Categories
My Links
Generalna
OMANU
panicnadezda | 28 Avgust, 2014 10:33

     Sreda.Tamo odakle dođoh kažu “ sreda sreduje da se napreduje”. Bar je moja baba tako govorila. Drugim rečima, posao koji započneš u sredu, uspešno ćeš okončati.Zato skačem iz kreveta. Jutarnji  ritual faličan, ali šta ću. Treba  stići na vreme. Čeka me put i važna osoba na kraju puta. Tamo gde idem nije daleko. Rekoše mi – čas posla.

     Ne idem sama. Ide i veliki organizator, kako sebe voli da zove, kad su putovanja u pitanju- ON. Ionako, poslovi su njegovi, zakazivanje moje .Osoba sa kojom treba da se nađemo štopuje vreme. Svaki minut mu je dragocen, a nama njegovo mišljenje o nekim stvarima. Ne bi valjalo da zakasnimo. Nismo motorizovani, pa razmišljamo kako doskočiti do tamo. Predlažem autobus, kao sigurnu varijantu. Ne, kaže On. Idemo Beovozom. Kakvim bre Beovozom, ne znam ni odakle kreće ni kada kreće.

Sve je stvar dobre organizacije, ne brini znam ja, reče ON.

  Znam ja da ti sve znaš  što ne donosi pare, ali da ne omaneš.

     Ja !—taman posla, samo ti požuri – dodaje. Htedoh mu reći da i kada milim brža sam od njega, ali progutah,  zbog one narodne“ po jutru se dan poznaje“- tek da ne malerišem. Krećemo. Pustio korak – ja trčim za njim. Ulećemo u 26-icu, vozi nas do Vuka t.j Beovoza . Kod Vuka u podzemni prolaz. Na prvom nivou  jedan šalter radi. Nigde nikog živog.  Zadržava se da kupi karte i pita kad je prvi voz za tamo gde idemo. Radnica mu kaže u deset i dvadeset. Kasno. Čujem da ga upućuje na prvi koji ide  do mosta , a potom da se snađemo. Besna krećem niz pokretne stepenice. Već na pogled mi se vrti u glavi koliko su dugačke. Hvatam se sa strana da ne bih pala i osvanula kao vest u novinama. Već vidim naslove. Gospođa pala i ...........ne daj bože. Stisnuh gumu da me šake zaboleše i nekako se smandrljah dole . Gledam prostor 30 m. ispod zemlje, a čini mi se da sam sišla u sami HAD. Fale samo kerberi. Priviđaju mi se i oni. Par čkiljavih sijalica jedva da baca neku svetlost.  Atmosfera  dušu dala za film strave i užasa. Nigde žive duše.

   ON još ne silazi. Sama sam. Hvata me jeza. Drhturim. Motaju mi se slike iz raznih filmova. Scene zastrašujuće. Proklinjem u sebi ljubitelja skoro svih žanrova filmske umetnosti i zaklinjem se da ću ubuduće gledati samo ljubiće, ali sumnjam da ću održati obećano. Konačno.....

    Nonšalantno silazi ON. Sa prekrštenim rukama na grudima na stepenicama izgleda ko pokretni spomenik. Radujem se što više neću biti sama ,ali ne pokazujem. Krećem u napad. Šta radiš dva sata, gore? Samo što nisam umrla od straha. …

    Reče da ga je zadržala šalterska radnica, zapanjena i srećna što neko kupuje kartu pošto se svi švercuju. Da ni sama ne zna šta tu radi kad je putnici zaobilaze, ali od nečega mora da živi  . Besna, nemam prostora za empatiju, naprotiv. Šta ćemo sad – pitam? …. Idemo vozom, ti ih voliš. Volim, ali one iznad zemlje gde ima svetlosti, gde vrve ljudi, gde mi promiču kuće, planine i reke,  gde mogu sa nekim da razmenim reč, ako mi se priča. Ovo nije to. Ni sređeniji metroi  mi  nisu prijatni----- o ovom avetinjskom čudu da ne pričam.

    Uđosmo. U celom vozu još jedan putnik.Čini mi se da se ni namestila nisam, voz stade. Poslednja stanica, kaže jedini saputnik kao da sam ga nešto pitala. Već !- tek da nešto kažem. Ovaj prcoljak od puta smo mogli i peške proći, dodah. Gospodin se uvredi , prekornim glasom reče --- ovaj voz ide iz Batajnice, gospođo .Ma  n e m o j t e  otegoh ---čak. Svaka čast. Daleko nema šta.

    Izbaciše nas u neku nedođiju kod mosta. Puno prodavaca, preprodavaca i prašine. Gunđam bez prestanka i gledam da zaobiđem blato. Mlađi čovek nudi prevoz kombijem. Ulazimo. Napravi krug i stade. Šta radite to, pitam ga? Ne mislite da ste u Mercedesu – mora kombi da se napuni. Od vaših karata ne mogu da pokrijem ni benzin. Ali mi ćemo zakasniti…vapim. Ne reaguje .Otvara vrata i izlazi dok ne namami putnike. Izlazimo i mi. Čuh nekog--- ide autobus.  Stvarno, stvori se za čas. Pitam konduktera ide li do tamo gde smo se uputili. Reče da ide, da požurimo jer on nema vremena za ćaskanje , kao da sam započela parlamentarnu raspravu.  Pita hoćemo li kartu u jednom pravcu ili povratnu. Brže bolje treći put plaćam kartu, ali što je sigurno ovoga puta povratnu. Nismo se dugo vozili – stigosmo. Voz, kombi , autobus, proguta vreme. Zakasnili smo. Za svaki slučaj probamo. Sekretarica uvaženog gospodina saopšti da nas je čekao, ali da je imao drugi, takođe važan sastanak, a ako smo još zainteresovani da ga nazovemo kako bi se dogovorili za sledeći put. Nemamo izbora. To ćemo uraditi, ali sledeći put organizaciju preuzimam ja pošto je Veliki organizator, doduše moram priznati, prvi put omanuo, a i poslovica moje babe, takođe.

 #
SUZE RADOSTI
panicnadezda | 18 Avgust, 2014 15:38

     Danima je trajalo.  Gde god je išla tuga je pratila u stopu. Udarac je bio prejak iako  ništa nije ukazivalo na to da bi trebalo  da bude drugačije . Dvadeset godina je prošlo, a otac nije pokazao želju da je vidi. Nosila je majčino prezime. Alimentacija je sudskim putem određena , ali je stizala neredovno i uvek manja od onog što je sud odredio . Ali kao što se davljenik hvata za slamku- ona se hvatala za nadu. Mislila je da će iznenadni susret sa ocem doneti preokret. Umesto željenog, usledilo je razočaranje koje je ostavilo dubok ožiljak na njenoj duši. Vrata očevog srca i njegovog doma- grubo su zatvorena.Teško se borila sa tim.Neretko se pitala kakvi su to ljudi koji stvaraju potomke , a potom zaboravljaju na njih. Uzalud su joj govorili da to nije samo njen slučaj , da se mnogi isto pitaju , ali   da u životu niko nije mogao da bira porodicu. Ona je data , a srodne duše biramo sami. Nije je utešilo.

      Rane su sporo  zarastale.Trebalo je čekati .    

      Čekali su.Ona je to znala i bila zahvalna na tome.

     U međuvremenu raspoloženje je variralo.U prvoj etapi besa - žestinom mladosti, bez javne osude, onih koji su je povredili pričala je  o tome. U drugoj etepi se zatvarala u sebe i deponovala tugu tamo gde je iste već previše bilo. U tom periodu je pokazivala duboku  potištenost. A onda bi nastupila najteža faza, kada bi krenula sa samooptuživanjem.Prepuna ljubavi  i  rođena da voli , plemenita i puna saosećanja za  druge nije verovala  da ima ljudi koji to ne umeju ni da izraze, ni da pokažu ,a  možda ni osete.

      Grešku za sve je tražila u sebi. Govorila je da je nedostojna pažnje i ljubavi. Možda--- da  sam drugačija, oni- (misleći na roditelje)…………..nabrajala bi million stvari- valjda više bi je voleli.

Naprotiv, mala moja- govorila je dečakova majka.Da si drugačija mi te toliko ne bi voleli. Nikada u životu nisam srela osobu dostojniju ljubavi od tebe.Ti si retkost i jednog dana ćeš, kao što sam već rekla , biti voljena i srećna . Ne znam kad će to biti , ali patnji si otplatila dug. Nije mnogo verovala u to , ali je  godilo .

    Vremenom se oporavljala . Kad bi išli na odmor išla je i ona. Puna kompleksa kao što to samo mladost može- sve je doživljavala kao problem.Mučila se. Kako izaći na plažu- vidi na šta ličim, kako ući u vodu kad ne zna da pliva , svi će joj se smejati - itd.itd . Međutim uz njihovu pomoć i svakodnevno ubeđivanje , prevazišla je sebe i konačno uskočila u tirkizno more.Bilo je to u Rabcu , daleke 1990 . god. Radost oslobađanja je bila beskrajna. Čini mi se da je nikada nisam videla srećnijom. Dok ovo kucam vidim je nasmejanu i veselu. Prija ta slika.

