Categories
My Links
Generalna
GRADITELJKA
panicnadezda | 25 Novembar, 2015 14:22

 

 Već danima sa kokoškama leže , sa prvim petlovima se diže. Nije joj običaj , ali u poslednjih mesec dana je prisiliše. Onda navrat nanos popije kafu, na brzinu prezalogaji nešto, zatvara prozore, spušta roletne i sa najlon kesom na glavi hvata tutanj, praćena zapanjenim pogledima radnika i svirkom raštimovanog orkestra koji je uzrok svemu i zbog koga beži. Čak da je u pitanju simfonijski orkestar koji bi savako jutro svirao istu melodiju misli da bio joj pozlilo. Ovako tek……Jutro počinje sa cijuuuuuu, tup ,tup, tras i kao završnica BUM  kad obijeno pada na zemlju u pratnji oblaka prašine od koje ne vidite ništa i ne osećate nikakav drugi miris. Sled radnji  zna napamet. Čim čuje prvo cijuuuuuuu- ko oprena skače iz kreveta.

U strogom centru je. Mnogo prednosti ,ali ima i mana.Što se prednosti tiče- sve je nadohvat ruke. Većina poslova se završava u centralnoj zoni tako da ste privilegovani u odnosu na one koji žive u prigradskim naseljima pa dane troše da bi nešto oposlili. Dalje : tu su pozorišta , muzeji koji ne rade , ali će jednom možda i proraditi, Kalemegdan sa pogledom na ušće Save u Dunav , pešačka zona sa svim ekskluzivama  i događajima u njoj. Tu je i nezaobilazan Trg Republike gde se sve odigrava. Počev od ljubavnih sastanaka, preko raznoraznih svirki, performansa , mitinga i demonstracija. Dakle, ako ste u centru- sve gledate uživo.

U centru se zvono na vratima često oglašava. Ne samo od strane prijatelja i očekivanih gostiju. Ponekad su to odžačari  koji po verovanju donose  sreću. Ponekad ciganka što čita sudbinu iz dlana . A nekad , mada sve ređe, oni što popravljaju kišobrane.

 Nekima to smeta , njoj ne. Odbija ih sve , ali je lepo videti i osvežiti sećanje na dane kada je toga mnogo više bilo.Da je na Dedinju ili u nekom drugom kraju gde bogati kupuju imanja , ista ograđuju , opremaju kamerama i drugim merama predostroženosti u cilju čuvanja bogatstva , gde ni okom ne možete virnuti , a tek kročiti  –nezamislivo. Čini joj se kad bi videli onog sa kišobranima da bi odmah pripucali na njega misleći da su kišobrani dvocevke . Paranoja !!! Pa jes…..... nuditi popravku kišobrana onima kojima ne trebaju. Čini joj se da ti iz soba direktno uleću u automobile ograđeni od sveta i realnog života. Zna da se ne bi menjala sa njima, ali nije sigurna da ne bi štrbnula malo bogatstava koje su oni štrbali naveliko, a i zna se kako.

Ali centar , kao što reče, ima i mana. U centru su zgrade zbijene i načičkane jedna uz drugu , u njenom slučaju jedna preko puta druge . Bilo ko i bilo šta da radi odražava se na vaš život.Tako i u ovom slučaju. U komšiluku - sređuju fasadu . Radi  graditeljka , ostali je podržavaju i raduju se. Milo i njoj t.j. njima preko puta. Kako i ne bi kad je ona većinski finansijer. Kupila stan u  strogom centru grada - veliki ko kuća - koji kao većina onih koji odreše kesu renovira. Ruši sve. Usput radi na fasadi . Ali redom koji njoj odgovara - prvo stan , potom fasada.Rušenje u stanu se preživelo. Prštalo je na sve strane , ali se nije toliko odražavalo na život okolo. Zato fasada zagorča život.

Graditeljku drugi ne  zanimaju. Ne pita komšije kako se osećaju u haosu koji im ona pravi. Šta je briga za prašinu , buku i prljavštinu koje ostavljaju oni koje je ona angažovala i trpaju u vaš stan? Šta je briga što vi ne možete preći razdaljinu od vašeg ulaza do njenog , a da ne pobelite od prašine? Šta je briga što na sprdnju majstora stavljate najlon kesu na glavu da ne bi u tom kratkom periodu  postali sedi, a kosa vam je druge boje.I previše toga….. šta je briga?

  Besna i bogata, kao većina takvih misli da im je sve dozvoljeno pa i to da  nema osećaja prema drugima.  Misli da treba da budete polaskani njenim prisustvom. Udostojila vas svojim dolaskom pa treba da joj budete zahvalni što ćete imati tu čast da gledate u njene prozore i drveće koje planira da zasadi na terasi. Zaboravlja na one koji se takvima ne klanjaju, pogotovo ako  gaze bez pardona.

