo kakvu odgovornost, možda vas proglasili i ludim. Izrazili bi zapanjenost da vam je tako nešto moglo pasti na pamet, da plašite ionako već isprepadan  svet.

Jednom rečju, nagrbusili bi.

 Zato ne rizikujete i ne idete na more. Penjete se na planinu. Šta njoj fali? U krajnjoj liniji, sa nje ste i sišli. Možda ne baš vi, ali vaši preci sigurno. Podavno doduše, ali genetski kod, tvrdi nauka, sve pamti. Na planini  čist vazduh, debela hladovina, ujutru da se smrznete, uveče da se smrznete, preko dana sunce, ali ako ste u šumi ne dopire do vas, ukoliko ga baš ne tražite.

 Divota jedna.

I ne samo to. Na planini regenerišete nerve i moždane ćelije. Priroda vam pomaže u tome. Meštani vas, posle par boravaka, tretiraju kao domaće. Ne gnjave. Šetate kad vam se šeta,  ćaskate kad vam se ćaska, družite se s kim vam se druži, televizor zaključavate, ko da ste, ne daj bože, u koroti, tako da ne  gledate one koje ne možete gledati i ne slušate one koje ne možete slušati. Jutro počinjete sa sobom, noć okončavate sa sobom. Ne kao u gradu. U gradu je dnevnik obavezna literatura. Nekada je počinjao sa Titom - završavao sa Kamenkom Katićem. Danas ne. I jutro i noć obeležava isto lice. Dosta vam ga je. Čovek koji je u svakoj čorbi mirođija.

Samo..... što..... mirođija miriše............

 Onda siđete sa planine. Prvi dan razvrstavate stvari i čistite kuću. Možda bi platili nekog da to uradi umesto vas, kao što rade oni, koji vam oteše petinu prihoda, pa ste prisiljeni da štedite, kako bi oni mogli da se razmeću. Besni ste. Još uvek ih ne gledate, iako čujete da po ceo dan zasedaju kako bi narodu zamazali oči ( kobajagi rade ) i probali da opravdaju  krađe kojih bi se i Rokfelerov sin postideo.

Prvi dan poštedite sebe. Drugi, već, ne. Oni sa kojima živite  hoće da čuju sastav vlade, kao da to nešto menja. Sve isto. Prostački rečeno, sjaši Kurta da uzjaše Murta. Bez imalo stida napišete to, jer šta je to u odnosu na ono čime se narodni predstavnici  međusobno čašćavaju, kako bi deca imala šta da nauče. 

Nadvikuju se .... lopov ..... lažov ...... prevarant ..... fukara..... ulizica .....kukavica .....falsifikator....psovke ......... koješta još.No ne ide dalje.

Muka vam je.

Bacate pogled kroz prozor....preteće nebo...

Tamni oblaci, grmi i seva,  kiša se sprema, ali uprkos tome  brišete iz kuće kako ih ne bi slušali. Onda shvatite da  sve lepo što pokupiste na planini za tren ....izgubiste...

Zatrovaše.........

 

 

 

 

 #
FEJSBUK
panicnadezda | 29 Jun, 2016 16:22

 

Godinama je trajalo. Stariji  jedno, mlađi drugo - ona ni da čuje. Moli da ne bacaju reči u vetar. Ne vredi. Priča se ponavlja. Stariji  traži da otvori Fejsbuk, koji on odavno ima, a i većina  -  isplati se, kaže. Mlađi neće ni da čuje …. Nisi luda …. Šta će to tebi? Ko veli to je samo za mlade i mlađe od mladih, kako bi po celu noću gledali slike i slali poruke.

Verovatno ga ni danas ne bi imala da joj se svakodnevna zvocanja i prebacivanja zbog visokih računa na fiksnoj telefoniji, ne popeše na glavu. U to vreme nisu vladali androidi, paketi, vajberi, i Whats Appovi (ako se tako kaže),  kao danas.

