Categories
My Links
Generalna
POMAMA
panicnadezda | 14 Februar, 2018 18:12

 

Da vam je ( pre par godina ) neko rekao da će se svet pomamiti kao što se pomamio, ne bi verovali. Kako da verujete u nešto  što zdrav razum i vekovima  građene vrednosti za čas razgrađuje i baca u zapećak. Mislili bi da mu nisu sve koze na broju t.j. da nije sasvim čist, pa zbija luckaste šale sa vama,  ili u boljem slučaju po njega,  prepričava scenario nekog trećerazrednog futurističkog filma. U svakom slučaju……..

….Gledali bi ga sažaljivo , tu i tamo se nasmejali , a onda oprezno, da ne izazovete  bes - savetovali posetu lekaru. Ne bilo kom. Kad neko bulazni obično ide kod specijaliste za glavu,  pošto takve ludosti mogu da padnu na pamet samo onom ko je lud , ili   u najmanju ruku - blizu da to postane.

Tu smo - dakle…..

Ludi - ili blizu da to postanemo, ukoliko nije kasno - da stanemo.

 Krenu tiho , čini vam se, preko stidljivog izdanja nevidljive ruke Velikog brata  -  ma ko to bio ( po vama sve, samo ne brat ) kako bi poput požara  dobilo oblik epidemije koja zahvati sve oblasti, profesije i generacije.

RIJALITI  !!!

Kažu realan život prenesen na male ekrane. Kako da ne . Poruka narodu - takvi ste. Sačuvaj Bože da je narod takav, ali nekom  je u interesu da ga tako predstavi. Pojedinci jesu , zato su tamo gde malo ko pristojan hoće. Ako se takav namami , njega retko vidite i čujete. Znate da je tu da organizatoru poboljša prosek - a sebi dobre pare.

Veliki brat , Farme, Parovi , Zadruge. Kitnjaste zgrade nalik na palate . U njima čopor ljudi -  velikih igrača ( smešno ) -  macana i Maca diskrecija koje uče decu kako se i gde najviše zarađuje. Kako se sočno i originalno psuje, kako se podmeće i nadmeće u trci da budeš zapaženiji od drugih u želji da postaneš "zvezda ."

Tužno…..

 Onda se čude što maloletnici  hoće isto. Postati  "zvezda" ili poznat po svaku cenu. Daleko od roditelja koji im nisu autoriteti i idoli, dečaci kreću u dilovanje , klinke u  prodaju tela, bogate rečnik psovkama koje ni kočijaši ne znaju, mlate nastavnike,  otimaju , a onda kače slike seksa i vršnjačkog nasilja na internet u želji da se o njima priča, vođeni devizom - ako nisi na internetu - nema te nigde.

Odrasli  ko odrasli, brzo se navuku na našu ili njihovu bruku - svejedno – zapostave decu, prijatelje i jedni druge. Pare  oči na golotinji , vire u vc-e e rijalitija , studiraju  krevete i jorgane, kako im ne bi promakle scene onoga što se na njima i pod njima radi javno, a trebalo bi tajno. Nema bruke .

Bruka je za primitivce i puritance.

Onaj ko drži do pristojnosti ( ima i takvih , ali malo )  i svoj život čuva za sebe  brzo završava napolju jer gledaoci "pristojne ne vole".

 Valjda ih previše potsećaju na njih same , a sami sebe su siti.

Svašta  se može reći  o pomami  koja ne prestaje. Naprotiv, širi se . Ima je u politici - svojevrsnom rijalitiju  punom  para. Ima ga na muzičkoj sceni , takođe , punoj para, zbog čega svi hoće u pevače - prezreli , zreli , nedozreli . Fale samo - bebe.

 Ko zna , možda nas i to čeka……..

 

 

 

 

 

 

 

 

 #
JEZA
panicnadezda | 19 Januar, 2018 18:22

JEZA…

Krenuše. Kud svi Turcu tu i mali Mujo. Put ih vodi u Nemanjinu ulicu. Glas stiže do njih da svi od kojih je država zadnje tri godine „ pozajmljivala „ novac kako bi izašla iz bačve, treba da podnesu zahtev za obračun sume koju im ista duguje. Nije to mala svota, obzirom na broj oštećenih  koji svakodnevno , zbog toga - psuju rodnu grudu. Znate ono j...m ti zemlju koja deli decu. Ponekom majka - ostalim maćeha - a ostalih tušta i tma.

Trpi zemlja - kad pomoć ne može....