Normalno- da joj je puklo. Normalno- da je okrenula graditeljkin broj i pitala ono što je ista morala reći bez pitanja, normalno- da je podsetila na elementarne principe pristojnosti i poštovanja drugih, normalno - da joj je rekla da je sita i presita takvih. Normalno – da je izgovorila da se to neće tolerisati i da zna puteve kojima se i takvim može stati na put.

Normalno – da bi ceo razgovor bio drugačiji da mlada i lepa komšinica nije  na pristojno obraćanje odreagovala histeričnim i uvređenim tonom razmaženog deteta što ne dolikuje njenim  godinama, još manje majci dvoje dece.Normalno , da bi sve bilo drugačije da je pokazala  malo saosećanja prema drugima. Normalno, da bi sve bilo drugačije da umesto odbrane neodbranjivog  ne pokaza prkos , ljutinu i bes.

Pokaza  nemudru i osionu stranu svoje lčnost.

 Na kraju reče –“ umesto da se radujete lepom pogledu koji ćete imati kad sve bude gotovo  vi negodujete”.

Šta da odgovorite nekom ko čuje i razume samo sebe?

 Kako Majakovski reče “ kako u debelo uho zabosti nežnu reč “, a vi na deblje niste naišli.

 Ipak joj u ironičnom tonu saopštite da živite samo za taj moment kad svemu bude kraj i kad ćete vreme, umesto u kući, po ceo dan provoditi na prozoru, po cenu da vam se zavrti u glavi i ne daj bože padnete, kako bi mogli da uživate u pogledu na njenu fasadu, njene prozore , a pogotovo njenu terasu- pošto su u istoj vazdušnoj  liniji sa vama.

Neosetljiva na ironiju- odorovolji se , što sve kaza.

 

 

 

  

 

 

 #
OPASAN DAN
panicnadezda | 22 Novembar, 2015 13:37

Ne sviđa joj se to. Ali ko je ona da sudi o tome pored toliko pametnijih glava u zemlji ili one jedne koja daje završnu reč- svemu.

Posle strašnih događaja širom sveta u Srbiji osvanu opasan dan. Opercija „ ŠTIT „ sa preko 700 obučenih učesnika pokaza drugo lice Srbije. Moćno i jako. U improvizovanoj antiterorističkoj akciji i borbi protiv zamišljenog neprijatelja pokazaše, po mišljenju stručnjaka – neverovatnu spremnost , odvažnost i džemsbondovsku neustrašivost. Ko zna... da su takvu silu demonstrirali pre NATO bombardovanja, kada je svega bilo više no danas „ možda se NATO alijansa ne bi usudila da seje bombe po Srbiji „ . Oni koji misle , znaju da se šali.

  No bilo pa prošlo. Većina sveta više ne misli na to, ako se izuzmu oni koji oplakuju svoje i građevine koje zjape poput aveti širom grada. Nije joj jasno, šta se htelo postići  „ŠTITOM „– da se umiri uplašeno stanovništvo ili isprepadaju teroristi koji se ni smrti ne boje.

Bojim se da su u oba slučaja omanuli.

Stanovništvo će se posle ovoga više plašiti uz svo poštovanje neviđene spretnosti učesnika zamišljenog boja , ali teroriste „ smrznute od straha“ to neće sprečiti. Naprotiv... može ih samo inspirisati . Ko se imalo razume u psihologiju zna da je to rukavica bačena u lice onima koje nikako ne treba čikati.  Veruje da su za fanatike najslađi zalogaji  upravo oni koji prkose.

 Dakle ---oprez. Sada tek treba voditi računa da se zaobilaze mesta koja mogu biti meta napada.

Ona ih odavno zaobilazi , ne zato što bi umrla- jer jednom  - kako je govorila njena mati - i njoj se to mora desiti , ali želi da smrt dođe po nju ,a ne da joj ona trči u zagrljaj i to teroristički. Međutim , to što je ona oprezna ne čini je spokojnom jer šta je sa njenima , a i drugima. Kao filantrop strepi za sve , pogotovo nustrašivu mladost – koja se ničega ne boji.

Interesanto da direktnog prenosa nije bilo ili je njoj promaklo. Motala je programe - ali ništa –  na svim kanalima uobičajena vikend šema. Na državnoj ili narodnoj televiziji ( može se tako reći jer je narod finansira) sigurno nije.

 Najavili su snimak za 23 časa u vreme kada će ubuduće moći da se emituje rijaliti , zvani Farma. Bruka !!! ...zar ne ...?  Izjednačiti takav događaj sa farmom. Ne zna da li je neko - van učesnika koji su želeli da vide sebe na ekranu - zamrkao da odgleda snimak sa lica mesta . Ona nije.

