Categories
My Links
Generalna
POGLED U NEBO
panicnadezda | 29 April, 2016 13:20

 

 

Fali joj nebo. Misli na plavo. Danima ga ne vidi. Uzalud baca pogled prema njemu , ali do njega ne stiže. Ne daju oblaci. Ušančili se gore, pa ne mrdaju. Ko da se inate ili ljute. Sipaju kišu , ponegde i sneg u vreme kad nije vreme. Ne računa momente kad malo, kao da se igra , proviri iza beline koja ga prekriva. A , treba joj- stvarno. Htela bi da digne pogled prema njemu i zamoli nešto. Misli da je to jedino mesto gde treba pogledati. Radila je to već ( priznaje ) - ali bez rezultata. Veštiji od nje joj rekoše da nije radila po propisima. Iznenadila se.


Nije znala da i nebo ima pravila. Oduvek je sve molbe izgovarala u tišini, kao što je na isti način žalila ili suze lila ....

Jedino radost nije mogla sakriti. To je delila javno.


  Zato je sada odlučila da učini kako treba. No, izgleda da joj se ne da. Uvek je zamišljala da nebo mora biti plavo kako bi molbe koje se upućuju gore, mogle da stignu bez prepreka do onog kome su namenjene. Računala je da ća se to desiti na ovaj Veliki dan. Prevarila se .

 

Prevari  se ponekad. Pardon, danas mora biti iskrena, pa  reći - češće. Da pitate njenog sina on bi najverovatnije rekao stalno. Znate,  kad prođe vreme i pile pomisli da može da uči kokošku. Jes da on odavno nije pile , kao što sebe ne bi rado predstavila kao kokošku , ali u narodu se tako kaže. A - narodna je sveta.

 

Elem , on joj stalno govori: “ Mnogo si naivna. Ljude i život gledaš kroz ružičaste naočari. Bez prestanka pričaš o ljudskoj duši. Zaboravi  na nju. Kakva, bre, duša - gde je vidiš ? To što ti nazivaš dušom – zove se interes - zapamti već jednom . Živiš u periodu surovog  kapitalizma ( kojim su on i njegova generacija opečeni ) a kapitalizam ne poznaje nikakvu dušu . Vrednuje samo keš. U takvoj zemlji živiš ? Pogledaj malo oko sebe i probudi se već jednom !!!

Baci te naočari  ili  idi kod lekara da ti da druge kako bi svet videla kakav  jeste, a ne kakav bi ti volela da bude. To o čemu ti pričaš nije život – već bajka “-  Itd. Itd.

Onda usledi svađa (kao da su ljuti neprijatelji) pošto mu ona preporuči da i on što pre nakači ružičaste naočari kako bi mu život lakše tekao.

Između ostalog  i za to joj treba nebo. Zamolila bi da joj sin, otud gde je sada , a predaleko je , stigne živ, zdrav i ako bog da sa ružičastim naočarima na nosu ili u glavi – svejedno.

Potom bi zamolila nebo da svim kešolovcima ostavi onoliko keša koliko i običnom svetu , a umesto njega usadi dušu kako bi ličili na ljude, a i zdraviji bili.

Ne bi mogla zaobići političare - iako ne zna bi li to imalo svrhe. Pita se samo da li nebo hoće i može  tu nešto da uradi ? Da je htelo već bi učinilo . Možda su političari njegovi izabranici, pošto vedre i oblače - kako im se prohte, a i vladaju - kao da su božanstva. Ali, bez obzira na sumnju….ipak … rekla bi da ih je previše. Da se od njih niko drugi ne može videti ni čuti. Da sve gomilaju i grabe  samo za sebe, kao da će živeti doveka , a ne znaju da  sutra nikom nije zagarantovano i da je daleko - sve - dok ne svane.

  Insistirala bi, sa strepnjom u ishod, da ako ništa drugo, izabere bar neka druga lica za svoje miljenike. Ovi su  već predugo.

Dok kuca gleda kroz prozor. Ko zainat ni tračak plavetnila. Gomilaju se oblaci. Da li je to loš znak, ne zna? Svi su izgledi da će morati  -  molbu poslati oblacima. Valjda će oni znati kome to treba preneti.