Zaboravljaju da ona nema veze sa njihovom bedom  već oni koji na ovaj ili onaj način  uzjahaše konje pa na njima jezde. Gaze sve pod sobom. Presiti, ne pitaju - ima li ko gladan ? Zabarikadirani u vilama i automobilima sa tamnim i neprobojnim staklima,  prošišaju pored naroda i kontejnera gde gladni traže otpatke. Takve ne primećuju. Druže se međusobno i sa delom estrade kako bi posle naporog posla koji rade  za one koje ne primećuju,  dali sebi malo oduška.

Zna se na koga misli. Dovoljno ih je videti napirlitane , namazane , zategnute , utegnute, nasmejane i raspoložene, kako bi postalo jasno na koga odoše pare. Onda vas uhvati bes, koji je loš  saveznik i vama i njima. Vama uništava nervni sistem , koji kad doblije oblik epidemije ( po svemu sudeći nije daleko) se  okreće prema onima koji ga izazvaše.

I eto belaja.

Ali do belaja još nije stiglo. Besni i nesrećni ljudi dižu ruku na sebe , porodicu, rođake , komšije , one koji ih mrko pogledaju , one koji su im se nekad zamerili , one od kojih su pozajmili pare, one koji im pare nisu vratili, one koji im se slučajno nađu na putu……itd…itd.

JEZA ……

U Nemanjinoj haos. Zaposleni koji su pregrmeli prednovogodišnje gužve nisu očekivali stampedo dolaskom Nove. Slutite da je neko pustio buvu da je obračun uvertira za vraćanja duga građanima . Ne idete baš toliko daleko da mislite da je neko hteo da napakosti ljudima u socijalnom , ali kako vam se čini idu neki  izbori sa starim listama i starim kandidatima pa je sve moguće. U vraćanje duga verujete koliko u lanjski sneg.

Možda ne bi otišli da niste lojalni. Nagovarali su vas. U smislu što više ljudi traži , bolje je za sve.

Probijate se kroz gužvu. Tražite pravnu službu na koju su vas uputili. Stižete do šaltera iza koga golobradi mladić pretura papire. Tražite obrazac.

Kakav - pita momak….

Onaj kojim tražim da se obračuna dug države prema meni. Zakidali su mi…

Ne završiste . Momak vas zapanji jer reče da on za to nije čuo , a nije ni video. Gledate bledo. Mislite nasankali vas. No , mnogo ih je da bi bilo tako.

ON je sa vama. Čuo sve. Traži da ostanete u redu dok se vrati. Nakon dva minuta stiže. Nosi  papire u ruci. Pitate - šta je to? Odgovara - to je to.

Stvarno . Ime , prezime jmbg -  sve šta treba. Popunjavate formulare u dva primerka i ponovo na šalter na kome vam je rečeno da toga nema. Momak uzima formulare , udara pečat i vraća vaš primerak.

Nikad video, nikad čuo , nema , a - kažete vi dok ga ljutito gledate u oči.

Takvo je naređenje…postiđeno odgovara. Hteli ste ga grditi , ali bi vam žao….

Naredili…. Laž , prevaru, obmanu…..

JEZA……..

 

 

 

 

 

 

 #
PITAJTE OVE ODOZGO
panicnadezda | 22 Decembar, 2017 16:40

 

Svakodnevno skoknete do radnje. Pazarite svež hleb , svežu štampu, mlečne proizvode i nezaobilazne cigarete. Poranite. Ako odete kasnije hleb će ispipati, kao što vi pipate da bi proverili da li je svež ili ostao  od prethodnog dana, kakav imate u kući . Ali vi kad pipkate strogo vodite računa da ne prekoračite ivicu kese u koju je umotan , što za druge niste sigurni. Šta da radite kad obožavate hrskav hleb, uprkos tvrdnji da je bajat zdraviji. Kažu lakše se vari. Verujete, ali i jednom se živi.

Nije teško. Sa drugog sprata zgrade bez lifta u kojoj živite, strčite do prizemlja dok vaši koraci u patikama odjekuju kao udarci maljem. I da postoji lif teško da bi se vozikali njime . Jednom ste se zaglavili i od tada imate fobiju . Sa divljenjemi i zavišću gledate  one koji se nonšalantno vozikaju gore - dole. To ste radili i vi dok jednom nije zabagovao, a vi predugo čekali - spas.

Uostalom, stepenice su zdravije od liftova. Razdrmate mišiće, nabijete kondiciju i testirate srce. Dok ono izdržava, dobro ste. Onima koji imaju  liftove duša bude u nosu dok savladaju 42 stepenika koliko vodi do vas . Neki gunđaju , neki ne , ali i oni koji ne gunđaju traže vodu da se okrepe. Razmazili se , a bolje da nisu.

Dakle u prizemlju ste. Pretrčite dvorište , na ulici ste. U njoj nema šta nema. Dva koraka gore  " kafe Teatar " u koji u toku letnjih dana natrči poneki glumac. Trenutno landara  prazno.

