Zna se. Velike zgrade imaju Skupštinu stanara, a male Savet. Njih je šest, mada se uvek iznenade kad čuju broj, pa broje ponovo. Pitaju se kako je skočio. Nekad ih je bilo tri, ako se izuzme garaža koja je postepeno pretvarana u stan. Mali doduše - petnaestak kvadrata , ali i mali pravi profit.

         Sledi  izbor Saveta zgrade. Kako i sa kime? Sami sa sobom ne mogu. Ali , bez rukovodećeg tela , takođe. Ništa ne mogu završiti u opštini ili bilo gde , gde treba nastupiti u ime pravnog lica  i sa pečatom. Češljaju Službeni glasnik u kome su preporuke za izbor starešina. Svega ima , njihovog slučaja nigde. Sve što pročitaju kod njih ne pali. Kažu pozovete stanare na sastanak.

        Nemoguće!

        Stanari su samo oni. Ostali vlasnici,  rasejani kud koji. Neki po Beogradu , drugi van njega. Kako do njih ili oni do vas ? Vi do njih sigurno nećete , a teško i oni do vas. Već ste probali. Kad može jedan , drugi se sprema na put, dok je treći već otputovao. Poslovni ljudi , vreme skupo. Da ga troše na tričarije,  neće. Verovatno ne bi ni vi da ste negde drugo , a to drugo vam omogućilo stan u centru grada. Dakle, zgrada sa 6 stanova i jednim stanarom koji živi tu. Ostali tu i tamo nalete kako bi proverili stanje nekretnine koje zvrnda prazno ili se povremeno izdaje.

        U svakom slučaju u vašoj zgradi nije dosadno. Nikada ne znate kojim jezikom će vam se neko obratiti u prolazu. Razmišljali ste, čak , da upišete Esperanto,  kako bi bili pravi reprezent zemlje nadirućeg turizma, ali pošto niste sigurni da je još uvek u upotrebi - nećete. Uostalom niste vi država da brinete o tome. Kad bi vas plaćali… možda … ovako… niste ludi.

        Elem, problem na vidiku , a i u stvarnosti……

        Prvi put pomislite, uz izvinjenje na izrazu da “ rupa bez dna”  kako se u narodu kaže za kuću  ima dosta prednosti. Prva prednost je to što vam ne treba ni Skupština ni Savet,  bez čega život u zgradama ne funkcioniše. Vi ste sve. Oslanjajući se ” u se i u svoje kljuse” rešavate sopstvene probleme bez mešanja drugih i tuđih problema. Pored toga, uživate u miru i tišini ,  bašti koju obrađujete sami ili to čini neko za vas, u cveću koje ste posadili ili je i to neko uradio za vas. O interfonu da ne govorimo….

         INTERFON - samo za vas i one oko vas , a ne zvrckanje bez prestanka,  bilo ko da se traži - a ne nalazi.

         Dakle

        Savet zgrade i dalje čeka na red kako bi se aktuelni, a i budući problemi  mogli rešavati za sve i u ime svih. Treba vam predsednik , zamenik i blagajnik. Nemate koga ni za jedno od njih , a ne sva tri, kako zahteva država koja je zamislila idealan recept za sve , samo za vaš i par sličnih slučajeva  -  ne. No država je država - reguliše formu , suštinu prepušta slučaju. Nažalost nemate ni vi nerava za sve što država ili zakon traži od vas.

      Zovete leteće komšije , predlažete i obrazlažete, dok vreme i strpljenje curi. Jednom smeta ovo , drugom ono, treći bi da razmisli, četvrti da se konsultuje sa advokatom. Da , da - dobro ste čuli. Bez advokata ništa. Postaje vam jasno zašto vi nemate više nekretnina. Nećete imati ni sebe ako ne presečete. Zato sečete. Molite jedinog, koji po svim pravilima treba da bude predsednik, da sam sebe kandiduje …..

       U stilu….. ja koji jedini živim i od rođenja boravim na datoj adresi , dok se vi smenjujete, predlažem sebe za predsednika Saveta zgrade , a za zamenika komšinicu koja u svakom momentu brzo reaguje i podržava sve akcije od interesa za dobrobit svih nas iako ne živi u Beogradu.

