Categories
My Links
Generalna
AUTOGRAM
panicnadezda | 11 Januar, 2016 11:13

 

 Retko proprati dnevnik. Televizor je često uključen u to vreme , ali ga malo sluša. Što se nje tiče , dnevnik se završava nakon najavne špice. Ukoliko čuje nešto zanimljivo, čeka tu vest. Ton uključuje i isključuje u zavisnosti od slike na ekranu. Ukoliko su Krkobabić , Vulin , Alfa i Omega srpske politike i etcr. - tona nema. Ne može da ih gleda , o slušanju da ne govori. Da se pogrešno ne shvati , ne mrzi ljude , ali joj je nekih previše. Kad  je u plus fazi, zaboravi na to – što u ime celog naroda - rade - samo za sebe. Ponekad se zapita kako bi "sirotani" izdržali kada bi, pored onog što rade za sebe,  nešto uradili i za narod. 

Pocrkali bi – garant.

 Za razliku od nje komšija studira dnevnik. Često joj referiše ono što je njoj promaklo. Zove sinoć i ushićenim glasom kaže „ ulovio sam vas, komšinice „. Ma nemojte – a gde to.... i kada !? – iznenađeno će ona. Znam , znam ( uz kikotanje) – kod  Arene ste. Mislite komšiji nije dobro pa prihvatate šalu. Tačno  komšija – finalni  pregovori za koncert....... Kakav, bre, koncert ? ......Ne  sumnjate valjda komšija da nisam sposobna da napunim Arenu....Znam ja da ste vi za sve sposobni , ali ovi tako ne kažu. ... Koji , bre ,ovi ? ...

U dnevniku – gledate li vi to?

Onda mu ona  odgovara da uglavnom mrzi da se muči što dnevnik za nju predstavlja, pa ga za to najčešće zaobilazi da joj ne bi pozlilo....E , pa nisam  ja kriv što niste videli sebe.....Koju sebe i gde to, komšija ? Pa uslikali  vas ovi sa dnevnika kao prilog nekim događanjima u Areni.

Onda vi ushićenom komšiji  kažete da niste omirisali Arenu od pamtiveka ,i da je on sigurno pogrešio. Glas njegove žene iz pozadine potvrđuje  priču - uz komentar da su vas celih par sekundi držali u kadru , a žene ne greše.

Celih par sekundi – Auuuuuuu ? Pa i starlete bi ciktale od sreće da se toliko kamera zadrži na njima , a ne vi. Došlo vaše vreme , koje je po vama u tom smislu odavno prošlo. No prevarili ste se . Krenulo je.  Postajete "zvezda" a one dele autograme, pa komšiji – kao vesniku dobrih vesti, nudite prvi potpis. Drugi moraju sačekati. Ok , zar ne ?

Čekali ste i vi dok ste postali "zvezda"

 

 #
STREPNJA ( ILI KAD NAŠI MALI PRESTAJU BITI MALI)
panicnadezda | 10 Januar, 2016 19:33

 

 

Majke nikad ne posustaju. Sve različite , u nečemu iste. Briga im je zajednički imenitelj.  Ne prestaje dok mrdaju.  Kreće od momenta kad prvi put njihova radost kmekne. Onda se nastavlja u etapama. Prvo  - kad su njihovi mali – sasvim mali, pa ih ništa ne razumeju,  potom  kada njihovi  mali krenu da rastu, pa se pitaju da li rastu kako treba da rastu. Svakodnevni pregledi. Kako drži glavu , jesu li svi udovi kako treba , rastu li zubi normalno ili tu nešto ne štima, kao što se jednoj  učinilo da njenom malom ili maloj, svejedno, niču na nepcima - pa se onesvestila . Znate ono- jaaooj- zašto baš mom detetu?

  Kad sriču slova – brinu se što više ne progovore ?  Neki mali već pričaju. Vaš jurca , ali slabo priča. Kad propriča vrebate “R” . Od toga zavisi da li ćete  uposliti logopeda. Kad mali pođe u školu srce da vam iskoči. Čini vam se da su tuđi  mali napredniji od vašeg malog. Vrebate onog od kog bi vaš mali mogao da dobije prvu  ćušku . Tražite čvršću građu  i višeg  po rastu. Ali … avaj – svi su takvi – vaš mali je najmanji.  Očajni ste

 Onda prvi šok….. hitno u školu - da vam saopšte da je vaš mali odalamio drugog malog koji mu je oteo igračku. Ne možete da verujete – moj mali !!! – hm- nemoguće…

Lanac se nastavlja. Brige zbog prvih ocena , ukora i bežanja sa časova. Pita vas  mali : ako svi beže sa časa moram li ja da ostanem ? Kao prava majka mu kažete – taman posla – ako svi beže - beži i ti , samo da ne pređe u naviku.

 Onda vaš mali dobije jedinicu iz muzičkog. Zapanjite se. Pitate šta drugi imaju – svi petice - odgovara. Ma nemoj !!!- svi petice samo ti keca - na koju foru? Pa , znaš ,kaže vaš mali, ona traži da pevaš . Pevaj i ti – u čemu je problem ? Nisi razumela – oni ne pevaju , samo otvaraju usta dok drugi pevaju….

Onda i ti uradi isto?

Svanu mu. Ohrabren, kreće da popravi ocenu. Vraća se ljut. Šta je  - petica?  Ma jok, potvrđena jedinica - zaključiće mi za polugođe. Vi u čudu . Sve petice - jedinica iz pevanja. To nikad nije bilo . Pričaj, šta se desilo ? – Ništa , samo sam primenio tvoj recept..... i…. Nema tu i – provalila lujka da samo otvaram usta , pa se šatro zabrinula  da mi glas nije iznenada zanemoćao, pošto kobajagi, dok drži časove od mog glasa ništa ne čuje. Vi opet... i…. šta ima tu i….. pored postojećeg dodala još dva keca da dobro zaprži .

 Na kraju, vaš mali - Vas  proglasi krivom…….   

Preslišavate se , dok vas briga prati u stopu. Kaže vaša majka kojoj sve referišete :  Sad znaš kako je meni bilo. Zapanjeno je pogledate i odgovorite da to nikako nije isto, da su se promenila vremena, da je sada sve teže . Na kraju joj kažete  kako vi imate mnogo komplikovaniji slučaj nego što ste bili vi za vašu majku uz obavezni dodatak  - kako ne može da pojmi kolika je  to radost i muka, istovremeno.

 Stvarno pojma nemam - odgovara ona , a i kako bih , kad sam ja podizala samo dvoje, a ti celo - jedno. Potom  prevrne očima, da vas ne bi dodatno sekirala. Vidi da ste pod stresom .

Vremenom shvatite šta vam je vaša majka - kao majci  htela reći.

Obično to bude prekasno.

Pregrmite prva četiri razreda . Na sreću učenje mu dobro ide ( što vi znate, jer se kao mudar roditelj ne oslanjate  na druge ,već svake nedelje jedan dan odredite da propitate vašeg malog ) , ali vladanje problematično. Zovu vas svaki čas. Nacrtate se. Slušate žalopojke razrednog koji  prenosi mišljenje  čas ovog, čas onog kolege, da mu vaš mali ometa časove. Onda vam dosadi da samo slušate. Jednog dana mu to i kažete, što ga iznenadi. Razgovor teče otprilike : sjajan je u učenju , ali šta ćemo sa ….. Prekidate ga - znam šta ćete mi reći, pa ću Vas preduhitriti –  to me više  ne zanima - dosta je bilo. Zbunjen promuca - ali …..Nema tu nikakvog  ali ….. ako vaše kolege , ne umeju da doskoče malo pametnijem detetu, onda i nisu za taj posao.

 Kaaako  da mu doskoče… promuca?!

 Šta kako ? -  Lako…

Neka ga zaintrigiraju , neka mu iz matematike daju teže zadatke, neka ga zaposle…. No, to bi oni morali znati, ako nisu zalutali tu gde su - kad od roditelja traže recepte.........

Pregrmite i to. Stiže pubertet koji se u vašoj mladosti nije ni pominjao. Preživeli - a niste  znali šta. Ali sada je vaš mali u pitanju , niste vi . Zato ste oprezni. Majka vam kaže – ignoriši . Vidiš šta budale rade. Izmislili pubertet za koji nisam ni čula dok vas nisam rodila, izmislili klimaks za koji , takođe , nisam čula dok nisam ušla u njega, sad izmišljaju prelazno doba za muškarce kako bi  imali razloga da se vade za sve i  svašta.

Normalno - da joj kažete da je ,ipak, čula za pubertet kad ste vi ušli u njega, kao što vi razmišljate o njemu, kada je vaš mali stasao  za njega.

Sa manjim turbulencijama preživite i to. U tim turbulencijama nešto naučite kako ne bi kaskali za životom  - smaraš, kuliraj, opušteno, baš je kul i koješta još što vi ni u pomamilu niste smeli reći svojima kad ste bili “ mali”.

Usto vaš mali nije toliko mali , a vi imate problem. Pušite oboje , ali ne pred malim, dok vas ne uhvati. E , kad vas uhvati imate priču.  Iz sopstvenog iskustva znate koliko su zabrane kontraproduktivne. Zato ne igrate na tu kartu, ne govorite o štetnosti duvana  – kako vas brzinom munje ne bi poklopio . Umesto toga  mu kažete – kad budeš propušio, kaži roditeljima da ti kupuju cigarete, kako ti neko, umesto njih ,ne bi uvalio travu. Obavezno izbegavate ako i možda,   pali samo - kada – (kao da je to najnormalnija stvar na svetu).

Onda nekako preživite gimnaziju, zatim fakultet  i taman pomislite hvala ti Bože! - vreme da odahnem .

 Hoćeš vraga – vaš mali više nije mali , vaš mali više ne zavisi od vas, vaš mali više ne mora nikog da pita  . Vaš mali je konačno Veliki  . Vaš mali je svoj čovek. Znaju to svi  , znate to i vi , ali za vas ostaje - uvek vaš mali - koji je zacrtao da obigra svet. Eto muke.