 A njeni rođaci rasejani. Većina u drugoj državi,  neki na drugom kontinentu. Red da ih ponekad čuje. A, red papreno košta. Ukoliko nemate štopericu u ruci, impulsi vrtoglavo rastu. Ponekad, kad  zovete, zaboravite najvažnije, jer vam je mozak usmeren na impulse. Muka živa. Kad stigne vreme za plaćanje - dođe vam da skočite kroz prozor, što vam, normalno, ne pada napamet. Zato se dovijate. Ako znate da ste prekardašili, najlakše vam da sakrijete račun i okrivite poštara da je isti zaturio. Uradite to jednom - pa vam cviknu vezu.  Više to ne radite, ali pratite šta drugi rade - sa kim razgovaraju, tj. špijunirate. Znate da nije lepo, ne liči na vas, ali ponekad čovek mora i ono što prezire. Telefon beleži pozive, ali se lako brišu. Znate po sebi. Mnogo puta ste obrisali tragove. Zato olovku u ruke, list hartije i načuljite uši. Prisluškujete. Na osnovu imena ili tona kojim se priča znate da li je poziv iz lokala ili vani. Kad vas napadnu da mnogo trošite, papir na sunce pa vi napadnete njih. Oni vama …Opet ti sa tvojima….A vi njima ….. Ma nemoj…a  ko je pričao…. Recimo sa Hrvatskom, jer stariji ima tamo rođake ? Ili ako je broj iz unutrašnjosti, znate da je mlađi. Zvao neku cicu. A kad se sa cicom priča nikad kraja razgovoru. Ne daj bože da izbije požar ili nekom pozli, išli bi u komšiluk da molite za pomoć.

Onda vas oni proglase za špijuna, što vas duboko povredi, jer to ne činite iz zadovoljstva već nužde  i kao epilog svega – svađa.

Starijeg nije briga što mu prisluškujete razgovore (među nama rečeno, nema tu šta ni da se čuje) ali, bogami, mlađi  koji strogo drži do privatnosti - zapanjen da je prisluškivan - pošizi. Počne da drži predavanje. Kreće sa našta to liči.... Onda mu vi kažete …. Kakva, bre, privatnost pod roditeljskim krovom….. Toga u naše vreme nije bilo….. Mogle su samo misli da se kriju, sve drugo je bilo na izvolte - transparentnije  nego danas …… Tek kad se napusti roditeljski dom, kreće se sa privatnošću..

Onda vam on kaže da su se vremena promenila, kao da ste slepi, nemi ili gluvi, pa ne znate (nažalost u masi stvari na gore) , pa vam kaže da ste zastareli što kategorički odbijate, jer nikako nije tačno i on to zna, ali mora nekako da vam vrati zbog špijuniranja. I koješta još…..Dok ne zaćutite….

Onda vam prekipi. Tražite da vam otvore Fejsbuk profil da vidite ima li kakvog ćara od toga. Hoćeš vraga. Mlađem se i ne obraćate pošto je on protiv. Kažete starijem. On vam odgovara da je upravo počeo, ili je u toku, ili samo što nije završio partiju šaha, koju, razumećete, ne može da prekine. Ne razumete, ali hajd..Tako danas, sutradan isto, da bi vam na kraju rekao da to uradite sami pošto ste išli na kurs, pa da zna na šta je bacio pare.  H e j …  Vaše pare. Čovek broji da su i one njegove.  No manimo to. Pitate ….  Kako?.. ..Odgovara lako i polako - korak po korak …. Prateći uputstva.  Ljuti ste. Zainatite se i krećete. Sve poštujete. Korak po korak, pa na početak …Opet korak - po korak….ponovo početak. Treći put isto, korak po korak – napred ni korak. Teže nego što ste mislili.

Onda se setite Aleks. Za nju je sve mačji kašalj pa i to. Ne zna šta ne zna, a skoro da nema, šta ne može. Član Mense, a koeficijent inteligencije na vrhu Mense.