      U potpisu …ime i prezime predlagača , spisak vlasnika stanova  i zaokruživanje ….. za ili protiv. Čovek poskoči ko da ga je zmija ujela ili kao da se kandiduje za mesto predsednika države. Neće pa neće…..Molite , ubeđujete, obrazlažete. Na jedvite jade dobiste pristanak. Odahnete … mislite …..gotovo …

        Hoćeš vraga….U  “ Beogradskoj  hronici “ najavljuju  izmene o zadacima predsednika skupština stanara. Između ostalog navode da se više neće zvati predsednici ( ko vele dosta je jedan ) već upravnici  koji će pored postojećih obaveza imati zadatak da prate , kontrolišu i prijavljuju neobično ponašanje u zgradi, kao i prijavljivanje svih standavaca čiji stanovi služe za izdavanje, kako bi nam jadna država mogla da prodiše sa još malo poreza, dok se od istog….narod ne uguši…

       Vičete - ne. No , on ne čuje. Ponovo molite i obrazlažete. Pita vas šta je sad. …. Ništa,  kažete mu vi …..samo

                          ODUSTANI …. dok je vreme…..

  

 

 

 

  .......Ili nije đavo crn kao što se čini.....

Viđate čoveka godinama. Dolazi na  mesto gde vi sa prijateljima idete na kafu i čašu razgovora. Nekada gospodski , sad već starinski ambijent vam to omogućava. Velika dvorana , visoki plafoni, slike na zidovima i tihi zvuci prijatne  muzike. U kraju u kome živite jedini ispunjava uslove za takva okupljanja. Nema zvukova poput dum - dum i tras - tras , od kojih bežite.

        Osoblje znate i oni vas. Na ulici se pozdravljate  kao bliski znanci, što baš i niste , ali višegodišnji poznanici, da. Većinu ljudi koji tu dolaze prepoznajete. Nova lica se retko viđaju, ukoliko nisu stranci koji tu povremeno odsedaju ili slučajni prolaznici koji svrate na čaj ili kafu.

         Dotičnog  gospodina redovno viđate. Ništa o njemu ne znate. Ni kako se zove, kako preziva, o zanimanju da ne govorimo. Ako  ste dokoni možete da nagađate. Ponekad to činite sa društvom (uočili su ga i drugi) , ali se postidite, pa prekinete. Nije vam zapeo za oko jer je šarmantan, lep ili otmen. Naprotiv. Primer svega drugog. Snažan i zdrav ( čini vam se da bi malim prstom konju iščupao rep) dežmekaste građe , namrgođen,  ljut , nakostrešene kose i oštrog pogleda. Odbijajuće. Zauzme sto za četvoro i prezrivim pogledom šara po dvorani.  Kao da broji ovce. Dok sedi kao da vreba , kad ustane, kao da preti. Imate utisak da je tempirana bomba koja čeka moment da eksplodira. Na konobare se brecka kad god mu nešto nije po volji , a prisutne ošine pogledom za opomenu, da neko nešto ne prokomentariše.

        Uočili ste ga jer od 100 slučajeva , 99 puta sedi sam. Pravi se da nikog ne vidi , nikog ne pozdravlja i nikom ne otpozdravlja. Ukoliko je sa nekim u društvu sedi u ćošku , kao da mu tu nije mesto, ili računa da lakše zbriše kada mu dosadi. Par puta ste čuli da ga oslovljavaju ,  uvek drugačije, što bi ličilo na nadimke, koji bi kod njega,  jedva  izazvali kiseli osmeh.

         Vi ga nazvaste MRGUD. Ubio bi vas kad bi znao. Ali verujete da se to neće dogoditi.

         Onda se desi čudo. Dolazite sa prijateljicom ljupkog izgleda i rafiniranih manira. Nemate uobičajenu pratnju. Birate sto. Ugledate ga i idete što dalje od njega.  Međutim, čovek skače , koleginici pridržava kaput ( vi ste svoj već odložili ), bira mesto, kako reče.... gde nema promaje .... i gde se neometano može razgovarati. Zapanjeni ste. Naslućujete razlog , ali ne komentarišete.Plašite se da ne bude nametljiv. Ali ste se prevarili. Udobno vas smesti , pozva konobara da usluži dame i ode. Jedva  promucaste - hvala.