 Čas se pakuje , čas raspakiva. A vi ? – Uvek isto. U ludim vremenima bez mirnog sna. Strepite kad uzleće , strepite dok leti, strepite kad sleće, strepite dok je tamo ........ strepite.....strepite i samo strepite......

 

 #
POČEŠI ME DA SE NASMEJEM
panicnadezda | 05 Januar, 2016 10:26

 

Dođoše i prođoše –hvala  Bogu .To uvek kaže kada je za praznike  kod kuće, što bi najradije izbegla da je moguće. Zbrisala bi i sada negde , ali  nije mogla . Brisaće  drugi ,  neko mora i da miruje. Nema za sve. Nema ni za te što će brisati…. ali …..život je jedan – povoljne prilike se ne propuštaju. Vredi se žrtvovati zarad nečije radosti. A dugotrajni post - koji će silom prilika , uslediti nakon dalekog puta  – bože moj  -  valjda je zdrav. Kažu- na duže staze pročišćava organizam od otrova kojima nas truju. Za nju je to slaba uteha pošto nikad nije naročito držala do  hrane.

 Dakle , prisiliše je da Njeno Veličanstvo t.j. Novu Godinu sačeka kod kuće. A ona čekanje ne voli. Ne zato što je nestrpljiva, već što joj se smučilo da čitav život  nekoga ili nešto čeka. Previše je toga . Čekate da odrastete , pa da krenete u školu, pa da istu završite , pa da nakon škole nađete posao, pardon, vezu za posao, ukoliko nemate sreće, kao recimo ona i par njih koje zna, da naletite na ekscentrika u komisiji koji ne prima bezveze i samo preko veze.  Predugo traje…...  Onda  krenete u potragu za princem u zemlji gde prinčevi ne rastu. Potom sa onim koji vam se učini da je princ za vas  –  krenete u ono što se zove - život. Udruženim snagama opremate stan , uređujete prostor za sebe i one koje  čekate kao ozebao sunce. Kad stignu ONI sa kojima život dobija smisao - ponovo ukrug. Čekate da prođu grčevi , izbiju zubići , kaže prvo slovo ili celu reč koju proslavljate - itd.itd.

Opet  čekanje -  ali sada za njih ili zbog njih.

U svom tom čekanju fali samo doček nove godine i to svake godine.

 Pršte reklame – doček ovamo , doček onamo,  pršte ukrasi na ulicama,  popusti u prodavnicama – mame  narod da navali - sad ili nikad . Novine  sa bombastičnim pretprazničkim  naslovima i praznim tekstovima, televizije  trče  trku, svaka na svoj način. Unapred snimljene emisije puštaju u etar da vas namame. Prednjače Pink i Rts. Utakmica kreće - pre početka igre.

Zato voli da ode bilo gde. Pa kad se vrati -......

Stigla i bez nje. Drugi je dočekali . Drugi joj  poželeli dobrodošlicu - ona zatekla. Voli to. Za tako nešto spremna je da gladuje.

No, tu je gde je. Od onog što jeste - ne može pobeći. Pokušava da se prilagodi. Što bi se reklo – mimo sveta ne valja. ON je okitio jelku, ona dodala par ukrasa- ali nije imala obavezu. Nije imala obavezu da nešto vanredno  sprema , ali je ipak spremila. Doduše, ne kao nekada,  kada je naveliko dočekivala N.G. i kada je masa sveta  prolazila kroz njenu kuću zbog  datuma koji se ne zaboravlja.

Onda  onaj za koga je taj datum vezan reče dosta je bilo.

Odoh ja.

Nije imala obavezu da čeka ponoć , ali je ipak sačeka. Nije morala da vreme do ponoći provede pred teveom šetajući kanale , ali je ipak to uradila. Nekako je imala potrebu da vidi - ne opštenarodno veselje na Pinku ( poznato ), ali bogami, bombastično najavljivan najspektularniji  zabavni program poslednijih decenija na RTS – u –da. Od toga zavisi da li će dobrovoljno poklanjati onih 150 dinara svakog meseca  ili će morati da je globe kao što  to stalno rade , a potom , da bi je raznežili  svaki čas zahvaljivati na razumevanju .

Kakvo crno razumevanje?  Pobrkali ljudi lončiće - pa bes krstiše kao razumevanje.

RTS – je razočara , a uzdala se u njega . Nije to ono što je očekivala , još manje ono što su obećali. Da je pitate šta je očekivala pored humora , spontanosti i originalnosti (ni od korova )  - ne bi znala da vam kaže , ali zna  - sve,  samo ono što prikazaše- ne.

Čelni ljudi napraviše grupni portret za sivi . Bez šale , možda tipuju neka druga mesta . Prodefilovaše ekranom u svečanim toaletama - vedri , nasmejani i samozadovoljni. Priznaje , lepo su izgledali kao kulturnija i pristojnija varijanta Pinka , ali koga je briga za to u noći kao što je ta, kada kočnice rade samo  na početku  -  potom se gube . Malo cuga , da ne kaže gasa i teraj brate. Svejedno vam je da li je RTS ili Pink. Mladima su ,ionako, obe varijante pase priča ukoliko ne planiraju da zapevaju  na jednoj ili drugoj tv u čemu vide jedinu šansu za uspeh u životu . Za njih je psihodelija i dum, dum –zakon. Zna,  tresli su do zore - na spratu iznad nje. Plašila se da joj ne upadnu u krevet.

Elem, ne da pare, ako joj kao što su navikli ne otmu. Lukavo - pretplatu vezali za struju pa ako ne daš 150 dinara za RTS nema struje. Ne sme da rizikuje. Opaka ucena.

Rekla je Njemu da ukoliko je nasmeju par puta  u toku humorističkog programa neće praviti frku zbog 150 dinara. Ali , avaj- ne da je ne nasmejaše par puta, već ni jednom. Čak ni Mima Karadžić joj ne izazva smešak, što mu uvek uspeva.

 Zato, na kraju svega - zamoli Njega da je zagolica.

 Svrbi te - pita ON ?........

Jok, bre,  no da se nasmejam.

 

 

 

 #
PECAROŠI
panicnadezda | 15 Decembar, 2015 16:53

Nameračili se na nju, pa to ti je. Ne daju mira. Stalno zivkaju. Ranije  na fiksni, sada  na mobilni. Počinje da sumnja. Pita se svašta . Recimo, otkud tolikim ljudima baš njen broj. Ko im je dao ili na koji način su se dočepali istog. Nije baš lak za pamćenje . Potpuno nezanimljiv, sa brojevima bez ikakvog smisla i reda. Lakše joj polazi za rukom da izgovori tuđi nego svoj broj. Nikad ga na brzinu nije mogla potrefiti .  Dok je bila na pripejdu uvek bi stvarala gužvu na trafici dok uplaćuje dopunu , dok bi  oni iza nje nestrpljivo  gunđali i cupkali u mestu. Kao da  je njoj bilo lako i kao da nije znala šta rade. U početku, sa željom da im ugodi u žurbi da se seti sopstvenog broja , par puta je dopunila tuđi telefon i  nekom neznancu  ulepšala dan- ko da je Deda Mraz koji ne zna šta će sa parama. Onda se opametila. Bilo ko da je čekao iza nje , nije je bilo briga. Natenane bi izgovarala broj po broj i tražila da isti ponove.Tek kad je dopuna prošla nastavljala je dalje.

 No, da se vrati na početak……. Dakle, stalno je zovu.

Nazvala ih je telefonskim pecarošima, iako nemaju nikakve veze sa ribolovom, ali zato sa platežnim ajkulama u čije ime rade – daLepom pričom na sve načine pokušavaju da vas navuku. Ako iz prve uspeju - na konju su. Ako - ne ,  ne odustaju. Zovu sve ,dok iz vas ne proključa bes. Onda malo olade , pa novi krug.

Dok su je zivkali na fiksni, mogla je da razume . Broj se nalazi u imeniku  , na osnovu broja se  lako dolazi do adrese , a na osnovu adrese - pomisle -  parajlije. Ko vele , vredi pokušati. Plaćeni su da vrte telefone  i budu dosadni. Teško odustaju. Krenulo je sa tzv.- tajm šeringom. Ni danas , ne zna tačno- šta to znači- ? Zna samo da ih se nije bilo lako otarasiti. Dok vas ne navuku mesto reči prosipaju med. Ali kad vas uhvate u mrežu nema puštanja. Jednom je i ona nasela. Ni tada ne bi da nije  njega.  On se lako peca na novotarije  .Ona je davno prošla period naivnosti. Zna da iza svake bajke sledi ono – ali.  ON –ne.Na kraju se uverio da od besplatnog letovanja u luksuznim apartmanima Španije nema ništa , ako ne pokažeš spremnost da isti zakupiš na korišćenje, ne zna tačno koji beše period ,ali zna da joj se od cifre zavrtelo u glavi, zbog čega su istog momenta napustili skup.

Poznaje par ljudi koji su uplatili najam , a sada čupaju kose, ko da im je neko kriv što su bili brzopleti i lakomisleni , a to se plaća.

Njih je narod provalio pa se više ne oglašavaju. Umesto njih zivkaju drugi ili isti samo drugim povodom.  Menjaju taktiku i prilagođavaju je naivnim.  Utrpavaju  druge stvari. Ceo asortiman zna , pošto kako reče, nju ne preskaču, uprkos molbi da zaborave njen broj.

Krenulo je sa Dormeo jastucima , Dormeo dušecima , posebno Dormeo ćebadima koja zimi greju , a leti hlade u zavisnosti od strane koju okreneš. Kako da ne ! Gola laž. Priznaje da su ćebad mekana i prijatna na dodir , ali obe strane su iste.

Zamalo da doživi toplotni udar kad je preko leta probala da se rashladi.