Dotrča Aleks  -  uradi - tap, tap,tap i postajete član planetarne mreže fejsbukovaca. I ne samo to. Ponovo Aleks - tap, tap, tap i vi dobiste blog da se šalite i kad vam nije do šale.  U početku ne znate šta ćete ni sa jednim ni sa drugim. Ne vidite ni neku korist. Ali par rođaka se brzo javi. Umesto telefona sada se dopisujete. Onda vam postaje jasno ono o čemu je stariji pričao, mada više  pored Vajbera i nije naročito važno. Onda napravite listu prijatelja. Ne volite taj izraz, štaviše, alergični ste na njega, jer skrnavi suštinu značenja te reči, ali ko ste vi da menjate svetska pravila? Prilagođavate se, nerado.

Ali svi su izgledi da niste naročito prilagodljivi, jer vam nakon izvesnog perioda zbog vaših šala, neko ko ne zna za šalu, blokira blog. Tri meseca ne možete da vidite u čemu ste grešili. Zovete Aleks upomoć. Vaš lični haker priskoči kao uvek -  tap, tap, tap i vaš blog za zbilje i šale ponovo proradi. Srećni ste – zahvaljujući Aleks. Upozoriše vas da ne koristite ključne reči. Još uvek nemate pojma na koje reči misle, ali izbegavate imena.

 Dovoljno.

P. S  -  sve o čemu govorite je odavno zastarelo , ali koga briga.

 

 #
SMARAČI
panicnadezda | 24 Jun, 2016 13:15

 

Kako da funkcionišete kad vam besana noć bane na vrata. Nemoćni da se suprotstavite, pustite da prespava kod vas , a vi zoru dočekate budni. Nije lako. Kad se prekine prvi san , drugi teško dolazi. Ako još ustanete , eto belaja. Ako progovorite , san je još dalje . Ni šaka  tableta za spavanje ne bi pomogla. Onda vas napušta želja za snom  i vi skačete iz kreveta. Ostavite noć da se baškari u vašim posteljama.

A vi ?...

Šta vi? – noć provedete pod okriljem noći, bilo  na terasi ili u nekom kutku gde se dum, dum i tutanj bizona iznad vas - manje čuje. Ustvari , nisu to pravi bizoni , što je svima jasno - ali vama se tako čini. To su oni novi klinci koji na stari način , ali sa novom muzikom ( škripom) uzvicima i vriskom , daleko od smarača ( roditelja ) - nešto slave. Znate za to. Bili ste nekad mladi, da ne kažemo – balavi, što bi u ovom slučaju bio pravi izraz.

Ali u vreme kada ste vi bili mladi takve žurke su se pravile tamo gde nije bilo - ne samo vaših - već ni drugih smarača. A i one koji su vam gunđali za sve i svašta, niste tako zvali. Danas je taj izraz odomaćen. Doduše , vi ga nikada niste usvojili. Jednostavno vam ne leži. Ali drugima leži. Čućete ga u kući, komšiluku , Parovima , Farmi  , Skupštini. Takoreći sveprisutan i tamo gde mu nije mesto. Recimo u Skupštini. Ali šta će ljudi , imaju i oni decu, a na deci ostaje svet. Treba toj deci pokazati da brinete o njima , ako nikako drugačije, onda bar koristeći izraze koje oni koriste. Najeftinije, a efektno. Umilite se mladima i furate dalje. Neko bi rekao smešno i nedolično, misleći na narodne tribune , kao da su izronili iz kupusišta , a ne  iz naroda, pa sve narodno koriste kao svoje.

Uostalom ….

… Nisu oni zaduženi za vaspitanje. Samo bi im još to falilo, pored iscrpljujućeg celodnevnog sedenja, nekad i dremanja u skupštinskim foteljama. Nije to lako -  ma šta ko mislio. Uvek isto - zamara. Niko da im postavi pitanje - kako " mučenici " izdržavaju ? Bilo bi lepo čuti njihov odgovor. No, briga novinare za njihove muke. Misle puni buđelari  rešavaju sve probleme. Što bi se reklo – malo sutra. Zbog takvog razmišljanja nam je i mladež takva . Zatrovana parama , psovkama , tučama , golotinjom i prostaklukom. Van onih koje im društvo nameće - nemaju uzore , a instiktima mladosti osećaju da ono što im se nudi nisu   - UZORI. Zato su dezorjentisani , ljuti i……..besni…..

