Fali joj nebo. Misli na plavo. Danima ga ne vidi. Uzalud baca pogled prema njemu , ali do njega ne stiže. Ne daju oblaci. Ušančili se gore, pa ne mrdaju. Ko da se inate ili ljute. Sipaju kišu , ponegde i sneg u vreme kad nije vreme. Ne računa momente kad malo, kao da se igra , proviri iza beline koja ga prekriva. A , treba joj- stvarno. Htela bi da digne pogled prema njemu i zamoli nešto. Misli da je to jedino mesto gde treba pogledati. Radila je to već ( priznaje ) - ali bez rezultata. Veštiji od nje joj rekoše da nije radila po propisima. Iznenadila se.

Nije znala da i nebo ima pravila. Oduvek je sve molbe izgovarala u tišini, kao što je na isti način žalila ili suze lila ....

Jedino radost nije mogla sakriti. To je delila javno.

  Zato je sada odlučila da učini kako treba. No, izgleda da joj se ne da. Uvek je zamišljala da nebo mora biti plavo kako bi molbe koje se upućuju gore, mogle da stignu bez prepreka do onog kome su namenjene. Računala je da ća se to desiti na ovaj Veliki dan. Prevarila se .

Prevari  se ponekad. Pardon, danas mora biti iskrena, pa  reći - češće. Da pitate njenog sina on bi najverovatnije rekao stalno. Znate,  kad prođe vreme i pile pomisli da može da uči kokošku. Jes da on odavno nije pile , kao što sebe ne bi rado predstavila kao kokošku , ali u narodu se tako kaže. A - narodna je sveta.

Elem , on joj stalno govori: “ Mnogo si naivna. Ljude i život gledaš kroz ružičaste naočari. Bez prestanka pričaš o ljudskoj duši. Zaboravi  na nju. Kakva, bre, duša - gde je vidiš ? To što ti nazivaš dušom – zove se interes - zapamti već jednom . Živiš u periodu surovog  kapitalizma ( kojim su on i njegova generacija opečeni ) a kapitalizam ne poznaje nikakvu dušu . Vrednuje samo keš. U takvoj zemlji živiš ? Pogledaj malo oko sebe i probudi se već jednom !!!

Baci te naočari  ili  idi kod lekara da ti da druge kako bi svet videla kakav  jeste, a ne kakav bi ti volela da bude. To o čemu ti pričaš nije život – već bajka “-  Itd. Itd.

Onda usledi svađa (kao da su ljuti neprijatelji) pošto mu ona preporuči da i on što pre nakači ružičaste naočari kako bi mu život lakše tekao.

Između ostalog  i za to joj treba nebo. Zamolila bi da joj sin, otud gde je sada , a predaleko je , stigne živ, zdrav i ako bog da sa ružičastim naočarima na nosu ili u glavi – svejedno.

Potom bi zamolila nebo da svim kešolovcima ostavi onoliko keša koliko i običnom svetu , a umesto njega usadi dušu kako bi ličili na ljude, a i zdraviji bili.

Ne bi mogla zaobići političare - iako ne zna bi li to imalo svrhe. Pita se samo da li nebo hoće i može  tu nešto da uradi ? Da je htelo već bi učinilo . Možda su političari njegovi izabranici, pošto vedre i oblače - kako im se prohte, a i vladaju - kao da su božanstva. Ali, bez obzira na sumnju….ipak … rekla bi da ih je previše. Da se od njih niko drugi ne može videti ni čuti. Da sve gomilaju i grabe  samo za sebe, kao da će živeti doveka , a ne znaju da  sutra nikom nije zagarantovano i da je daleko - sve - dok ne svane.

  Insistirala bi, sa strepnjom u ishod, da ako ništa drugo, izabere bar neka druga lica za svoje miljenike. Ovi su  već predugo.

Dok kuca gleda kroz prozor. Ko zainat ni tračak plavetnila. Gomilaju se oblaci. Da li je to loš znak, ne zna? Svi su izgledi da će morati  -  molbu poslati oblacima. Valjda će oni znati kome to treba preneti.