 

 

 #
LJUBAV PRED FAJRONT
panicnadezda | 27 April, 2016 18:01

 

 

Dan je ostao za njima. Dočekali su ponoć, ili kako se obično kaže fajront , kada i polupijani gosti, milom ili silom, napuštaju prostor, teturajući se na nesigurnim nogama. Nisu primetili da je većina gostiju popularnog hotela , jedne od retkih oaza mira u centru grada, gde se može razgovarati, a da vas ne iritira moderna muzika, otišla kući. Ostali su njih dvoje , osoblje hotela koje je užurbano sređivalo salu za novi dan i dva tri stranca koji su tu odseli. Diskretnu muziku je zamenilo zveckanje flaša , čaša i pepeljara, koje su konobari skupljali sa prenatrpanih stolova i nosili u kuhinju. Ništa im nije smetalo , čak ni prekorni pogledi zaposlenih u čijim se očima moglo pročitati  – šta čekate? Preciznije rečeno, što  ne idete više ?  Nije im se žurilo. Njemu posebno, jer je ponovo živeo u prošlosti od  kakve se može živeti , njoj - jer je bila ganuta - i fascinirana. I danas se pita  da li bi osoblje hotela iskočilo iz uobičajenog šablona predviđenog za kraj dana, da su imali priliku da čuju ono što je ona, sticajem okolnosti - čula . Čini joj se da ih u tom slučaju ne bi požurivali. Štaviše – veruje da bi im se pridružili sa flašom žestokog pića koju bi zajedno popili u slavu ljubavi koju svi traže , a retko pronalaze. Govori o ljubavi kakvu je on doživeo i dalje živeo. Život je čudesan režiser.

Nisu se sreli zbog toga , ali je sticaj okolnosti učinio da se na tome završi. Ni slutila nije da će oficijelan sastanak začiniti najlepša ljubavna priča kakvu ni film nije zabeležio. A, odgledala je mnoge. Ovoga puta režiserska palica je pripala životu.

Znala je koješta o njemu. Prijatelj njenog muža. Vezivalo ih je đačko i studentsko doba kao i srodnost duha. Savršeno govori francuski i engleski jezik , kao što se uspešno poštapa sa srodnim jezicima. Niže razrede osnovne škole završio u Švajcarskoj. Gimnaziju i fakultet u Beogradu. Nakon studija se oženio, ženom koju je tada , a i potom - kao majku svoje dece - voleo. Poreklom Ličanin pompezno je proslavio rađanje prvog sina , a potom čekao da mu lekari izračunaju  ( poklapanjem hromozoma ili čime još ) kada je vreme za ćerku. Kucnu i taj čas. Lekari rekoše - sad je momenat. Žena ostade trudna , oni srećni što će imati decu različitog pola . No, kako život prevazilazi nauku, nakon par meseci ultrazvuk pokaza  da će umesto ćerke dobiti blizance – i to - muškog pola.

Pomirio se sa sudbinom. Nije više jurio za ćerkom. Ostvario je san većine muškaraca – tri sina.

Petočlanu porodicu je trebalo izdržavati. Vredno je radio. Nije promaklo onima iznad njega. Nagradiše ga diplomatskim mestom u našoj ambasadi na egzotičnom kontinentu. Zaslužio je to. Poznavanje jezika – izvanredno, stručnost na visokom nivou , rafinirani maniri. Sa porodicom se preselio tamo. U tom periodu su se retko ili takoreći nimalo viđali. Tu i tamo od drugog prijatelja koji je, takođe - radio na istom kontinentu, bi ponešto saznali o njemu i porodici. Jednog dana je procurela vest da se  ozbiljno zaljubio.

Nakon par godina su se vratili. Prvo žena sa decom ,  potom i on. Celo društvo je znalo za epizodu sa zaljubljivanjem , ali niko nije pitao. On sam nije bio spreman da priča. Uložili su napor da ostanu zajedno, ali stvari nisu išle željenim tokom. Brak se krnjio, ko trošna kuća. Malo po malo do potpunog razlaza. Imovinu su podelili , već odrasle sinove zbrinuli i nastavili život, svako za sebe.