        Nije čekao da  odete.

        Otišao je pre vas.

           Mislite u sebi, nije đavo crn kako izgleda.... 

        Sledeći put čeka vas društvo. Žurite. Na vratima se sudarate sa Mrgudom i da bi ispravili stvar izrazite zahvalnost za neočekivan gest od prošlog puta. Lice mu se razvlači u osmeh, reklo bi se obradovano, kao da nije navikao da neko zna i da se izvini. Kažete mu da je bilo lepo videti ga u drugačijem  izdanju od onog na koje ste navikli.”Pobogu gospođo , niste valjda mislili da sam neki divljak” ? U brzini se zamalo izlanuste, ali sva sreća, blagovremeno  stadoste.

          Reče da je krstario svetom , upoznao mnogo ljudi, radio važne poslove i nažalost, imao nesreću da najčešće bude u kontaktima sa polusvetom , skotovima i ološem. Na vašu opasku da su to preoštre reči za one koje je život ošamario  pa su postali to što on misli da jesu , a možda bi ih samo jedan ljudski gest promenio – odgovori - možda, ali  nema želje ni živaca za ispravke.

Mogli ste mu reći ( što niste ) da je karakter vražja stvar od koga zavisi kako ćete u životu proći i kako ćete gledati na ljude i oni na vas. Hoće li biti  skotovi ili ljudi. Niste se usudili da nagovestite da je feler možda u onome ko nastupa kao on.... 

Kao da je osetio šta mu sve možete reći..... promrmlja pozdravite koleginicu.

                      Pozdravili ste je , ali još se čeka.......     

 

 

                                           

       Niste baš u cvetu mladosti , ali vam se još ne čini da vas put vuče za rukav. Mislite na put koji vas ostavlja  tamo gde vas odvede , a onima iza vas ostavi tragove sećanja na zanimljive trenutke provedene sa vama.

      Nemate nameru da lijete suze za sobom pre vremena , ali znate da na neke stvari morate misliti dok još imate vremena. Ne bi hteli da vas nešto iznenadi , što svakodnevno mnoge iznenađuje. Zato pišete testament na vreme. Ne znate zašto , ali imate potrebu da to uradite ma kako ko tumačio . Obezbeđujete mir pre konačnog  mira, pored kojeg ništa drugo nećete ni imati.           

  Prosto se bojite da vam ne dosadi .

       No , što se puta tiče, ne prizivate ga , ali se i ne plašite. Potpuno ste ravnodušni u odnosu na njega. Što bi fatalisti rekli - biće šta će biti . Niste razočarani , niste mazohista , niste siti života , još uvek vas mnoge stvari zanimaju , ali vas je životno iskustvo naučilo da se neke stvari ne mogu predvideti. Vaša  baba je sa pravom  govorila "nije svako jutro zlojutro " ili " sačuvaj me bože  nenadanog "(  neočekivanog). Doživela je i jedno i drugo. Nakon toga za nju je život bio višedecenijska tužbalica.

      Elem, napisali ste testament, isti strpali u dokumenta , saopštili najbližem u koga imate najviše poverenja - da će ispoštovati  vaše želje. Nema ih mnogo , a nisu ni teške. Lako sprovodljive. Vezane za tri stvari. Gde, kako i ko???..... Smejao se - naravno. Ni na kraj pameti mu nije bilo da ste to uradili. Po njemu za vas nema kraja, a i ne ličite na nekog ko skoro putuje. Ali vi njega dobro znate. Zapisano je  to negde, za vreme - kad dođe vreme. Čeprkaće po vašim dokumentima - sigurni ste.

       Mirni ste, kao da ste završili ne znam kakav posao. Kažete prijateljima. Zapanje se …..N A PI S A L A  testament - zašto!!! ? Onda im vi objasnite da pametni ljudi tako rade . Pišu testament za života , da im se potomci ne bi zakrvili posle života. Olakšavaju stvari  sebi i onima posle njih.