P.S.- državni događaj u 23 časa – čudno ..... ili je, ipak, nešto drugo u pitanju.

 

 

 

 #
LEP DAN
panicnadezda | 20 Novembar, 2015 13:35

     Voli ponekad da obigra grad. Da osmotri šta se promenilo , dogradilo , a šta je ostalo isto. Kad kaže grad ne misli na ceo - normalno . Samo deo koji joj je blizak i poznat. Grad se toliko raširio da bi joj za taj obilazak trebalo ko zna koliko vremena . Nije spremna da ga poklanja. Tim pre što postoje područja u koja nikad nije kročila. Ne zna čak ni kako se ide do njih  , a bogami - ni kako se zovu . Mogla bi komotno da kaže da delove sa soliterima ( koje organski ne podnosi)  ne želi ni da upozna. Previše su daleko od zemlje , a ona voli blizinu tla. Kad gleda u višespratnice - njoj se zavrti u glavi , a stomak uznemiri. Na pomisao da kojim slučajem mora tu da živi - podiđe je jeza. Nije ptica da leti visoko . Morala bi liftom do stana , a ona se liftova boji. Ne bi to nazvala fobijom  , ali nelagodom  sigurno.

     Dakle govori o gradskom jezgru koje joj je nadomak ruke.

     Svakodnevno je tu , ovim ili onim povodom , ovom ili onom obavezom. Retko kada namenski , natenane i bez žurbe .Prenaglašen  osećaj odgovornosti  ne ostavlja prostor za uživanje . Kasno je shvatila  da život nisu samo obaveze. A kada ima obaveze zaboravlja na drugo, recimo radnje i izloge. Doduše nikada nije ni visila pred njima. Gledala bi samo kad zapne nešto da kupi. Sad i to retko radi. Češće prazni, nego što puni ormane. Čini joj se i dalje su krcati. A što se poslova  tiče…….

       Uvek je bila u fazonu - prvo obaveze pa zadovoljstvo. Mislila je da je to svrha života . Pelcer kojim su je inficirali još u mladosti. Govorili su da to olakšava život .Ubeđena u to  u više navrata je pokušavala da isti presadi na ukućane kako bi došlo do podele rada , ali se kod njih ništa ne prima. Probala je pričom ili zvocanjem  kako oni kažu  i dobijala uvek isti odgovor - smaraš. Potom je pribegla tzv. učenju po modelu koji je kažu najefikasniji. Ličnim primerom je svakodnevno delovala. Nažalost  , i to je ostajalo na primeru t.j….. na njoj. Njen rad –njihovo zadovoljstvo . Svaki pokušaj da nešto promeni ostajao je  bezuspešan. Zavidi ženama koje su u tome uspele . Ima utisak kad bi se i ona latila zadovoljsta , a rada  ako pretekne vremena , u kući bi sve zamrlo. Mudrije  od nje  joj kažu… pusti jedno vreme da vide kako izgleda kad kreneš kao oni. Probala je i to  , ali su je svi poslovi  čekali i to sa  debelom kamatom - pride. Zato redovno radi .

      Što se obaveza tiče, izuzimajući  tu i tamo , nešto specijalno je retkost. Radi se o svemu onome što se i u drugim kućama radi  (ili kod srećnijih- drugi rade za njih )  čega je uvek premnogo za jednog . Usto nemilosrdno krade vreme.Svakog dana iznova .  Od ranog jutra – nabavka , ručak , stan u red , zavese , prozori, veš , peglanje - itd. itd….. da ne nabraja, pošto bi  za sve i cela sveska bila mala ….Potom sledi - plati infostan , podmiri račun za struju , reklamiraj račun kod mts-a ( ako ne želiš da te zakinu )- onda banka , posle banke koješta još …. i tako u krug . A najgore od svega, redovi unedogled.

     Koliko se sveta gura u tim redovima , da ne znate što znate, i da im lica nisu smrknuta , mrzovoljna i besna kao što jesu , pomislili bi da čekaju poklone, a ne da odvajaju od usta da bi državi dali pare koje im je već otela , i ne pada joj napamet da im vrati . Uvek traži još. Njoj je dugovanje dozvoljeno. Njima ne.  

       Kad obavite deo onoga što ste planirali dan je već za vama- pogotovo u ovo vreme kad smrkava pre nego što sviće.

      Nekada je ON to radio, ali tada nije bilo ONLINE plaćanja. Više mu ne pada napamet. Ne postoji način da ga ubedite. Kreće kao uvek…. kako je ovo 21 vek ,u kome civilizovani ljudi ne čekaju u redovima, već  iz stolice izmiruju svoje obaveze. Ako se ona sa tim ne slaže ( hoće reći- kao zastarelo i necivilizovano biće, ali ne izgovara , iako zna- da ona zna- šta misli) neka čeka u redovima , ali da ne kuka. Niko joj nije kriv.