U tom periodu su se njih dvoje našli u pomenutom restoranu.Ona je imala neka pitanja vezana za njegovu struku. On odgovore i želju da sa nekim, posle mnogo godina, podeli svoju priču. Sasvim slučajno to je bila ona.Verovatno bi se isto dogodilo da je neko drugi bio na njenom mestu.

Krenuo je sa pitanjem - da li je čula da se razvode? Odgovorila mu je da je načula,  ali da veruje da do toga neće doći. Reče da nije verovao ni on , ali da njegova žena insistira. Kako bi zatvorila vrata daljem zajedničkom životu  rekla mu je da se zaljubila.

Tajac............

Sa nelagodom što zadire u nedozvoljeno,  upita - koliko to ima veze sa njegovim zaljubljivanjem ? ....

 Dosta reče .... ali to nije isto.....

Ženski solidarna se pobuni -  kako to misliš – nije isto ?

Znaš , reče -  ja nisam porodicu rasturio, uprkos ogromnoj ljubavi koju sam osećao prema toj devojci........a moja žena hoće

Budala ( obraćajući se sebi ) ...... reče zagledan u daljinu !!!

Izustila je samo ko  ......(htela je reći ona)...

On krenu. Upoznali su se na nekom prijemu. Čim je ugledao znao je da će njegov život krenuti drugim tokom. Visoka , lepog lica i zanosnog tela. Prepoznala je i ona njega. Strankinja , a najbliža. Ljudi se jednostavno osete, reče. Krenuli su da se viđaju. Ništa nije krio od nje. Saopštio joj je da je oženjen i da ima tri sina. Ona nije bila udata , nešto mlađa od njega. Nije joj smetalo. Zaljubila se . Intezivno su se viđali dok nije otputovala kući. Onda su vezu održavali telefonom i povremenim viđanjem bilo kad ona dođe ili  on ode kod nje.

 Potiče iz prebogate porodice – reče. Otac joj je industrijalac , vlasnik velikog broja fabrika i hacijendi. Ocu se poverila da je  zaljubljena. Pozvali su ga u posetu. Ocu se dopao. Ponudio mu je da vodi poslove koje njegovog sina ne zanimaju, ukoliko je to između njih dvoje ozbiljno. Zahvalio se na ponudi , ali je odgovorio  da ima porodicu . Otac je rekao da zna , da mu je Tera ( kako joj se čini da se ta devojka zvala ) rekla , ali da su oni veliki vernici i da ukoliko  odluči da počne novi život, njegova porodica, u materijalnom smislu, neće trpeti. Naprotiv, biće  zbrinuti bolje nego da ostane sa njima. Razapet između dve ljubavi, trebalo mu je vreme za razmišljanje . Podrazumevalo se.

Žena je saznala . Povređenih osećanja se sa decom vratila kući. Ostao je sam. Nešto je morao žrtvovati - porodicu ili ljubav.

Nedugo zatim stigla je Tera. Otišli su na neki otok kakav se ,reče , samo u bajci viđa – gde se nebo sastaje sa zemljom , a mesec -  može dotaći rukom, ako ustaneš. Naručili su flašu pića. On je sedeo za stolom, dok je ona bila na ležaljci. U jednom momentu je podigao čašu prema nebu i na čaši ugledao likove svojih sinova . Znao je šta mora uraditi. Pogledao je u nju . Shvatila je  bez izgovorene reči . Gotovo..... samo je rekla....

Klimnuo je glavom.

Nakon par dana je spakovao stvari i došao kući.

Tera mu se povremeno javljala . On njoj, takođe . Jednog dana  na poslu - stiže pismo. Po žigu zna od koga je. U srcu treptaj strepnje. Dugačko - reče . Pomenula  je  da njeno srce zauvek pripada njemu , da se pred bogom zavetovala  na to ,  ali pošto im sudbina nije bila naklonjena , u međuvremenu je upoznala dobrog čoveka , a kako  vreme za rađanje ističe,  traži dozvolu da se uda?