        Jedan od poznanika u ,neverici pita, koliko toga imate za podelu  kad  pišete testament , podrazumevajući da se radi o materijalnim stvarima ? Pogledate ga sažaljivo i odgovorite NIŠTA - izuzimajući SEBE, što bi u tom slučaju, takođe - bilo ništa. 

       Znači niste taj slučaj. Vaš testament nema veze sa parama i imovinom. Oko toga se niko neće otimati. Imovina pripada onome koga ste stvorili  , a pare ste šakački delili , kako onima koji zaslužuju i pamte , tako i onima koji zaboravljaju. I sada ih delite , ali simbolično.

      Nema više.......

      Važno je da nikome niste ostali dužni ni materijalno ni nematerijalno.

      Da ne ostanete nedorečeni, morate pomenuti tetku ( koju ste jako voleli ) a koja je imala običaj da kaže ….. znaš mila…. da je izvodljivo " samosahranila bih se ".Toliko je mrzela sahrane i suze reda - radi.   Od istog materijala  napravljeni , istog pelcera rasađeni  - hteli bi isto, da je moguće. Pošto nije, imate pravo na tri želje . Naveli ste ih ....

   Gde, kako i MALO  ko.

   Ostali - po zasluzi - da pamte ili zaborave…..

 

 

     

 

     

     

         

 

                                                    

          Mrzite taj izraz. Ne voli ga ni " selendra " koja se, onima koji je tako zovu, ruga - šaljući slike visokog drveća , livada u cvatu , širokih pašnjaka na kojima i životinje na ispaši  lepše mirišu od ulica velegrada. O vazduhu da ne govorimo. Bez inhalatora - inhalira. O srdačnosti, gostoprimstvu  i iskrenosti, takođe.

Uostalom, šta je selendra, ako ne kolevka iz koje su preci gospode u ovom ili bilo kom kolenu krenuli u osvajanje gospodstva?

          Neki to znaju , drugi zaboravljaju.

          Na odmoru ste. Delite dvorište sa porodicom iz Jagodine. Muž , žena i dvoje dece. Deluju ozbiljno i naizgled produhovljeno. Jagodina vas asocira na Palmu, bez koga Jagodina ne bi bila Jagodina . Po nečemu London , pomalo Segedin, malo Afrika. Palma nije sa njima , a da slučajno  jeste, za  njega  ne bi smeli upotrebiti izraz produhovljen,  da vam se ljudi ne smeju. Bar što se spoljašnjeg izgleda tiče. Ogroman , obrijan do glave, oštrog oka i brzog jezika. Pre bi se reklo bokser teške ili još teže kategorije, ako jedno ne isključuje drugo….. ili …još bolje… Bos …. svih…. Bosova….

         Godinama ne menja imidž. Ne haje za modu , ne prati trendove. Ne izigrava gospodina. On je sve drugo, ali gospodin - ne.

          Ali - to drugo - je više od gospodstva.

         Vrebate komšije da proverite naslove i čujete mišljenje  o Palmi koji je za vas svojevrsna enigma. Jedinstvena pojava sa originalanim idejama i potezima koje vuče. Atrakcija na delu. I delo za primer…

         No komšije znaju za red. Vrata im nepodmazana, škripe kad se otvaraju, pa to ne rade često da vas ne uznemiravaju. Kad zarđale šarke urliknu, uplaše sve. Kako one koji ih otvaraju , tako i ceo komšiluk , pride.

         Znate i vi za red. Ne trčite čim otvore vrata. Nije učitivo. Čekate da se aklimatizuju,  kako bi im se, kobajagi  slučajno,  priključili u zajedničkom prostoru i pitali ono što ste naumili. Kad procenite da ste im dali dovoljno vremena nenametljivo izađete van, baš u vreme kad se oni povlače unutra.Tri dana mimoilaženja. Onda ukapirate da sunce uzimaju na kašičicu u različito vreme . Pet minuta pre , deset minuta posle , potom malo više. Decu sa štopericom kontrolišu roditelji. Jednom majka , drugi put otac. Poodrasla deca ne protestuju. Začuđeni ste!!! No to nije vaš problem. Razumete ih. Možda su lekari - ili su im tako savetovali - isti. Rekli su i vama , ali vi nemate disciplinovan mozak , a ni bilo koga ko bi ga mogao disciplnovati.

