Categories
My Links
Generalna
UMALO ODLEPI
panicnadezda | 08 Septembar, 2014 15:15

      Rano je počela da stvara neobične navike prilikom odlaska u krevet. U detinjstvu je švercovala knjige sa sobom. Čitala bi dugo , dok naredbodavni  glas ne bi uznemirio  noć, kratkim – gasi svetlo! U početku su to bile knjige koje golicaju nevinu maštu. Kasnije one koje bude i intrigiraju mozak. Spisak stvari kad krene na spavanje se vremenom širio.

     U vreme devojaštva kada je započinjala samostalan podstanarski život sa budućom kumom , zimi, iz nužde, u ledenu sobu za spavanje šta sve nije nosila. Bilo je tu vunenih čarapa, duplih pižama, masa prekrivača- ponekad i kapa za glavu. Samo što sa čizmama nije išla na spavanje. Sestra koja je živela u stanu sa centralnim grejanjem imala je običaj da kaže:,, Svi normalni ljudi  kad idu na spavanje se svlače- samo se ti oblačiš,,.

    Potreba da na spavanje nosi razne stvari pređe u naviku. Nije je promenila ni kada se skućila i stvorila sopstveni dom.Na čuđenje bližnjih kojima je samo knjiga bila pratilac, ona u spavaću sobu useli tranzistor , potom i televizor.Shodno tome stvori i ritual. Prvo se čita poezija ili proza u zavisnosti od raspoloženja i dana koji ostavi za sobom. Zatim baci oko na tv- a, završnica  tranzistor- tačno u ponoć. Stanica” Slobodna Evropa”.

   Inače televizori ,radio, mobilni telefoni, kompjuteri- su za nju  čuda savremenog sveta. Nikad joj  nije bilo jasno kojom magijom se stvaraju slike na TV-u. Nema pojma kojim to talasima putuju glasovi kroz žicu dok ne dođu do uva slušalaca.Za kompjutere i mobilne telefone – totalni dunster.Probala je da dođe do odgovora, ali ni čovek nauke i struke nije uspeo da je edukuje. Zaključio je da je za tehniku izgubljen slučaj. Dodala bih- bez imalo zlobe- ne samo za nju.

    Dakle u ponoć kad nevini spavaju ona na tranzistoru pod jastukom sluša Slobodnu Evropu.Ne voli tu stanicu , ali zahvaljujući njoj, čitajući između redova uvek ponešto sazna- unapred.Tako ,recimo, u vreme krupnih  promena prva je prokljuvila da će ugasiti velike banke. Brzo je reagovala. Obavestila sve . “Slobodnu Evropu” proglasiše izdajničkom stanicom ,a nju maltene ludom. Takve banke!—nema šanse. Kajali su se , kad je već bilo kasno.

    I danas uključi S.E.  U zavisnosti od najave vesti koje će emitovati zadrži se ili prebaci na 202. Glas Luke Mijatovića i evergrin muzika  kao uvertira za lepe snove.Tokom noći  tranzistor isključi.Inače čuje ga samo ona. Rekoh, drži ga pod jastukom. Nekad se desi da zaboravi, pa to uradi kada se seti. Ali ne uvek. Tog dana je zaboravila. Sticajem okolnosti ON  leže na njen krevet da malo, kako kaže dremne. Spusti glavu na jastuk i ubrzo začu muziku.Voli tišinu. Pomisli eho iz komšiluka. Diže se da oslušne -- ne čuje ništa. Ponovo leže. Vrati glavu na jastuk. Opet. Promeni stranu. Isto- samo- umesto muzike čuje glasove i škripu, kako inače zove savremeni tehno zvuk. Pomisli da je odlepio. To je to, nema druge, ti si odlepio- reče u sebi.U napadu panike skoči i držeći se za srce koje je nekontolisano udaralo dođe do nje da joj saopšti da je odlepio. Uplašena, zamuca - kako to misli? Ispriča joj- da kada spusti glavu na jastuk bez obzira da li je okrenut levo ili desno--- čuje glasove , škripu i muziku . U trenu je shvatila da nije isključila transistor.Požuri  da proveri. Vrati se sa tranzistorom na kome su tog momenta emitovali vesti. U trenutku shvati i sam. Ščepa tranzistor iz njenih ruku i zafrljači ga. Raspao se u paramparčad.

     Ubrzo su kupili drugi, čini mi se i bolji. A, ON . I danas priča da je samo dva puta u životu preživeo takav strah.Jednom nije bitno- a drugi put kad je pomislio da je odlepio.

 

   

.

 #