Roditelji okupirani  presipanjem iz šupljeg u prazno - nemoćni. Profesori  u olinjalim odelima i pocepanim čarapama  -  takođe. Ne imponuju . Ni jedni ni drugi. Nema keša , a bez keša nema ništa .

Zato kad skupe malo keša, neočekivano i nenajavljeno, lakim koracima mladosti skoknu u stan iznad vaše glave da se malo provesele i u veselju utope svoj bes. Na muku vama. Žrtvovali bi vi jednu , možda i više noći, kako bi nadoknadili delić onoga što im pripada, da ih nije mnogo. A tamo gde je mnogo stvari se brzo otmu kontroli i svašta može da se desi. Recimo požar ili poplava . Znate iz iskustva . Išli ste vi na žurke. Neke i organizovali. Zato trpite malo , pa još još malo ,a kad noć odmakne, a intezitet skoči - nerado okrenete 192.

 Dođu. Malo popričaju , malo priprete i nastane muk. Za vas prekasno. U mozgu nastavlja  - dum , dum , dum. Širom otvorenih očiju dočekate jutro.

Otvorite ulazna  vrata, kad tamo zalepljen list hartije - format A4 . Ispisan od vrha do dna. Lepo i čitko. Zadivite se. Naslov -  vas dirne - osloviše vas, sa poštovane komšije. Sledeća rečenica  u kojoj policajce  , nazvaše kerovima ( što ste prvi put čuli )-  vas nasmeje , izvinjenje zbog narušavanja javnog reda i mira - izazva grižu savesti, poziv na razumevanje grešaka mladosti  koju ste i vi nekada imali vas taknu. Ponosni ste . Sjajna je mladež . Mislite nije sve izgubljeno. Ali , nažalost - završnica pokvari sve ……šteta. Da nije nje možda bi se vi njima izvinjavali . Ne može da se prepriča zato je u celosti prenosite – Drage komšije, sutra između 12h i 14h smo slobodni da nam popušite …..

U potpisu - vaši sunarodnici (originalno).

Stvarno šteta.

 

 

 #
BIZNISMENKA
panicnadezda | 15 Jun, 2016 14:27

 

Nema više mira, a svi su izgledi neće ga ni biti . Postade deo prošlosti o kojoj će pričati onima koji dođu posle njih….. da znate, kako je bilo lepo, dok je bilo mirno. Izbiše im adute da  se hvališu,  onim čime su se nebrojeno puta hvalil - kako žive u srcu grada , a čuju samo kapi kiše , cvrkut ptica i tu i tamo glasove operskih pevača kad zbog vrućina otvore  prozore na pozorištu. Stigoše uzurpatori. U oba slučaja bahati. Kako oni koji do para dođoše ovako ili onako, pa misle da im je  zbog para mesto u srcu grada, tako i oni puni keša, kojima keša nikad dovoljno, pa hoće još više.

U  oba slučaja nemir.

 Prvo stiže graditeljka  -  posle nje biznismenka. Neuobičajeno  - žene. Dokaz da su se vremena promenila, da žene uzimaju stvar u svoje ruke, a  muškarce  bacaju u senku , ukoliko muškarci  iz senke ne vuku konce .  

 Sve je moguće.

 Graditeljka još nije završila , a počela je - pre godinu dana.U  njenom slučaju najstrašnije je prošlo. Još uvek struže u svom stanu, ali direktno ne ugrožava druge, ako izuzmemo atak na slušni aparat, koji nesviko na takve zvuke - trpi.

