Categories
My Links
Generalna
BES ILI HOMEINIJEV ZAKON
panicnadezda | 24 Septembar, 2014 17:09

                               

      Kao mlada je često koristila taksi usluge. Ne baš za dalje relacije, ali za one - tri do četiri stanice, skoro svakodnevno. Uvek je žurila. Da ne zakasni na posao, da sa posla brzo dođe kući , da iz kuće brzo stigne tamo gde je naumila, ukoliko je naumila i normalno da se na vreme vrati kako bi sutradan ponovila krug. Taksisti su negodovali zbog kratkih relacija, ali išlo je. Neko joj je rekao, čak ,da se njima više isplate kratke relacije pošto je start najskuplji. Da bi predupredila njihov bes imala je razrađenu taktiku. Čim bi taksi stao ,odmah bi rekla da ne ide daleko, ali da se jako žuri. Prolazilo je.

      Sve do jedanput. Stopira kao uvek- beli auto staje. Zamišljena , zaboravlja uobičajeno …znate ..ja ne idem daleko ,ali mi se jako žuri. Gde idemo?- pita - taksista, kome u brzini nije ni lice osmotrila. Vozite pravo , pa levo , pa gore-ustvari  reći ću vam kad da stanete. Prebrzo stigoše. Ovde! – kaže ona i pošto je uvek imala pripremljen sitniš za taksi kako bi izbegla preturanje po novčaniku i nedoumicu  na koliko da zaokruži  cifru- pruži mu taman onoliko koliko je taksimetar otkucao. Tad ga prvi put i osmotri. Seda kosa, jaka konstitucija i besne vodnjikave oči. Šta ti je ovo?- upita. Ona mu reče da su stigli i da je to naknada za uslugu. Jurnu bes iz njega. Svašta reče. Od toga da takve lenčuge kao što je ona treba tući , preko toga da je našla baš  Mercedes da stopira za tri koraka (tad ih nije bilo puno kao danas) potom da je beda koja je taj sitniš najverovatnije isprosila pred crkvom itd. itd. Koješta je izgovorao dok je ona u panici gledala kako da otvori vrata i zbriše. Elem, završio je tako što joj je rekao da ima sreće da su tu gde ima puno sveta, inače bi on njoj pokazao. Umesto šamara, na šta je verovatno mislio, sav novac joj je bacio u lice, opsovao i odjurio.

     Uplašila se - pogotovu kad su novine par dana potom objavile upozorenje da taksista u belom mercedesu krstari  gradom i maltretira mušterije. Dugo je izbegavala svaki beli auto. Proredila je i vožnju taksijem. Baš kad bi morala , sve  je gledala - auto što skromniji, lice vlasnika pitomo. Neretko je znala da izbegne taksi ukoliko joj lice vozača nije ulivalo poverenje.

       Tako i danas. Pogotovo, ako je sama. Gleda auto ( obavezno manji i pohabaniji ) gleda firmu kojoj pripada. Ide dotle da bar par cifara registarskog broja zapamti- za svaki slučaj.

       Nikada nije bila poznavalac marki automobila. Delila ih je na velike i male. Sve je brkala, ali Mercedes je upamtila.Definitivno je zaključila da su  vozači tog auta , čast izuzecima, problematični, inferiorni i iskompleksirani tipovi. Mašinom demonstriraju moć u svojoj nemoći da se drugačije dokažu.