Metar do vašeg ulaza je " Glumac". Bez iluzija, u glumcu nema glumaca , ali ima podgojenih klinaca koji tu vise od jutra do sutra koliko ova palačinkarnica radi.

Dva koraka nadole , obična pekara sa neobičnom prodavačicom peciva. Lepa, duguljaste građe , produhovljenog lica,  uslužna.

Dva koraka od nje " Drama " . Pomislili bi da se tu odigrava ono što ime nagovaštava , ali nije. U Drami - drame samo -  ćevapi na ćumur.

Prodavnica tušta i tma. Najbliža  "IDEA" od koje bežite ko   ko turskog groblja. Čuli ste da je vlasnik neki Todorić koji hoće nama da uvali njihovo. Vama neće. Pun ko brod vršlja celim regionom. Ali njegov brod neće videti vaš cvonjak.

Idete u Maksi - valjda je naš. Kažu - kupujte naše. Tamo kupite šta nađete ( radnja je mala). Ukoliko nemaju cigarete, što se češće dešava, idete u "Aromu" koju drži Crnogorac. Od Arome ne zazirete jer je gazda ipak vaše gore list, gde duvana nikad ne fali - naprotiv - pretiče. Zna se i kako.

Kad su sitne kupovine odlazite u navedene radnje . U veće nabavke idete u  Maksi u Čika LJubinoj ulici.Tamo vam je kao na vašaru, sve na jednom mestu.

Brzo pazarite. Trpate banane i pomorandže. U oba slučaja nedovoljno zrele. Poznato vam je da ih beru dok su  zelene kako bi izdržale put. Zriju na brodovima, u gajbama, na rafovima radnji , a sazru na vašoj trpezi. Ako ih brzo ne pojedete možete da ih bacite.

Vidite naizgled lep , krupan pasulj  ( dušu dao za prebranac ) .  Molite momka da izmeri dva kila. Momak meri , a vi  usput konstatujete  -  lep Tetovac, nema šta. Gleda iskosa, dok čita deklaraciju ……. Ne gospođo,  nije tetovac, ovaj je iz Azarbejdžana. Molim !!! -  podviknete vi.  Dajte naš, neću taj…….nema našeg, odgovara dečko , drugi je iz Kazahstana. Da niste ispržili onoliko  luka vratili bi sve. Ovako uzimate.Treba vam krompir. Imaju dve vrste - opran i prašnjav.  Kroz smeh kažete momku da pretpostavljate da je naš onaj prekriven prašinom……Opet grešite gospođo , opran je iz francuske , prašnjav ne znate tačno odakle reče. Onda mu dosadi da vam objašnjava pa krenu da nabraja. Beli luk iste veličine iz Kine, ovaj manji  iz Holandije. Crni luk sa ljuskom odatle , bez ljuske odande…….itd - itd.

I vi mi neki naš prodajni lanac ….?!

Nismo naš gospođo - njihov.

Njihov , ko su oni  ?

 Pitajte ove odozgo…….

 #
PREKOGNICIJA SNOVA
panicnadezda | 07 Decembar, 2017 15:36

                                          

Nikad nije tvrdo spavala.  Ne zna kako  izgleda zaspati kao jagnje ili klada. Pretpostavlja da je to san bez snova. Ne sviđa joj se. Kako legneš , tako ustaneš. Međuprostor popunjen prazninom. Misli da tako spavaju bebe , okružene ljubavlju brižnih roditelja. Ona ni kao beba nije mirovala. Sudi po rečima bližnjih koji su prepričavali da se kao mala po celu noć vrpoljila i batrgala u krevetu. Po tome zaključuje da je uvek sanjala.

 Otimala se snu bez snova.

Kad sanjate , živite . Ako spavate ko klada, noći ostaju prazne. Kako legnete, tako -  ustanete. Ničega  za pamćenje.

Zato ona ne da noći da joj pokrade trećinu života koliko prosečan čovek provede u krevetu. Ne dozvoljava da svest otera podsvest u zapećak i uništi signale koje ona emituje. Kada stati, kada usporiti, kada uzleteti…..

Voli snove.  I na javi i u snu. Oni koji  zaboravljaju  ( po nauci svaki čovek sanja ) nemaju pojma šta propuštaju. Takvi jedva čekaju da legnu i u snu zaborave stvarnost. Kad ih pitate jesu li nešto sanjali ,odgovore da im se čini da jesu , ali ne znaju šta. Od njihovih snova nema vajde. Misle, novi dan - nova nada. Pazi da ne bude. Kao da će im novi dan doneti nešto bolje. A novi dan vuče staru kolotečinu od koje beže u san, ako se posreći  mrvicu  bolju , a  često i goru .  Svet snova bacaju u zaborav.