    Uzvraćala im je beskrajnom odanošću. Dečaka kog je obožavala od samog početka je obasipala ljubavlju i pazila ko zenicu oka.Ispunjavala je sve njegove hirove uprkos protivljenu roditelja. Bila je u stanju da po deset puta gleda isti film uživajući u njegovom smehu. A njih ……je..

   - Trajno zavolela. Volela je reći da su oni jedina svetla tačka u njenom životu.Prihvatili su je kao člana porodice, ona njih kao najbliže.

     Vreme je teklo. Dečak je rastao. Došlo je vreme za obdanište. Donela je odluku da se osamostali. Majka joj je našla posao u fabrici  gde se mnogo radilo ,  malo nagrađivalo . Otišla je u podstanare , iako je  mogla ostati kod njih.Na njihovo insistiranje zadržala je ključeve od stana u slučaju kad zakasni na autobus da može kod njih prespavati. Dešavalo se ponekad  da je zateknu na krevetu u kom je spavala dok je živela tu. Uvek im je bilo drago .Kad bi odlazili na odmor bila je u njihovom stanu.Vodila računa da neko ne provali  i spremala iznenađenje.Po povratku sa puta čekao ih je besprekorno sređen stan,pokloni za malog i osvežavajući napici za njih. Uživala je u njihovoj radosti.

      Drugi posao, bolje plaćen,  obezbedili su joj oni- kod prijatelja koji je započeo privatan biznis.Bila je to jedna od prvih ,kasnije nadaleko poznatih leskovačkih pljeskavica u Balkanskoj ulici nadomak  hotela " Moskva ".Kao svemu u životu nesebično se davala. Kad bi se ona pomenula prijatelj bi govorio da boljeg i poštenijeg radnika nije sreo u životu, ali da ima jednu falinku. Na pitanje  dečakove majke šta je to ? -odgovarao je da joj fali faza.

      Kakva, bre, faza ? – Uz smešak bi rekao da ne može da nakupuje sredstava za higijenu koliko ona može da potroši na glancanje.U suštini je jako cenio , što mu je bilo uzvraćeno istom merom.

     Onda se preselila u samački hotel . Nije se mnogo družila. Navikla da samuje polako se zbližavala sa cimerkom i normalno redovno dolazila kod njih. Momka još uvek nije imala.Bezbroj  udvarača, ona sama.Potrajalo je do jednog dana.

     Cimerka joj je predložila da se upozna sa momkom koji bi joj, po njenom mišljenju odgovarao . Odbila je jednom ,odbila drugi put, dok ga slučajno nije zatekla u svojoj sobi. Širokog osmeha ,toplih očiju, prijatne spoljašnosti, i pristojnog ponašanja,  na šta odavno beše zaboravila, skrenuo je pažnju na sebe.Počeli su da se viđaju. Strpljiv i mudar ni na čemu nije insistirao što bi je uplašilo i odbilo.Znao je o njoj više nego ona o njemu. Raspitivao se , ali se plašio da je nije dostojan. ” Nikad me nije ni okrznula pogledom dok sam ja čežnjivo gledao za njom-”-govorio je kasnije . Ispričao joj je sve o sebi. Odakle je ,koga ima ,šta želi i šta hoće sa njom.Završavao je sa rečenicom da je vreme za ženidbu.Na kraju je i zaprosio.

      Odgovorila mu je tek kad je prošao test kod njih.Tada mu je  ispričala svoju životnu priču  i objasnila zašto ga je dovela kod njih , a ne kod majke ili oca.Bio je ganut . Obećao je da je nikada neće povrediti.Dvadeset godina braka drži dato obećanje. Retkost.

      Dečakova majka  joj je bila kuma na venčanju.

      Došla je ćerka, ubrzo i sin. Deček , sada uveliko momak, je krstio njenu decu.

      Prodali su garsonjeru u samačkom hotelu i sazidali dom.Više nego skromnim sredstvima svakodnevno ponešto dodaju. Trenutno završavaju ogradu. Svi učestvuju u tome. Duh davno zatrtog zajedništva, poštovanja , i opipljive ljubavi taj skromni dom čini palatom . Deca , bez preterivanja, retka. Majka ljubavlju , otac blagim ,a nepopustljivim autoritetom i smernicama ih učiniše takvim.Ne kukaju za brendiranim stvarima i nikad ne prebacuju roditeljima što ih sebi ne mogu priuštiti.Još tinejdžeri učlanili su se u zadruge kako bi preko leta radili i doprineli kućnom budžetu , ali retko kad ih pozovu. Prednost imaju oni koji je manje zaslužuju. U novu školsku godinu će krenuti sa onim što imaju i takvi služiti za primer drugima.Njihovo bogatstvo je u njima samima i njihovoj porodici. Za ponos.

      Sa njima je redovno u kontaktu. Odavno je to neraskidiva veza zasnovana isključivo na ljubavi i obostranom poštovanju.Svaki susret je radostan.

     Ali kad se nešto desi…………

     Ne sme se zaboraviti.  Neočekivano dečakov otac završi u bolnici. Sledi operacija sa neizvesnim ishodom . Ona zna. Dolazi uplakana kod dečakove majke i nestrpljivo se vrpolji. Krši prste i nešto steže u rukama. Odjednom skače i na sto baca  gomilu novčanica. Šta radiš to ? –pita je ona.” Da ti se nađe u ovom  momentu”. Dečakova majka zna kolika su im primanja , broji i ne može da veruje.Izuzimajući za hleb sve ostalo je donela njoj da joj se, kako reče nađe.Uzalud je pokušavala da joj objasni da slučajno ima para i da to smesta pokupi i vrati kući. Nije vredelo. Znala je da će je povrediti ukoliko bude insistirala. Uzela je novac , ganuta do bola. Od drugih to nije doživela- nije ni očekivala,niti bi joj prijalo da je to neko pokušao. Probala je da se oduži , ali to nije vredno pomena.

       Što se tiče nje...... I danas  plače – kad pogleda decu kako rastu,kad ugleda njega kako sređuje kuću,kad pomisli na njih i svoj pređašnji život , ali sada su to -- suze radosti.

       P.S. Svi likovi su autentični

    

       

        

 

 

 #
SUZE 2 ( RAME ZA PLAKANJE )
panicnadezda | 18 Jul, 2014 17:16

      Nije više zaboravljala ključeve. Doduše retko je uveče izlazila, izuzimajući vikend. Za razliku od njenih vršnjakinja koje su te dane koristile za diskoteke i provod sa momcima, njen  vikend je bio  rezervisan za  „ Plićak „. Kako im je objasnila radilo se o  kafani  u Zemunu koja je imala živu muziku.Jednom je tamo odvela sestra i njoj se dopalo. Sada je odlazila sama.Uživajući u novostečenoj slobodi zauzela bi sto, naručila sok ili dva i veče provela slušajući muziku.Sa mnogo stolova kafana je retko kad bila popunjena tako da je na čuđenje osoblja i stalnih gostiju sedela sama . Njen stav je govorio da joj društvo ne treba.Po njenoj priči samo jednom se dogodilo da naiđe na nasrtljivca sa kojim je našla način da se izbori . Naizgled krhka ( u suštini jaka ) samo ga je oštrim glasom  zamolila da se udalji - kako ga ne bi slomila . Nije morala da ponavlja. Rešenost u njenim očima, pripitog gosta je udaljilo od stola, a kod prisutnih koji su čuli izrečeno izazvalo salve smeha. Smejali su se i oni kad im  je prepričevala događaj. Na pitanje dečakove majke – a , šta da se nije sklonio ---odgovorila je kratko- slomila bih ga po cenu života.  

      Govorila je da će ceo život - svaki vikend provoditi u “ Plićaku”.Smejali su se. Nije verovala  kad bi neko od njih rekao da je to samo prolazna faza i da je život predug da se svede na jedan “ Plićak” Na njeno kako znate, dobijala bi odgovor – znaćeš i ti.

      Dogodilo se. Prestala je da odlazi  tamo . Ceo repertoar je naučila napamet i više joj nije bilo zanimljivo. “ Plićak “ i “Slomiću te “ je danas nezaobilazano  u evociranju uspomena.

     Bila je lepa.Sa osmehom koji  i danas obasja lice , lepim očima , tananim strukom i predivnom bistom, mamila je uzdahe momaka. Tu i tamo bi prihvatila po neki poziv . Ukoliko bi to potrajalo toliko da podrazumeva veću bliskost – bežala bi. Govorila bi da  svi oni ( misleći na muškarce ) žele samo jedno, a ona na to nije spremna.Obavezno bi dodala da je rođena u pogrešno vreme. Sa nevericom , ponekad i netrpeljivošću je odbacivala tvrdnje dečakove majke da će se jednom , odnekud, pojaviti onaj koji je, takođe, rođen u” pogrešno vreme” Nije verovala…………….

Plašila se i nade.