No, tu ima i nešto lepo. Održa obećanje . Na proširenim terasama posadi šumu koja je podseti na Amazonsku džunglu - neprohodnu , gustu , visoku. Još malo sakriće celu zgradu - pa će oni preko  puta nje dobiti  utisak da žive okruženi prašumom. Oduševi je. Reče komšijama da joj se šuma sviđa, kako bi joj oni sa podsmehom odgovorili da to nije nikakva šuma, već najobičnija barska bambus trska ili hit dekoracija skorojevićkog  haj sveta, kojima ukrašavaju terase, kako bi iza njih sakrili sebe od onih spolja. Zaklela bi se da bambusi, pa čak i barski tako ne izgledaju , ali nema veze – sviđa joj se. Kad se probudi  i baci pogled kroz prozor , učini joj se da živi  usred džungle . Ako ne šara pogledom okolo, vidi samo to. Lep osećaj.

Ali stiže ... gde ja stadoh ti produži. Stvarno se produži . Stiže biznismenka , pardon, pre bi se zbog stava koji zauze - reklo šerif. Ozbiljna , neuverljivo samouverena  i službena.Predstavi sebe kao vlasnicu stana koji godinama unazad, zvrji prazan, menja vlasnike , ali ne dobija stanare.Takav mu usud. Ko god ga kupi , kreće u juriš . Kreči , maže , premazuje - onda u promet.

Ko laka ženska.

Podrazumeva se za više keša.

Ova reče da će tu živeti. Predstavi sebe kao estetu koja drži do svake sitnice. U tom stilu kaza da joj se sviđa zgrada  -  gospodski deluje - što je tačno - ali samo spreda, pod uslovom da druge strane ne gledate . Njih ne pominje . Drugima promače ,njoj - koja  čita između redova – ne . Zna za jadac. Reče komšijama da ta tu noćivati neće. Ako ne bude tako neka je pljunu. U protivnom biće kapa svim stanarima. Ko u mafijaškim filmovima - kapa familija.

Prate šta radi. Za nju ništa novo. Sve što i oni, pre nje. Majstori  kreče, mažu, zamazuju. Rekoše deset godina rade za nju. Zna se u kojim slučajevima neko za nekog radi toliko dugo. Samo kada je biznis u pitanju. Žena kupila - da bi preprodala. Ali njih ne bi bilo briga za njene planove da nju nije briga šta oni rade. Nameće  pravila , a još ni nogom nije kročila da valja.

Smeta joj veš na terasama - nije estetski  , smeta joj boja hodnika - nije otmena , smeta joj svetlo - u modi su led sijalice , nema reflektora - moraju biti , gde je kamera koja beleži svaki korak , crnu coklu ne može očima da vidi - odvratna joj je.

Bez pitanja sastruga istu da bi je na zahtev komšija vratila nazad.

Plaha i nekontrolisana. Kreće u rat sa komšijama. Ljuti se na decu koja joj skidaju papirić sa prezimenom zalepljenim na interfon. Napada prvog komšiju koji pojma nema o čemu priča - zašto prepada njene goste pitanjima gde će?

Ispostavi se da nije taj.

Pređe na drugog , koji takođe, ne beše taj.

Uhvati trećeg. Konačno taj (sva sreća što postoji taj ) jer pored drugih miševi bi kolo vodili, a oni ne bi ni  primetili. Ali taj ne da na sebe . Vraća milo za drago.

Odgovori joj - da će uvek svakog pitati ko se smuca po ulazu ko muva bez glave, kao taj njen . Može da bude terorista ili mudžahedin, ne daj ti bože! Preporuči joj da kao sav normalan svet  napiše ime i prezime i stavi na vrata, kako se oni koji je traže ne bi okolo smucali ko vucibatine  i izazivali sumnju stanara, već pravo na njena vrata. Usto je zamoli da mu se skine sa vrata.

