Dan je ostao za njima. Dočekali su ponoć, ili kako se obično kaže fajront , kada i polupijani gosti, milom ili silom, napuštaju prostor, teturajući se na nesigurnim nogama. Nisu primetili da je većina gostiju popularnog hotela , jedne od retkih oaza mira u centru grada, gde se može razgovarati, a da vas ne iritira moderna muzika, otišla kući. Ostali su njih dvoje , osoblje hotela koje je užurbano sređivalo salu za novi dan i dva tri stranca koji su tu odseli. Diskretnu muziku je zamenilo zveckanje flaša , čaša i pepeljara, koje su konobari skupljali sa prenatrpanih stolova i nosili u kuhinju. Ništa im nije smetalo , čak ni prekorni pogledi zaposlenih u čijim se očima moglo pročitati  – šta čekate? Preciznije rečeno, što  ne idete više ?  Nije im se žurilo. Njemu posebno, jer je ponovo živeo u prošlosti od  kakve se može živeti , njoj - jer je bila ganuta - i fascinirana. I danas se pita  da li bi osoblje hotela iskočilo iz uobičajenog šablona predviđenog za kraj dana, da su imali priliku da čuju ono što je ona, sticajem okolnosti - čula . Čini joj se da ih u tom slučaju ne bi požurivali. Štaviše – veruje da bi im se pridružili sa flašom žestokog pića koju bi zajedno popili u slavu ljubavi koju svi traže , a retko pronalaze. Govori o ljubavi kakvu je on doživeo i dalje živeo. Život je čudesan režiser.

Nisu se sreli zbog toga , ali je sticaj okolnosti učinio da se na tome završi. Ni slutila nije da će oficijelan sastanak začiniti najlepša ljubavna priča kakvu ni film nije zabeležio. A, odgledala je mnoge. Ovoga puta režiserska palica je pripala životu.

Znala je koješta o njemu. Prijatelj njenog muža. Vezivalo ih je đačko i studentsko doba kao i srodnost duha. Savršeno govori francuski i engleski jezik , kao što se uspešno poštapa sa srodnim jezicima. Niže razrede osnovne škole završio u Švajcarskoj. Gimnaziju i fakultet u Beogradu. Nakon studija se oženio, ženom koju je tada , a i potom - kao majku svoje dece - voleo. Poreklom Ličanin pompezno je proslavio rađanje prvog sina , a potom čekao da mu lekari izračunaju  ( poklapanjem hromozoma ili čime još ) kada je vreme za ćerku. Kucnu i taj čas. Lekari rekoše - sad je momenat. Žena ostade trudna , oni srećni što će imati decu različitog pola . No, kako život prevazilazi nauku, nakon par meseci ultrazvuk pokaza  da će umesto ćerke dobiti blizance – i to - muškog pola.

Pomirio se sa sudbinom. Nije više jurio za ćerkom. Ostvario je san većine muškaraca – tri sina.

Petočlanu porodicu je trebalo izdržavati. Vredno je radio. Nije promaklo onima iznad njega. Nagradiše ga diplomatskim mestom u našoj ambasadi na egzotičnom kontinentu. Zaslužio je to. Poznavanje jezika – izvanredno, stručnost na visokom nivou , rafinirani maniri. Sa porodicom se preselio tamo. U tom periodu su se retko ili takoreći nimalo viđali. Tu i tamo od drugog prijatelja koji je, takođe - radio na istom kontinentu, bi ponešto saznali o njemu i porodici. Jednog dana je procurela vest da se  ozbiljno zaljubio.

Nakon par godina su se vratili. Prvo žena sa decom ,  potom i on. Celo društvo je znalo za epizodu sa zaljubljivanjem , ali niko nije pitao. On sam nije bio spreman da priča. Uložili su napor da ostanu zajedno, ali stvari nisu išle željenim tokom. Brak se krnjio, ko trošna kuća. Malo po malo do potpunog razlaza. Imovinu su podelili , već odrasle sinove zbrinuli i nastavili život, svako za sebe.

U tom periodu su se njih dvoje našli u pomenutom restoranu.Ona je imala neka pitanja vezana za njegovu struku. On odgovore i želju da sa nekim, posle mnogo godina, podeli svoju priču. Sasvim slučajno to je bila ona.Verovatno bi se isto dogodilo da je neko drugi bio na njenom mestu.

Krenuo je sa pitanjem - da li je čula da se razvode? Odgovorila mu je da je načula,  ali da veruje da do toga neće doći. Reče da nije verovao ni on , ali da njegova žena insistira. Kako bi zatvorila vrata daljem zajedničkom životu  rekla mu je da se zaljubila.

