Posle dužeg perioda sumornih dana , proviri sunce. Ljude željne svetlosti izvuče iz kuća . Jedni  odoše u parkove , drugi u šetnju ,  treći na terase. Naš junak izađe na terasu. Pred njim je dug dan – treba raditi . Sav posao ponese sa sobom. Šahovsku tablu i  figure, brošuru sudoke( trenutnu opsesiju sa drevnog istoka )- zatim dnevnu, pa nedeljnu štampu i normalno - svet kompjutera. Od prvog broja ga kupuje, ali retko kad pročita. Možda će danas to uraditi kako bi opravdao bacanje para zbog čega mu stalno gunđaju . Ukućani mu se pridružše , ali zakratko.  Njih čeka stvarni rad –što bi se reklo - ono od čega se živi.

      Na terasama su i sugrađani  iz lokolnih zgrada. Ne mogu reći komšije jer u tom delu grada komšiluk  ne postoji. A bilo ga je i bilo je lepo- dok ga je bilo.Delilo se slobodno vreme, problemi sa decom, pozajmljivalo i vraćalo, pozivalo na kafu. Dođoše nova vremena . Sa njima novi ljudi - sa novim običajima i navikama. Ne zanima ih ko živi sprat ispod ili sprat iznad njih .Tako im odgovara. Ne pitajte ih - ne pitaju vas. Izbegavaju upoznavanje  i  predstavljanje , da ne kaže  da za komšijsku  kafu ,verovatno nisu ni čuli. Ukoliko se slučajno sudarite na stepeništu kurtoazni osmeh izostaje . Stalno jure kao da ih neko goni i škrtare u svemu,čak i u onome što ništa ne košta . Vrata su  im neobeležena. Kad neko pita ko tu živi- kažete  bezimeni . Dakle,  ne znamo, ko je na spratu  niže , a ko na spratu vise. Kriju se, šta li?  Ne zna kako drugačije da to nazove . Ali što je tu je.

      Doduše imaju jednog komšiju. Kad naleti -zlata vredi.. Ali retko je tu. Stalno negde zuji – čas tamo, čas vamo. Skijanje, plivanje , biciklizam - o tenisu da ne govorimo. Svakodnevno. Prosto se pitate kako to postiže . Ali kad zatreba uvek je tu- za njih . On ili njegove kolege. Nažalost, sa vremenom sve više treba.Gnjave ga - usud lekarske profesije. Više ni hvala ne govore , olinjalo se.

Ali, ipak mu hvala.

      No, čovek je na terasi. Vredno radio. Šahovske probleme rešio. Većinu sudoka - takođe, štampu prostudirao , časopis o novotarijama u kompjuterskom svetu ovoga puta do najsitnijih detalja razradio. Sve je završio. Vreme isteklo.

    Prigustilo. Pod hitno mora u toalet . Žuri ka vratima , ali vrata zatvorena. Ukućani zaboravili  na njega . Omaškom spustili kvaku , koja ne postoji sa spoljašnje strane. Glup sistem. Ali zahvaljujući tome  niko im preko terase ne može upasti u stan kao komšinici iz susedne zgrade kojoj  je u kuhinju uleteo narkoman  i na smrt je povredio. Događaj koji je uneo strah  - celom kvartu.

        Domaćin sa terase - viče , doziva, lupa , ali ga u stanu   niko ne čuje. Zna da na njih ne može da računa jer se u drugom delu stana ništa ne čuje, pošto je prilično udaljen.

      U panici je , bešika pred pucanjem. Šta da radi ?  Sa terase ne može , svi bi ga videli -  vc nedostupan. Prepušten na milost i nemilost '' komšija '' koje ne poznaje kao ni oni njega. Ko zainat na susednim terasama, niko. Svi se pokupili. Primeti  kako se preko puta njega pomera zavesa i neko viri .Maše rukama da skrene pažnju na sebe. Starija gospođa sa papilotnama u kosi bojažljivo proviri. Čovek prekrsti ruke na grudima u preklinjućem  stavu. Gospođa zove  nekoga. Izlazi  suprug. Gledaju u njega  ko u strašilo . Tako i deluje - onako velik, izbezumljen, sa raširenim rukama.Da bi ga čuli urliče - zaključan sam - pomozite! Počinje isleđivanje u stilu- čiji je to stan,zašto je zaključan, ako je on vlasnik što ga ne puste unutra - itd. itd. Ukapira. Zbog nedavnog događaja sumnjaju da je provalnik ili manijak.

     Predugo traje. Zavapi. Molim vas okrenite telefon broj….. Speluje.

     U drugom delu stana zvoni telefon. Stariji glas oprezno pita- jeli to broj, recimo-33 -33-33-3. Dobiše potvrdu. Glas objasni da je na terasi  čovek , kobajagi vlasnik stana - zaključan, pa moli da mu se otvore vrata kako bi mogao da se olakša, a ukućani neka odluče hoće li zvati policiju ili nekog drugog . 

    Pustiše ga. Ljut kao ris prošiša u kupatilo. Dugo se zadržao. Danima potom - ignoriše bližnje ko da su oni  krivi i kao da se ista stvar nije i njima događala, samo su imali više sreće.Treba li reći da se duži period nije pojavljivao na terasi.

Bilo ga sramota.