Categories
My Links
Generalna
BIBER SPREJ
panicnadezda | 18 Mart, 2015 17:18

          U novinama svašta čitate, na ulici vidite u komšiluku čujete. Svako priča svoju priču , uglavnom ružnu . Novine plasiraju informacije  iz zemlje i sveta kao i surove svakodnevnice. Što šokantnije to bolje. Sve u cilju podizanja tiraža od kojeg zavise plate novinara . Pitate se da nije tih šok terapija, o čemu bi oni uopšte pisali i ko bi kupovao novine . Sami novinari priznaju da su uglavnom loše i ružne vesti –prave vesti koje obezbeđuju  prodaju novina  prosečnim građanima  koji ih jedino i kupuju. Oni koji to nisu, umesto života u novinama- žive svoj život.

        Ulica šalje svoje signale. Samo ih deca i naivni ignorišu.

        U komšiluku se više ne ispijaju kafe, retko se i u posete ide, ali hodnik , ulaz ili dvorište služi za transfer abrova. Recimo, zamišljeni se vraćate iz grada- čujete užurbane korake iza sebe, kojih se zbog neprijatnog iskustva iz mladosti plašite , pa se više ne bavite svojim mislima , već trkom iza vas .  Ipak se ne okrećete , mislite podne je , neprijatno iskustvo se desilo u mraku , ali za svaki slučaj žurite kući. Osluškujete korake iza vas , žure i oni. Otključavate ulazna vrata od zgrade , taman zakoračite u hodnik i mislite na sigurnom ste. Vraga , neko drugi otključava vrata. Sad se već okrenete i sudarite sa zadihanim komšijom čije ste korake čuli . Kud, bre, jurite? – kaže vam on ,duša mu izašla na nos dok je trčao  za vama .  Vi mu sa olakšanjem i besom  odbrusite..... znači to ste vi trčkarali za mnom.... pa da, kaže on- jedva vas stigoh.....Dobro komšija što se ne oglasiste, nego me živu  isprepadaste . Pod naletom adrenalina i novosti koju želi da istrese, prelazi preko vaše zajedljive upadice i kao da hvata muštuluk, kaže….

Opljačkali tužioca.!

      Kog! ? Pitate vi. ?... Javnog ili tajnog  , kako ih u komšijskom žargonu krstite , jer jednog znaju svi, drugog poneki kao vi. ....Ne onog sa obezbeđenjem - već onog drugog kaže on . Žao vam što nisu prvog ,ali ne otkrivate. Umesto toga kažete…… Šta ? odžeparili ga ….. Kamo sreće, opelješili mu stan. To vas već drmne . Imate i vi stan. Znate da mečka ne igra samo u tuđem dvorištu- već brzo skoči i u vaše . Kada i kako ?....pitate ga sad već zabrinuti. Majstorski , veli  komšija-  tačno u  podne.

     Zatražite da vam objasni šta je tu "majstorski" i kažete da su se stanovi nekada pljačkali , pod okrijem mraka , kad je najmanja mogućnost da vas uhvate, a danas je sve naopako pa i selidba krađa u podne . Kažete to delimično iz razloga što vam je to vreme rezervisano za druge stvari van kuće pa ste i na lopove besni.

     On vas u čudu gleda i odgovara da je vaša teorija pase priča , da ne znate gde živite i da niste u toku savremenih zbivanja. Proglasi vas totalnim  dunsterom  za život oko vas pa krenu sa komšijskom edukacijom o sledu radnji : prvo se tipuje stan , potom danima prate navike stanara  , osmatra komšiluk kako ne bi bilo iznenađenja sa te strane , a tek kad se svi uslovi poklope kreću u akciju , a to je podne , kad svi nešto rade, čak i oni što nigde ne rade . Reče: zar nije to majstorstvo? Zapečati priču time da kad bi oni  t.j. lopovi čekali noć ostali bi praznih ruku pošto se sa prvim mrakom svi matorci , kao kokoške,  zavlače u kuće kako bi mladi mogli u noćni život jer nema para za sve . A upasti u kuću gde ima nekoga nije baš jednostavno.

       Elem, da skratite taj deo priče , pitate ga zna li šta su tužiocu opljačkali , iako unapred znate odgovor. ( Među nama , ne zovu ga uzalud kvartnom radio stanicom-  u celom kvartu sve prati i sve zna -počev od toga ko je kad izašao , kad se ko vratio , ko kod koga dolazi , ko je starosedelac , ko dođoš , ko koga voli , ko koga ne voli, ko sa kim druguje , ko koga ne miriše itd. itd).

        Kako je čuo- reče, sve što se može poneti , a ne bode oči ......nabraja.... Dinare i evere koje je čuvao za svakodnevne potrebe , vredne vaze, pa još vrednije slike , pa čak i one male svilene kineske tepihčiće koji se mogu poneti ispod miške…….

       Ma nemojte ,komšija!  Hajde dinari , ali evri u kući za svakodnevne potrepštine . Bogami se taj nafatirao kad evere drži na dohvat ruke i gazi po svilenim kineskim tepisima koje bi vi na njegovom mestu držali kao tapiseriju na zidu da služe kao ukras kada vam ljudi dođu u goste. Toliko su lepi.Očigledno i lopovi znaju šta vredi. Dodate- da kod vas evra nema ni u metalu , a i dinari se retko nađu . Izrazite sumnju  da je opljačkani verovatno nekom - za nekog - nešto debelo napakovao kada je sve to imao u kući , uz opasku da se pakovanje plaća . Skoro da ga više i ne žalite. Misli komšija o onome što ste rekli,  ču korake, odmahnu rukom i bez pozdrava ode. Računa dovoljno vam je kazao. Treba reći drugima . Za nauk.