Kakve vucibatine? Znate li vi ko je to bio?...pita ga ona... Komšija joj  odgovara da nema pojma i da ga ne zanima. Ali ona ne staje, želja da fascinira je prejaka, pa mu kroz poluotvorena vrata njegovog stana, dobacuje kako je imao čast da se sretne i nažalost u lošem svetlu predstavi - ambasadoru koji je došao da iznajmi njen stan. Nije mogao otrpeti-reče , pa joj kaza - valjda  ambasadorovim šoferom, luda ženo. Ambasadori stanuju u ambasadama , a ne kod tebe.

U želji da nešto popravi , pokvari, a najverovatnije zastraši - svejedno - dade o sebi par informacija  više . Došla je sa Dedinja - kaza komšiji,  tonom koji on opisa  , ko da je sišla sa Olimpa - gde bogovi prebivaju. Na Dedinju su njeni čuvali Tita. Na komšijine reči da joj to i nije neka preporuka, pošto je komšiluk većinom četnički – izvuče  poslednju kartu i baci na sto ......

Svi njeni rade u BIA-I.

Ko veli sad vidite ......

A oni smrznuti od " straha"...čekaju...

 

 

 #
U MEĐUVREMENU
panicnadezda | 03 Jun, 2016 13:51

Danima ne miruje. Nemir joj unese termin od pet do osam. Više bi joj odgovarao onaj Dačićev od 24 - 5 . Lakše bi teklo. Zagine na nekoj svirci do ponoći , a onda osvežena, opuštena i punih baterija - krene na randes. Da ne govorimo ,koliko noć može biti  inspirativna. Ne bi morala da pravi koncept o čemu - pred svitanje - ćaskati sa premijerom. Samo  bi došlo. Šteta. Nosila se mišlju da zamoli premijera da promeni termin, ali je preduhitri izjavom na teveu da on u to vreme nema vremena. Dačić voli noć, što premijeru ne odgovara, ako baš nije neka vanredna situacija koja zahteva rad noću, kao ona u Savamali. Ionako u toj akciji on nema angažman. Angažuje druge da završe ono, što smeta budućnosti - ne njemu.

Udžerice  i straćare  - hajte molim vas! Zar to ruglo treba da ruži grad, koji iz dana u dan prima sve više turista.

Svakodnevno ih viđa u centru , doduše, većinom inostranu gerijatriju, ali ni gerijatrija sa takvim sećanjima ne treba da ide na onaj svet, kad krene tamo. Zar nije lepše da ponese sećanje na bajkovitu maketu i temelje koje za istu udariše i koja oslikava ono što će biti za slikanje - makar kad bilo. To što se napravi malo više frke – nema veze. Ionako je sve bilo bespravno, kako reče premijer.Ovi koji tvrde drugačije, kako je bilo legalnih objekata, kao i onih prijavljenih za legalizaciju, verovatno izmišljaju, samo da bi njemu sa dobrim namerama i vizijom budućnosti - napakostili.

 Ako je istina to što pričaju  -  gde su dokazi? Crno na belo - kako sud traži - ako ovde gde mi živimo, uopšte ima sudova . No, nešto sumnja u to. Na papiru i platnom spisku - da , ali na delu - bogami - ne . Zna po svom slučaju . Više i ne pamti kad je podnela zahtev za ispravljanje nepravde, ali godinama ništa. Kad pita za predmet, svaki put je šetaju. Prebačen je odgovaraju -  jednom tamo - drugi put onamo, samo da ne rizikuju. Sad više i ne zna gde je? Zato više ne zove. A i ne veruje im. Kako da veruje onima koji iz straha da ne presude po pravdi, ne presuđuju nikako. Pitaće premijera,  on sigurno zna. Kad ga sluša - a retko ga sluša - dobro sluša. Uvek se sa zavišću čudi -  kako na sva pitanja zna odgovor, a ne bi morao znati. Drugi ne znaju , a bave se time.

I to će morati da ga pita.Podrazumeva se - delikatno. Recimo , da li namerno bira te što bira, koji ništa ne znaju , dok njega ne pitaju? A , čini joj se, svi su takvi. Usto, mnogo ih je. Nemoguće da u toj gužvi bar jedan nema svoje Ja, koji bi u ime tog Ja - poturio svoju grbaču , a ne uvek premijerovu sa čijim se imenom ili funkcijom poštapaju. On im je alibi za svaku reč.

