.......Ili nije đavo crn kao što se čini.....

Viđate čoveka godinama. Dolazi na  mesto gde vi sa prijateljima idete na kafu i čašu razgovora. Nekada gospodski , sad već starinski ambijent vam to omogućava. Velika dvorana , visoki plafoni, slike na zidovima i tihi zvuci prijatne  muzike. U kraju u kome živite jedini ispunjava uslove za takva okupljanja. Nema zvukova poput dum - dum i tras - tras , od kojih bežite.

        Osoblje znate i oni vas. Na ulici se pozdravljate  kao bliski znanci, što baš i niste , ali višegodišnji poznanici, da. Većinu ljudi koji tu dolaze prepoznajete. Nova lica se retko viđaju, ukoliko nisu stranci koji tu povremeno odsedaju ili slučajni prolaznici koji svrate na čaj ili kafu.

         Dotičnog  gospodina redovno viđate. Ništa o njemu ne znate. Ni kako se zove, kako preziva, o zanimanju da ne govorimo. Ako  ste dokoni možete da nagađate. Ponekad to činite sa društvom (uočili su ga i drugi) , ali se postidite, pa prekinete. Nije vam zapeo za oko jer je šarmantan, lep ili otmen. Naprotiv. Primer svega drugog. Snažan i zdrav ( čini vam se da bi malim prstom konju iščupao rep) dežmekaste građe , namrgođen,  ljut , nakostrešene kose i oštrog pogleda. Odbijajuće. Zauzme sto za četvoro i prezrivim pogledom šara po dvorani.  Kao da broji ovce. Dok sedi kao da vreba , kad ustane, kao da preti. Imate utisak da je tempirana bomba koja čeka moment da eksplodira. Na konobare se brecka kad god mu nešto nije po volji , a prisutne ošine pogledom za opomenu, da neko nešto ne prokomentariše.

        Uočili ste ga jer od 100 slučajeva , 99 puta sedi sam. Pravi se da nikog ne vidi , nikog ne pozdravlja i nikom ne otpozdravlja. Ukoliko je sa nekim u društvu sedi u ćošku , kao da mu tu nije mesto, ili računa da lakše zbriše kada mu dosadi. Par puta ste čuli da ga oslovljavaju ,  uvek drugačije, što bi ličilo na nadimke, koji bi kod njega,  jedva  izazvali kiseli osmeh.

         Vi ga nazvaste MRGUD. Ubio bi vas kad bi znao. Ali verujete da se to neće dogoditi.

         Onda se desi čudo. Dolazite sa prijateljicom ljupkog izgleda i rafiniranih manira. Nemate uobičajenu pratnju. Birate sto. Ugledate ga i idete što dalje od njega.  Međutim, čovek skače , koleginici pridržava kaput ( vi ste svoj već odložili ), bira mesto, kako reče.... gde nema promaje .... i gde se neometano može razgovarati. Zapanjeni ste. Naslućujete razlog , ali ne komentarišete.Plašite se da ne bude nametljiv. Ali ste se prevarili. Udobno vas smesti , pozva konobara da usluži dame i ode. Jedva  promucaste - hvala.

        Nije čekao da  odete.

        Otišao je pre vas.

           Mislite u sebi, nije đavo crn kako izgleda.... 

        Sledeći put čeka vas društvo. Žurite. Na vratima se sudarate sa Mrgudom i da bi ispravili stvar izrazite zahvalnost za neočekivan gest od prošlog puta. Lice mu se razvlači u osmeh, reklo bi se obradovano, kao da nije navikao da neko zna i da se izvini. Kažete mu da je bilo lepo videti ga u drugačijem  izdanju od onog na koje ste navikli.”Pobogu gospođo , niste valjda mislili da sam neki divljak” ? U brzini se zamalo izlanuste, ali sva sreća, blagovremeno  stadoste.

          Reče da je krstario svetom , upoznao mnogo ljudi, radio važne poslove i nažalost, imao nesreću da najčešće bude u kontaktima sa polusvetom , skotovima i ološem. Na vašu opasku da su to preoštre reči za one koje je život ošamario  pa su postali to što on misli da jesu , a možda bi ih samo jedan ljudski gest promenio – odgovori - možda, ali  nema želje ni živaca za ispravke.

Mogli ste mu reći ( što niste ) da je karakter vražja stvar od koga zavisi kako ćete u životu proći i kako ćete gledati na ljude i oni na vas. Hoće li biti  skotovi ili ljudi. Niste se usudili da nagovestite da je feler možda u onome ko nastupa kao on.... 

Kao da je osetio šta mu sve možete reći..... promrmlja pozdravite koleginicu.

                      Pozdravili ste je , ali još se čeka.......