       U prilog priče o Mercedesima ide i sledeći slučaj.Traži nešto za kuću. Prijatelji je uputiše u firmu “ Uradi sam” . Rekoše da je to na Novom Beogradu. Za nju je novoizgrađeni deo Novog Beograda – Njujork. Ama, ni jednu ulicu ne zna. Pamti samo Studentski grad , Fontanu- ako još postoji, zgradu SIV-a- ako je to još uvek ,stari Merkator koji danas tako zovu i onaj deo gde su dike  grada – hoteli " Hajat "i " Interkontinental".Ostalo tabula raza. Uputi se u potragu za navedenom firmom . Ne ide sama. Društvo joj pravi  ON- umesto ona njemu.Ali hajd. 95. do Buvljaka, pardon, zna gde je i on. Od buvljaka, rekoše, produžiš pravo , pa levo , malo napred i na jednom poljančetu je sve za kuću. Poštuju maršutu , pitaju prolaznike – niko ne zna . Šipče. Letnji dan , sunce upeklo ko da se urotilo protiv njih. Znoj se sliva, a hlada nigde. Traje potraga. Za njega, predugo. Puče mu film i stopira prvi taksi, kako tu ne bi zanoćili. Gleda zapanjena- Mercedes i to crni. Ulazi ! –kaže on. Sunce joj pomutilo mozak pa uđe. Inače ne bi. Nije dva puta okrenuo volan stigoše. Cena za taksi uslugu astronomska.Pita taksistu da ON ne čuje, jeli to Air France  ili Lufthanza . Ne gospođo , ovo je Mercedes. Ubuduće, ako vam se ne sviđaju naše usluge- iznajmite traktor.

         Treći i poslednji put – nedavno.Žure u dom zdravlja. On ne bira – ponovo Mercedes.Taksista pričljiv, sve komentariše. Kako vozi slon iza njega,  kako konj ispred njega mrcvari, ko ovom, volu, dade dozvolu itd .Odjednom, ispred auta žena. Kozo – šta radiš ? Vidiš da je crveno. Okreće se ka njoj , misleći da  ga ON kao muško razume i kaže : U ovakvim slučajevima, gospođo, treba primeniti Homeinijev zakon.A, koji je to ?- tek da pita- misleći na zarove, feredže i etcra. To znači da nema milosti, jednu zalepiš uza zid, ko pljeskavicu, a druge dovodiš da to vide. Niko više ne bi pretrčavao gde ne treba.

Nemoćna  i da pokaže zaprepašćenje, glasom u jednoj ravni , reče: Znači vi bi mene zalepili. Zašto vas? Pa iz istog razloga- stalno pretrčavam ulicu.A , okrenu se prema njoj da proceni da li je vredna toga , pa reče- ne bih vas- vi ste fina dama.

       

 

 #
TUTANJ
panicnadezda | 16 Septembar, 2014 14:25

                                         

     Vidi, boga ti ! Muka mi je . Da ne kažem- besna sam. Stalno licitiraju , a one u čije ime licitiraju ništa ne pitaju. Kažu.... treba smanjiti penzije. Deset, petnaest, tu i tamo, iskoči- čak i dvadeset posto ( kao prava mera ), kako bi ovo jadno društvo, pred kolapsom, izašlo iz krize. Oporavak budžeta zavisi od armije onih koji su jedini zaslužili  to što imaju, a imaju malo. No, koga to briga ? Oni ionako - nikom, van njihove dece, ne trebaju. Društvu ponajmanje. Troše pare iz budžeta, a budžet grca. Ispada da su penzioneri krivi za to.

    Reaktiviraće ih. Od armije penzionera - nastaće armija svirača po ulicama i gradskom prevozu, istraživača kontejnera , prosjaka, a malo srećniji - postaće bejbisiterke, kućne pomoćnice, gerontološka  braća i sestre. Kako će inače preživeti vreme koje im je preostalo kada im smanje, ono što je u ovom društvu najmanje? A, to su penzije.

      Penzioneri ćute. Čekaju presudu. Smanjenje penzija najaviše za  ponedeljak , potom prolongiraše za utorak , zatim za sredu. Tako iz  dana u dan. Kobajagi oni koji o tome odlučuju, muče se. Žao im onih koji u većini slučajeva pošteno zaradiše ono što dobiše kao naknadu za život i prevaziđeni - pošteni rad. Zaboravlja se- da dok su oni radili i odlučivali,  budžet  nije bio prazan. Danas  u budžetu uz, izvinjenje na izrazu, samo promaja duva. Ne vide oni to tako. Tretiraju penzionere kao socijalne slučajeve koji dobijaju ono što im ne pripada voljom milosrdne države i na čelu joj bolećive vlasti. 

    Tužno, da tužnije ne može biti.