     Jačala je ,ali sporo. Raspoloženje joj je često osciliralo. Kad je bila u plus fazi  obasipala ih je neopisivom pažnjom i ljubavlju. Minus faza je tražila rame za plakanje. Imala ga je.

     Od rođenja uskraćena za roditeljsku ljubav , svoju nije zamrzla. Nesebično je delila---- bratu , dečaku kog je čuvala ,njima koje je zavolela, onima kod kojih je prepoznala patnju , onima  koji su delili dobrotu,kao i onima koji su za istu bili uskraćeni , kao ona.

     Odrasloj  već , falili su roditelji. Od majke više nije očekivala ono što ova nije umela dati. Požele da upozna oca. Podržaše je sa strepnjom. Plašili su se povratka . Kao što su se pribojavali-  vratila se razočarana i uplakana . Kroz plač im ispriča da ga je teško našla , da se nimalo nije obradovao , da su kratko razgovarali , da se celo vreme vrpoljio i plašio da  ga neko ne vidi sa njom, pošto on živi u malom gradu- šta bi rekao ženi  , kako bi objasnio sinovima . Nijednom se, reče, nije upitao kako je njoj, kako i sa kim živi , treba li joj nešto, a njoj je trebalo samo malo pažnje , osećaj da nekom pripada i da nije odbačena. Bez reči je prigrliše i podmetnuše rame za plakanje.

    

      

 #
SUZE 1
panicnadezda | 16 Jul, 2014 11:00

   Tu i tamo i danas plače.  Ne kao ranije i ne toliko. Potoci  suza  ostaše sećanje na tegobno detinjstvo i ranu mladost. Danas je srećna koliko to može biti samo onaj koji  nije verovao u sreću.

    Kod njih je došla sa nepunih 17 godina. Bila je samo jedna u nizu koja se javila na oglas mladog para za čuvanje dečka od 11 meseci dok su roditelji na poslu. Ponuda je u to vreme bila primamljiva – stan, hrana i 500 dinara džeparca. Za nju posebno. U roditeljskoj kući , gde je očuh imao glavnu reč za nju nije bilo mesta. Majka se javno  nije protivila . Želela je da bar sin iz druge veze raste uz oba roditelja. Ćerka je podsećala na greh iz mladosti . Odrekla je se. Prvi posao joj je našla kad je imala 16 .god.Pored škole koju je redovno pohađala čuvala je dete jedne profesorke. Nije dugo trajalo.Profesorka , bez osećaja za ljudsku prirodu, tananu kao njenu, časnu i istinoljubivu- uvredi je. Osetljiva na nepravdu,  istom već pogođena- napusti ih.

     Dođe kod njih. Ali ne odmah.

    Na oglas se javilo puno , uglavnom starijih i sa više iskustva.Majci nije promaklo da je od svih zainteresovanih jedino ona poklonila pažnju detetu- i bila nagrađena njegovim osmehom. Instiktivno je znala je da je ona - ona prava. Uprkos tome ( nažalost ) odluku prepusti njemu. Otac dečaka dade prednost godinama i lepoj priči . Odabra zanimljivu, obrazovanu gospođu od manira (poreklom ruskinju) koja je obožavala Čajkovskog .Useli se kod njih iako je imala svoj stan. Sa sobom useli omiljenu literaturu , ploče i nešto posuđa .Njima neobično, ali iz poštovanja prema godinama ne rekoše ništa. Dominantna po prirodi pokuša da nametne pravila- kako u vaspitanju , tako i u ishrani deteta. Usprotiviše se ,  ali ne presudiše. Razlaz usledi nakon komentara komšija da dete ne prihvata gospođu i da plače celo vreme dok su roditelji na poslu . Izvinjavajućim tonom pokušaše da se lepo raziđu.Nije vredelo. Kultivisano ponašanje i lepi maniri nestaše. Upoznaše pravo lice gospođe.

Nije im poželela više sreće sa drugom osobom  . Naprotiv.

     Pozvaše devojku. Iznenađena i obradovana dođe.Nije očekivala, reče- svi traže zrelost , iskustvo ili bar jaku preporuku . Ona nudi samo sebe. Sramežljivo sa suzama u očima presvučenim tugom izli svoju dušu……

     Rođena u Beogradu, kao vanbračno dete  , do polaska u školu rasla kod  babe ( majčine  majke ) jedine svetle tačke u njenom životu čiju dobrotu i pažnju nikada neće zaboraviti .Drugu ljubav nije upoznala. Majčinu nežnost nije osetila, oca nikad videla. Zna samo da živi u unutrašnjosti Srbije  da ima porodicu  koja  ne zna za nju . Želela bi da  ga upozna , bar  da zna kako izgleda , bez ikakvih pretenzija na ono što ima i što pripada njegovoj porodici. Osnovnu školu je pohađala u Beogradu gde je živela sa majkom, očuhom i znatno mlađim polubratom.Nije se osećala dobro. Očuh  grub i sumnjičav , majka hladna , brat mali , ona uplakana i nesrećna . S tugom je posmatrala decu koja su nakon poslednjeg zvona ,za razliku od nje, radosno  trčala kući.  Bez imalo zavisti pitala se kako to izgleda. Ona nije žurila . Znala je da njen povratak nikoga neće obradovati izuzimajući možda, malog brata. U očuhovom stanu čekao je njen krevet i suze bez glasa. Osećala se suvišno . Izolovana i usamljena – mnogo je plakala .

    Uz izvinjenje  što ih opterećuje kroz suze zamoli za oproštaj.Kaza da ne zna šta joj bi- kada ni  babi nije sve rekla iako baba sluti da nije srećna.

    Nije imala simpatiju , o dečku nije razmišljala – odlučila je da se ne zaljubljuje. Njeno rođenje i veza njene majke joj je dobra pouka. Nikada neće napraviti grešku  jer ta greška one koji iz nje poteknu čini nesrećnima. Sopstveno iskustvo joj nije neophodno . Za sreću treba biti rođen pod srećnom zvezdom , što sa njom nije slučaj. Izgovori  još teže stvari ,ali to osta među njima.

  Znali su za bol , prošli kroz njega-  i znali kako u mladosti boli. Prigrliše je .  Osvoji ih tugom preosetljivog  bića , kupi iskrenošću  i odavno već iščezlom čestitošću. Prepoznaše je i na neki način usvojiše kao osobu sličnu sebi. Ukazaše joj poverenje  koje nikada nije izneverila.

     Preselila se kod njih. Prigrlili su je i ona njih. Obožavala je bebu i beba nju. Naučila ga da hoda , hranila , mazila. Svi su je zavoleli - preko prijatelja i poznanika  do komšiluka. Njeno ime se pominjalo kao sinonim za odanost , iskrenost i dobrotu. Sporo se oporavljala od nanetih nepravdi . I dalje se ponekad budila sa natečenim očima. Znali su da je plakala. Kod majke je odlazila kad poželi da vidi brata. Majka je navratila samo jednom valjda zbog sramote i griže savesti.

     Stalno prekorevana i unapred osuđivana od strane očuha, možda i majke -nepotrebno  se izvinjavala .Nervirala ih je time, ne zbog njih, već nje radi. Molili su je da to ne čini. Ukazali su joj apsolutno poverenje . Dali potpunu slobodu , ali ne i ona sebi. Mogla je da ode kad hoće i da se vrati kad poželi. Znali su da neće pogrešiti. Ipak jednom se i to dogodi ,ali na njenu štetu. Umesto u krevetu , majka dečaka je prilikom odlaska na posao zateče na stepeništu ispred ulaza u stan. Promrzla, dočekala jutro- kao u nekoj bajci o zlim gazdama. Zgranuta prizorom  upita--šta radi tu ? Plačući- objasni da je redovni autobus pobegao, sledeći dugo čekala , ključeve zaboravila, a pošto nije bilo svelta u stanu nije htela da zvoni  iz poštovanja prema njima.

   Izvinjenje nije prihvaćeno . Dečakova majka reče da bi ona to pre nazvala nepoverenjem u njih i njihovu reakciju, da je morala da ih probudi  što ne bi bilo prvi put . Ionako se na svaki trzaj dečaka bude.Mogli su to jednom i zbog nje uraditi. To je tek pogodi . Ridajući pobeže u svoju sobu , majka ponese patnju  na posao. Ali tu nije kraj………….

 

 #
KUM- KUMU - NEKADA
panicnadezda | 18 Jun, 2014 11:05

      Rođeni su i rasli u različitim sredinama . Neki u Beogradu , drugi van njega. Svi u razmaku od dve godine. Voleli iste stvari.

     Igrali fudbal , gledali Hičkoka i kaubojske filmove , sa manjom ili većom strašću čitali ozbiljne knjige ,obožavali Asteriksa i Alana Forda, bube iz Liverpula dizali na pijedestal ikona. Svi su završili gimnaziju i negovali duh.Postali punoletni u vreme Hipi pokreta, zlatnog doba rokenrola i Boba Dilana.Izuzimajući par Beograđana nisu se poznavali.