      Ne prođe par dana u zgradi preko puta vas , obiše podrume . Počistiše sve što se može unovčiti . Potom  zgrada u kojoj živite osvanu bez oluka. Nikad niste čuli da se i oluci kradu.Međutim, upućeni kažu, itekako- krade se sve od metala , pogotovo oluci  od bakra- koji je na ceni, što je bio slučaj sa vašim olucima. Umesto njih montirate plastificirane, da ih lakše prebolite. Shvatite da je krađa svakodnevnica , samo je pitanje kad će vas pikirati. 

    U međuvremenu štampa upozorava. Čuvajte se lopova. Prednjači  “ Blic “ koji opisuje svakodnevno otimanje tašni, novčanika i nakita i to u sred bela dana.Usput vam daje informacije o  arsenalu za samoodbranu. Navodi suzavac, Biber sprej i pištolj . Za pištolj treba dozvola.Od njega brzo odustajete. Čitate karakteristike sprejova. Suzavac ste osetili pa ga ne bi rado nosili sa sobom ili držali iza vrata stana kako savetuju za slučaj da lopovima ista otvorite . Zalepite se za biber sprej . Deluje vam najefikasnije i najjednostavnije za upotrebu. Ne rekoše samo gde se može nabaviti. Ako neko zna neka javi. Najozbiljnije........ 

      

       

       

     

        

 #
DOK SE NE DESI ČUDO
panicnadezda | 12 Mart, 2015 13:34

      Mnogo ih je, bre!  Prava napast.  Sve lopov do lopova. Načičkali se od vrha do dna. Najviše kradu oni gore. Naplaćuju mukotrpan put do tamo gde se popeše. Nije to lako, zna se, a i  privremeno je. Zato se obezbeđuju za period kad skliznu dole. Potom  slede oni ispod njih gore , za njima  oni malo dole , pa oni  niže, na kraju  najniže. Inficiraše sve.                                  

      Očerupaše državu i narod- pride.  Država će, možda, izdržati  – narod teško. Još malo pa će od očerupanog naroda tražiti zahvalnice za ono što im opljačkaše za bolje sutra.  Mora se pitati čije?

       Jadan narod ćuti. Trpi maltretiranja u prevozu za neplaćeni Bus Plus-koji bi platio da ima od čega , za more računa koje bi, takođe, platio da ima od čega, za kazne na pešačkim prelazima , za enormne poreze na ruinirane stanove , za sve i svašta. Još uvek miroljubiv narod bi sve platio da ima od čega, ali nema, isto onoliko koliko ušuškani nemaju razumevanja za takav narod pa stalno traže. Bojim se da će na kraju i vazduh  oporezovati.

      Oni tih problema nemaju. Tu je narod da ih potkrpi. Bez imalo obzira i stida vode luksuzan život. Tu su plate  od kojih se dobija vrtoglavica, besni automobili o kojima se sanja, šoferi (najverovatnije rođaci) , luksuzna putovanja gde treba i najčešće gde ne treba. Običan narod se pita –šta li oni rade sa tolikim evrima (svakog meseca ) i šta bi oni sve mogli sa njima da ih kojim slučajem imaju? Voda im pljušti na usta kad god se pomenu plate Bajatovića, Jorgovanke, Udovički  i mnogih drugih.Premijerovu platu ne spominju. Doduše, možda je čovek i ne uzima ko će znati , ili  se ne usuđuju da diraju u nju , šta li? Ako je slučajno ipak prima može se  samo zamisliti cifra za  rad od jutra do sutra. Zabrinut narod se pita -  kako čovek  uopšte hoda kad toliko radi i šta lekari kažu o tome. No , uprkos nadljudskim naporima mora se priznati da ne izgleda loše. Štaviše. 

  Čovek fenomen.

       Posebna enigma je šta li to  rade za tolike pare , a sve gore biva. Kompleksiraju sve , čak i pametnije od sebe. No, da li je to moguće? Da ima pametnijih , raspored mesta bi valjda bio drugačiji.

       Prosipaju bajke u koje niko ne veruje, pljuju  na one pre i one koji bi mogli doći posle - ali ništa tu nema ozbiljno. Čuvaju se oni –jer znaju da su isti. Recepti poznati. Svako svakog ima u šaci. Da nije tako, nekog bi osudili. Ovako sve prebacuju na neažurno sudstvo koje se ne pita samo sa sobom.

        Naivan narod čeka, sporo gubi nadu , ali sklon samoobmani još uvek veruje u čudo, koje se, nažalost, desiti neće. Do tada nemoć, nagomilani bes i očaj okreće protiv sebe, onih oko sebe, znane i neznane. No, novine su pune toga. Svakodnevno informišu ko se ubio, ko je koga ubio, ko koga pregazio, ko koga zaklao, preklao , ko kome pretio ko ........ beskrajna lista horora.

       U međuvremenu,  iz potaje,  nenajavljeno i ne obznanjeno ,  cene rastu. Tako kažu prodavci. Svakog dana menjaju nalepnice. Upozore vas pre nego što se iznenadite- danas je opet  poskupeo hleb. Bio pedeset- sada je sedamdeset, možda i neki dinar više. Hleb moraš kupiti, šta ćeš jesti, ako hleba nemaš. Meso sigurno ne.Te cene i ne pratiš . One su za one koji se snađoše. Kako  –zna se. Marisanjem . Unedogled tako- dok se ne desi čudo za one koji u čuda veruju.

     

 

 

      

    

 

 #