      A, penzioneri pred svaki dnevnik sa papirom i olovkom u ruci čekaju presudu. Od nje im zavisi kojih se lekova moraju odreći, koje namirnice baš nisu neophodne, koje radnje će ubuduće zaobilaziti, šta će na pijaci kupovati, a šta neće. Koje će obaveze prema državi  izvršavati kao uvek, a koje ne. O odmoru i ne razmišljaju. Gledaće matore strance kako obilaze njihov grad i veselo čavrljaju. Neko bi rekao - pa i to je nešto.

      Dakle, muka mi je. U muci dobih par idejica,  pa kako ko shvati.

Tušta i tma ministarstava ( kažu nikad manje ) a opet previše . Recimo Ministarstvo finansija. U ministarstvu - ministar, pa pomoćnici ministra , pa savetnici, pa sekretari, pa sekretarice, a tek portparoli. Nisam baš neuka, ali kad izgovaram tu reč lomim jezik, a pošteno rečeno, pretpostavljam, ali ne znam tačno šta znači. Nekako me i ne zanima. Dakle, svih ima, samo para nema.  Šta će nam oni kada je dovoljan jedan- ako ga baš moramo imati. Ni taj jedan neće imati posla....... Ostali tutanj.

   Potom - Ministarstvo  privrede sa već gore navedenom gungulom. U zemlji u kojoj privrede nema. Dovoljan jedan - u slučaju da se čudo desi ...... ostali tutanj. Onda - Ministarstvo za  puteve, takođe, ministar i prateća ergela, uz izvinjenje na izrazu, pošto mi drugi ne pada na pamet. Čuš, za puteve, kad mi ni to nemamo. Pre bih to nazvala stazama gde se i pešaci sudaraju. Broj nesreća na putevima u Srbiji govori o radu tog ministarstva. Hajde i tu jedan ...... ostali tutanj.

Čujem da ima i - Ministarstvo za dijasporu sa pratećom bulumentom. Tu nam ni taj jedan ne treba. Dijaspora postoji, ali je sačinjavaju vredni ljudi koji teško zarađeni novac - teško daju , pogotovo ako ne znaju kud ide. A , oni znaju da ide tamo gde ne žele da ide. Znači...... tu svi tutanj.

Ima posla. Bogati dobro plaćaju bejbisiterke, osobe za pomoć u kući i pomoć starim i nemoćnim. Neka oni to rade, a ne penzioneri koji su se već naradili.

    Ministarstvo inostranih poslova Dačić i prevodilac...... Ostali tutanj.

   Vlada Vučić i još dva , tek da ga informišu , pošto ionako sam donosi odluke. Zna se ...... ostali tutanj.

    Tako redom i sa ostalim ministarstvima , ministrima , savetnicima , analitičarima , pomoćnicima , sekretarima , sekretaricma i portparolima.

   Tek, direktori  javnih preduzeća, pomoćnici direktora, pomoćnici pomoćnika, sekretari  i sekretarice istih, njihovi portparoli. Na svako mesto još jedan podupirač. Samo nosioci poslova nemaju duplikate. Vrhuška uvek i svugde. Mislim kod nas. Sve to treba pročešljati i počistiti. Jako bi se uštedelo.

   Da ne pominjem potplaćene i preplaćene, čak i tamo gde se ne dobija novac , upravne odbore koji postoje samo da bi aminovali direktorima...... Ukinuti.

        Da finiširam ---- broj ministarstava, broj  nepotrebnih , a zaposlenih radnika , broj javnih prebukiranih preduzeća sa njihovim preglomaznim rukovodećim strukturama i  koješta još -kad bi se pomnožilo sa brojem predebelih koverata što javnih (što tajnih ) - dovelo bi do zapanjujuće cifre koja bi eliminisala potrebu da se – budžet puni penzionerskom crkavicom. A i svet bi nas drugačije gledao.

         Samo se bojim da ovo nije vreme  Don Kihota.

 #
UMALO ODLEPI
panicnadezda | 08 Septembar, 2014 15:15

      Rano je počela da stvara neobične navike prilikom odlaska u krevet. U detinjstvu je švercovala knjige sa sobom. Čitala bi dugo , dok naredbodavni  glas ne bi uznemirio  noć, kratkim – gasi svetlo! U početku su to bile knjige koje golicaju nevinu maštu. Kasnije one koje bude i intrigiraju mozak. Spisak stvari kad krene na spavanje se vremenom širio.