Tajac............

Sa nelagodom što zadire u nedozvoljeno,  upita - koliko to ima veze sa njegovim zaljubljivanjem ? ....

 Dosta reče .... ali to nije isto.....

Ženski solidarna se pobuni -  kako to misliš – nije isto ?

Znaš , reče -  ja nisam porodicu rasturio, uprkos ogromnoj ljubavi koju sam osećao prema toj devojci........a moja žena hoće

Budala ( obraćajući se sebi ) ...... reče zagledan u daljinu !!!

Izustila je samo ko  ......(htela je reći ona)...

On krenu. Upoznali su se na nekom prijemu. Čim je ugledao znao je da će njegov život krenuti drugim tokom. Visoka , lepog lica i zanosnog tela. Prepoznala je i ona njega. Strankinja , a najbliža. Ljudi se jednostavno osete, reče. Krenuli su da se viđaju. Ništa nije krio od nje. Saopštio joj je da je oženjen i da ima tri sina. Ona nije bila udata , nešto mlađa od njega. Nije joj smetalo. Zaljubila se . Intezivno su se viđali dok nije otputovala kući. Onda su vezu održavali telefonom i povremenim viđanjem bilo kad ona dođe ili  on ode kod nje.

 Potiče iz prebogate porodice – reče. Otac joj je industrijalac , vlasnik velikog broja fabrika i hacijendi. Ocu se poverila da je  zaljubljena. Pozvali su ga u posetu. Ocu se dopao. Ponudio mu je da vodi poslove koje njegovog sina ne zanimaju, ukoliko je to između njih dvoje ozbiljno. Zahvalio se na ponudi , ali je odgovorio  da ima porodicu . Otac je rekao da zna , da mu je Tera ( kako joj se čini da se ta devojka zvala ) rekla , ali da su oni veliki vernici i da ukoliko  odluči da počne novi život, njegova porodica, u materijalnom smislu, neće trpeti. Naprotiv, biće  zbrinuti bolje nego da ostane sa njima. Razapet između dve ljubavi, trebalo mu je vreme za razmišljanje . Podrazumevalo se.

Žena je saznala . Povređenih osećanja se sa decom vratila kući. Ostao je sam. Nešto je morao žrtvovati - porodicu ili ljubav.

Nedugo zatim stigla je Tera. Otišli su na neki otok kakav se ,reče , samo u bajci viđa – gde se nebo sastaje sa zemljom , a mesec -  može dotaći rukom, ako ustaneš. Naručili su flašu pića. On je sedeo za stolom, dok je ona bila na ležaljci. U jednom momentu je podigao čašu prema nebu i na čaši ugledao likove svojih sinova . Znao je šta mora uraditi. Pogledao je u nju . Shvatila je  bez izgovorene reči . Gotovo..... samo je rekla....

Klimnuo je glavom.

Nakon par dana je spakovao stvari i došao kući.

Tera mu se povremeno javljala . On njoj, takođe . Jednog dana  na poslu - stiže pismo. Po žigu zna od koga je. U srcu treptaj strepnje. Dugačko - reče . Pomenula  je  da njeno srce zauvek pripada njemu , da se pred bogom zavetovala  na to ,  ali pošto im sudbina nije bila naklonjena , u međuvremenu je upoznala dobrog čoveka , a kako  vreme za rađanje ističe,  traži dozvolu da se uda?

Šok i neverica.... Kosa joj se digla na glavi. Nikada nije čula za tako nešto..Tražila dozvolu , neverovatno ..... i.... Šta i ?......najmanje što sam mogao da uradim za nju je da blagoslovim taj brak?

Dvadeseti šest godina se nisu videli. Sve do nedavno. Sa prijateljima je krenuo na dalek put u zemlju koja se graniči sa njenom. Javio joj se. Nikom nije rekao. Jednog dana je samo saopštio da ima  zakazan"biznis" i da će prenoćiti u hotelu.  Nakon dva dana je došao sa Terom. Ona je želela da upozna njegove prijatelje. Jedan od njih  je ovekovečio taj momenat. Sliku je uramio i predao prijatelju .Tako je i ona videla Teru.

P.S. Prelepa. Nije sumnjala, ali zaljubljeni ljudi često glorifikuju one koje vole. U ovom slučaju sve je bilo kako je rečeno. Udala se i ima jednog sina. Čuju se povremeno, a šta će biti nadalje - sam bog zna.