Stazama  tajm šeringa , Dormea i Ceptera su krenula i mnoga farmaceutska i medicinska udruženja.  Jedni nude čarobne kreme i preparate za sve i svašta .Drugi kompletne besplatne preglede i čudotvorne kozmetičke tretmane, a ne znate ni ko su ni šta su. Kako da znate ko su ?… kad uvek čujete samo glas. Par puta je probala da proveri kome pripada taj i taj broj – i uvek dobijala  isti  odgovor– nije  u imeniku.  Nisu u imeniku , a hoće da vam se uvale u kuću. Vi ste izabrani (samo što ne izgovore od onog gore ) -  da vam putem aparata najsavremenije tehnologije na vašem pragu ili u kući za par minuta procene kompletno zdravstveno stanje.

Kako da ne ! Kod nje bogami neće, po cenu dupliranja životnog veka.  Čak i kad bi  verovala da je tako , ona  ne  želi da zna -  sve dok ne boli.

A , kad zaboli……..

Zovu iz opštine Stari grad, par puta, zaredom. Predstavljaju se kao  članovi neke od stranaka pa ih kobajagi zanima imate li nekih problema . Kad ih zamolite da budu konkretniji i kažu na kakve probleme misle – natucaju- komunalne , uslove života, odnose sa komšijama  itd.itd. Vi krenete od poreza kao najvećeg ličnog problema i dobijate očekivan odgovor, kao u većini slučajeva, da oni nisu nadležni za to. Na pitanje šta je u njihovoj nadležnosti ?- navode stvari koje sa vama nemaju nikakve veze , ali na kraju - ne propuštaju da vas snishodljivim glasom upitaju…. kad bi sad , ili uskoro , bili izbori -  za koga bi glasali , sa nadom da će vaš izbor pasti na njih pošto pokazuju brigu, za koju vas ni najmanje  nije  briga jer sve što je vaša briga  nije u njihovoj nadležnosti. Onda im vi kažete da ubuduće okrenu red reči pa prvo krenu od poslednjeg pitanja kako ne bi trošili vaše vreme i tresnete slušalicu. Kako drugačije sa najobičnijim pecarošima koji love samo u mutnom.

Ima i smešnih situacija. Nedavno zove žena i kulturno se predstavlja. Neobično ime - nema šta. Ustvari, vi ga niste dobro čuli. Posle dvominutne tirade , o svemu što firma, u čije ime zove , smatra svojim vrhunskim proizvodima, vi gubite strpljenje i kažete – znate šta Variola.. mene to……. Dalje ne izgovarate jer vas gospođa - uvređeno prekida , da bi vam oštrim glasom , koji je u potpunom neskladu sa prethodnim , saopštila da ona nije nikakva Variola već Mariola. Taman uzmete vazduh da završite započeto ali ….čujete samo tu -  tu  -  tu.

Prekinula vezu.

 

 

   

 

 

 #
NEKAD SE ZNALO
panicnadezda | 09 Decembar, 2015 16:37

 

 Nekad se znalo - ko kosi , a ko vodu nosi.

Postojao je red i znalo se ko šta radi . Profesor je učio , lekar - lečio , sudija – sudio ,  inženjer- gradio , zidar- zidao , pop krstio i usput kadio. Političari su uvek zamajavali svet , uniforme  održavale red , žestoki momci pravili nered. Znalo se ko su jedni – ko drugi . Danas ne znate ništa. Pojma nemate ko se krije u uniformi . Da li je uniforma pokriće za red ili kamuflaža onih što prave nered. Sve je moguće. Puno razloga da se plašite i jednih i drugih.  Samo blesav ne sumnja.

U to vreme- kad se znalo ko kosi , a ko vodu nosi - porodica je bila porodica. Znalo se šta radi majka - šta ćerka , šta radi otac - a šta sin- kakva je uloga baba i deda. Poštovanje i saosećanje, sa retkim izuzecima, je bilo sastavni deo života ,  a da se svakodnevno nije trubilo o antipatičnoj,  usvojenoj reči – empatija. Sad se sve pobrkalo. Pravila postaše izuzeci . Teško razlikujete majku od ćerke , u ređim slučajevima - oca od sina . Ne znate više ko je mlad , a ko star. Lepo je videti ispeglana lica , ali i u zarezima proteklog vremena, ima nešto. Bar se zna ko je ko. Ovako , bez lupe - teško. Brka se.

Nekad se znalo ko je učitelj , a ko đak , kako se ide u školu, kako na ulicu . Danas svejedno. Sve opcije su u igri.

Pre je učiteljeva reč bila zakon – sada  su đaci - neretko, zakon za učitelje.

Znalo se -  kako se završava škola , fakultet , doktorat . Više nema potrebe . Ozbiljne škole nisu preporuka za visoke funkcijenaprotiv .Dovoljan je jedan sa školom kao pokriće za one bez nje. Ostali mogu biti šalabajzeri pod uslovom da slušaju.

 Visoko letiš ako si poslušan, imaš  pun novčanik  i veze za transfer. Obiđeš isturena odeljenja privatnih fakulteta, prigrabiš ćagu, potegneš vezu, ta  veza drugu vezu i eto te na vrhu. Lako, da lakše ne može biti. Postaješ kadar i hvaljena osoba . Nemaš znanja , zato odluku prepuštaš onima iznad tebe koji  znaju put kojim si stigao do njih. Prisiljen si da slušaš i usput kličeš.

 Nema - neću.

 Samo hoću.

Neki neće . Zna po svom detetu. Da je čuje ne bi mu bilo pravo što ga uopšte pominje , pogotovo tako naziva, kao da ona ne zna da je on odrastao, ali on ne shvata da su i odrasli  – prvenstveno- nečija deca. Uvek je zbuni kad kaže - ja nisam tvoje dete . Nego čije si ? - pomisli u sebi. Smejurija.....  Ali, ajde de , čovek - završio ozbiljan fakultet ( ne baš po njenoj želji, pošto je za ekonomiju – tabula raza ) sa vrlo ozbiljnim prosekom u respektabilnom roku.

 Prvi posao našao sam, drugi takođe. Teoriju savršeno pretočio u praksu , vredan , pošten i što se poslovnih stvari tiče  do perfekcije precizan , ali nespreman da odstupi od sebe i svojih principa. Odan firmi kao da je njegova . Možda previše. Ni nalik onima koje nazivaju " japiji ". Ne nosi kravatu -  odelo isključivo kad mora. Umesto toga , na posao nosi  znanje. Njoj žao  što nije češće u odelu - čini joj se - lepo mu stoji. Ali on takve želje  ne ispunjava.

Nekad bi se za takvog grabili – danas –ne. Dostigao određeni nivo , ali dalje ne daju. Mesta zauzeli tatini i mamini sinovi koji aminuju ono što on nikada ne bi.  Okružen pomoćnicima sa  "Singidinuma ",  "Megatrenda" i kojih sve ne, figurativno rečeno  plače za ekonomistima sa državnog univerziteta koji , kako kaže , čame na birou , a ovi preko političkih i rođačkih veza nezasluženo  uleću na njihova mesta.Ona mu kaže da za njim plače Dojče banka u kojoj bi se njegov rad cenio, ali ni da čuje. Drugačije je mislio pre bombardovanja.

Pardon , sve što je navela tiče se posla. Ništa nije preuvelično , ali da ne ispadne hiperbola u slavu rođenog, mora pomenuti da van posla , kako mu često kaže - ima hiljadu i jednu manu. Dobro, ne baš toliko... ali  za bilo koliko - vrata moraju ostati zatvorena.

I to se nekada znalo.

Moglo bi se nabrajati do zore , šta se nekad znalo,  sad zaboravilo , da nije besmisleno, pošto  je  sve što se nekad znalo u "nekad " i ostalo.

 

 

 

 

 

 #
GRADITELJKA
panicnadezda | 25 Novembar, 2015 14:22

 

 Već danima sa kokoškama leže , sa prvim petlovima se diže. Nije joj običaj , ali u poslednjih mesec dana je prisiliše. Onda navrat nanos popije kafu, na brzinu prezalogaji nešto, zatvara prozore, spušta roletne i sa najlon kesom na glavi hvata tutanj, praćena zapanjenim pogledima radnika i svirkom raštimovanog orkestra koji je uzrok svemu i zbog koga beži. Čak da je u pitanju simfonijski orkestar koji bi savako jutro svirao istu melodiju misli da bio joj pozlilo. Ovako tek……Jutro počinje sa cijuuuuuu, tup ,tup, tras i kao završnica BUM  kad obijeno pada na zemlju u pratnji oblaka prašine od koje ne vidite ništa i ne osećate nikakav drugi miris. Sled radnji  zna napamet. Čim čuje prvo cijuuuuuuu- ko oprena skače iz kreveta.

U strogom centru je. Mnogo prednosti ,ali ima i mana.Što se prednosti tiče- sve je nadohvat ruke. Većina poslova se završava u centralnoj zoni tako da ste privilegovani u odnosu na one koji žive u prigradskim naseljima pa dane troše da bi nešto oposlili. Dalje : tu su pozorišta , muzeji koji ne rade , ali će jednom možda i proraditi, Kalemegdan sa pogledom na ušće Save u Dunav , pešačka zona sa svim ekskluzivama  i događajima u njoj. Tu je i nezaobilazan Trg Republike gde se sve odigrava. Počev od ljubavnih sastanaka, preko raznoraznih svirki, performansa , mitinga i demonstracija. Dakle, ako ste u centru- sve gledate uživo.

U centru se zvono na vratima često oglašava. Ne samo od strane prijatelja i očekivanih gostiju. Ponekad su to odžačari  koji po verovanju donose  sreću. Ponekad ciganka što čita sudbinu iz dlana . A nekad , mada sve ređe, oni što popravljaju kišobrane.

 Nekima to smeta , njoj ne. Odbija ih sve , ali je lepo videti i osvežiti sećanje na dane kada je toga mnogo više bilo.Da je na Dedinju ili u nekom drugom kraju gde bogati kupuju imanja , ista ograđuju , opremaju kamerama i drugim merama predostroženosti u cilju čuvanja bogatstva , gde ni okom ne možete virnuti , a tek kročiti  –nezamislivo. Čini joj se kad bi videli onog sa kišobranima da bi odmah pripucali na njega misleći da su kišobrani dvocevke . Paranoja !!! Pa jes…..... nuditi popravku kišobrana onima kojima ne trebaju. Čini joj se da ti iz soba direktno uleću u automobile ograđeni od sveta i realnog života. Zna da se ne bi menjala sa njima, ali nije sigurna da ne bi štrbnula malo bogatstava koje su oni štrbali naveliko, a i zna se kako.