     U vreme devojaštva kada je započinjala samostalan podstanarski život sa budućom kumom , zimi, iz nužde, u ledenu sobu za spavanje šta sve nije nosila. Bilo je tu vunenih čarapa, duplih pižama, masa prekrivača- ponekad i kapa za glavu. Samo što sa čizmama nije išla na spavanje. Sestra koja je živela u stanu sa centralnim grejanjem imala je običaj da kaže:,, Svi normalni ljudi  kad idu na spavanje se svlače- samo se ti oblačiš,,.

    Potreba da na spavanje nosi razne stvari pređe u naviku. Nije je promenila ni kada se skućila i stvorila sopstveni dom.Na čuđenje bližnjih kojima je samo knjiga bila pratilac, ona u spavaću sobu useli tranzistor , potom i televizor.Shodno tome stvori i ritual. Prvo se čita poezija ili proza u zavisnosti od raspoloženja i dana koji ostavi za sobom. Zatim baci oko na tv- a, završnica  tranzistor- tačno u ponoć. Stanica” Slobodna Evropa”.

   Inače televizori ,radio, mobilni telefoni, kompjuteri- su za nju  čuda savremenog sveta. Nikad joj  nije bilo jasno kojom magijom se stvaraju slike na TV-u. Nema pojma kojim to talasima putuju glasovi kroz žicu dok ne dođu do uva slušalaca.Za kompjutere i mobilne telefone – totalni dunster.Probala je da dođe do odgovora, ali ni čovek nauke i struke nije uspeo da je edukuje. Zaključio je da je za tehniku izgubljen slučaj. Dodala bih- bez imalo zlobe- ne samo za nju.

    Dakle u ponoć kad nevini spavaju ona na tranzistoru pod jastukom sluša Slobodnu Evropu.Ne voli tu stanicu , ali zahvaljujući njoj, čitajući između redova uvek ponešto sazna- unapred.Tako ,recimo, u vreme krupnih  promena prva je prokljuvila da će ugasiti velike banke. Brzo je reagovala. Obavestila sve . “Slobodnu Evropu” proglasiše izdajničkom stanicom ,a nju maltene ludom. Takve banke!—nema šanse. Kajali su se , kad je već bilo kasno.

    I danas uključi S.E.  U zavisnosti od najave vesti koje će emitovati zadrži se ili prebaci na 202. Glas Luke Mijatovića i evergrin muzika  kao uvertira za lepe snove.Tokom noći  tranzistor isključi.Inače čuje ga samo ona. Rekoh, drži ga pod jastukom. Nekad se desi da zaboravi, pa to uradi kada se seti. Ali ne uvek. Tog dana je zaboravila. Sticajem okolnosti ON  leže na njen krevet da malo, kako kaže dremne. Spusti glavu na jastuk i ubrzo začu muziku.Voli tišinu. Pomisli eho iz komšiluka. Diže se da oslušne -- ne čuje ništa. Ponovo leže. Vrati glavu na jastuk. Opet. Promeni stranu. Isto- samo- umesto muzike čuje glasove i škripu, kako inače zove savremeni tehno zvuk. Pomisli da je odlepio. To je to, nema druge, ti si odlepio- reče u sebi.U napadu panike skoči i držeći se za srce koje je nekontolisano udaralo dođe do nje da joj saopšti da je odlepio. Uplašena, zamuca - kako to misli? Ispriča joj- da kada spusti glavu na jastuk bez obzira da li je okrenut levo ili desno--- čuje glasove , škripu i muziku . U trenu je shvatila da nije isključila transistor.Požuri  da proveri. Vrati se sa tranzistorom na kome su tog momenta emitovali vesti. U trenutku shvati i sam. Ščepa tranzistor iz njenih ruku i zafrljači ga. Raspao se u paramparčad.

     Ubrzo su kupili drugi, čini mi se i bolji. A, ON . I danas priča da je samo dva puta u životu preživeo takav strah.Jednom nije bitno- a drugi put kad je pomislio da je odlepio.

