Categories
My Links
Generalna
KAKO ĆU PLATITI
panicnadezda | 30 April, 2014 09:08

 

 

      Stiže  april . Stiže i  rođendan  moje sestricine Nede ,koju zbog 1 aprila kad je rođena, nazivam prvoaprilskom šalom iako je sve, samo to ne . Stigoše i rođendani njenih mališana.  Sramota. Ne znam tačno kad , ali kada im slike okači na internet ulepšaju mi dan.Principijelno sam protiv toga ,ali ko me pita.Da budem poštena  do kraja ,nisam ni ja pitala.Još jednu sliku ne brišem sa fejsa. To je Iris. Ime sve govori.Izgled više od toga.  

 

     Neda ,devojčica, ne toliko po godinama koliko po izgledu. Osmeh od uva do uva otkriva niz besprekornih zuba , velike , ozbiljne   oči koje  poručuju da li je srećna, tužna ili zamišljena. Da je kojim slučajem glumica ne bi morala ni govoriti. Cela njena pojava priča  umesto nje.

        U svađi sam sa datumima pa samim tim i rođendanskim čestitkama . Nepogrešivo pamtim samo dva rođendana . Kao što rekoh  prvi april  i  razumljivo prvi januar kada je rođen moj sin. Stalno se pitam kakvi su to ljudi koji su morali biti rođeni  baš u te dane koje je teško zaboraviti. Datum svog rođenja nisam pamtila ni kada sam bila mlada. Sad sam srećna kada ga i drugi zaborave.

       No u aprilu stigoše racuni. Sa njima  masa drugih neprijatnosti  koje neću navoditi. Jedan koverat drugačiji , deblji. Pošiljalac ,čini mi se, gradska uprava. Sa strepnjom otvaram. Porez na stan. Zgranuh se . 43000. Godinama  bio šest i nešto ,potom zbog dograđenih 18 kvadrata koje je pošteni gradjanin (čitaj slobodno ludi ) prijavio opštini- 27000 hiljada. Sada  ni manje ni više 43000.  Ne verujem očima.Računam  greška.Kod nas u zgradi samo jedan plaća, ali malo. Ostali koriste prostor kao i mi ,ali  ne petljaju državu u to, kako se država ne bi petljala u njihove živote –pametno. Komšija preko puta nas za 150 kvadrata  plaća tri puta manje,iako mu je zgrada novija i pod zaštitom drzave. Apsurd .

      Besna ko ris trčim u opštinu . Službenici -direktno pod nos poturam račun  i pitam šta je to?  Kratak odgovor –gospođo porez je skočio za 80 %. Znam- kažem ja pristojnim glasom da je ne bih razljutila ,ali ste verovarno pogrešili adresu- proverite.

     Puna nade nastavljam.... Sigurno je u pitanju neki od onih penthausa u pametnoj zgradi preko puta mene. Tamo se šire bogati , menjaju vazduh i klimu kad  im se ćefne, tamo su kopali  50 , a možda i više metara pod zemljom ( tresao se ceo kraj )dok nisu stigli do vrelih gejzira zahvaljujuci kojima imaju grejanje  kako im se prohte. U zgradi imaju bazen, sobu sa dugmadima kao da je svemirska stanica, a tek radnika obezbeđenja- celi buljuk.Sluša sa nevericom  pa besno reče- Šta to mene briga.

      Razljuti me . Nije vas , vi sigurno niste dobili ovoliki porez,ali mene itekako jeste. Ne živimo mi u toj zgradi ,ni na Menhetnu , niti Jelisejskim poljima. Živimo u zgradi  iz 26 godine, samo što se nije srušila, anfas još može da prođe ,ali bočno oglodana, od pozadi- ruglo.Za to se ne plaća ovoliki porez.  Nervozno  vrti papire , pronađe ime i prezime kao i adresu sa koverte. Nema greške –vaše je. Otkači me sa opaskom-rok vam je 15 maj za  drugi kvartal.

Okrutno.

       Stiže i poslednja nedelja aprila. Zakazaše Skupštinu ,izabraše vladu , vlada premijera, premijer saradnike, položiše zakletve, odrediše prioritete i rokove za iste.Ceo dan se vrtelo na svim kanalima. Puno  ideja i obećanja, ali mnogo brate.Mene zanimaju samo rezultati.

      Tamo- odakle dođoh-- odvajkada  vlada mišljenje da važne poslove ne valja počinjati nedeljom.Izgleda da oni to ne znaju, ali šta mene briga . Mislim na  porez, samo ne znam kako ću platiti.