           Tako od malena.

           Ukapirate da od finoće nema ništa. Napolju ste sa prvim  zracima sunca. Čekate. Imate sreće. U neko vreme, kad vam se od sunca i kiseonika zavrti u glavi , a volja da istrajete krene da slabi, čujete škripu. Komšije  izlaze po novu dozu sunca za taj dan. Pozdravljaju vas. Uzvraćate sa opaskom da tako lepo vaspitanu decu niste sreli, uz nezaobilazne komplimente  roditeljima čija je to zasluga. Da bi delovalo ubedljivije pomenete svog indijanca kakav je bio u njihovim godinama.

          Probili ste led. Smeju se. U opuštenoj atmosferi pitate da li je istina ono što pišu novine i priča čaršija. Pitaju , na šta mislite?

Bez oklevanja navedete sve šta ste pročitali , a pročitali ste bajke …

 Palma…….

…….. Vodi studente u svetske metropole, šalje penzionere u banje i na letovanje, podstiče sklapanje brakova i porast priraštaja, iskorenjuje belu kugu u Jagodini , protivnik gej populacije i brakova istopolnih parova,  pravi vodopade i bazene, spa centar po uzoru na Segedin , muzej voštanih figura po uzoru na “ Madam Tiso “u Londonu. Dopremio žirafu da deca uživo vide koliko je visoka.

…….   Forsira starovremenske vrednosti u turbulentnim vremenima koje te vrednosti odbacuju i nazivaju primitivnim. Koješta još….. teško poverovati . U vreme kad svi otimaju neko nešto i daje. A to nešto nije malo. Više od onog što daje……jeste primer koji bi trebalo slediti , ali ……. nema ko ili neće niko ……

jedan je Palma

          Njegovi  sugrađani,  rekoše, da su bajke u bajkama , a navedeno u stvarnosti . Pomalo glorifikovano , ali lepo i stvarno. Rekoše da ga lično ne znaju, da se bave drugom vrstom posla pa nisu u kontaktu. Ni u gradu  ga ne viđaju , pošto on živi  na selu .Tu se tek zapanjite….na selu , ma jeli moguće…..!!!

       Odlučili ste . Skoknućete do Jagodine. Greh je ne videti je, pa  bila i bajka.

        Kažete to poznanicima , a jedan od njih….Hoćeš u Jagodinu!!!.... šta ćeš u tu selendru?

               Što bi vaš naslednik rekao – šta reći - ...

               Stvarno šta ?... ako ne, pokondirio se.....pa zaboravio na selendru iz koje je stigao, on ili njegovi - sasvim svejedno..... 

 

       

 

 

 

Vaša mašta je bez prestanka na putu. Svakodnevno obilazi neke delove sveta. Jednog dana jedno, drugog dana drugo, trećeg dana, ako ste utvrdili  gradivo, nešto novo i tako redom. Imate pomoć na putu. Uključite internet, izaberete destinaciju i putujete.

         Sliku i tekst dopunjujete maštom i san postaje java.

         Toliko duboko se uživite u ambijent, da vam se čini da šetate ulicama kojima vama nepoznat svet šeta i uživo gledate građevine kojima se svet divi. Toliko toga ste videli, na taj način, da oni koji stvarno idu s kraja na kraj sveta  mogu samo da sanjaju. Ali o njihovim putovanjima se priča. U društvu imaju specijalni tretman  osoba koje su videle sveta. Vas niko ne pominje. Nije vam to ni važno. Znate izreku " Maksim u Beč, Maksim iz Beča " ili narodski rečeno"Vo u Pariz, vo iz Pariza", što bi značilo - ostao isti. Kako drugačije nazvati one koji zahvaljujući brzo stečenom kešu obigravaju modne metropole kako bi kupili brendirane krpice koje kod mladih izazivaju zazubice i očajničku želju za istim. Metreopole ovlaš osmotre. Onda vam padne na pamet devojka koja se, sticajem okolnosti, našla na mestu gde i vi. U momentu iskrenosti kaže: "Znate - kako me nervira, kad on (misli na partnera) razrađuje  plan šta sve mora videti, a kad bolje razmislim, zahvalna sam mu. Da sam slučajno došla sa drugaricom ja bih od svega upamtila samo Kapali čaršiju. Ne bih znala ni da sam boravila u gradu Aja Sofije, Plave džamije, o Arheološkom muzeju i Topkapi palati da ne govorim".