Šok i neverica.... Kosa joj se digla na glavi. Nikada nije čula za tako nešto..Tražila dozvolu , neverovatno ..... i.... Šta i ?......najmanje što sam mogao da uradim za nju je da blagoslovim taj brak?

Dvadeseti šest godina se nisu videli. Sve do nedavno. Sa prijateljima je krenuo na dalek put u zemlju koja se graniči sa njenom. Javio joj se. Nikom nije rekao. Jednog dana je samo saopštio da ima  zakazan"biznis" i da će prenoćiti u hotelu.  Nakon dva dana je došao sa Terom. Ona je želela da upozna njegove prijatelje. Jedan od njih  je ovekovečio taj momenat. Sliku je uramio i predao prijatelju .Tako je i ona videla Teru.

P.S. Prelepa. Nije sumnjala, ali zaljubljeni ljudi često glorifikuju one koje vole. U ovom slučaju sve je bilo kako je rečeno. Udala se i ima jednog sina. Čuju se povremeno, a šta će biti nadalje - sam bog zna.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 #
UVO NE PRIHVATA
panicnadezda | 17 April, 2016 15:24

 

Godinama izgovarate reč bez ikakvih problema. Svi vas razumeju. Onda je napišete kao naslov za pričicu, a obrazovaniji od vas, vas opominju da se ne kaže svakodnevnica , već svakodnevica. Onda se vi zbunite i zapitate grešite li i kada kažete dnevna, umesto devna - recimo potrošnja. Bez onog N , ne liči ni našta. Apsolutno nelogično, zbog čega tvrdo ostajete na kursu na kome ste bili. Šta vama to uopšte znači , kada znak uzvika , znak pitanja , zarez, pa i celu tačku preskočite, što je sa stanovišta onih koji se bave pravopisom  mnogo veća greška. Ipak , iz znatiželje , a bez ikakve želje da nešto promenite konsultujete sveznalicu t.j. -  gugl.  Najlakše i najbrže. Usto besplatno. Piše – može i jedno i drugo , ali je ispravnije SVAKODNEVICA. Onda to pišete krupnim slovima spelujući slovo po slovo ne bi li ušlo u uvo. Nema šanse - uvo ne prihvata.

 No, manimo pravopis. Moraju  lingvisti da menjaju pravila u vremenu kada se sve menja.I bez pravopisa vama je kapa puna briga. Kako zbog nekih koji idu tamo gde se trenutno ne ide , tako zbog onih koji ostaju. Kako zbog onih koji su blizu , tako zbog onih  daleko . Kako zbog zbrinutih  , tako zbog nezbrinutih. Dugačka lista. Svi su u problemu, bez vaše krivice , ali vas pritiska . Guši i kuća. Nije bez veze rečeno " da je kuća dobra i vuk bi je imao". Zato bežite iz kuće sa kapom punom briga. Ko velite na otvorenom će vam biti bolje. Volite gradsku vrevu. Idete u gužvu da bi bili sami . Da gledate , a da ne pričate.Da vas okrznu pogledom ,a ne pitaju ništa. Većina lica je mrgodna , kao što bi ( tog dana ) bilo  i vaše da date da se vidi. Ali vi ne date… Usmerite pogled prema onima koji su  vedri, nasmejani i bezbrižni - još uvek.Dok ne porastu- pošto su to uglavnom deca i naraštaj koji tek pristiže. Njihove brige nose oni koji su ih stvorili.

Tako raspoloženi , taman kročite na ulicu , napravite par koraka, kad vam prepreče put. Pitaju – volite li pozorište ? Uvek isto , čuli ste  stotinu puta , nekada i drugačije odgovorili , ali tog dana kažete – ne, ne volim. Zapanjen glas u čudu pita : Molim ! – ne volite pozorište ! Ko veli zar ima takvih? Vi mu lepo kažete – mladiću, čuli ste odgovor . Drugi vole , pitajte njih. Da vas ne mrzi odgovor bi glasio drugačije. Volite pozorište -  gledali ste mnogo predstava koje su vam se dopale , ali je bilo i onih na kojima ste mogli zaspati da vas nije bilo sramota, pa ste nakon prvog čina otišli. Pozorište ne sme da uspava , mora da razdrma , zamisli ili nasmeje u zavisnosti od toga šta je na repertoaru.