     Kako da ne !….zaboravlja da bi joj svi bili krivi kada bi plaćala u duplikatu što će se kad tad desiti.

    Poznato joj je da mnogi plaćaju tako , ali ona nije baš  pala sa kruške. Više ne veruje nikom. Zna za mahere koji vas za čas opelješe ukoliko nemate jaku zaštitu, a ni na zaštitu više ne računa nakon onog …preko mene  živog….. plate i penzije …..Znate već….. Osta čovek živ i zdrav , ali debelo osakati ono što je rekao da niko ne sme dirati. Šta reći ?

Ništa - samo pamtiti…..

     Elem, tog dana obrnu red. Najaviše najtopliji dan u novembru. Zapostavi dnevne obaveze i krenu u šetnju. Društvo joj pravi ON koji je uvek tu da sa njom podeli zadovoljstvo , ali ne i rad. Sunce upeklo ko što peče kad je vreme za to. Masu sveta izbacilo iz kuća. Knez Mihailova krcata . Sve starosne grupe su tu. Lica vedra i nasmejana. Deca trčkaraju. Svi deluju neobično radosno - i za promenu- lepo. 

     Ispod  sata momak sa violinom. Oko njega gomila. U gomili najviše devojaka . Nije ni čudo, lepo svira , a i sladak je .Zvuci “ Travijate “ prate vas u stopu  i kad ih više ne čujete.

      Deset koraka dalje  grupa tinejdžera u hip – hop pokretima - izdašno nagrađena aplauzima vršnjaka.Voli mlade , a zna neke koji se bave tom vrstom plesa ili vratolomija pa ih i ona pozdravlja aplauzom.

     Malo dalje orkestar muzičke škole svira na otvorenom. Beskrajno prija .Puno sveta uživa. Uželeo se narod , sit onoga što gleda na ekranima.

     Fale kamere , ali njih nigde. One su fokusirane na rijaliti programe. Jure rejtinge. Pridružio im se RTS koji narod plaća , a oni imitiraju Pink po kome pljuju. Tovare reprizu na reprizu i  već viđeno “ Ja mogu sve “. Isti scenario kao u pinkovim zvezdicama, zvezdama i čemu sve još ne. Ne znam ni da li je glamuroznije , ali znam da mi ne veže pažnju, uprkos Kostjukovu i Rambu Amadeusu.

      Konačno stižu do Akademije nauka. Sve je na svom mestu.Masa slikara raširili  platna. Neki crtaju portrete. Mame i vas , ali vama je prošlo vreme za to.

      Stižu do ulice Vuka Karadžića – buduće pešačke zone. Mesecima je već rade. Kopaju i prekopavaju. Postavili red ploča , red kocki. Sumnjičavo gleda. Gde god su to radili vrlo brzo je propadalo. Ploče se rasklimataju kao kod pozorišta , a kockice ispadaju. Masu puta je zaglavila potpeticu u rupe između kamenih sendviča koje je jedva uspevala da iščupa , ali bez potpetica. Besna se nosila mišlju da ih tuži , ali zna da više nema sudija kao što beše onaj u istoimenom  romanu Vuka Draškovića.

       Radove u ulici privode kraju. Na par mesta velike betonske žardinjere. Vidi ! …. Za cveće - kaže ona…..  Nikako- odgovara ON -  to je za drveće. Kakvo bre drveće – kad će to da naraste?...Čovek u odelu , valjda nadzornik radova se umeša u razgovor i presudi. Gospodin je u pravu, to je za drveće. Ma  n e m o j t e …ona će , a koje …breze… jel te?…… Ne gospođo … biće to KATALBA.

 Šta kažete….  K A T A L B A -  bože - nikad čula.! …a šta vam je to ? I kao da se pravda, ustvari da ga ne uvredi - znate ja znam samo ono drveće koje sam upoznala i na koje sam se pela - kao što su breza, hrast , bukva , vrba …..ne dovrši nabrajanje.  Pogleda je saosećajno i reče --- ukucajte na guglu , pošto ni ja ne znam, ali pretpostavljam da je iz Kine . Sve što ne znamo šta je izdaleka stiže...

 Divota – a ko zna?

  Konsultovala je gugl . Drvo se ne zove katalba već katalpa – tzv.-dekorativno listopadno drvo- zvano lopta. Poreklo mu nije utvrdila , ali nije ni važno jer je  lepo kao što beše taj dan, sada uveliko za nama.

     

     

     

      

        

 

 #