Ali centar , kao što reče, ima i mana. U centru su zgrade zbijene i načičkane jedna uz drugu , u njenom slučaju jedna preko puta druge . Bilo ko i bilo šta da radi odražava se na vaš život.Tako i u ovom slučaju. U komšiluku - sređuju fasadu . Radi  graditeljka , ostali je podržavaju i raduju se. Milo i njoj t.j. njima preko puta. Kako i ne bi kad je ona većinski finansijer. Kupila stan u  strogom centru grada - veliki ko kuća - koji kao većina onih koji odreše kesu renovira. Ruši sve. Usput radi na fasadi . Ali redom koji njoj odgovara - prvo stan , potom fasada.Rušenje u stanu se preživelo. Prštalo je na sve strane , ali se nije toliko odražavalo na život okolo. Zato fasada zagorča život.

Graditeljku drugi ne  zanimaju. Ne pita komšije kako se osećaju u haosu koji im ona pravi. Šta je briga za prašinu , buku i prljavštinu koje ostavljaju oni koje je ona angažovala i trpaju u vaš stan? Šta je briga što vi ne možete preći razdaljinu od vašeg ulaza do njenog , a da ne pobelite od prašine? Šta je briga što na sprdnju majstora stavljate najlon kesu na glavu da ne bi u tom kratkom periodu  postali sedi, a kosa vam je druge boje.I previše toga….. šta je briga?

  Besna i bogata, kao većina takvih misli da im je sve dozvoljeno pa i to da  nema osećaja prema drugima.  Misli da treba da budete polaskani njenim prisustvom. Udostojila vas svojim dolaskom pa treba da joj budete zahvalni što ćete imati tu čast da gledate u njene prozore i drveće koje planira da zasadi na terasi. Zaboravlja na one koji se takvima ne klanjaju, pogotovo ako  gaze bez pardona.

Normalno- da joj je puklo. Normalno- da je okrenula graditeljkin broj i pitala ono što je ista morala reći bez pitanja, normalno- da je podsetila na elementarne principe pristojnosti i poštovanja drugih, normalno - da joj je rekla da je sita i presita takvih. Normalno – da je izgovorila da se to neće tolerisati i da zna puteve kojima se i takvim može stati na put.

Normalno – da bi ceo razgovor bio drugačiji da mlada i lepa komšinica nije  na pristojno obraćanje odreagovala histeričnim i uvređenim tonom razmaženog deteta što ne dolikuje njenim  godinama, još manje majci dvoje dece.Normalno , da bi sve bilo drugačije da je pokazala  malo saosećanja prema drugima. Normalno, da bi sve bilo drugačije da umesto odbrane neodbranjivog  ne pokaza prkos , ljutinu i bes.

Pokaza  nemudru i osionu stranu svoje lčnost.

 Na kraju reče –“ umesto da se radujete lepom pogledu koji ćete imati kad sve bude gotovo  vi negodujete”.

Šta da odgovorite nekom ko čuje i razume samo sebe?

 Kako Majakovski reče “ kako u debelo uho zabosti nežnu reč “, a vi na deblje niste naišli.

 Ipak joj u ironičnom tonu saopštite da živite samo za taj moment kad svemu bude kraj i kad ćete vreme, umesto u kući, po ceo dan provoditi na prozoru, po cenu da vam se zavrti u glavi i ne daj bože padnete, kako bi mogli da uživate u pogledu na njenu fasadu, njene prozore , a pogotovo njenu terasu- pošto su u istoj vazdušnoj  liniji sa vama.

Neosetljiva na ironiju- odorovolji se , što sve kaza.

 

 

 

  

 

 

 #
OPASAN DAN
panicnadezda | 22 Novembar, 2015 13:37

Ne sviđa joj se to. Ali ko je ona da sudi o tome pored toliko pametnijih glava u zemlji ili one jedne koja daje završnu reč- svemu.

Posle strašnih događaja širom sveta u Srbiji osvanu opasan dan. Opercija „ ŠTIT „ sa preko 700 obučenih učesnika pokaza drugo lice Srbije. Moćno i jako. U improvizovanoj antiterorističkoj akciji i borbi protiv zamišljenog neprijatelja pokazaše, po mišljenju stručnjaka – neverovatnu spremnost , odvažnost i džemsbondovsku neustrašivost. Ko zna... da su takvu silu demonstrirali pre NATO bombardovanja, kada je svega bilo više no danas „ možda se NATO alijansa ne bi usudila da seje bombe po Srbiji „ . Oni koji misle , znaju da se šali.

  No bilo pa prošlo. Većina sveta više ne misli na to, ako se izuzmu oni koji oplakuju svoje i građevine koje zjape poput aveti širom grada. Nije joj jasno, šta se htelo postići  „ŠTITOM „– da se umiri uplašeno stanovništvo ili isprepadaju teroristi koji se ni smrti ne boje.

Bojim se da su u oba slučaja omanuli.

Stanovništvo će se posle ovoga više plašiti uz svo poštovanje neviđene spretnosti učesnika zamišljenog boja , ali teroriste „ smrznute od straha“ to neće sprečiti. Naprotiv... može ih samo inspirisati . Ko se imalo razume u psihologiju zna da je to rukavica bačena u lice onima koje nikako ne treba čikati.  Veruje da su za fanatike najslađi zalogaji  upravo oni koji prkose.

 Dakle ---oprez. Sada tek treba voditi računa da se zaobilaze mesta koja mogu biti meta napada.

Ona ih odavno zaobilazi , ne zato što bi umrla- jer jednom  - kako je govorila njena mati - i njoj se to mora desiti , ali želi da smrt dođe po nju ,a ne da joj ona trči u zagrljaj i to teroristički. Međutim , to što je ona oprezna ne čini je spokojnom jer šta je sa njenima , a i drugima. Kao filantrop strepi za sve , pogotovo nustrašivu mladost – koja se ničega ne boji.

Interesanto da direktnog prenosa nije bilo ili je njoj promaklo. Motala je programe - ali ništa –  na svim kanalima uobičajena vikend šema. Na državnoj ili narodnoj televiziji ( može se tako reći jer je narod finansira) sigurno nije.

 Najavili su snimak za 23 časa u vreme kada će ubuduće moći da se emituje rijaliti , zvani Farma. Bruka !!! ...zar ne ...?  Izjednačiti takav događaj sa farmom. Ne zna da li je neko - van učesnika koji su želeli da vide sebe na ekranu - zamrkao da odgleda snimak sa lica mesta . Ona nije.

P.S.- državni događaj u 23 časa – čudno ..... ili je, ipak, nešto drugo u pitanju.

 

 

 

 #
LEP DAN
panicnadezda | 20 Novembar, 2015 13:35

     Voli ponekad da obigra grad. Da osmotri šta se promenilo , dogradilo , a šta je ostalo isto. Kad kaže grad ne misli na ceo - normalno . Samo deo koji joj je blizak i poznat. Grad se toliko raširio da bi joj za taj obilazak trebalo ko zna koliko vremena . Nije spremna da ga poklanja. Tim pre što postoje područja u koja nikad nije kročila. Ne zna čak ni kako se ide do njih  , a bogami - ni kako se zovu . Mogla bi komotno da kaže da delove sa soliterima ( koje organski ne podnosi)  ne želi ni da upozna. Previše su daleko od zemlje , a ona voli blizinu tla. Kad gleda u višespratnice - njoj se zavrti u glavi , a stomak uznemiri. Na pomisao da kojim slučajem mora tu da živi - podiđe je jeza. Nije ptica da leti visoko . Morala bi liftom do stana , a ona se liftova boji. Ne bi to nazvala fobijom  , ali nelagodom  sigurno.

     Dakle govori o gradskom jezgru koje joj je nadomak ruke.

     Svakodnevno je tu , ovim ili onim povodom , ovom ili onom obavezom. Retko kada namenski , natenane i bez žurbe .Prenaglašen  osećaj odgovornosti  ne ostavlja prostor za uživanje . Kasno je shvatila  da život nisu samo obaveze. A kada ima obaveze zaboravlja na drugo, recimo radnje i izloge. Doduše nikada nije ni visila pred njima. Gledala bi samo kad zapne nešto da kupi. Sad i to retko radi. Češće prazni, nego što puni ormane. Čini joj se i dalje su krcati. A što se poslova  tiče…….

       Uvek je bila u fazonu - prvo obaveze pa zadovoljstvo. Mislila je da je to svrha života . Pelcer kojim su je inficirali još u mladosti. Govorili su da to olakšava život .Ubeđena u to  u više navrata je pokušavala da isti presadi na ukućane kako bi došlo do podele rada , ali se kod njih ništa ne prima. Probala je pričom ili zvocanjem  kako oni kažu  i dobijala uvek isti odgovor - smaraš. Potom je pribegla tzv. učenju po modelu koji je kažu najefikasniji. Ličnim primerom je svakodnevno delovala. Nažalost  , i to je ostajalo na primeru t.j….. na njoj. Njen rad –njihovo zadovoljstvo . Svaki pokušaj da nešto promeni ostajao je  bezuspešan. Zavidi ženama koje su u tome uspele . Ima utisak kad bi se i ona latila zadovoljsta , a rada  ako pretekne vremena , u kući bi sve zamrlo. Mudrije  od nje  joj kažu… pusti jedno vreme da vide kako izgleda kad kreneš kao oni. Probala je i to  , ali su je svi poslovi  čekali i to sa  debelom kamatom - pride. Zato redovno radi .