         To govori da ste i vi u bolja vremena videli deliće sveta, ali u stvarnosti,  kad se sve sabere - potanko. Niste vi krivi. U stvarnosti vam, stvarnost - ne da. Jedanput - pare, drugi put - pare, treći put - dovraga - opet pare? I tako ukrug. Iz dana u dan, putuju dani, a vi u mestu tapkate. Dosta vam je virtuelnih putovanja…….Ljuti ste…

 Hoćete akciju.

  Konačno pravu.....usto daleku....Nije bitno, što ni vašu zemlju niste videli kako valja, ali ona je uvek tu. Može da čeka. Ionako nju ne zovu "svetom". U njoj ste vi i drugi kao vi. Svet nije tu. On je negde drugo…. Da nije tako, ne bi stalno pravili poređenja kako je u svetu, a kako kod nas. Zaključujete - mi smo mimo sveta. Da nije tako ne bi svi vrištali na nas. Mora da postoji razlog.

        Definitivno  ne štima. Ko bi znao šta je to? Svašta se može pretpostaviti. Recimo: nismo na istoj  zemlji,  možda ni planeti, možda smo tamo gde bi taj SVET hteo da bude, pa hoće da nas satre, kako bi zauzeo naše mesto. Zato planirate da obiđete svet.Odgovori su tamo. Ako izostanu, a vi se vratite, pričaćete da ste videli  sveta.  Nije to mala stvar. Gledaće vas sa više poštovanja i respekta. Možda vas neko angažuje kao savetnika. Sećate se onog što je završio BK univerzitet (krili, dok nije procurelo) onda par dana proveo na Kembridžu i dobio visoku titulu. Samo zato što je omirisao svet. Doduše malo, ali ipak…….i malo, za svet je puno. Za nas previše……Zato vam vaša zemlja nije prioritet niti preporuka za važne stvari.

        Nikada za nekoga ko je obišao svoju zemlju nećete čuti da je video sveta. Nema težinu. Ali zato kada se kaže video Pariz,  Rim, London, ili Vašington - još radio tamo, pa bilo to samo minut - u u u u u - golemo.

                                        Ustvari sve.

Dakle, idete. Odlučili ste da krenete od zemlje u kojoj ste več bili, tek da razbijete tremu. Sudbina ne da. Javljaju - trese se. Kukavica ste kad su zemljotresi u pitanju. Užas…….

       Otpade……

       Rizikujete let preko velike bare.Tamo je kažu - pravi svet. Hoćeš vraga.Stižu izveštaji o poplavama, vetrovima, požarima,  tornadima, tajfunima, cunamijima-koji podižu nivo mora i prete potopom. Tek to vas šokira. Odustajete od svega.  Uostalom, šta vas briga što nas mrze i kako je kod njih, što nije kod nas. Niste vi nikakav faktor da morate znati. Neka brinu oni koji su odabrali brigu. Birate da ostanete u zemlji  gde "SVET" o kome pričaju ne stanuje ili pravi svet samo tu stanuje.

        Saopštite ukućanima planove koje ne možete da realizujete. Zabezeknuti su. Pitaju: od čega, bre ? Opet pare - licitiraju - loto, nasleđe, pljačka i koješta još što ni papir ne trpi. Zapanjenost im pomutila mozak pa ne biraju reči. Ne birate ni vi. Inatite se. Kažete da ćete kad tad otići tamo makar njih morali prodati.

Distancirate se. Uključujete internet. Birate zelene oaze  da se odmorite ….

Danas ste tamo,

Sutra ko zna gde…..………makar u snu......