 

   

.

 #
ČISTAČ ORGANIZMA
panicnadezda | 01 Septembar, 2014 12:09

     Gledam jutarnji program. Slike promiču pred mojim očima. Registrujem ih , ali većinu ignorišem t.j. ne slušam. Prelistavanje štampe obavezno propratim. Od toga zavisi koje ću novine kupiti tog dana. Uprkos internetu  volim papirna izdanja. Uvek ih čitam otpozadi. Navika iz mladosti kada sam tražila posao. Oglasi su bili na kraju.

   Odjednom, u kadar uskoči- on. Dr. Mr. Spec.Prim.  Buljuk titula.Ne znače mi mnogo i ne držim do njih, ali on imponuje. Usto je i lep.  Ne sećam se imena , ali lik pamtim. Osetih potrebu da ga čujem iako savete raznih lekara odavno ne slušam. O bilo čemu da pričaju sve prepoznam kod sebe. Samo plaše narod u rano jutro.

   Njega slušam. U skladu sa pojavom govori staloženo, elokventno i smireno.Pominje čistače organizma. Za to još nisam čula , pa pratim. Kaže..... dovoljno je svako jutro uzeti po pola litra mlake vode , iscediti jedan limun i bez šećera popiti. Jednostavno, a efikasno.Ima logike.

   Sutradan ustajem pre njih i grejem vodu , dodajem limun u tri lončeta i čekam. Diže se sin. Kažem mu -popij ovo! ,,Šta ti je to? pita,,- kažem- eliksir za pročišćavanje organizma. Kakav , bre , eliksir- ti si odlepila, prosu lonče i ode na tuširanje.

   Čekam njega. Nikad nije bio ranoranilac. Konačno ustaje. Nestrpjlivo  mu poturam lonče pod nos. Pij... Šta je, bre, ovo?- .... Eliksir za pročišćavanje krvnih sudova ,kažem ja- pošto njemu to treba. Gleda me začuđeno, obzirom da zna, da se za razliku od većine mojih prijateljica nikada nisam lepila na to. Šta ima u vodi..... limun-odgovaram. A,  limunadicalepo. Srknu gutljaj i samo što ne povrati. P i h – kiselo i vruće. Znaš li ti to ? Zaboravila si i  šećer , valjda misli da sam sebi sipala.Ne sme, kaže doktor....... Kakav sad doktor – ko  je taj šalabajzer?..... Nije on šalabajzer- već dr. mr.prim.  itd. Objasnih mu celu priču i najavih da ćemo ubuduće svako jutro to piti.

    Pili smo tri dana zaredom. Jutros sam zaboravila. Pita me šta je sa mojim pročišćivačem – ko da  sam ga ja izmislila, a ne eminentni medicinski stručnjaci. Kazah da sam zaboravila i da bi ubuduće  to trebala da bude njegova obaveza, pošto drugih nema.

   Jesi li ti luda ? skoči.

   Ne , kažem ja.   

   Dobro-čitaš li novine ili ih samo slažeš ?

   Čitam ,normalno.

   Ne lepa moja, ti ne čitaš šta treba. Da čitaš znala bi da je rod limuna u Argentini podbacio pa mu je cena sada astronomska. Piše ti- i krenu da traži novine od prethodnog dana da mi pokaže korpus-delikti. Kakve ,bre ,veze ima Argentina i njen limun sa nama---besno ću ona. E…. vidiš, itekako ima. Limun na našim pijacama je iz Argentine, a meni ne pada napamet da tolike pare ( ko da  su u pitanju milioni) bacam na to. Od danas se više u ovoj kući neće piti čistač organizma, zaključi  sav srećan.

   Pride, da bi zacementirao stvar  poče da računa. Tri limuna dnevno-to ti je kilogram za tri dana, puta deset puta u mesecu – skoro  četiri hiljade, pa vidi koja je to cifra.  Tolike pare -ne dam. Znam ga, pa znam ,kao što i on zna da znam, da je cela tirada nastala samo zbog toga što sam pokušala da mu nametnem neku obavezu.

 #