Categories
My Links
Generalna

« GRADITELJKA | PECAROŠI »

NEKAD SE ZNALO
panicnadezda | 09 Decembar, 2015 16:37

 

 Nekad se znalo - ko kosi , a ko vodu nosi.

Postojao je red i znalo se ko šta radi . Profesor je učio , lekar - lečio , sudija – sudio ,  inženjer- gradio , zidar- zidao , pop krstio i usput kadio. Političari su uvek zamajavali svet , uniforme  održavale red , žestoki momci pravili nered. Znalo se ko su jedni – ko drugi . Danas ne znate ništa. Pojma nemate ko se krije u uniformi . Da li je uniforma pokriće za red ili kamuflaža onih što prave nered. Sve je moguće. Puno razloga da se plašite i jednih i drugih.  Samo blesav ne sumnja.

U to vreme- kad se znalo ko kosi , a ko vodu nosi - porodica je bila porodica. Znalo se šta radi majka - šta ćerka , šta radi otac - a šta sin- kakva je uloga baba i deda. Poštovanje i saosećanje, sa retkim izuzecima, je bilo sastavni deo života ,  a da se svakodnevno nije trubilo o antipatičnoj,  usvojenoj reči – empatija. Sad se sve pobrkalo. Pravila postaše izuzeci . Teško razlikujete majku od ćerke , u ređim slučajevima - oca od sina . Ne znate više ko je mlad , a ko star. Lepo je videti ispeglana lica , ali i u zarezima proteklog vremena, ima nešto. Bar se zna ko je ko. Ovako , bez lupe - teško. Brka se.

Nekad se znalo ko je učitelj , a ko đak , kako se ide u školu, kako na ulicu . Danas svejedno. Sve opcije su u igri.

Pre je učiteljeva reč bila zakon – sada  su đaci - neretko, zakon za učitelje.

Znalo se -  kako se završava škola , fakultet , doktorat . Više nema potrebe . Ozbiljne škole nisu preporuka za visoke funkcijenaprotiv .Dovoljan je jedan sa školom kao pokriće za one bez nje. Ostali mogu biti šalabajzeri pod uslovom da slušaju.

 Visoko letiš ako si poslušan, imaš  pun novčanik  i veze za transfer. Obiđeš isturena odeljenja privatnih fakulteta, prigrabiš ćagu, potegneš vezu, ta  veza drugu vezu i eto te na vrhu. Lako, da lakše ne može biti. Postaješ kadar i hvaljena osoba . Nemaš znanja , zato odluku prepuštaš onima iznad tebe koji  znaju put kojim si stigao do njih. Prisiljen si da slušaš i usput kličeš.

 Nema - neću.

 Samo hoću.

Neki neće . Zna po svom detetu. Da je čuje ne bi mu bilo pravo što ga uopšte pominje , pogotovo tako naziva, kao da ona ne zna da je on odrastao, ali on ne shvata da su i odrasli  – prvenstveno- nečija deca. Uvek je zbuni kad kaže - ja nisam tvoje dete . Nego čije si ? - pomisli u sebi. Smejurija.....  Ali, ajde de , čovek - završio ozbiljan fakultet ( ne baš po njenoj želji, pošto je za ekonomiju – tabula raza ) sa vrlo ozbiljnim prosekom u respektabilnom roku.

 Prvi posao našao sam, drugi takođe. Teoriju savršeno pretočio u praksu , vredan , pošten i što se poslovnih stvari tiče  do perfekcije precizan , ali nespreman da odstupi od sebe i svojih principa. Odan firmi kao da je njegova . Možda previše. Ni nalik onima koje nazivaju " japiji ". Ne nosi kravatu -  odelo isključivo kad mora. Umesto toga , na posao nosi  znanje. Njoj žao  što nije češće u odelu - čini joj se - lepo mu stoji. Ali on takve želje  ne ispunjava.

Nekad bi se za takvog grabili – danas –ne. Dostigao određeni nivo , ali dalje ne daju. Mesta zauzeli tatini i mamini sinovi koji aminuju ono što on nikada ne bi.  Okružen pomoćnicima sa  "Singidinuma ",  "Megatrenda" i kojih sve ne, figurativno rečeno  plače za ekonomistima sa državnog univerziteta koji , kako kaže , čame na birou , a ovi preko političkih i rođačkih veza nezasluženo  uleću na njihova mesta.Ona mu kaže da za njim plače Dojče banka u kojoj bi se njegov rad cenio, ali ni da čuje. Drugačije je mislio pre bombardovanja.

Pardon , sve što je navela tiče se posla. Ništa nije preuvelično , ali da ne ispadne hiperbola u slavu rođenog, mora pomenuti da van posla , kako mu često kaže - ima hiljadu i jednu manu. Dobro, ne baš toliko... ali  za bilo koliko - vrata moraju ostati zatvorena.

I to se nekada znalo.

Moglo bi se nabrajati do zore , šta se nekad znalo,  sad zaboravilo , da nije besmisleno, pošto  je  sve što se nekad znalo u "nekad " i ostalo.

 

 

 

 

 

 #
Add Comment