No, u mislima se vraćate mladiću koji vam je postavio pitanje. Analizirate izraz lica koji još titra pred očima i znate zašto je ostao zapanjen. Nije njega briga što vi volite ili ne volite pozorište , možda ga ni sam ne voli naročito, pa bi između pozorišta i žurke pre odabrao dobru žurku. Njega je zapanjilo što se neko usudio da kaže da ne voli pozorište jer se svi drugi na samu reč raspilave i iznenade da to neko uopšte pita , kad se to podrazumeva. Deklarativno svi vole pozorište. Malo sutra. Znam neke koji nikad nisu kročili u foaje , a obožavaju pozorište.

Stavljate tačku na epizodu sa daskama koje život znače i nastavljate put, čvrsto rešeni da na miru popričate sa sobom. Pusta nada. Gomila ispred vas . Zamišljeni, niste primetili. Pokušavate da napravite zaokret , ali nasmejano lice se stvori ispred vas. Cimnete glavom uvis – u smislu šta hoćeš sad, pa ti? Ne smeta mu mimika . Trpa vam u ruke papir. Pitate o čemu se radi .Kaže to je njihov program. VAŠ ! – a ko ste vi?  Reče da je aktivista stranke ( poznata ) pa moli da se upoznate sa programom. Zašto ........?  Pokoleban nepredusretljivošću zamuckujući reče  - da vidite šta i koliko smo uradili , a šta i kako tek planiramo.

Kako ste radili – tako i pamtim , a šta planirate znam i bez programa. Šta – izusti. Evo ovako .    Kad me već vučeš za jezik – planiraš - da se malo iscimaš , onda ušlihtaš nekom iznad tebe , a potom usadiš u fotelju , koju do kraja života,  po cenu  svog ili tuđeg života - nećeš napuštati - kao ovi koje promovišeš . Da nije tako, dečko, zar bi bilo 29 stranaka u zemlji koja će ,još malo, stanovnike prebrajati na prste.No, razumem ja tebe – lakše tamo gde se laže , nego gde se radi.Od rada se, nažalost, niko nije obogatio.

Stavite tačku i na to. Ispred svake prodavnice trpaju listiće . Na jednima reklamiraju veš , na drugima , naočare , treći najlon čarape. Znaju koliko su žene osetljive na to , ali za sve nemaju pare , pa su oni sa čarapama bez kojih se ne može - najuporniji. Jedna i vama utrpa listić. Piše – lepe najlon čarape, sa ili bez likre - nikad jeftinije. Završnica – ne propustite. Šta kažete , pita cura?

 Kažete joj da vi ne nosite najlon čarape. Spusti pogled nadole i reče: zar to nisu najlon čarape?

Šta  da kažete ? - DOSTA VAM JE....

Okrenete se i odete. 

 #
KLETVA
panicnadezda | 07 April, 2016 17:05

 

Zlokobna reč . Plaši i one koji u kletve ne veruju. Jednostavno je nije prijatno čuti , pogotovo ako je upućena nekom vama dragom , kao u ovom slučaju. Nije zaboravila . Nikad  neće.Takve reči se ne brišu. Nezavisno od vaše volje one se usade u sećanje i idu sa vama kroz ceo život. Pamti je i neretko se seti svega što je čula tog davnog dana.


 Nije se prvi put susrela sa kletvama. Svakodnevno su žene sa svojih prozora neposlušnoj deci ili muževima koji su zaplitali jezikom (  čašica - više ) upućivale takve reči.  Čulo se - dabogda ovo  , dabogda ono …. odzvanjalo je . Recimo… grom te ubio , jesi li se nakresao - crko dabogda? itd ….