    Upisali su različite fakultete. Neki prirodne , drugi- društvene . Zahvaljujući žurkama i devojkama,  krug je počeo da se širi sa mladima iz unutrašnjosti. Za ulazak u društvo-nije trebalo mnogo - malo duha i slični afiniteti. Prepoznaše se . Grupa se uveća i postade nerazdvojna. Oslovljavali su se nadimcima koji opstaše do danas .Mesto okupljanja- bilo koja slobodna gajba, pogotovo  stan jednog od njih. Kada bi majka radila bili su tu. Kada bi otputovala  ( ponekad i na tri meseca, uglavnom leti)  stan bi postao njihovo carstvo. Pravile su se žurke, zaljubljivalo i odljubljivalo , organizovale  večeri  gitare , pantomime i asocijacija  . Igrao šah i cepale karte . Nadmetalo se u svemu,šalilo sa svim.Vredno se radilo na zabavi  , učilo kad prigusti. Padalo se na ispitima , ali sa manje ili  više uspeha studije su odmicale .

   Jedan od njih prvi završi fakultet. Nađe posao , devojku davno  našao , odabra kuma—i odluči da se ženi. Razglasi svima.Treba mu stan.

    Dade oglas i javlja se na oglase.Ide s kraja na kraj Beograda , a priželjkuje centar. Za kontakt, ostavi telefon-budućeg kuma beograđanina koji živi u centru grada. Dade mu zadatak da svaku ponudu beleži. Kum vredno radi. Sve oglase registruje. U želji da se našali najprivlačniji oglas formulisa sam. Upisa da se na Terazijama  broj dvanaest na četvrtom spratu  izdaje jednosoban stan- ozbiljnom paru - po povoljnoj ceni ( radi čuvanja) zbog odlaska vlasnika u inostranstvo.

      Mladoženja se upeca .

Posle napornog dana na poslu, bez ručka, požuri na zadatu adresu da ga neko ne preduhitri.Dolazi do broja dvanaest . Stara- dobra gradnja , ali bez lifta.Veliki razmak među spratovima . Umoran stiže do stana za izdavanje. Zvoni. Stanodavac otvara vrata i ljubaznim glasom  pita koga traži ? Zbunjen reče da se javlja na oglas .

     Kakav oglas---- iznenadi se čovek?

     Zar vi ne izdajete stan ?

     Bih da imam drugi ,ali ovako nemam gde. No , ko vam je to rekao ? Objasni da je zadužio kuma da mu--- dok je na poslu, beleži oglase , a on zabeležio i tu adresu. Kako vam se zove kum.? Reče mu. Čovek poče da se smeje –a , onaj šahista.U momentu  ukapira. Nasankao ga kum.

   Vraća se nazad ,ljutinu ne pokazuje –ćuti.

   Ćuti i budući kum. Ćute dan ,ćute dva , godina prođe - slučaj sa oglasom ne pomenuše. U međuvremenu mladi par se skućio- čekaju bebu.

       Nakon godinu dana zvoni telefon u centru. Kum javlja- kumu da je jedan od njih polažio diplomski tog dana  i da u 18 h pravi žurku za društvo u amfiteatru broj 118 pa pošto on nije stigao da ga pozove zadužio njega da mu javi  da obavezno ponese gitaru. Gleda na sat. Skoro je 18 h , na brzinu se oblači, tovari gitaru, od studentskog džeparca plaća taksi da ne zakasni. Stiže na vreme. Na fakultetu tišina. Traži amfiteatar 118. Nema . Ima 116, ima 117. Na mestu 118- vc. Ne može da veruje. Pita domara za 118. Ovaj mu odgovara da nema amfiteatra sa tim brojem. Pokunjen – vraća se.Zna - nasankao ga kum. Ćuti dan ,ćuti dva- treći ne izdrža. Zove kuma. Tako ti meni, amfiteatar 118 –a?  Šta ćeš kume - kao i ti meni- Terazije dvanaest- a, misliš da sam zaboravio.Samo što dušu nisam ispustio dok sam se popeo do četvrtog sprata.Izmiriše račune uz smeh i smišljanje novih dogodovština. Bilo ih je još -mnogo.

      Druženje traje i danas . Svakog meseca imaju grupni sastanak, nekada i češće.

      Danas kada je  sve stvar računa i  kumstvo postade to. Nažalost.

 #
GOSPODINE PREDSEDNIČE
panicnadezda | 11 Jun, 2014 12:10

 

     Ovo pismo bi bilo kovertirano i dostupno samo Vama da znam na koju adresu da ga pošaljem . Ali teško Vas je uhvatiti. Mediji prave zbrku. Čas objave da ste na rodnoj grudvi u okolini Kragujevca, drugi napišu da očekujete važne ličnosti iz sveta politike ili istima uzvraćate posetu. Treći Vas , pak ,što mi se posebno sviđa, uslikaju kako šetate unučad.Četvrti objave da obilazite hektare koje su Vam odani sinovi kupili na dar- blago Vama , a svaka čast i njima i Vama.Moj meni još ništa nije kupio, a slovi za stručnjaka. Loše sam ga vaspitala, nema šta.

       Kontaktirala sam Vašu službu za odnose sa javnošću sa najnevinijom potrebom da saznam gde ste.Nisu mi se nimalo dopali- da znate. "Znam da će Vas to isekirati", ali šta da radim . Nedostaje im takta i lepog vaspitanja. Na pitanje gde nam je predsednik? skočiše ko besni psi. Probaću da vam prepričam ukoliko uspem da se setim.

     Što vas to zanima ?---upitaše, prigušenim ,opreznim, da ne kažem opasnim tonom.

     Odgovorih im da bih htela da Vam pošaljem pisamce  i nešto priupitam pa pošto na znam da li pečete rakiju u Kragujevcu  ili  ste negde drugo- samo da proverim.

    “Kakva bre rakija u ovo doba  godine“ kad šljive još nisu ni nabubrile......Gde vi živite  i  ko ste,uopšte ,vi  ?

     Počeše da me isleđuju ko teškog teroristu.Uvredi me jako . Bilo je tu i ružnih reči koje ne dolikuju službi predsednika države, još manje meni da ih navodim.Ponešto odgovorih -većinu ne, a i čemu to kad znam da do svih podataka mogu lako doći. Drago mi je samo što im napravih zbrku kad ne znaju da se ponašaju. Zaposlih ih bar za izvesno vreme. No, manimo to.

      Šta sam ustvari htela da Vas pitam?

     1.Poplave dođoše i prođoše.Ostaviše krš ,lom i pustoš. Šta ih izazva ne znamo.Ostaje da nagađamo.Možda su kiše--- mada se sećam i jačih,,,, možda su podzemne vode --- i njih  je pre bilo,,,  možda se priroda ljuti, a možda je i taj, kako ga nazvaše Harp .Šta mislite VI? Zanima me.

      Ko zna?Teško svima nama- posebno njima- čija imovina osta poplavljena. Ali to svi znamo. Ono što me buni , a što me u prvom momentu pogodi ko grom iz vedra neba jeste činjenica da neko užas koji nam se dogodi krsti imenom Tamara. Podseti me na „ Milosrdnog anđela „ (kakvo licemerje)  pa na Silvi, Kristi i sva druga imena kojima oni preko bare krste svoje tajfune,cunamije i tornada.Ko to učini ? Kakav neukus . Ubeđena sam da u dužem periodu nijedna beba neće poneti to ime.  Zabranite to Predsedniče . Ako nemamo original ne treba nam plagijat.

    2. Isto važi za Velikog brata , Farme i slične rijalitije. Sačuvajte mlade od takvih emisija gde van psovki ,prostakluka, nedoličnog ponašanja i svađi nema šta da se vidi .Tamo odakle dođoh, kažu-- da se samo budala ponosi onim čega se pametan stidi.A navedeni šoui su primer za to.

    3.Znam da imate puno obaveza i da Vam je raspored zgusnut, ali još jedno pitanje. Zašto vojska u roku od petnaest dana- dva puta šalje isti poziv na isto ime da se odazove za određivanje rezervnog rasporeda u slučaju—čega??? Plaši me to. Šta to znači?

     Znam da nećete pročitati ovo pismo, ali sticajem okolnosti mi je poznato da pri određenim službama postoje ekipe koje prate i najobičnije škrabanje na internetu. Uzdam se u njih .Možda će Vas neko informisati.

 

 #
ZABRLJAŠE
panicnadezda | 12 Maj, 2014 10:33

      Vreme za kontrolu . Okreće broj.    Po preporuci zove  jednog od najpoznatijih privatnih kardiologa u Beogradu. Umesto glasa sekretarice - oglašava se  automat koji saopštava da pozvani broj nije dostupan zbog neplaćenog računa.

Vidi boga ti. Šta ono napričaše?

Najbolji -- teško doći do njega-- gužva.Pregled naplaćuje petnaest hiljada

 Prvi pregled(dobacuje ona)

Šta mene briga da li je prvi ili poslednji - najobičniji derikoža . Neki za 15-20.000 hiljada rade mesec dana, a on za 15 minuta uzima toliko - kao da je čudotvorac.

