Niste baš u cvetu mladosti , ali vam se još ne čini da vas put vuče za rukav. Mislite na put koji vas ostavlja  tamo gde vas odvede , a onima iza vas ostavi tragove sećanja na zanimljive trenutke provedene sa vama.

      Nemate nameru da lijete suze za sobom pre vremena , ali znate da na neke stvari morate misliti dok još imate vremena. Ne bi hteli da vas nešto iznenadi , što svakodnevno mnoge iznenađuje. Zato pišete testament na vreme. Ne znate zašto , ali imate potrebu da to uradite ma kako ko tumačio . Obezbeđujete mir pre konačnog  mira, pored kojeg ništa drugo nećete ni imati.           

  Prosto se bojite da vam ne dosadi .

       No , što se puta tiče, ne prizivate ga , ali se i ne plašite. Potpuno ste ravnodušni u odnosu na njega. Što bi fatalisti rekli - biće šta će biti . Niste razočarani , niste mazohista , niste siti života , još uvek vas mnoge stvari zanimaju , ali vas je životno iskustvo naučilo da se neke stvari ne mogu predvideti. Vaša  baba je sa pravom  govorila "nije svako jutro zlojutro " ili " sačuvaj me bože  nenadanog "(  neočekivanog). Doživela je i jedno i drugo. Nakon toga za nju je život bio višedecenijska tužbalica.

      Elem, napisali ste testament, isti strpali u dokumenta , saopštili najbližem u koga imate najviše poverenja - da će ispoštovati  vaše želje. Nema ih mnogo , a nisu ni teške. Lako sprovodljive. Vezane za tri stvari. Gde, kako i ko???..... Smejao se - naravno. Ni na kraj pameti mu nije bilo da ste to uradili. Po njemu za vas nema kraja, a i ne ličite na nekog ko skoro putuje. Ali vi njega dobro znate. Zapisano je  to negde, za vreme - kad dođe vreme. Čeprkaće po vašim dokumentima - sigurni ste.

       Mirni ste, kao da ste završili ne znam kakav posao. Kažete prijateljima. Zapanje se …..N A PI S A L A  testament - zašto!!! ? Onda im vi objasnite da pametni ljudi tako rade . Pišu testament za života , da im se potomci ne bi zakrvili posle života. Olakšavaju stvari  sebi i onima posle njih.

        Jedan od poznanika u ,neverici pita, koliko toga imate za podelu  kad  pišete testament , podrazumevajući da se radi o materijalnim stvarima ? Pogledate ga sažaljivo i odgovorite NIŠTA - izuzimajući SEBE, što bi u tom slučaju, takođe - bilo ništa. 

       Znači niste taj slučaj. Vaš testament nema veze sa parama i imovinom. Oko toga se niko neće otimati. Imovina pripada onome koga ste stvorili  , a pare ste šakački delili , kako onima koji zaslužuju i pamte , tako i onima koji zaboravljaju. I sada ih delite , ali simbolično.

      Nema više.......

      Važno je da nikome niste ostali dužni ni materijalno ni nematerijalno.

      Da ne ostanete nedorečeni, morate pomenuti tetku ( koju ste jako voleli ) a koja je imala običaj da kaže ….. znaš mila…. da je izvodljivo " samosahranila bih se ".Toliko je mrzela sahrane i suze reda - radi.   Od istog materijala  napravljeni , istog pelcera rasađeni  - hteli bi isto, da je moguće. Pošto nije, imate pravo na tri želje . Naveli ste ih ....

   Gde, kako i MALO  ko.

   Ostali - po zasluzi - da pamte ili zaborave…..