To su bile najčešće kletve koje su se izgovarale ukoliko nisu bile začinjene još ponekim izrazom. Ali umesto straha takve kletve su izazivale smeh i podrugivanje. Kako kod dece tako i odraslih. Njihovo dabogda je bilo uobičajeno u kraju ... kao  negde…  - dobrojutro ili prijatno. Izgovarano je prečesto sa željom da se opomene ili iskali  bes , ali nikad ne ostvari. Nije imalo prizvuk ozbiljnosti, još manje zlobe.Dakle , bilo je uobičajeno za žene. Retke su bile one koje to nisu činile.

  Njena majka je pripadala drugoj  grupi. Dvadesetčetvorogodišnja udovica sa dvoje dece bila je prepuštena sebi i ne baš blagonaklonoj sredini , ako se izuzmu članovi  porodice i poneko - hrabar . Imala je mnogo važnijih i ozbiljnijih stvari o kojima je svakodnevno brinula. ….. Kako dobiti i sačuvati posao? …. Šta ako dobije otkaz? (što se iz određenih političkih razloga prečesto događalo)  Kako skrpiti kraj s krajem? Kako nabaviti najosnovnije namirnice za život?, ….. knjige  , patike i druge potrepštine o kojima većina nije razmišljala . Imali su sve ono što ona svojoj deci nije mogla priuštiti. Žalila je . Od kako je ostala udovica život joj je bio sve - samo ne lak .

Muškarci nisu kleli. Ako bi se , baš, nekom omaklo , drugi bi mu sa podsmehom dobacivali – kuneš ko  ženetina……!

Onda je čula - Balša te prokleo  – reče Zlata jednom prilikom - kao sudija koji nakon dugotrajnog većanja izriče presudu. Majka je ćutala , ali je zato devojčica izrečeno doživela kao grom iz vedra neba. Uzdrhtala je. Prvi put je čula tako nešto. Mislila je da o majčinom životu sve zna. Prebirala je po sećanju. Uzalud .Nikad nije čula za Balšu. Pitala se ko je taj?

 Prvi put je kletvu doživela kao opasnost .

Zamišljala je starca sa bradom do kolena koji iz nekih razloga baca kletvu na njenu majku. Setila se babinih reči, kako po narodnom verovanju,  muške  kletve imaju veću težinu od ženskih  (mada ni u jedne  nije verovala)  pošto njena  proklinjanja odgovornih  za smrt sinova - nisu urodila plodom. Ni dlaka sa glave im nije pala – govorila je baba.

  No, devojčicu to nije činilo spokojnom.

Svašta je znala o svojoj majci , ali ne i ko je Balša ?

Znala je da je majka rođena u imućnoj porodici kao treće od petoro dece. Živeli su u kući koje se ni danas ne bi postideli. Celo područje je pripadao njenoj porodici . Govorila bi: – sve dokle ti pogled doseže i više od toga i ne samo tu je bilo naše. Onda je došla nacionalizacija . Ostalo je samo nužno. Kuća sa okućnicom. Hektari su podeljeni borcima. Niko od njene porodice nije bio učesnik rata. Priznala je da se nosila mišlju da pobegne u partizane, kao njena rođaka Zlata ,ali znajući njenu prirodu nisu je ispuštali iz vida. Pogotovo majka, koja je smatrala da pristojnim devojkama iz pristojnih kuća - nije mesto na frontu.

  Bila je očeva ljubimica i majčina glavobolja. Svojeglava i nezaustavljiva kad nešto naumi . Što bi  rekli, đavo od deteta. Majka nije znala kako da izađe na kraj sa njom. Prebacivala je mužu da je razmazio i zamerala što je odvaja od druge dece. Uvek bi dobijala isti odgovor – pusti je - ona je moje najbolje dete ( kao da je znao da će joj život biti težak ), ali će ga stoički podneti.

  Na porodičnim okupljanjima su se često prepričavale dogodovštine vezane za njenu majku. Kretalo bi sa- sećaš se……..

Posebno su se izdvajala tri slučaja. Prvi kada je u žurbi da stigne na kupanje polomila par porcelanskih tanjira i šoljica za kafu koje je majka čuvala ko oči u glavi. U panici da je ne uhvate iskopala je rupu u dvorištu gde se ređe zalazi i prekrila zemljom. Danima su tražili , ali bezuspešno.Zaključili su da je verovatno  neko uzeo, dok je ona mudro ćutala.