      Što se obaveza tiče, izuzimajući  tu i tamo , nešto specijalno je retkost. Radi se o svemu onome što se i u drugim kućama radi  (ili kod srećnijih- drugi rade za njih )  čega je uvek premnogo za jednog . Usto nemilosrdno krade vreme.Svakog dana iznova .  Od ranog jutra – nabavka , ručak , stan u red , zavese , prozori, veš , peglanje - itd. itd….. da ne nabraja, pošto bi  za sve i cela sveska bila mala ….Potom sledi - plati infostan , podmiri račun za struju , reklamiraj račun kod mts-a ( ako ne želiš da te zakinu )- onda banka , posle banke koješta još …. i tako u krug . A najgore od svega, redovi unedogled.

     Koliko se sveta gura u tim redovima , da ne znate što znate, i da im lica nisu smrknuta , mrzovoljna i besna kao što jesu , pomislili bi da čekaju poklone, a ne da odvajaju od usta da bi državi dali pare koje im je već otela , i ne pada joj napamet da im vrati . Uvek traži još. Njoj je dugovanje dozvoljeno. Njima ne.  

       Kad obavite deo onoga što ste planirali dan je već za vama- pogotovo u ovo vreme kad smrkava pre nego što sviće.

      Nekada je ON to radio, ali tada nije bilo ONLINE plaćanja. Više mu ne pada napamet. Ne postoji način da ga ubedite. Kreće kao uvek…. kako je ovo 21 vek ,u kome civilizovani ljudi ne čekaju u redovima, već  iz stolice izmiruju svoje obaveze. Ako se ona sa tim ne slaže ( hoće reći- kao zastarelo i necivilizovano biće, ali ne izgovara , iako zna- da ona zna- šta misli) neka čeka u redovima , ali da ne kuka. Niko joj nije kriv.

     Kako da ne !….zaboravlja da bi joj svi bili krivi kada bi plaćala u duplikatu što će se kad tad desiti.

    Poznato joj je da mnogi plaćaju tako , ali ona nije baš  pala sa kruške. Više ne veruje nikom. Zna za mahere koji vas za čas opelješe ukoliko nemate jaku zaštitu, a ni na zaštitu više ne računa nakon onog …preko mene  živog….. plate i penzije …..Znate već….. Osta čovek živ i zdrav , ali debelo osakati ono što je rekao da niko ne sme dirati. Šta reći ?

Ništa - samo pamtiti…..

     Elem, tog dana obrnu red. Najaviše najtopliji dan u novembru. Zapostavi dnevne obaveze i krenu u šetnju. Društvo joj pravi ON koji je uvek tu da sa njom podeli zadovoljstvo , ali ne i rad. Sunce upeklo ko što peče kad je vreme za to. Masu sveta izbacilo iz kuća. Knez Mihailova krcata . Sve starosne grupe su tu. Lica vedra i nasmejana. Deca trčkaraju. Svi deluju neobično radosno - i za promenu- lepo. 

     Ispod  sata momak sa violinom. Oko njega gomila. U gomili najviše devojaka . Nije ni čudo, lepo svira , a i sladak je .Zvuci “ Travijate “ prate vas u stopu  i kad ih više ne čujete.

      Deset koraka dalje  grupa tinejdžera u hip – hop pokretima - izdašno nagrađena aplauzima vršnjaka.Voli mlade , a zna neke koji se bave tom vrstom plesa ili vratolomija pa ih i ona pozdravlja aplauzom.

     Malo dalje orkestar muzičke škole svira na otvorenom. Beskrajno prija .Puno sveta uživa. Uželeo se narod , sit onoga što gleda na ekranima.

     Fale kamere , ali njih nigde. One su fokusirane na rijaliti programe. Jure rejtinge. Pridružio im se RTS koji narod plaća , a oni imitiraju Pink po kome pljuju. Tovare reprizu na reprizu i  već viđeno “ Ja mogu sve “. Isti scenario kao u pinkovim zvezdicama, zvezdama i čemu sve još ne. Ne znam ni da li je glamuroznije , ali znam da mi ne veže pažnju, uprkos Kostjukovu i Rambu Amadeusu.

      Konačno stižu do Akademije nauka. Sve je na svom mestu.Masa slikara raširili  platna. Neki crtaju portrete. Mame i vas , ali vama je prošlo vreme za to.

      Stižu do ulice Vuka Karadžića – buduće pešačke zone. Mesecima je već rade. Kopaju i prekopavaju. Postavili red ploča , red kocki. Sumnjičavo gleda. Gde god su to radili vrlo brzo je propadalo. Ploče se rasklimataju kao kod pozorišta , a kockice ispadaju. Masu puta je zaglavila potpeticu u rupe između kamenih sendviča koje je jedva uspevala da iščupa , ali bez potpetica. Besna se nosila mišlju da ih tuži , ali zna da više nema sudija kao što beše onaj u istoimenom  romanu Vuka Draškovića.

       Radove u ulici privode kraju. Na par mesta velike betonske žardinjere. Vidi ! …. Za cveće - kaže ona…..  Nikako- odgovara ON -  to je za drveće. Kakvo bre drveće – kad će to da naraste?...Čovek u odelu , valjda nadzornik radova se umeša u razgovor i presudi. Gospodin je u pravu, to je za drveće. Ma  n e m o j t e …ona će , a koje …breze… jel te?…… Ne gospođo … biće to KATALBA.

 Šta kažete….  K A T A L B A -  bože - nikad čula.! …a šta vam je to ? I kao da se pravda, ustvari da ga ne uvredi - znate ja znam samo ono drveće koje sam upoznala i na koje sam se pela - kao što su breza, hrast , bukva , vrba …..ne dovrši nabrajanje.  Pogleda je saosećajno i reče --- ukucajte na guglu , pošto ni ja ne znam, ali pretpostavljam da je iz Kine . Sve što ne znamo šta je izdaleka stiže...

 Divota – a ko zna?

  Konsultovala je gugl . Drvo se ne zove katalba već katalpa – tzv.-dekorativno listopadno drvo- zvano lopta. Poreklo mu nije utvrdila , ali nije ni važno jer je  lepo kao što beše taj dan, sada uveliko za nama.

     

     

     

      

        

 

 #
NEDELJA
panicnadezda | 28 Oktobar, 2015 09:55

 

 Da ikako može najradije  bi preskočila nedelju. Ne samo jednu. Ne zna koju ne bi .Onda bi radosno utrčala u ponedeljak i išla dalje - do nove nedelje. Tako u krug. Poriv iz detinjstava kada je u malom mestu, odakle stiže, nedeljom do kasnih popodnevnih časova sve zamiralo. Radnje zatvorene , na ulicama nikog, od društva ni traga. Uvek je imala neki osećaj da nedelja pokopava dane iza sebe. Da se razumemo,  nikakvu traumu koja je kljuca iz podsvesti , van ovog što navede nije doživela. Jednostavno tako .Tako tada i danas isto.

 Zato subotom ide na pijacu. Manje joj smeta gužva od praznih nedeljnih jutara. Ukoliko iz nekih razloga preskoči subotu pa u nedelju krene, a ranoranilac je, desi joj se da nikog ne sretne . Deluje tužno . Sam- u prepunom gradu. Čini joj se da ceo velegrad spava.Pita se kad oni ustaju , prave li ručak ili ga nedeljom preskaču. Bogami kasno ustati i krenuti sa spremanjem znači kasno i jesti. Kod nje to nije moguće . Ima nekih  pravila koja se poštuju.

Godinama unazad, sa retkim izuzecima, kod nje je nedeljom riba na meniju. Uglavnom pastrmka. Skuša joj previše smrdi pa je izbegava.Neka je ona plava riba, kažu najzdravija – ali hvala lepo. Njen miris ne podnosi. Danima je prati u nosu.Od drugih riba , neke su premasne , neke presuve , zamrznuta pakovanja izbegava i na kraju završava na pastrmci. Kažu da uspeva samo u čistoj vodi , mada se pita ima li takve uopšte. Da - voli zubatac , ali ga još nije uzela, a i retko se nalazi. Usto zahteva veće pare.

No da ne filozozofira. Ustaje prva u jutro dana ,koji najmanje voli. Čeka je posao.Brzo radi , ide joj kuvanje od ruke iako ga mrzi. Ne stidi se da to kaže. Ko normalan , uopšte može to voleti pored mnogo zanimljivijih stvari u životu.Često se pita hoće li doživeti  tu čarobnu pilulu koju ubaciš u usta i sit si celog dana kad već sebi ne može da priušti poslugu koja voli kuvanje, ako takve uopšte ima. Valjda bi ih našla za pare …. da je ne opelješi država koja ubrzanim tempom ide napred.

Dakle kreće. Prvo domaća supica kako je ON nepravedno zove. Logičniji izraz bi bio supetina obzirom na količinu koju sprema pošto je ON obožava. Prelazi na ribu. Operi , prosuši , začini , odloži da odstoji. Pa beli luk i peršun ,bez koga ribu ne računa. Onda krompir, pošto sa ribom ne jedu hleb. Koješta još .Traje….

U čekanju dobi ideju. ON voli kladionice. Stalno doprema neke listiće za popunjavanje, a liče na račun koji vam dostavljaju u kafani.Uze tri .Na svakom ispisa kao što bi u restoranu uradili.

 Sve po stavkama- supa , riba  , krompir , sir , glavica belog luka , pa veza i nešto više peršuna, dostava na kućnu adresu, pa kuver ma šta to značilo, i na kraju ukupan iznos sa pečatom kućnog saveta – da deluje ubedljivije. Zna da niko neće zagledati.

Normalno da su svi računi imali drugačiji iznos. Kod sina najveći jer mu je plata najveća , kod njega malo manji  jer ima manje , kod nje najmanji pošto i najmanje jede. Kao većina domaćica zasiti se dok sprema.

Elem , pusti ih da pojedu. Dopalo im se- kažu. Uhvati se za tu reč i svima, što znači i sebi, poturi račune na sto. Stariji lisac u čudu gleda , ali na kraju mu se brk podiže . Ukapiro – zna za jadac . Kako i ne bi kada se stalno mota po kuhinji da omiriše supicu koja se na tihoj vatri kuva,  pa zna da je to njena režija ,ali ipak ćuti.