Detaljnih sat i po (ponovo ona )

Besan-ignoriše upadicu . Raščlanjuje dalje. Teško doći do njega. Kako da ne. Normalno da je teško, kad  i državu krade. Ne plaća telefon. – Najobičniji prevarant, znao sam to odmah, ali se od vas čovek ne može odbraniti .Sve je to sumnjivo,draga moja - pre bih ja rekao da je on udario katanac na vrata kolike su mu cene.

Okreće broj  kuma , takođe lekara, u poznatoj ustanovi za koju i ptice na grani znaju da ima para , ali na njegovo čuđenje dobija isti odgovor .

Šta je ovo , bre? Ni ovi nisu platili. Nema spasa , ovu državu svi krad - propast joj ne gine. Pa da , samo ja ko ovca trčim da izmirim dugove.

Bez onog  ko - ope, ona.

Molim…on će!

Ma ništa, nešto računam.

Nakon trećeg poziva i istog odgovora , prvi put pažljivo sasluša poruku sa automata. Zabezeknuto (u neverici) prenosi - ovi kažu da ja nisam platio račun!!! Ja-- Nema šanse. Lopovska država našli mene da deru.

Kopa pod konac složenim računima i niže januar- plaćen, februar- plaćen, mart- plaćen-gde je bre, april ? Vraća film unazad i konstatova da je on u tom periodu bio opravdano odsutan ,da se to njemu nikad ne bi desilo i da je znao da ćemo mi nešto zabrljati.

   Dodade - da nema njega ostali bi i bez krova nad glavom.

 

          

 

 

 

 #
" DRUŽE " TITO ( IZ MOG UGLA )
panicnadezda | 04 Maj, 2014 11:09

 

     Ne mogu ti reći druže jer ja sa takvima ne drugujem  . Kažu da se danas navršava 34 godine od tvoje smrti.  Bez izvinjenja - ne pratim i ne znam, da ne kažem, da me uopšte nije briga. Što se mene tiče više bih volela da je 134 godine. Tada verovatno ne bi imao nikakve veze sa mojim životom.Toliko si mi"omiljen" da bih ti najradije i ime zaboravila. Kamo sreće da se nikad nisi ni rodio ,ma gde da si rođen i ma šta da si po poreklu. Kažu da su milioni obišli tvoj grob, ja ne, niti mi pada napamet.Ti si sahranjen u Kući cveća, moj otac na bunjištu.

        Ubio si mi oca "druže" Tito- koji je sve vreme rata proveo na frontu kao i ti.To ti nije bilo važno. Dovoljno je  što nije digao glas protiv Rusa kad se tebi prohtelo, da bi izdao naređenje da ga bez ikakvog suđenja likvidiraju.Sahranila ga je očajna,uplakana majka na mestu ubistva jer nikom od saboraca, komšija i porodice nije bilo dozvoljeno da ga isprate, ako su hteli da sačuvaju glavu na ramenima . Po tvom naređenju grob mu nije smeo biti obeležen. Kao da je u pitanju životinja  , a ne jedan od najmlađih poslanika Crne Gore.

       Nije ti bila dovoljna njegova smrt. Strpao si mi majku u zatvor, samim tim i mene ,jer me je nosila u stomaku. Dakle , ja sam verovatno bila najmlađi zatvorenik u vreme tvoje vladavine iako nisam još ni ugledala svet.

         Zahvaljujući tebi nikada nisam izgovorila reč tata niti sam saznala šta znači osećaj očinske ljubavi i zaštite.

      Nisi se zadovoljio njegovom smrću (imao je samo 27god.)-morali su svi u vezi sa njim da pate.

     Uhapsio si moju maloletnu tetku, verovetno da bi svedočila o strahotama u tvojim zatvorima. I danas u 84god.  prate je košmari iz tog perioda.

     Sve one koji bi zaplakali za mojim ocem,a kažu da ih nije bilo malo ,ti si pod hitno penzionisao, bez šanse da se ikada više rehabilituju.

      Zabranio si kontakt sa mojom porodicom. Dve godine nam niko nije smeo otvoriti vrata . Živeli smo među ljudima , a bez njih . Mog oca si proglasio izdajnikom , a njegovu izdajničku porodicu osudio na tiho umiranje . Ali tu si se prevario. Preživeli  smo.

    Od onih koji su mu bili najbliži zahtevao si da ga se odreknu ma koliko imali godina. Mali broj je to uradio.

     Ništa ti ne mogu oprostiti, pogotovo iživljavanje nad mojom majkom koja se nije htela odreći oca svoje dece. Mesec dana bi radila za koru hleba. Sledeći mesec bi usledio otkaz. Dirigovano. Tako ukrug i predugo. Ceo život je provela u strahu i patnji . Preživela je na račun svoje(na svu sreću imućne porodice) . Zahvaljujući njima i muci moje babe t.j. majke mog oca- preživesmo. Valjda zainat tebi.

     Zahvaljujući  tebi ni danas nemam njegovu krštenicu niti umrlicu.Kažu ne postoji. Ko zna, možda si ti to odneo sa sobom u Kuću cveća.

       Ovo je samo delić patnji moje porodice-nabrajala bih ja do sutra-ustvari mnogo duže, koliko toga ima , ali mi proradi bes,a bes nije dobar drug. Možda... drugi put.

       P.S. – Kažu da se tada bolje živelo.Ja to ne mogu potvrditi. Ni danas ne živim bog zna kako,ali lakše dišem. Nema tebe i tvojih egzekutora.

    POČIVAJ U NEMIRU     

   

 #
KAKO ĆU PLATITI
panicnadezda | 30 April, 2014 09:08

 

 

      Stiže  april . Stiže i  rođendan  moje sestricine Nede ,koju zbog 1 aprila kad je rođena, nazivam prvoaprilskom šalom iako je sve, samo to ne . Stigoše i rođendani njenih mališana.  Sramota. Ne znam tačno kad , ali kada im slike okači na internet ulepšaju mi dan.Principijelno sam protiv toga ,ali ko me pita.Da budem poštena  do kraja ,nisam ni ja pitala.Još jednu sliku ne brišem sa fejsa. To je Iris. Ime sve govori.Izgled više od toga.  

 

     Neda ,devojčica, ne toliko po godinama koliko po izgledu. Osmeh od uva do uva otkriva niz besprekornih zuba , velike , ozbiljne   oči koje  poručuju da li je srećna, tužna ili zamišljena. Da je kojim slučajem glumica ne bi morala ni govoriti. Cela njena pojava priča  umesto nje.

        U svađi sam sa datumima pa samim tim i rođendanskim čestitkama . Nepogrešivo pamtim samo dva rođendana . Kao što rekoh  prvi april  i  razumljivo prvi januar kada je rođen moj sin. Stalno se pitam kakvi su to ljudi koji su morali biti rođeni  baš u te dane koje je teško zaboraviti. Datum svog rođenja nisam pamtila ni kada sam bila mlada. Sad sam srećna kada ga i drugi zaborave.

       No u aprilu stigoše racuni. Sa njima  masa drugih neprijatnosti  koje neću navoditi. Jedan koverat drugačiji , deblji. Pošiljalac ,čini mi se, gradska uprava. Sa strepnjom otvaram. Porez na stan. Zgranuh se . 43000. Godinama  bio šest i nešto ,potom zbog dograđenih 18 kvadrata koje je pošteni gradjanin (čitaj slobodno ludi ) prijavio opštini- 27000 hiljada. Sada  ni manje ni više 43000.  Ne verujem očima.Računam  greška.Kod nas u zgradi samo jedan plaća, ali malo. Ostali koriste prostor kao i mi ,ali  ne petljaju državu u to, kako se država ne bi petljala u njihove živote –pametno. Komšija preko puta nas za 150 kvadrata  plaća tri puta manje,iako mu je zgrada novija i pod zaštitom drzave. Apsurd .

      Besna ko ris trčim u opštinu . Službenici -direktno pod nos poturam račun  i pitam šta je to?  Kratak odgovor –gospođo porez je skočio za 80 %. Znam- kažem ja pristojnim glasom da je ne bih razljutila ,ali ste verovarno pogrešili adresu- proverite.

     Puna nade nastavljam.... Sigurno je u pitanju neki od onih penthausa u pametnoj zgradi preko puta mene. Tamo se šire bogati , menjaju vazduh i klimu kad  im se ćefne, tamo su kopali  50 , a možda i više metara pod zemljom ( tresao se ceo kraj )dok nisu stigli do vrelih gejzira zahvaljujuci kojima imaju grejanje  kako im se prohte. U zgradi imaju bazen, sobu sa dugmadima kao da je svemirska stanica, a tek radnika obezbeđenja- celi buljuk.Sluša sa nevericom  pa besno reče- Šta to mene briga.