 Da li je moguće da ne vidi zamku?

 To vam je ono, u slučaju da nešto krene naopako, što se zna desiti neće, ali hipotetički posmatrano, ne sme zanemariti , sva bi krivica bila njegova. Rekli bi - besite njega  - mi  nismo krivi.

Nemoguće da je toliko naivan. A možda i jeste. Mora upamtiti, da ga, za njegovo dobro, i to upita – ako bude hteo da čuje.

 

Kad ozbiljnije razmisli svašta mora da pita. Zna. Krenuće sa pitanjem kad će joj vratiti ono što je njeno , a oni koriste kao da je njihovo? Izračunala je celih 1500 e , do sada. Nadovezala bi se na tekst u Blicu, koji joj diže temperaturu, u kome zavidni , možda i gladni  novinari, staviše na uvid narodu, kome i na miris obične pljeskavice u prolazu, pljušti voda na usta - koliko bifteka, ramsteka , zubataca, jastoga, kavijara i koječega još  ide u njihov restoran , o trošku onih koji za njih glasaju - kako bi samo izglasanima bilo dobro.

Zamolila bi ga da se sa svom gungulom ne lomata po kasarnama,  gde planira da ih vodi, kako bi uštedeo. Jeftinije , a i zdravije da spavaju u svojim krevetima , a umesto toga - zakine bifteke, ramsteke, jastoge, kavijare i ostalo – na kojima će mnogo više uštedeti, pošto bi predstava sa kasarnom trajala samo par dana , a krkanjac ( izvinjava se na izrazu- ne da joj se drugačije ) bez prestanka.

 Vidi se po njima.

No, ona se svađa , dok vreme izmiče. Neko joj reče da već hiljade njih čeka na audijenciju. Mora žuriti. Prvo napisati , napisano kovertirati, kovertirano odneti na poštu i isto poslati preporučenom pošiljkom sa povratnicom, kako bi znala da je stiglo na pravu adresu.Nema improvizacije.

U međuvremenu mora sastaviti spisak pitanja za premijera, kako bunovna ne bi nešto propustila.

 #
AU MUKE
panicnadezda | 27 Maj, 2016 19:15

Au muke. Ne daj bože, da češće mora. Ali kada muka stigne nema druge. Besana noć- jedna , potom i druga . Treću ne rizikuje. Pokupi pinkle pre zore i krenu kod lekara za koga ne zna ni kako izgleda. Ukućani u neverici. Pitaju zar i ti ? Zbog sladostrašća u glasu ( u smislu doaka) ostavi ih bez odgovora. Trči da zauzme red. U sedam i petnaest čekaonica krcata. Zapanji se . Moli za razumevanje. Kaže boli je uvo , a to su jaki bolovi, pa ako može pre njih, pošto joj treba samo uput za onog koji se bavi ušima. Nakostrešiše se svi. Ujedinjeni , uglas počeše da nabrajaju šta sve njih boli, pa čekaju. Reče im, da ih toliko boli kao što kažu da ih boli, ne bi oni  mirovali. Skakali bi i oni – kao što to radi ona . Nazvaše je razmaženom, čini joj se , čak i nevaspitanom  što ne dolikuje, kako rekoše, njenim godinama.

 Nije im ostala dužna , reče im da zna za takve koji kod lekara trče, kao da idu na izlet. U čekanju se druže , međusobno ćaskaju i na taj način utroše pola dana sa kojim ne bi znali šta će. Usput im pomenu da mladi imaju pravo što kukaju da od takvih ne mogu doći na red. Zato ona ide samo kad mora da ide , a sad mora- jer uvo cijuče.

Ne vredi . Ni trag saosećanja.