Sin koji maltene iz kreveta uskače za sto pogleda račun , iskolači oči od zaprepašćenja i pita – šta je bre ovo.?...... Znaš sine… mrzelo me da se bakćem oko kuhinje , pa sam za promenu naručila jelo iz restorana računajući da će svako svoj deo platiti, ako ti nećeš sve.

Jesi li ti normalna – koliki je ovo račun ?  U Franšu da sam jeo ne bi me toliko koštalo. Ko su bre ovi ? Kakav bre kuver – šta ti je to , a tek za dopremanje - ovolika cifra. Ti si stvarno odlepila kada si ovo prihvatila . Analizira stavku po stavku i gunđa na glas -  nije on - kao ona -  rastao na drvetu pa da nasedne na to. Zna on, reče, kolika je nadoknda za kućnu dostavu. Obavezno im kaži da prepolove cifru- inače ništa od plaćanja.

Igrala bi se ona još , ali ON stavi tačku . Reče sinu da se mama malo našalila sa njima i da ništa ne brine. Sve je to mama spremila.

 Zaboravi da kaže- kao uvek.

 

 

 

 

 

 

 #
KUPUS
panicnadezda | 27 Oktobar, 2015 11:15

Dođe oktobar , stigoše kiše , masa neplaniranih obaveza dođe i prođe , politička situacija vrca od varnica suprotsavljenih strana , prisluškivanja i afera. Biće izbora - ne- neće biti- reče jedini koji se pita za sve. Na Kosovu ništa novo. Nažalost putuje tamo gde je zacrtano - odavno. Ali svi žmure – kao da su slepi  , samo Predsednik Akademije nauka to potvrdi.  Izgovori  ono što svi znamo, ali nam ne daju da znamo.

 Na televiziji  repriza na reprizu, reklama na reklamu, a kao glavna  edukativna zabava- prepucavanje političara i brojni rijalitiji. Beznačajna razlika kad se sve sabere. I jedni i drugi emituju poruke za mlade. Naučit će sve što im u iskrivljenom svetu treba. Prati , prisluškuj, imaj u šaci,  pljuj, podvali , laži, kradi , šmrči ,napumpaj usne, podigni zadnjicu, zategni stomak i kreni u život.

 Zar život nije rijaliti?

Na ulicama sve više izbeglica. Sa stanice krenuše u grad. Ima ih svugde,  uglavnom u grupama. Lako ih uočite. Žure  tamo gde su se uputili ili merkaju tlo gde će se nastaniti. Za sada, samo zla slutnja. Ali šta ako slutnja na kraju postane stvarnost. Jadni oni , a jadni i mi. Jadna nam majka sa sve njma. Šta će se jesti kad nema ni za nas. Da se pogrešno ne protumači, saoseća  sa njima . Nazad ne mogu , verovatno i neće , a susedi dižu ograde , zatvaraju granice, montiraju bodljikave žice kao što se to radi na selima kako vukovi ne bi napali domaću živinu. Samo ih mi čekamo raširenih ruku.Videćemo - šta će ispasti. Samo da ne bude - došli besni - isteraše pitome.

Ide zima.

Možda duga i hladna. Treba se obezbediti. Bar nešto. Pade joj na pamet kupus koji poslednje dve godine ne kiseli. Naljuti se : ču kako to u drugim kućama rade glave porodice , pardon muškarci, što kod nje nije slučaj. Uvek je sve sama radila uz njegovo lukavo podilaženje - niko to ne ume tako dobro kao ti. Predugo joj je godilo. Naivna. Kolega joj otvori oči. Reče, kao da neće –koleginice ti se udala za beograđanina pa se zeznula. Lecnu se. Pita ga kako to misli ? Lako- odgovari . Od svih žena u kolektivu samo ti vukljaš kese svakog dana . Prosto mi žao , čini mi se teže su od tebe. Pogodi je kao što samo istina pogađa.

 Preseče.

Saopšti njemu da ona ubuduće neče kiseliti kupus , jer ga treba dopremiti , pripremiti da ne propadne , dobro pritisnuti , a to je ipak posao za muškarca. Izgubila je snagu - koje on ima napretek.

 Šta mislite ? – Skoči ko oparen, kao uvek kad pokušate da ga zaposlite. Štaviše uvredi je. Reče da je ovo 21 vek , da je  lepo što je ona pravila kupus u domaćoj režiji , ali da je to prevaziđeno u civilizovanom svetu i da to niko više ne radi.- Baš tim rečima. Svi civilizovani ljudi  kupuju –vakumizirani i ništa im ne fali. Čak reče da se futoški kupus izvozi širom zemljine kugle. Zna ON- čita novine. Samo ona nešto izvodi pa hoće i njega da ubaci u mašinu što joj nikako neće poći za rukom .

Naljuti se.  izbaci bure iz kuće. Gotovo je – reče mu , ovog trena postaje civilizovana - ako se lenjost tako krsti. Kupi futoški kupus, lepi listovi nema šta, samo prekiseli i preslani - za njen ukus. Vidi se - na brzinu kiseljeni. Šta je briga, kad ona ionako više voli miris sarme – nago samu sarmu, koju on obožava. Zna ona da u takvim slučajevima treba potopiti listove , ali neće. Plaknu ih malo vodom i uradi šta treba. Degustiraju. Uz pomoć pavlake ona pojede jednu. On natrpao četiri. Gleda ga ispod oka. Ne mljacka kao što je radio dok su imali svoj kupus.Tihim glasom pita- da nije malo prekiselo i preslano? Ma gde – futoški kupus je to-odgovara sa ironijom u glasu, znaš onaj što se izvozi širom sveta.

 Pa ovaj i nije neki- pokunjeno će…..

Elem , ona kupi bure od 60 litara. Krenu na pijacu da kupi kupus. Gle čuda – ide i ON. Na njegovo insistiranje kupiše futoški, ali manje nego što treba. Kaže da će biti previše za bacanje, ko da je kupus zlato sa cenom zlata. Ne vredi - ponovo nasede. Uzeše po njegovom, iako zna da u takvim stvarima niko ne može biti u pravu koliko ON u krivu.Stavlja kupus po starom receptu koji garantuje kvalitet. Na kraju fali -najmanje šest glavica.

ON igra šah, a kad igra šah- ne čuje vas- ne vidi vas- na telefon se ne javlja, da mu neki potez ne promakne. Drugim rečima- izgubljen slučaj. Nema druge, sama će - ponovo na pijacu. Mora finiširati stvar. Nema prodavca sa futoškim kupusom. Prodao sve. Na jednoj tezgi mlad čovek prodaje sličan. Pita ga – odakle ste. Odgovara da je iz Čačka. Auuuuuuu…… Zašto - on će? Objašnjava mu da je kupila futoški kupus pa ne zna da se nešto ne pokvari sa mešanjem. Što gospođo , mislite da će se potući u kaci jer su iz različitih krajeva. Smešno joj - što ispade smešna. Kupi kupus i ode kući.

 

 

 

 

 

 #
ČIK POGODI
panicnadezda | 19 Oktobar, 2015 14:30

       Kupiše ga. Pardon - kupi ga ON. Da se ona pitala , to ne bi bilo kupljeno. Kaže to jer joj je muka od toga. Ali u takvim stvarima On nju ne pita. Štaviše, smatra je dunsterom i remetilačkim faktorom za tehniku, što po njemu, ON nije. Sve prati i kaže da sve zna. Uvek je bio preteča u tim stvarima. Seća se šporeta sa ravnom pločom ( danas uobičajeno ) ali kad ga je ON kupovao mali broj  je bio u prodaji, još manji broj po kućama. Sad joj je jasno. Ne uzima ON to zato što misli da je to najbolje ( nije toliko glup )  već zato što ga privlači draž novine. U ovom slučaju isto . To što On kupi , stiže iz daleka  - odakle vaćina stvari stiže , ma koju nalepnicu da nosi. Banu ko nepoželjan  gost, ali za razliku od gosta koji vas iznenadi , zamori , podigne pritisak -  na kraju ode - ovo ne. Ostaje sa vama kao verni pratilac . Za njega nezamenljiv – bar u početku.

      To o čemu ona priča zove se MEIZU. Bacila bi paru , čak celo bogatstvo, da niko van onih koji se time bave ne znaju o čemu se radi. Kome god pomene Meizu dobija isti odgovor- nikad čuli - šta ti je to? Ne čudi je, ni ona ne bi čula  da nije njega, koji  je sebi dao u zadatak da je redovno obrazuje i informiše o čudima savremene tehnologije. Dakle reč je, kako joj se čini, o " čuvenom " (doduše samo po njemu)- kineskom androidu sa navedenim imenom. Pročito čovek negde koliko gigabajta , piksela, memorije, trajanja baterije navedeno kinesko čudo ima i odmah se primio. Mora ga imati –i to zlatni- reče. Uzalud protivljenje i argumenti  u prilog proverenih marki. Hoće - pa hoće…… Zna On šta radi….( uz primedbu da je ona za to analfabeta – što je, među nama rečeno, skoro istina)- ali zato On nije, proučio  je sve karakteristike. Zna šta radi. Prvo najbolji odnos cene i kvaliteta. Potom masa prednosti u odnosu na raširene i proverene marke poput Samsunga , Lg-a , Ajvona i etc. - koje treba krvavo platiti , a baterije češće puniti nego prazniti što ga posebno nervira.

       Protivi se ona, ne slaže se sin- Jesi li normalan? –kaže ocu- to je najobičnije kinesko smeće. Samo bacaš pare . Ako baš moraš, a znamo da ne moraš - kupi proverenu stvar.Uzalud. Zapeo. A kad ON zapne nema šanse da ga neko odvrati. Probaše sve. Sin jedno , ona drugo. Ne vredi.

       Na kraju joj sinu.

       Ako već hoćeš idi kod šanera, kaže mu ona….. Kakvih bre šanera ? – u čudu će. Znaš, šaneri su oni kod kojih i prebogati kupuju , koji brendirane stvari- napolju marišu, a ovde prodaju u pola cene. Neda je Air Maks patike , najnoviji model ,kupila u pola cene. Kad ih šeta niko je ne pita  gde je pazarila. Isto je sa farmerkama, kožnjacima i lister odelima. Čula je, reče, prodaju i najnoviju kolekciju  Barberi mantila koju bi ona rado pogledala pa može sa njim da mu pravi društvo. Garant imaju i taj Meizu.