     

     

 #
ČOVEK NA TERASI
panicnadezda | 20 April, 2014 11:05

     Posle dužeg perioda sumornih dana , proviri sunce. Ljude željne svetlosti izvuče iz kuća . Jedni  odoše u parkove , drugi u šetnju ,  treći na terase. Naš junak izađe na terasu. Pred njim je dug dan – treba raditi . Sav posao ponese sa sobom. Šahovsku tablu i  figure, brošuru sudoke( trenutnu opsesiju sa drevnog istoka )- zatim dnevnu, pa nedeljnu štampu i normalno - svet kompjutera. Od prvog broja ga kupuje, ali retko kad pročita. Možda će danas to uraditi kako bi opravdao bacanje para zbog čega mu stalno gunđaju . Ukućani mu se pridružše , ali zakratko.  Njih čeka stvarni rad –što bi se reklo - ono od čega se živi.

      Na terasama su i sugrađani  iz lokolnih zgrada. Ne mogu reći komšije jer u tom delu grada komšiluk  ne postoji. A bilo ga je i bilo je lepo- dok ga je bilo.Delilo se slobodno vreme, problemi sa decom, pozajmljivalo i vraćalo, pozivalo na kafu. Dođoše nova vremena . Sa njima novi ljudi - sa novim običajima i navikama. Ne zanima ih ko živi sprat ispod ili sprat iznad njih .Tako im odgovara. Ne pitajte ih - ne pitaju vas. Izbegavaju upoznavanje  i  predstavljanje , da ne kaže  da za komšijsku  kafu ,verovatno nisu ni čuli. Ukoliko se slučajno sudarite na stepeništu kurtoazni osmeh izostaje . Stalno jure kao da ih neko goni i škrtare u svemu,čak i u onome što ništa ne košta . Vrata su  im neobeležena. Kad neko pita ko tu živi- kažete  bezimeni . Dakle,  ne znamo, ko je na spratu  niže , a ko na spratu vise. Kriju se, šta li?  Ne zna kako drugačije da to nazove . Ali što je tu je.

      Doduše imaju jednog komšiju. Kad naleti -zlata vredi.. Ali retko je tu. Stalno negde zuji – čas tamo, čas vamo. Skijanje, plivanje , biciklizam - o tenisu da ne govorimo. Svakodnevno. Prosto se pitate kako to postiže . Ali kad zatreba uvek je tu- za njih . On ili njegove kolege. Nažalost, sa vremenom sve više treba.Gnjave ga - usud lekarske profesije. Više ni hvala ne govore , olinjalo se.

Ali, ipak mu hvala.

      No, čovek je na terasi. Vredno radio. Šahovske probleme rešio. Većinu sudoka - takođe, štampu prostudirao , časopis o novotarijama u kompjuterskom svetu ovoga puta do najsitnijih detalja razradio. Sve je završio. Vreme isteklo.

    Prigustilo. Pod hitno mora u toalet . Žuri ka vratima , ali vrata zatvorena. Ukućani zaboravili  na njega . Omaškom spustili kvaku , koja ne postoji sa spoljašnje strane. Glup sistem. Ali zahvaljujući tome  niko im preko terase ne može upasti u stan kao komšinici iz susedne zgrade kojoj  je u kuhinju uleteo narkoman  i na smrt je povredio. Događaj koji je uneo strah  - celom kvartu.

        Domaćin sa terase - viče , doziva, lupa , ali ga u stanu   niko ne čuje. Zna da na njih ne može da računa jer se u drugom delu stana ništa ne čuje, pošto je prilično udaljen.

      U panici je , bešika pred pucanjem. Šta da radi ?  Sa terase ne može , svi bi ga videli -  vc nedostupan. Prepušten na milost i nemilost '' komšija '' koje ne poznaje kao ni oni njega. Ko zainat na susednim terasama, niko. Svi se pokupili. Primeti  kako se preko puta njega pomera zavesa i neko viri .Maše rukama da skrene pažnju na sebe. Starija gospođa sa papilotnama u kosi bojažljivo proviri. Čovek prekrsti ruke na grudima u preklinjućem  stavu. Gospođa zove  nekoga. Izlazi  suprug. Gledaju u njega  ko u strašilo . Tako i deluje - onako velik, izbezumljen, sa raširenim rukama.Da bi ga čuli urliče - zaključan sam - pomozite! Počinje isleđivanje u stilu- čiji je to stan,zašto je zaključan, ako je on vlasnik što ga ne puste unutra - itd. itd. Ukapira. Zbog nedavnog događaja sumnjaju da je provalnik ili manijak.

     Predugo traje. Zavapi. Molim vas okrenite telefon broj….. Speluje.

     U drugom delu stana zvoni telefon. Stariji glas oprezno pita- jeli to broj, recimo-33 -33-33-3. Dobiše potvrdu. Glas objasni da je na terasi  čovek , kobajagi vlasnik stana - zaključan, pa moli da mu se otvore vrata kako bi mogao da se olakša, a ukućani neka odluče hoće li zvati policiju ili nekog drugog . 

    Pustiše ga. Ljut kao ris prošiša u kupatilo. Dugo se zadržao. Danima potom - ignoriše bližnje ko da su oni  krivi i kao da se ista stvar nije i njima događala, samo su imali više sreće.Treba li reći da se duži period nije pojavljivao na terasi.

Bilo ga sramota.

 #