Drugi  put kad su se ona i Zlata takmičile u streljaštvu . Metalnim šiljcima su gađale u metu, ali umesto mete njena majka je pogodila petla u glavu koji je istog trena pao mrtav. Brže bolje petla su pokopale u rupu , gde i posuđe. No , majka ih je otkrila . Imala je šta da vidi – komadi porcelana i mrtav petao .Prijavila je ocu. Tog puta ( po sopstvenom priznanju ) je bila ozbiljno kažnjena. Danima - reče - nije mogla na kupanje . Za nju je to bilo teže od batina.

Treći ,  i najšokantniji  skandal čak i za današnje vreme, vezan je za školske dane. Do škole i nazad je išla biciklom, što je retko koji đak sebi mogao priuštiti. Usto je svakog meseca na ime džeparca dobijala po jedan dinar, što svojoj deci, kad ih je dobila nije mogla priuštiti i što kažu u to vreme nije bilo malo. Najbolja drugarica Desa i ona jednog dana odluče da pobegnu iz škole i biciklima skoknu do obližnjeg grada . Međutim, nisu dobro procenile razdaljinu , tako da do grada nisu ni stigle, a ni kući u uobičajeno vreme. Vratile su se kasno. Kući nisu smele. Odlučile su se da noć provedu u školi. Polomile su staklo kroz koje su se provukle u učionicu gde ih je razredni sutradan zatekao - usnule na klupama.

U kući pakao.Pao mrak , a nje nema. Roditelji krenu u potragu. Braća i sestre, takođe. Od nje ni traga ni glasa. Panika i besana noć pred njima. Strah parališe.

 U pratnji nastavnika stiže u jutarnjim satima. Postiđena i uplašena. Niko ne pokazuje radost. Roditelji zabranili. Ide na raport kod oca. Ljut - traži istinu. Drhteći od straha , neprospavane noći i griže savesti do tančina mu je opisala celu avanturu. Bio je oštar , ali pravedan - govorila je za njega. Nije je kaznio. Znao je da je već kažnjena i da bi u ovom slučaju to bilo neefikasno. Postavio je uslove koje nikad nije prekršila. Ništa slično se više nije desilo.

U međuvremenu je rat došao i prošao. Izrasla je u lepoticu. Njenoj ćerki, koja kuca ove redove, će kasnije govoriti da je lepa, ali ne kao što joj je majka bila. Mnogi momci su joj se udvarali . Jedan posebno. Kako Zlata reče od koje je čula ovu priču, zvao se Balša. Ceo kraj je znao koliko je zaljubljen. Svakodnevno su stizala pisma, nekada i više zaredom. Na kraju je zaprosio.

Majka ( otac nije preživeo rat ) je nagovarala da se uda.

Govorila joj je - em je lep, em  iz dobre kuće , usto  pop. Kakve veze ima što je pop? - pitala je ćerka.... Itekako ima ….popovi mogu da se žene samo jednom - upamti , a tako jogunastu drugi te  neće trpeti ni tri dana. Sa Balšom bi imala muža  za ceo život.

Odbila ga je.

Ubrzo potom stiglo je poslednje Balšino pismo. Obavešavao je da putuje za Ameriku i kao završnicu izlio sav očaj zbog neuzvraćene ljubavi rečima -  PROKLETA BILA – DABOGDA- NIKADA SREĆE NEMALA.

Nakon izvesnog vremena lepo se udala. Živela je u srećnom braku , ali samo dve godine. Onda joj je muž poginuo , a ona sa dvoje dece i tovarom problema provela  život sama.

Trideset godina potom u njihovom skromnom stanu oglasilo se zvono.Otvorila je ćerka. Gospodin na vratima je pitao za njenu majku. Pozvala ga je unutra. Predstavio se kao Balšin rođak koji je zamoljen da prenese pozdrave i vidi kako je ONA....................................

P.S. Svi likovi su autentični. Većina njih više nije među živima, ako izuzme Balšu o kome ništa ne zna.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 #