      Ma nemoj , ti bi da baciš pogled na Barberi kolekciju. Vidi molim te ! Zato uvertira , kao da nemaš Barberi mantil.

      Imam , nasleđen sa sve šeširićem , dva broja veći, za toliko duži , a i demode kroj….. Šta  bre , démodé kroj - za Barberi? …… Da , da, démodé, lepi moj . Za tvoju informaciju poznati svetski brendovi se modernizuju. …. Da ja sad tebe nešto naučim. Kod Barberia više ne igra prljavo bež boja. Najnovija kolekcija im je karo. I to moje omiljene nijanse. Prava kombinacija teget i zelene. Na samu pomisao mi ide voda na usta.    AJMO!!! …..  Gde ćeš bre , jesi li ti normalna ? – ne mrdam ja nigde, pogotovo u nekakve podrumčine gde te lopine valjaju robu….Nisu to podrumi nego luks stanovi , dragi moj. Ovo gde ti živiš bi oni tako nazvali. Ne muče se takvi zabadava.

      Očekivano, nije mrdnuo iz kuće. Nije dao ni njoj . Ko veli, ako ona zapne za Barberi , a zna je odlično, kao što ona njega zna – zbogom Meizu , a ni za Meizu nema  para. Tek treba da digne kredit. Ućuta. Ćuti dan , ćuti dva ,ćuti više. Ne pominje Meizu. Odahnu ona. Misli, nadmudrila ga. Vraga.

     Prva se budi. Krevet do nje prazan. Pospana tetura po kući. Zatiče ga u prostoru za pušenje. Svež i nasmejan mota nešto u rukama . Čik pogodi – kaže ?   Zatim  pokazuje telefon i razdragano pita - jel da je lep ? Misli se šta da mu kaže kad  učinjenom  poslu nema mane. Reče samo – lep je, ako se za to može reći da je lepo.

Nadmudri je.

                                         

 

 

 

 

 

 #
U NEVREME - DA NAM DOBRO KRENE
panicnadezda | 09 Oktobar, 2015 12:50

Mislila je da taj epohalni čin proprati ćutanjem. Ne mora ona biti pas koji uvek prvi zalaje. Ali neki vrag joj ne da.  Ne zato što sumnja – kao što sumnjaju svi, pa i oni koji se prave da veruju. I da je nešto drugo u pitanju- opet bi sumnjali . Kako i ne bi kad zli novinarski jezici svakodnevno dižu prašinu i podgrejavaju sumnju. Kreću sa onim da taj nikad nije završio ono što je počeo. Da je i drugima obećavao brda i doline pa su ostale samo gole doline .

Nikako da kažu da mi nismo drugi –već prvi. Nikako da kažu da nas povezuje neraskidiva veza prijateljstva, što sa drugima nije bio slučaj. Dakle - mi smo prijatelji. Đuture , sa premijerom na čelu. Ne kocka se sa tim…. .neće to ni šeik, ma šta mu pripisivali . Poklonio nam maketu grada – lepu – nema šta. Bar nešto za uspomenu i dugo sećanje, a čini joj se biće i malo više od toga. Reče malo - da neko ne pomisli mnogo.

 Dugo se pitala na šta je prikazana maketa podseća. Onda se setila . Tako je zamišljala gradove u kome borave vile , u vreme detinjstva . kad je bila opčinjena bajkama. Vile su joj bile opsesija , a vilinske gradove je zamišljala baš tako. Samo za razliku od predstavljene makete njena mašta je gradove u kome su boravile vile gledala na nebu , ali ne na vodi. Svejedno…. Lepo -  samo da nisu tako daleko …….

No, biće šta će biti. Za godinu , tri ili trideset. Ne razmišlja više o tome. Bune je druge stvari . Kod nje - tamo ( odakle dođe  ) i mala deca znaju za staru izreku "što naoposleno  (ispravno) kad može naopačke" u slučajevima kad su iskusni hteli da opomenu one koji to nisu, da ne rade kako treba i kako bog zapoveda. Ni u pomamilu nisu verovali da će vreme pregaziti drevne mudrosti i da će na njih zaboraviti.  Tako i u ovom istorijskom događaju. Čini joj se ništa naoposleno.

Kad je čula glas kada će se to desiti prvo se zgranula, potom osvestila. Em jesen, em nedelja, em kako rekoše crveno slovo u kalendaru, em kiša , em na sve to - kamen temeljac .  

Šeik kapi kiše proglasi Alahovim blagoslovom za započeti posao.Reče - da njihove svete knjige tako kažu. Niko ne pomenu šta naše govore. Ajde - možda ne znaju. Ne bi ni ona znala da je od malena nisu driblali. Kad bi krenula nedeljom da radi govorili su – bolji je ponedeljak. Bog je svet stvarao šest  dana, a sedmi t.j. u nedelju- kada se ti latiš posla- odmarao. Kad bi kretala na jesen – upućivali su je na proleće. Govorili su u jesen priroda vene – bolje na proleće kada se budi i buja - da ti dobro krene. Kad bi bilo crveno slovo u kalendaru ne bi joj dali ni krpu da pipne. O težim poslovima da ne govori. Kad bi padala kiša rekli bi da to nebo plače .Dobro je samo za poorano i posejano, ako je bilo  vreme  za to. Za svaki posao imali su izreku. Poštovalo se i nije bilo loše. Ali poštovanja više nema. Isteklo mu vreme.Čak i u ime onoga – da ti dobro krene.

                                        ELEM

 Na domak jeseni , u sred nedelje,  na crveno slovo , pod kapima kiše , zakopaše TEMELJACda nam dobro krene. Možda i hoće, samo  ona ne zna. Zato šeik zna -  reče  piše u "Kuranu ".

 

 

 

 #
BEZ IMALO STIDA - KORI
panicnadezda | 28 Septembar, 2015 12:14

Nije da nema vajde ( koristi ) od Kori. Nije neka , ali ponekad iskoči  . Rođena vani , školovana tamo i vamo , sistem vrednosti usvojila vamo i tamo, a onda sve to dopremila ovamo .

 Da nas prosvetli i emancipuje.

Stigla čudnim putevima ili je dopremiše  po zadatku . Savršeno govori srpski jezik , a kažu i neke druge – pride . Bilo šta da je u pitanju , Kori ima stav.  Jasan i razgovetan . Bez imalo stida , poruči prosvetnim radnicima da imaju dobre plate za posao koji rade i za državu u kojoj žive. Bez imalo stida ,  reče penzionerima da prodaju stanove kako bi platili račune . Koga briga  gde će posle– može se i na ulici. Zna to Kori  - šarala je po svetu . Bez imalo stida , stade na stranu Milanovića – onog , što Srbe  nazva varvarima i  “suptilnim “ jezikom izgovori ono “ što će  ući u antologiju svetske diplomatije  “ kao patent lijepe njihove – šaraj , šaraj . Bez imalo stida , pragmatična i beskrupulozna  Kori nas na našem tlu pljuje i tretira ko stoku. Može joj se. Neko joj čuva leđa. Možda MMF kome se ne sme reći - ne , možda zetovi  i zetovske veze koje kako pokaza poslednji incident u Americi, dosežu daleko. Bez imalo stida , Kori reče da joj ne pada na pamet da podnese ostavku iz moralnih ili bilo kojih drugih razloga , jer ona radi po petnaest sati , što zna Premijer. Ne reče samo da li na dnevnom ili mesečnom nivou ili je njoj koja ovo kuca to promaklo. Petnaest sati– tja. Ko da je to bog zna šta . Ima onih koji rade i više .  Recimo radnici na građevinama . Za zarđale stvari i duplo više je malo. A , bogami ni za nove nije ništa - koliko  šuški uzima  za to . Drugi  bi radili i više kad bi dobijali koliko ona.  Ali njoj nikad dosta.

 Za razumeti.

 Treba obezbediti familiju . Njenu – koja izgleda nije mala , potom sestre i njihove naslednike ( ko zna koliko ih ima ) pa zetove  i pride njihove , pa  prijatelje i prijateljice - elem, sam bog zna – koliko ih još ima . Tzv. banka usluga. Treba vraćati dug.

No , nije sve crno kod Kori.

Zahvaljujući njoj obogati  jezik sa još jednom  rečju , a to su VETROPARKOVI . Nije imala pojma šta je to. Smatra da nije  sramota ne znati - kolika je sramota ne znati , a praviti se da znaš. Lepa reč , lepo zvuči  - nema šta . Zna za livade , pašnjake , sređene gradske parkove i akvaparkove u kojima se , čak , i brčkala na minus 11 , ali zato u vetroparkovima nikad nije bila. Vetrove obožava pa krenu da traži . Htela bi da vidi kako parkovi sa imenom vetra izgledaju .

Hoćeš vraga . Pita levo , pita desno – niko ne zna. Neki po logici pokušaše da joj objasne šta je to , ali ne pije vodu . Krenu na gugl . Vidi čuda ! More tekstova o vetroparkovima , ali ne onako kako ih je ona zamišljala ,  kako bi ih zamislio i mali Perica . U jednom tekstu piše kako su se za izgradnju vetroparkova u Srbiji prijavili Kori Udovički , Milorad Kostić i još jedan koga ne zna pa mu ni ime nije zapamtila . U drugom piše kako su vetroparkovi  velika prevara . U trećem objašnjavaju šta je ustvari to . Nije baš razumela , ali odprilike , onako laički , ukrote vetrove tamo gde ih ima , i proizvode zelenu energiju koja vas greje po tri puta većoj ceni od postojeće , kao da nam i postojeća nije preglomazna . Ne zna to Kori , a znam , da je ni briga nije.