      Razljuti me . Nije vas , vi sigurno niste dobili ovoliki porez,ali mene itekako jeste. Ne živimo mi u toj zgradi ,ni na Menhetnu , niti Jelisejskim poljima. Živimo u zgradi  iz 26 godine, samo što se nije srušila, anfas još može da prođe ,ali bočno oglodana, od pozadi- ruglo.Za to se ne plaća ovoliki porez.  Nervozno  vrti papire , pronađe ime i prezime kao i adresu sa koverte. Nema greške –vaše je. Otkači me sa opaskom-rok vam je 15 maj za  drugi kvartal.

Okrutno.

       Stiže i poslednja nedelja aprila. Zakazaše Skupštinu ,izabraše vladu , vlada premijera, premijer saradnike, položiše zakletve, odrediše prioritete i rokove za iste.Ceo dan se vrtelo na svim kanalima. Puno  ideja i obećanja, ali mnogo brate.Mene zanimaju samo rezultati.

      Tamo- odakle dođoh-- odvajkada  vlada mišljenje da važne poslove ne valja počinjati nedeljom.Izgleda da oni to ne znaju, ali šta mene briga . Mislim na  porez, samo ne znam kako ću platiti.

     

     

 #
ČOVEK NA TERASI
panicnadezda | 20 April, 2014 11:05

     Posle dužeg perioda sumornih dana , proviri sunce. Ljude željne svetlosti izvuče iz kuća . Jedni  odoše u parkove , drugi u šetnju ,  treći na terase. Naš junak izađe na terasu. Pred njim je dug dan – treba raditi . Sav posao ponese sa sobom. Šahovsku tablu i  figure, brošuru sudoke( trenutnu opsesiju sa drevnog istoka )- zatim dnevnu, pa nedeljnu štampu i normalno - svet kompjutera. Od prvog broja ga kupuje, ali retko kad pročita. Možda će danas to uraditi kako bi opravdao bacanje para zbog čega mu stalno gunđaju . Ukućani mu se pridružše , ali zakratko.  Njih čeka stvarni rad –što bi se reklo - ono od čega se živi.

      Na terasama su i sugrađani  iz lokolnih zgrada. Ne mogu reći komšije jer u tom delu grada komšiluk  ne postoji. A bilo ga je i bilo je lepo- dok ga je bilo.Delilo se slobodno vreme, problemi sa decom, pozajmljivalo i vraćalo, pozivalo na kafu. Dođoše nova vremena . Sa njima novi ljudi - sa novim običajima i navikama. Ne zanima ih ko živi sprat ispod ili sprat iznad njih .Tako im odgovara. Ne pitajte ih - ne pitaju vas. Izbegavaju upoznavanje  i  predstavljanje , da ne kaže  da za komšijsku  kafu ,verovatno nisu ni čuli. Ukoliko se slučajno sudarite na stepeništu kurtoazni osmeh izostaje . Stalno jure kao da ih neko goni i škrtare u svemu,čak i u onome što ništa ne košta . Vrata su  im neobeležena. Kad neko pita ko tu živi- kažete  bezimeni . Dakle,  ne znamo, ko je na spratu  niže , a ko na spratu vise. Kriju se, šta li?  Ne zna kako drugačije da to nazove . Ali što je tu je.

      Doduše imaju jednog komšiju. Kad naleti -zlata vredi.. Ali retko je tu. Stalno negde zuji – čas tamo, čas vamo. Skijanje, plivanje , biciklizam - o tenisu da ne govorimo. Svakodnevno. Prosto se pitate kako to postiže . Ali kad zatreba uvek je tu- za njih . On ili njegove kolege. Nažalost, sa vremenom sve više treba.Gnjave ga - usud lekarske profesije. Više ni hvala ne govore , olinjalo se.

Ali, ipak mu hvala.

      No, čovek je na terasi. Vredno radio. Šahovske probleme rešio. Većinu sudoka - takođe, štampu prostudirao , časopis o novotarijama u kompjuterskom svetu ovoga puta do najsitnijih detalja razradio. Sve je završio. Vreme isteklo.

    Prigustilo. Pod hitno mora u toalet . Žuri ka vratima , ali vrata zatvorena. Ukućani zaboravili  na njega . Omaškom spustili kvaku , koja ne postoji sa spoljašnje strane. Glup sistem. Ali zahvaljujući tome  niko im preko terase ne može upasti u stan kao komšinici iz susedne zgrade kojoj  je u kuhinju uleteo narkoman  i na smrt je povredio. Događaj koji je uneo strah  - celom kvartu.

        Domaćin sa terase - viče , doziva, lupa , ali ga u stanu   niko ne čuje. Zna da na njih ne može da računa jer se u drugom delu stana ništa ne čuje, pošto je prilično udaljen.

      U panici je , bešika pred pucanjem. Šta da radi ?  Sa terase ne može , svi bi ga videli -  vc nedostupan. Prepušten na milost i nemilost '' komšija '' koje ne poznaje kao ni oni njega. Ko zainat na susednim terasama, niko. Svi se pokupili. Primeti  kako se preko puta njega pomera zavesa i neko viri .Maše rukama da skrene pažnju na sebe. Starija gospođa sa papilotnama u kosi bojažljivo proviri. Čovek prekrsti ruke na grudima u preklinjućem  stavu. Gospođa zove  nekoga. Izlazi  suprug. Gledaju u njega  ko u strašilo . Tako i deluje - onako velik, izbezumljen, sa raširenim rukama.Da bi ga čuli urliče - zaključan sam - pomozite! Počinje isleđivanje u stilu- čiji je to stan,zašto je zaključan, ako je on vlasnik što ga ne puste unutra - itd. itd. Ukapira. Zbog nedavnog događaja sumnjaju da je provalnik ili manijak.

     Predugo traje. Zavapi. Molim vas okrenite telefon broj….. Speluje.

     U drugom delu stana zvoni telefon. Stariji glas oprezno pita- jeli to broj, recimo-33 -33-33-3. Dobiše potvrdu. Glas objasni da je na terasi  čovek , kobajagi vlasnik stana - zaključan, pa moli da mu se otvore vrata kako bi mogao da se olakša, a ukućani neka odluče hoće li zvati policiju ili nekog drugog . 

    Pustiše ga. Ljut kao ris prošiša u kupatilo. Dugo se zadržao. Danima potom - ignoriše bližnje ko da su oni  krivi i kao da se ista stvar nije i njima događala, samo su imali više sreće.Treba li reći da se duži period nije pojavljivao na terasi.

Bilo ga sramota.

 #
KANDIDATURA
panicnadezda | 09 Mart, 2014 14:34

   Dosadili su mi.  Nema druge . Kandidovaću se. Nikom još nisam rekla , ali odluka je pala. Doduše, nisam odlučila da li ću osnovati stranku  ili ću, ko nekada- Šecerovski, -  imati solistički nastup  i direktno udariti  na mesto predsednika ili premijera

      Sve preduslove imam . Rođeni sam vođa. Program za predizbornu kampanju imam u malom prstu- nakon kampanje može zavrsiti  u kontejneru, sto se mene tiče. Solidno izgledam za doba u kome sam. Imam zavidno iskustvo i zrele godine za ozbiljne  poslove .Sposobnija sam od omražene Madlen Olbrajt  kojoj godine nisu smetale da prekraja  granice  i  juri s kraja na kraj sveta. Bez pardona bih se uhvatila u koštac sa Angelom Merkel u koju se Nemci kunu. Ništa gora od njih – naprotiv. Mogla bih nabrojati masu prednosti , da se ne plašim suda javnosti koji bi to mogao okarakterisati kao samoljubivost i neskromnost . Dakle-određene godine  ulivaju poverenje.  Podsećam one koji su zaboravili  da ni moćni atamani ne mogu samostalno odlučivati o važnim stvarima ukoliko prethodno ne konsultuju Savet staraca

      Dalje:  Posedujem  validnu diplomu Filozofskog fakulteta . Znam, nije neophodna , ali valjda nije ni na odmet . Što se stranih jezika tiče , godinama sam usavršavala pantomimu tako da  gde god sam putovala nisam imala nikakvih problema sa sporazumevanjem.

     Mogu ja to. Lepo pričam , umem i imam šta da kažem, umem da slušam i da razumem - posebno one, u čijoj sam koži  oduvek bila .Harizmatična sam. Kad su mi sve koze na broju umem da budem vrlo šarmantna. Kad nisu…….bože moj.  Ali, mnogo toga ne umem.

    Ne umem da lažem. Ne umem da obećam - pa zaboravim . Ne umem da se smejem, kad mi se plače.  Ne umem u lice da pričam jedno - iza leđa drugo.  Ne umem da govorim jedno , a mislim na drugo. Ne umem da prodajem maglu. Ne umem da jedem dok me gladni gledaju. Ne umem da manipulišem. Ne umem po potrebi da menjam prijatelje i poznanike.Mnogo toga ne umem, ali sve što ne umem naučiću -ako hoću, ono sto hoću.

      Da. Nisam poznata u javnosti , ali postaću. Mnogi me ne znaju , ali zato sam svim komšijama , radnicima u marketima i supermarketima , prodavcima   i  preprodavcima na pijacama,  itekako poznata. Obradovace se oni kad čuju za moju odluku pošto ću već od ovog momenta prestati da im zanovetam u vezi kvaliteta robe i datuma na pakovanju. Priznaću, imam i poneki feler. Računam, zanemarljiv.   Ne stojim baš najbolje sa brojevima, datumima i godinama, ponekad i vekove pobrkam , ali  podrazumeva se da će neko drugi misliti o tome. Ne mogu sve sama.