Na njenu sreću, stiže doktorka. Čuje galamu. Pita o čemu se radi?  Uglas -  gospođa bi preko reda, a oni pre zore ustali da bi što pre došli na red. Samo što joj ne pozli kad to ču. Bože dragi ! – zar je moguće? Ustali pre zore , a ona zoru dočekala budna. Oseti zavist. Kakvi su to ljudi , pita se u sebi, koji trče i kad im do trke nije, umesto da se čuvaju za vreme kad će trka postati svekodnevnica. Nikad joj to nije bilo jasno, a izgleda i neće.

Doktorka  pita – šta je gospođo sa vama? Odgovara joj da dve noći nije spavala zbog bola i šumova u desnom uvu, ko da se more uselilo unutra. Pobogu ..... šta ste čekali do sada?.... Uvo nije za šalu..... Odgovara - da zna da se sa ušima nije šaliti ,da joj je tetka umrla od upale srednjeg uva , ali je čekala dok je mogla da čeka ......sad više ne može .

Vi ste hitan slučaj - dođite da proverimo pritisak.

Ulazi. Traže ime i prezime da pripreme karton. Traže ali ne nalaze ...... traje..... Konstatuju da ga nema. Pitaju kad je poslednji put bila kod njih. Odgovara  - nijednom od kako je karton prebačen . A , kad ste prebacili karton ....?

 Broji ... odprilike....  pre dve - možda i tri godine - reče.

Šta, začuđeno će!

Nemojte mi reći da vam fali još neko , pored svih ovih- ispred. Prevrnuše očima. Rekoše, svako jutro je tako , većina dolazi da vidi šta ih grebe u grlu ili svrbi  u nosu ( da nisu slučajno neke gljivice ili bakterije) da provere sedimentaciju , crvena krvna zrnca, bela krvna zrnca , hemoglobin  - itd.itd.

Imaju ozbiljne bolesnike i hitne slučajeve kao što je njen ( uplašiše je ) ali takvi najređe dolaze. Upisaše je kao prolazni slučaj . Nakon merenja pritiska, dobi uput za ušnog lekara da vidi šta se tu događa, pa će karton tražiti kad se vrati .

Ide na ušno. Vreme već odmaklo. Javlja se sestri. Kaže da po mišljenju doktorke ( te i te ) mora biti brzo pregledana. Sestra je gleda iznenađeno.Kaže joj da jedino ona može brzo da je pregleda , ali nije sigurna da bi to imalo nekog efekta. Kako to misli, pita je ona? Saopštava joj da pre podne ušni lekar ne radi i da bi ( ta i ta) to trebala znati, kao što bi svi morali znati da oni više ni odelenje za hirurgiju nemaju , koje su uvek imali , jer su mudraci iz ministarstva zdravlja presudili da je suvišno .

 Zakazuje joj za 14 h.

Vraća se. Saopštavaju joj da njenog kartona nema. Pitaju... zna li gde je upućen? Kod vas – odgovara. Sigurni ste? Normalno da je sigurna, kao što je sigurna da je isti sama htela doneti, jer ko će njeno čuvati bolje od nje, ali joj nisu dali, jer njihovi mudraci smatraju da je medicinski karton  službeni  dokument koji može biti zloupotrebljen u ko zna kakve svrhe pa se mora službenim putem dostaviti, i službenim putem nestati bez traga  -

Dovraga ……..

Dok nju boli uvo.

Uzmuvaše se . Vide - puko joj film. Vrte arhivu , sekretarijat , sve odreda. Uzalud.

Pita - postoji li mogućnost da je neko ukrao njen karton? Pobogu, gospođo – uvređeno će - šta će nekom vaš karton ?

 Svašta – ona će. Razmislite malo. Da nikom ne treba, što joj nisu dali da ga lično donese, već ga tretiraju ko državnu tajnu u državi u kojoj tajni nema, a bogami još malo ni  države.

 

Stvarno AU – muka živa. Otišla ujutru , vratila se  kasno popodene. Uvo pregledano, izgleda ne baš do kraja - pošto  još bolucka , ali zato -  pronađen karton – doduše - sutradan - na jedvite jade .

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 #
«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12  Sledeći»