E , Kori , Kori - ne valja Kori . Ne to što si prva na tom spisku , nego to - što je ona zbog tvog imena odmah posumnjala da je neka prevara u pitanju .Toliko o poverenju . Ako nisi znala - ono se gradi , Kori – a izgleda da te tamo u Boliviji ili gde si već sve bila tome nisu naučili , ili što je verovatnije za to te nije ni briga. Poverenje , lojalnost zemlji u kojoj si - tebe ne zanima . Važan je samo konto . Ali ti nisi kriva. Krivi smo mi , koji tebe i slične tebi tetošimo. Ne znam samo dokle?

P.S - Obraćam ti se sa Ti bez izvinjenja . Nisam ja Prever da Ti - govorim svima koje volim. Naprotiv , Ti govorim onima sa kojima sam bliska i koje volim , kao i onima koje ne poznajem , ali ih  ne cenim. 

 #
SEDI DI SI .......
panicnadezda | 09 Septembar, 2015 17:14

       Čim nje nema  nešto se desi. Skokne do prijateljice u komšiluk - zagori ručak . Niko varjačom da mane . Ode do pijace da kupi salatu i još ponešto - po povratku kesa za smeće puna stakla . Polomljena kristalna činija. Pita - čije je to delo? – niko neće da prizna . Kristalna činija  je ipak kristalna činija. Nije baš da se njome mlatara . Pođe na unapred zakazan sastanak , dočeka je začepljena sudopera . I tako svaki put kad god negde mrdne . Čim nje nema da radi i kontroliše – u kući nastane haos. A radi , verovali ili ne, od jutra do sutra . Taman pomisli da je sve cakun pakun, hoćeš vraga , nešto novo se pojavi . Na odmor bolje  da ne kreće , jer kad se vrati ne zna odakle da počne. Ceo odmor joj presedne. Zato je odlučila – ne mrda iz kuće jer nema kome da je ostavi . Bolje i kućni pritvor nego  ono sa čim se suočava kad izađe iz pritvora.

      Izgleda tako i ON - pa joj malo lakše.

      Čim njega nema – eto belaja. A nema ga samo tri dana. Kao kad pastir  izgubi stado. Sve krene naopačke. Ne sme ni da misli šta bi se dogodilo, tek- kad ga , ne daj bože, ne bi bilo duže. Recimo- nedelju , dve , o celom mesecu da ne govori. Sigurno bi se država raspala. Nema kome da je ostavi - pa to ti je. Nije ni preskočio prag  kad u državi puče bajata bruka . Ne zna samo da li se može upotrebiti izraz bajata za nešto što je uvek aktuelno, usto i nedovršeno. Ali gotovo. Reče što reče. Osvanuše snimci vrha države i sumnjivuh tipova . Mutni doduše , ali se akteri mogu prepoznati. U atmosferi opuštencije -  mezete , ćaskaju , kese razmenjuju , ali se detalji ne daju dokučiti . Nema zvuka ili ga možda ima , ali čeka drugi moment.

Pomama na svim televizijama. Kao uvek radoznali novinari pod firmom istraživačkog novinarstva , čačkaju po tuđoj  intimi . Jedva dočekali . Posrećilo  im se. Vest na vrhu, rejting skače. Šta će im više?

Uhvatiše i njega. Pitaju – šta misli ?

 Reče da je čuo za te snimke , da misli da je  stvar stara, ali ih nije video . Kad ih bude video moći će nešto više da kaže, normalno tek posle posete njoj, sa kojom bistri  svetsku politiku .  Ali znao je – reče sa smeškom - čim se mrdne iz zemlje , nešto se u njegovom odsustvu desi. Osta joj nejasno šta je smešak značio . Može li biti - da mu je milo što se to desilo u njegovom odsustvu - ili  - vidite šta vam ja značim. Možda i jedno i drugo , ko će ga znati ?  Potom, u svom stilu baci pogled  na gore i reče...... kao da neko  tempira ili prati, nije baš razumela . Možda neko drugi jeste. Volela bi da zna – misli li ON na onog gore ili nešto drugo. U svakom slučaju je radoznala.

Verovatno se vratio nakon tri dana  , ali po tom slučaju se ne oglasi . Čuje jutros na vestima, otišao u Abu Dabi , kod drugog “ prijatelja “ na druge pregovore. Izvinjava se što ne pamti ime neimara projekta “ Beograd na vodi” ne zato što je neimar, već što je šeik- lepo zvuči , a i svašta obećava.

 Iz iskustva ne veruje da je bezbrižan i rasterećen otputovao. Verovatno se plaši šta će se dogoditi  ovoga puta u njegovom odsustvu . Ona ga razume, pošto za mnogo kraći period postavlja sebi isto pitanje, a brine samo za jedno domaćinstvo. Zna samo da mu nije lako , ali šta da se radi, kad je odlučio da bude država- pa kad nema njega  ni države  nema. Jedino da odluči kao ona . Sedi di si …………

 

 

 

 

 

.  

 #
HOĆU TO
panicnadezda | 27 Avgust, 2015 13:06

     Reč kojoj se u mlađim godinama divila i koju je izgovarala sa strahopoštovanjem ,  kao što se ophodila prema onima koje tako krstiše , sa saznavanjem i odrastanjem stavi pod znak pitanja, a u zrelim godinama prezre, zahvaljujući nedostojnosti onih koji je uprljaše . Kako to obično u životu biva , na svoje zaprepašćenje , bez svog učešća i znanja, postade nosilac iste. Dobi titulu  eksperta. I sad kad je izgovara lepo joj zvuči . Ne zato što se pridruži plejadi likova  koje je obožavala , sumnjičila , na kraju prezrela , već bez šale, ima nekog vraga u toj reči. Podrazumeva  vrhunsko  znanje. A do znanja nije lako doći. Zna po sebi .

     Verovatno to nikad ne bi ni saznala da nema profil na fejsbuku. Ima listu prijatelja , ali taj krug je mali i probran . No , mesecima unazad dobija zahteve za prijateljstvo od raznih ljudi – pardon –muškaraca . Neki iz Beograda , drugi iz unutrašnosti – ima i stranaca . Neki sa slikom , drugi bez nje.  Neki mlađi , neki vršnjaci –neki stariji. Jedno ime je posebno intrigira. Zaklela bi se da je sa istoka. Bar joj istočnjački zvuči . Uprkos svim naporima ne može nikako da ih dovede u vezu sa sobom. Nemaju zajedničkih prijatelja, nije ih nikada videla, ni srela nije. Da jeste znala bi. Ima , kako se kaže , problem ili sreću tzv- trajnog pamćenja.  Nađe se u čudu. Ne zna šta da radi.

     Pita muža za savet. Kaže , otkud ja znam – briši sve zahteve , pogrešili- sigurno . Šta , bre , pogrešili , uvređeno će? Misliš da meni samo greškom neko može uputiti zahtev za prijateljstvo. Pa da – kaže on i stavi tačku.

    Obrati se sinu. Objašnjava mu situaciju i pita šta da radi ?  Odgovara kratko – iskuliraj . Molim ! – ona će. Kuliraj , opet će on. Šta ti to znači – pita ga? Upamti  već jednom , nestrpljivo će - sve što ti se pojavi na f.b. ili mejlu , a ne znaš šta je , ko je i odakle je- samo briši, ako ne želiš da ponovo plaćaš popravku kompjutera.

   Briši – kuliraj- kako da ne.

     E , pa neće. Treba rešiti enigmu . Analizira svoju sliku na fejsbuku – malo se vidi, iz daleka snimana, nejasna i maglovita. Loša. Pita se da je muškarac da li bi sebi poslala zahtev. Nerado prizna – teško – iako  joj se čini da  još uvek nije za bacanje .

    Donosi odluku. Čekaće. Testiraće strpljenje i upornost istih. Verovatno će vremenom sami povući zahteve . Vraga . Gugl i dalje štancuje poruke . Imate zahteve za  prijateljstvo. Lista se širi. Zbunjenost raste.

    Čeka.

     Ode na odmor , vrati se sa odmora , sve isto . Čekaju . Izgubi strpljenje -  pobedi radoznalost. Najudaljenijeg -  po njenom mišljenju , što ne znači  i u stvarnosti , obzirom na lažne profile kojih je, kako kažu sve više, stavi na listu “prijatelja”  . Ko veli kud puklo da puklo. Ubrzo puče. Dobi poruku. Na poruci samo šahovska tabla  sa par figura na njoj. Valjda neki šahovski problem. Ispred table na engleskom jeziku kako neuko prevede – za eksperta. Zapanji se….. ne zbog šahovske table - već titule . Kao mala je naučila kako se kreću figure , sa bratom koji je stalno pobeđivao, igrala šah. Zbog njegovog neobuzdanog veselja kad je pobedi gađala ga šestarom i napravila ožiljak koji i danas stoji. Najobičniji pacer , kako kažu šahisti , je ona u toj igri srategije sa figurama. Kakav crni ekspert ? Nije ona ko naši političari koji su eksperti za sve , znaju i ono o čemu pojma nemaju  pa da prisvaja ono što joj ne pripada i da se pravi pametnija nego što jeste .

       Shvati . Odjuri do muža , reče mu za šahovski problem koji je dobila i pita koliko njegovih prstiju ima u tome.?…..  Svi – reče on - znači to je to. Šta - to je to – pita ga ona ? To sve objašnjava.  Kaza da ponekad odigra poneku partiju šaha preko njenog fejsbuk profila  ako stoji otvoren , a mrzi ga  da gubi vreme i sebe prijavljuje ( među nama uvek ga je sve mrzelo ). Da je šah internacionalna igra koja ne zna za granice. Da najčešće igra sa amerikancima , našima , ponekad istočnjacima  , ali na njegovu žalost retko sa rusima- što bi bila prava poslastica. Da ne brine jer ih uglavnom dere. Baš tim rečima- ko da im dere kožu. Da to objašnjava invaziju na njen fesbuk profil , ali ako njoj smeta neće više. Da bi je odobrovoljio doda da je doveo do titule eksperta …….. Ima li nešto više od eksperta - pita ga ona ?…… ima MASTER

Kratko razmisli , brzo odluči. Ako je već lažni ekspert , šta fali lažnom MASTERU - super zvuči.   

 E, PA HOĆU TO!  

 #
«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12  Sledeći»