Vaša mašta je bez prestanka na putu. Svakodnevno obilazi neke delove sveta. Jednog dana jedno, drugog dana drugo, trećeg dana, ako ste utvrdili  gradivo, nešto novo i tako redom. Imate pomoć na putu. Uključite internet, izaberete destinaciju i putujete.

         Sliku i tekst dopunjujete maštom i san postaje java.

         Toliko duboko se uživite u ambijent, da vam se čini da šetate ulicama kojima vama nepoznat svet šeta i uživo gledate građevine kojima se svet divi. Toliko toga ste videli, na taj način, da oni koji stvarno idu s kraja na kraj sveta  mogu samo da sanjaju. Ali o njihovim putovanjima se priča. U društvu imaju specijalni tretman  osoba koje su videle sveta. Vas niko ne pominje. Nije vam to ni važno. Znate izreku " Maksim u Beč, Maksim iz Beča " ili narodski rečeno"Vo u Pariz, vo iz Pariza", što bi značilo - ostao isti. Kako drugačije nazvati one koji zahvaljujući brzo stečenom kešu obigravaju modne metropole kako bi kupili brendirane krpice koje kod mladih izazivaju zazubice i očajničku želju za istim. Metreopole ovlaš osmotre. Onda vam padne na pamet devojka koja se, sticajem okolnosti, našla na mestu gde i vi. U momentu iskrenosti kaže: "Znate - kako me nervira, kad on (misli na partnera) razrađuje  plan šta sve mora videti, a kad bolje razmislim, zahvalna sam mu. Da sam slučajno došla sa drugaricom ja bih od svega upamtila samo Kapali čaršiju. Ne bih znala ni da sam boravila u gradu Aja Sofije, Plave džamije, o Arheološkom muzeju i Topkapi palati da ne govorim".

         To govori da ste i vi u bolja vremena videli deliće sveta, ali u stvarnosti,  kad se sve sabere - potanko. Niste vi krivi. U stvarnosti vam, stvarnost - ne da. Jedanput - pare, drugi put - pare, treći put - dovraga - opet pare? I tako ukrug. Iz dana u dan, putuju dani, a vi u mestu tapkate. Dosta vam je virtuelnih putovanja…….Ljuti ste…

 Hoćete akciju.

  Konačno pravu.....usto daleku....Nije bitno, što ni vašu zemlju niste videli kako valja, ali ona je uvek tu. Može da čeka. Ionako nju ne zovu "svetom". U njoj ste vi i drugi kao vi. Svet nije tu. On je negde drugo…. Da nije tako, ne bi stalno pravili poređenja kako je u svetu, a kako kod nas. Zaključujete - mi smo mimo sveta. Da nije tako ne bi svi vrištali na nas. Mora da postoji razlog.

        Definitivno  ne štima. Ko bi znao šta je to? Svašta se može pretpostaviti. Recimo: nismo na istoj  zemlji,  možda ni planeti, možda smo tamo gde bi taj SVET hteo da bude, pa hoće da nas satre, kako bi zauzeo naše mesto. Zato planirate da obiđete svet.Odgovori su tamo. Ako izostanu, a vi se vratite, pričaćete da ste videli  sveta.  Nije to mala stvar. Gledaće vas sa više poštovanja i respekta. Možda vas neko angažuje kao savetnika. Sećate se onog što je završio BK univerzitet (krili, dok nije procurelo) onda par dana proveo na Kembridžu i dobio visoku titulu. Samo zato što je omirisao svet. Doduše malo, ali ipak…….i malo, za svet je puno. Za nas previše……Zato vam vaša zemlja nije prioritet niti preporuka za važne stvari.

        Nikada za nekoga ko je obišao svoju zemlju nećete čuti da je video sveta. Nema težinu. Ali zato kada se kaže video Pariz,  Rim, London, ili Vašington - još radio tamo, pa bilo to samo minut - u u u u u - golemo.

                                        Ustvari sve.

Dakle, idete. Odlučili ste da krenete od zemlje u kojoj ste več bili, tek da razbijete tremu. Sudbina ne da. Javljaju - trese se. Kukavica ste kad su zemljotresi u pitanju. Užas…….

       Otpade……

       Rizikujete let preko velike bare.Tamo je kažu - pravi svet. Hoćeš vraga.Stižu izveštaji o poplavama, vetrovima, požarima,  tornadima, tajfunima, cunamijima-koji podižu nivo mora i prete potopom. Tek to vas šokira. Odustajete od svega.  Uostalom, šta vas briga što nas mrze i kako je kod njih, što nije kod nas. Niste vi nikakav faktor da morate znati. Neka brinu oni koji su odabrali brigu. Birate da ostanete u zemlji  gde "SVET" o kome pričaju ne stanuje ili pravi svet samo tu stanuje.

        Saopštite ukućanima planove koje ne možete da realizujete. Zabezeknuti su. Pitaju: od čega, bre ? Opet pare - licitiraju - loto, nasleđe, pljačka i koješta još što ni papir ne trpi. Zapanjenost im pomutila mozak pa ne biraju reči. Ne birate ni vi. Inatite se. Kažete da ćete kad tad otići tamo makar njih morali prodati.

Distancirate se. Uključujete internet. Birate zelene oaze  da se odmorite ….

Danas ste tamo,

Sutra ko zna gde…..………makar u snu......