Krećem u akciju.

Treba mi tim. Vrtim telefone. Prvo se javljam kumi. Rekoh za odluku i pitam da li bi sa mnom krenula u kampanju. Oberučke prihvati (drugo nisam ni očekivala, uvek mi je bila uzdanica). Zovem drugu kumu, a i muške kumove  ( imamo ih dosta, raznih profesija, što nije zanemarljivo )- svi se oduševiše. Dokazaše da kum nije dugme. Okrećem prijatelja koji je do nedavno bio na važnom položaju (doduše, u međuvremenu zglajznuo ) , ali nema veze, bitne su  informacije  kojima raspolaže.Trebaće mi. To sam već naučila. Probrah i  ponekog rođaka ( red je da i oni dobiju deo kolača). Ko će kome, ako ne, svoj svome?

Zatvorih krug. Zovem RIK.

Odazva se ljubazan i predusretljiv glas.Obradova me. Krenuh da mu objašnjavam da mi je dosta tuđih kampanja, da  su mi se toliko popele na glavu,  da više ni televizor ne uključujem iz straha da ne dobijem napad, pa sam odlučila da se lično kandidujem za  sve nivoe vlasti ( kako bi poluge kontrole bile u mojim rukama). Objasnih mu -  da imam i plan i program  i sopstveni tim eksperata kako priliči i razrađenu taktiku - itd.itd. Svašta mu napričah.  Pride ga  priupitah na koju svotu bih mogla da računam kad obezbedim potreban broj glasova?  Na moje oduševljenje strpljivo sluša , ali odgovora nema.                                                                        

Vičem --- alo , alo ,  alo - džaba. Dockan, sa slušalicom u rukama  i  glasom u vazduhu,  shvatih---prekinuo vezu. Svašta !  Probaću sutra.

 #
PRIGUSTILO
panicnadezda | 01 Mart, 2014 13:50

        Čini mi se da nikad nije bilo ovako ili sam postala zaboravna , što ne bih baš rekla. Pritisli da ne daju disati. I oni koji imaju šanse i oni bez nje, kao i oni koji bi za takvu šansu dali sve – jer sa njom  dobijaju sve . Bogatstvo , sigurnu  egzistenciju  ,moć . Dakle sve ono što narod nema, niti će imati,  kako sa onima sa šansom, tako i sa onima bez nje - kad bi je kojim slučajem dobili.

        Svakodnevno zovu. I kad ste kod kuce i kad niste. Telefon sa identifikacijom  beleži propuštene  pozive . Puno ih je. Nepoznati pozivi  imaju različite pozivne brojeve . Kako iz Beograda tako i iz unutrašnjosti . Ponekad se uplašite da nekom, vama dragom, nije  iznenada pozlilo pa vas zove upomoć sa nepoznatog broja. Boljemu  se odavno više ne nadate ( bolje može biti samo manje  gore). U prilog pretpostavci ide činjenica da je taj neko sa istog broja zvao četiri puta u roku od dva sata. Upecate se ,okrenete broj, kad tamo, agencija za ispitivanje javnog mnenja. Iznervirani ,zamolite da zaborave vaš broj  i prekinete vezu. Ali - ne daju se oni..

         Očigledno prigustilo. Zovu ujutru , zovu u podne ,a popodne svaki čas. Ne zanima ih da li upravo nešto radite, grickate  ili se u državi  " blagostanja " posle "bogatog menija" - odmarate. Očekujem da sa približavanjem datuma pozivi krenu i noću.Volela bih to. Kad me neko bezrazložno digne iz kreveta- jako sam besna.Tad kažem i ono što inače ne bih rekla. A , umela bih toliko toga reći.

       Besni što ih ignorišete , banu vam na vrata . Pomislite da je zaboravni komšija došao po malo aleve paprike, soli ili šećera, kad ono- oni , odnosno oni koje su oni odredili da trče za njih.Uglavnom mladi  i naizgled nevini kako bi vam bilo žao da ih odbijete jer za to trčkaranje od vrata do vrata, verovatno dobijaju neku crkavicu.

       Od njh četvoro primih jedno. Pita me znam li za izbore. Rekoh- da  to i ptice na grani znaju i da sam zbog njih do daljnjeg isključila televizor , a  da ni novine neću kupovati izvesno vreme. Zašto ?– iznenadi se….

      Zato što zbog izbora , predizbornih slogana, predizbornih obećanja , predizbornih programa , predizbornih gostovanja , predizbornih afera, predizbornih analiza, predizbornih mitinga ,  predizbornih zivkanja ,  predizbornih……. Ne mogu ni nabrojati - ništa ne mogu odgledati , a da me ne prekidaju.

    Rekoh ( za svaki slučaj) da se spremam da isključim telefon, a da vrata sigurno neću otvarati  nenajavljenim gostima. Gleda me u čudu ko da sam odlepila ,ali ipak procedi--- a glas.

      On je na berzi – ko da više. Bar da dobijem avans, kad od glavnice nema- ništa , ali sumnjam da će neko platiti onoliko koliko procenjujem da  vredi. Nema te cene.

 

 #
POGREŠI
panicnadezda | 26 Februar, 2014 22:03

 Kod nje je sve išlo obrnutim redom. Rođena  u gradu , a  do polaska u školu - živela na selu. Umesto majke podizala je baba. Umesto bajki  , pred spavanje, uspavljivana  je podvizima  Kraljevića  Marka i drugih epskih junaka. Umesto pesama za decu pamtila je stihove u desetercu. Umesto čokolade, za nagradu je dobijala kocku sećera i bila srećna kad bi je dobila .

 Nije imala igračke.  Stvarala ih je u mašti , a potom od kartona oblikovala likove koje je zamišljala. Krojila im je haljine od papira, cipele od smole, a od slame i pruća  stvarala dom. Uprkos tome- bila je srećna.U životu je dobila samo  jednu lutku ,ali je ostala bez nje. U njenom pamćenju živi  i danas.

     Sa bajkama se upoznala kad ih je većina dece počela zaboravljati .Oduševio je svet Pepeljuge,Trnove Ružice ,Crvenkape, Aladinove  svetiljke,letećih ćilima i drugih čudesa. Bajke je uvedoše u svet knjiga. Po tom svetu tumara i danas.

 Devojčica postade devojka, potom i majka.

Još u stomaku nauči da priča sa bebom .Kad beba dođe na svet  nije se baš snašla. Nikako nije znala kad plače - zašto plače, zašto se mršti ili grči , da li je gladna ili sita. Ali, sa prvim rečima - njoj svanu. Okruži ga igračkama koje sama nije imala. Poče da ga  uspavljuje  pričama za decu i omiljenim  bajkama - epsku poeziju odloži za kasnije .Toliko puta je ponavljala navedeno gradivo da ih dete nauči napamet i jedne večeri zatraži nešto novo.Baci pogled na gomilu igračaka oko njega , pade joj napamet njena lutka i poče:

     Znaš sine- Poznavala sam devojčicu koja je rasla bez igračaka. Nije znala šta su lego kocke , Nindža kornjače , skeletori ,džija džojevi  i ostale stvari koje ti imaš.Nisu znala ni druga deca u to vreme, ali su imali lutke.

 A ona, upita on?

-Imala je samo jednu.

 Samo jednu, zaprepasti se!

Znaš i jedna je dovoljna za sreću - odgovori , pa nastavi:  Kasno  je dobila ,ali od tog momenta ona postade njen svet.Sa lutkom je spavala, češljala i kupala , u nedostatku društva sa njom je pričala . Baba joj  napravi krevetac za lutku od sastrugane tikve , isplete haljinice, ćebad  i ostalo. Od nje se nije odvajala.  Gde  ona tu i lutka. A onda dođe taj dan . Sa lutkom u krevecu od tikve, krenu do livade da obiđe babu koja je tamo nešto radila. Skoknu po vodu, a lutku ostavi u hladu . Kada  se vratila ,umesto lutke zateče kravu kako se oblizuje.Lutke nigde. Krava sa tikvom progutala lutku.Plakala je danima, tugovala mesecima. Niko je nije mogao utešiti . Kad imaš  jednu  - više je voliš .Kad ostaneš bez nje druga je teško menja.

S mislima u prošlosti kasno shvati da  dete plače.Umesto da ga uspava , rasplaka ga i rasani. Jedva  ga je umiri . Danima potom gledao bi je iskosa i tužnim glasom govorio - jadna moja mama. Bilo mu je žao.Nije ga  prevarila.Ukapirao je o kome reč. Dete je patilo za majkom .

 Pogreši.          

