Već danima sa kokoškama leže , sa prvim petlovima se diže. Nije joj običaj , ali u poslednjih mesec dana je prisiliše. Onda navrat nanos popije kafu, na brzinu prezalogaji nešto, zatvara prozore, spušta roletne i sa najlon kesom na glavi hvata tutanj, praćena zapanjenim pogledima radnika i svirkom raštimovanog orkestra koji je uzrok svemu i zbog koga beži. Čak da je u pitanju simfonijski orkestar koji bi savako jutro svirao istu melodiju misli da bio joj pozlilo. Ovako tek……Jutro počinje sa cijuuuuuu, tup ,tup, tras i kao završnica BUM  kad obijeno pada na zemlju u pratnji oblaka prašine od koje ne vidite ništa i ne osećate nikakav drugi miris. Sled radnji  zna napamet. Čim čuje prvo cijuuuuuuu- ko oprena skače iz kreveta.

U strogom centru je. Mnogo prednosti ,ali ima i mana.Što se prednosti tiče- sve je nadohvat ruke. Većina poslova se završava u centralnoj zoni tako da ste privilegovani u odnosu na one koji žive u prigradskim naseljima pa dane troše da bi nešto oposlili. Dalje : tu su pozorišta , muzeji koji ne rade , ali će jednom možda i proraditi, Kalemegdan sa pogledom na ušće Save u Dunav , pešačka zona sa svim ekskluzivama  i događajima u njoj. Tu je i nezaobilazan Trg Republike gde se sve odigrava. Počev od ljubavnih sastanaka, preko raznoraznih svirki, performansa , mitinga i demonstracija. Dakle, ako ste u centru- sve gledate uživo.

U centru se zvono na vratima često oglašava. Ne samo od strane prijatelja i očekivanih gostiju. Ponekad su to odžačari  koji po verovanju donose  sreću. Ponekad ciganka što čita sudbinu iz dlana . A nekad , mada sve ređe, oni što popravljaju kišobrane.

 Nekima to smeta , njoj ne. Odbija ih sve , ali je lepo videti i osvežiti sećanje na dane kada je toga mnogo više bilo.Da je na Dedinju ili u nekom drugom kraju gde bogati kupuju imanja , ista ograđuju , opremaju kamerama i drugim merama predostroženosti u cilju čuvanja bogatstva , gde ni okom ne možete virnuti , a tek kročiti  –nezamislivo. Čini joj se kad bi videli onog sa kišobranima da bi odmah pripucali na njega misleći da su kišobrani dvocevke . Paranoja !!! Pa jes…..... nuditi popravku kišobrana onima kojima ne trebaju. Čini joj se da ti iz soba direktno uleću u automobile ograđeni od sveta i realnog života. Zna da se ne bi menjala sa njima, ali nije sigurna da ne bi štrbnula malo bogatstava koje su oni štrbali naveliko, a i zna se kako.

Ali centar , kao što reče, ima i mana. U centru su zgrade zbijene i načičkane jedna uz drugu , u njenom slučaju jedna preko puta druge . Bilo ko i bilo šta da radi odražava se na vaš život.Tako i u ovom slučaju. U komšiluku - sređuju fasadu . Radi  graditeljka , ostali je podržavaju i raduju se. Milo i njoj t.j. njima preko puta. Kako i ne bi kad je ona većinski finansijer. Kupila stan u  strogom centru grada - veliki ko kuća - koji kao većina onih koji odreše kesu renovira. Ruši sve. Usput radi na fasadi . Ali redom koji njoj odgovara - prvo stan , potom fasada.Rušenje u stanu se preživelo. Prštalo je na sve strane , ali se nije toliko odražavalo na život okolo. Zato fasada zagorča život.

Graditeljku drugi ne  zanimaju. Ne pita komšije kako se osećaju u haosu koji im ona pravi. Šta je briga za prašinu , buku i prljavštinu koje ostavljaju oni koje je ona angažovala i trpaju u vaš stan? Šta je briga što vi ne možete preći razdaljinu od vašeg ulaza do njenog , a da ne pobelite od prašine? Šta je briga što na sprdnju majstora stavljate najlon kesu na glavu da ne bi u tom kratkom periodu  postali sedi, a kosa vam je druge boje.I previše toga….. šta je briga?

  Besna i bogata, kao većina takvih misli da im je sve dozvoljeno pa i to da  nema osećaja prema drugima.  Misli da treba da budete polaskani njenim prisustvom. Udostojila vas svojim dolaskom pa treba da joj budete zahvalni što ćete imati tu čast da gledate u njene prozore i drveće koje planira da zasadi na terasi. Zaboravlja na one koji se takvima ne klanjaju, pogotovo ako  gaze bez pardona.

Normalno- da joj je puklo. Normalno- da je okrenula graditeljkin broj i pitala ono što je ista morala reći bez pitanja, normalno- da je podsetila na elementarne principe pristojnosti i poštovanja drugih, normalno - da joj je rekla da je sita i presita takvih. Normalno – da je izgovorila da se to neće tolerisati i da zna puteve kojima se i takvim može stati na put.

Normalno – da bi ceo razgovor bio drugačiji da mlada i lepa komšinica nije  na pristojno obraćanje odreagovala histeričnim i uvređenim tonom razmaženog deteta što ne dolikuje njenim  godinama, još manje majci dvoje dece.Normalno , da bi sve bilo drugačije da je pokazala  malo saosećanja prema drugima. Normalno, da bi sve bilo drugačije da umesto odbrane neodbranjivog  ne pokaza prkos , ljutinu i bes.

Pokaza  nemudru i osionu stranu svoje lčnost.

 Na kraju reče –“ umesto da se radujete lepom pogledu koji ćete imati kad sve bude gotovo  vi negodujete”.

Šta da odgovorite nekom ko čuje i razume samo sebe?

 Kako Majakovski reče “ kako u debelo uho zabosti nežnu reč “, a vi na deblje niste naišli.

 Ipak joj u ironičnom tonu saopštite da živite samo za taj moment kad svemu bude kraj i kad ćete vreme, umesto u kući, po ceo dan provoditi na prozoru, po cenu da vam se zavrti u glavi i ne daj bože padnete, kako bi mogli da uživate u pogledu na njenu fasadu, njene prozore , a pogotovo njenu terasu- pošto su u istoj vazdušnoj  liniji sa vama.

Neosetljiva na ironiju- odorovolji se , što sve kaza.