 

 

 #
MALER
panicnadezda | 23 Februar, 2014 19:07

      Užasava je prevoz.  Tramvaje i trolejbuse još može da istrpi, ali gradske autobuse – nikako. Averziju prema njima vuče odavno. Kad krenu na studije otud - odakle krenu, jedini način da stigne ,  pored auta, koji je mogla samo da sanja,  bio je autobus. Prvo putovanje , pamti  i danas kao da je bilo juče. Muka , gađenje i ono treće, obeleži kako taj, tako i svaki  sledeći dolazak i odlazak bez obzira na tablete koje je gutala - neštedimice. Svako cimanje napred, nazad, iznenadno kočenje, tek krivine, izazivali bi žestoki rigoleto i ništa manji stid od onih kojima nije bilo muka. Kad si mlad, stidiš se svega.

Noćna mora sa međugradskim autobusima na dalekim linijama potraja tokom celih studija. Onda se kao većina  dođosa nastani ovde, na žalost nekih beograđana  koji nisu svesni šta im dođoši znače i koliko bi život bez istih bio monotoniji.

U Beogradu veoma retko koristi prevoz , nešto iz razloga što  joj nije neophodan, nešto od straha od autobusa. Kad god može da bira ,pa makar i sporije stigla, ide peške ili uzima nešto drugo. Trolejbusi  se vuku kao kornjače, ali ih drži trola. Tramvaji su na šinama, čini joj se stabilniji. Autobusi – prava mora.Kad pojure – sačuvaj bože - ko psi  pušteni sa lanca. Šibaju , saginju se - čas levo - čas desno, tako da stalno ima utisak da će se prevrnuti  ,a ona osakaćena poljubiti beton. Interesantno u gradskom autobusu joj nije muka, ali stalno koči . Ako se sagne nalevo, ona brže bolje vuče nadesno , ako pak povija nadesno, ona se svim silama trudi da ga vrati nalevo. Smešna sebi ,može misliti drugima . Ali taj poriv ne može da kontroliše. Na kraju , ukoliko je linija duža izađe sva znojava  i iscrpljena kao da je bila na spravi za mučenje.

Jednostavno u autobusu je prati maler.Krene na Banovo Brdo - već na drugoj stanici 37- puna .Ugleda jedno prazno mesto. Drugima promaklo, ali ne i njoj.Ustremi se ka njemu ko da joj život zavisi od toga. U žurbi  da je neko ne preduhitri  saplete se i udari u metalnu šipku. Posledica - čvoruga. Ali , bolje i to nego da koči . Kad sedi to ne radi.Zalepi se za stolicu, stisne metalnu šipku do sedišta i čeka  da stigne tamo gde se uputila . Ali ne stiže . Na ulasku u Banovo brdo raširi se nepodnošljiv smrad . Naredba –  napolje - autobus gori. Zamalo da je uhvati plamen jer je izjurila među poslednjima . Normalno, nastavi peške . Što je sigurnosigurno.Sutradan na prvoj strani novina slika ugljenisanog autobusa, ali nju ne uslikaše.

Sledeći put .Subota. Rano jutro. Nužda je natera da uđe u 31 . Mesta koliko hoćeš . Seda na najbezbednije.Taman se  smesti kad priđe čovek – vašu karticu - molim!

Zašto ? iznenadi se.

Bus - plus, gospođo. Ko veli, šta se praviš luda. Pita ga - šta će mu . Reče da je kontrolor,samo da proveri da li se otkucala.

Ima karticu - kaza mu ona . Doda - da je malo prezrela da šeta bez nje, ali da se kucala nije.

Zašto niste?

Lako -  i poče da mu objašnjava da  u njenoj kući postoji podela poslova . Reče mu, svi teži poslovi njoj , a kuckanje , dopune i ostale sitnice pripadaju njemu , pa pošto On trenutno  nije tu , nije imao ko to da uradi , a ona baš i tu obavezu neću. Usput mu napomenu da bi i njemu bilo pametnije da je za vikend sa porodicom , umesto što maltretira ljude u prevozu.

Neće preterati, ako kaže da se čovek  toliko zaprepastio kao da  je ugledao vanzemaljca. Ljutito, mada joj nije jasno zašto, zakoluta očima i reče da napusti autobus kako joj on ne bi pomagao, što ne bi bilo dobro za nju.

Šta je mogla ?

Nije joj baš bilo do pomoći - zato - izađe sama!
 

 

 

Maler- šta drugo?

 

 #
POSVADJASMO SE
panicnadezda | 20 Februar, 2014 11:22

    Nije to prvi put. Svakodnevno se svađamo , ali to je više začin na život, kao origano za italijanske specijalitete. Tek da se razbije svakodnevnica, svakodnevnim čarkama. Ali ovo nije to. To ne izaziva skok pritiska i adrenalina, ne ubrzava puls-ne šteti zdravlju.U  poslednjih godinu dana se baš posvađasmo.

      Prvi put- kad odlučise da poskupe struju, inače bolnu tačku domaćinstva jer se još uvek na istu grejemo.Udariše tamo gde smo najosetljiviji. Ozbiljan atak na kućni  budžet  izazva žestoku raspravu u kući. Koliko šta troši , kakvu i  koliku internu restrikciju  treba  zavesti , ko je najveći potrošač, kako trošiti zelenu , a tek crvenu tarifu. Šta sa bojlerom? Na kraju smo posle žestoke rasprave i neusaglašenosti angažovali električara da donese presudu.Čovek dade svoje mišljenje ,  mi pare za savet.Odrazi se to na naš život i odnose u kući. Čovek se teško miri sa promenama na gore.

       Drugi put- kad skoči gas. Opet vanredno stanje. Ne koristimo ga mnogo, ali i to malo, dosta košta.Ponovo nervoza,krataki  fitilji  i  svadja.

       Treci put- najjaci  potres izazva rešenje iz poreske uprave. Umesto dotadašnjih šest i nešto hiljada koliko smo plaćali porez na stan, odrediše četiri puta veću sumu t,j, skoro dvadeset i osam hiljada- samo zato sto je glava porodice, kao uzoran gradjanin ,podneo zahtev da  se unesu kvadrati kojih nema u rešenju. Stara praksa .Na papiru jedno, na licu mesta drugo. Rezultat-28.000 hiljada. Dakle jedini u zgradi plaćamo za istu kvadraturu ono što niko drugi ne plaća. Napadosmo ga. Da je ćutao od toga ne bi bilo ništa. Nervira se i on, ali ne priznaje grešku. Žali se na rešenje.Traje-dok mi  keširamo. Posle godinu dana stiže odgovor da je žalba odbijena. Ne uvažavaju amortizaciju i starost objekta. Procenili ljudi da ne možemo da se baskarimo u trošnoj zgradi  iz 26 godine i da to baškarenje plaćamo samo šest hiljada. Izjednačiše nas sa Dedinjem. Jesmo na Starom gradu ,ali toliko visoko, nismo.

         Najsvežija svadja izbi zbog tv programa.Nismo baš poklonici televizije-retko se gleda, ako nije sport. Ali tog dana se za belaja potrefi. Na Pinku Vučic , na B92 Utisak nedelje. Sve troje smo u kuci. Sin hoće jedno , muž drugo, ja malo jedno malo drugo.Ko velim treba čuti obe strane. Ne bi dogovora. Gledaćemo odvojeno.Svak pred svojim ekranom. Muž reče besno- da nam je omogucio faraonski život pa svako ima svoj televizor.Sin skoči – moj televizor sam ja kupio ,što je usput budi rečeno, tačno. Skočih i  ja – zar ti onu kršinu koju ja koristim zoveš televizorom. To bih pre nazvala antikvitetom. Ali antikvitet istrajava i ja  ga volim, posebno u ovakvim situacijama.Već načeti raziđosmo se. Sin gleda u svojoj sobi  ja u spavaćoj ,a muž navio tv do daske da on i ceo komšiluk čuje šta priča Vučic dok on igra šah na kompjuteru u susednoj sobi.

     Na kraju se sastasmo da prodiskutujemo emisije. Muž oduševljen što dolazi Mercedes. Ma kakav... Mercedes kažem mu ja – dolazi samo šasija i amblem koji mi plaćamo, a oni profitiraju na štetu Srbije ( da budem poštena čula dok sam gledala malo jedno ,malo drugo).Na moje iznenađenje sin mu se pridruži. Kaže da je Mercedes, pa maker to bio samo amblem-ipak Mercedes i da se ja u to ne razumem. Čus ne razumem, normalno da razumem - samo drugačije od njih.Udruženi  zaključise da je to ženski  mozak. Pukoh na taj zaključak  i izgovorih svašta što nije za ponavljanje.

    Reći ću samo da poželeh više ženskog mozga u donošenju odluka kako bi ova zemlja, ako uopšte ima šanse, mogla nekako da se iskobelja. Potom ućutah. Samo to znam. Nisam svađalica po prirodi. Još u ranoj mladosti kad su se neraščisceni računi , tamo odakle dođoh, rešavali svađom i čupanjem za kosu uvek sam izvlačila deblji kraj. Tako i danas kad nešto ne ide ja samo zaćutim. Jos uvek ćutim.

       

       

 

 #
«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12  Sledeći»