 Kod nje nije tako. Neguje i pamti svoje snove. Svaki put kad legne sa radošću , nekad sa strepnjom, pomisli na ono šta će joj nova noć spremiti  i kuda odvesti.

 A vodila je svugde. Boravila je tamo gde njena noga nije kročila , pričala sa onima koje nikad nije upoznala , letela ko ptica i stizala do nebeskih visina koje u stvarnosti samo može samo da zamisli i dotakne pogledom. Videla Kosmos…..

 Neretko se dešavalo, kad ustane, da pita ukućane šta misle gde je i sa kim delila noć koja je zamakla za njom?  U početku su se trudili. Krenuli bi od sebe, onih koji su blizu , onih koji su daleko,  ali dok im ne bi rekla, nikad ne bi pogodilii gde je bila. Nije da nemaju mašte - naprotiv , ali dometi njihove mašte nisu na visini   fantastike njenih snova. Više ih ne pita, jer čim zausti nešto vezano za sne zavrte rukom oko glave kao da joj nisu sve koze na broju.

 A pojma nemaju koliko greše…..

Dakle, ona živi punim plućima i na javi i u snu. Nije to malo. Ponekad misli -previše za jednu osobu.

 Posebno ako ima  predkognističko značenje.

Dešavalo se. Kao  studentkinja je sanjala san u obliku  filmske priče čiji svaki detalj pamti i danas. Ne poznajući simboliku snova isti je ispričala babi koja  je podizala do sedme godine. Sa samo njoj svojstvenom mirnoćom, baba je rekla da joj predstoji brak koji neće dugo trajati , a da će pre toga ona umreti. Verovali ili ne, tako je bilo. Pogrešila je samo u tome što nije rekla da će umreti na dan svadbe. Tamo odakle je došla o tom slučaju se dugo pričalo, tim pre što se na jednom mestu pevalo, na drugom plakalo.

 Brak kao većina studentskih brakova je brzo okončan.

Da ,  pred novu godinu je sanjala  tetku sa kojom se nadmetala u recitovanju.  Znala je da će otići , tamo gde na kraju svi idu.

Umrla je za novu godinu.

Sanjala je kad će joj majka umreti……

Bila je to jedna prozaična subota .

Kao da je bitno - jel te?!!!!!!, ali da je neko pita koji bi dan izabrala za majčinu smrt ne bi znala da odgovori. Subotu sigurno ne, ili bolje rečeno, da je to izvodljivo -  nijedan.

Veruje u svoje snove pod uslovom da imaju radnju. Veruje , takođe, da je podsvest pametniji deo svesti  koju ne  treba ignorisati.

Osluškujte…..

 

  

 

 #
505
panicnadezda | 20 Novembar, 2017 18:56

                                                     505

Zvuči kao broj sobe ili šifrovano ime nekog agenta. Bira drugo. Recimo Džems Bond - 007. Da jeste bilo bi super. Nažalost, nema blage veze sa tim. Volela bi da je tako jer bi rado zavirila u misteriozni svet važnih , a skrivenih.  505 je njeno novo ime u međusobnoj komunikaciji sa Njim.

 Razlog smešan i prozaičan.

Svakodnevna kupovina. Kao uvek - prvo - cigarete i novine. Kutija za nju, kutija njemu i novine koje se kupuju ukrug. Svakog dana druge. Ne veruje ni jednima , ali kad uporedi informacije, između redova iskoči ponešto što liči na istinu, do koje nije moguće stići. Oni koji svakodnevno laž plasiraju kao istinu su se toliko izveštili , počev od tona kojim pričaju , preko gestikulacije i reda reči u rečenici da većini  sveta komotno mogu prodati jaja za bubrege. Ali  kod špiclova to ne pali. Špiclovi poučeni iskustvom apriori sumnjaju. Znaju da će ono što danas kažu , koliko sutra preinačiti.

 Zato sučeljava različite novine kad već ne može njih.

ON je protivnik  tog smeća kako ih zove. Neretko kaže “ nećeš valjda opet” (a zna da hoće) uz nezaobilaznu primedbu da je to nepotreban izdatak. Kad krene da računa koliko je to na godišnjem nivou ona odmahne rukom i ode ustranu.  Da nije njenog insistiranja ni jedne ne bi kupio. A i šta će mu?  Ne čita ih. Baci pogled na naslove i sa gađenjem odbaci od sebe kao da će se od njih ošugaviti. Ona nije u tom fazonu. I dalje čeprka po njima. Štaviše, uživa u tome . Mazohizam - šta li?

 Elem, na kiosku su. Prodavačica kuca i kaže : vaš račun je petstopet dinara. Poskoči ona. Kakvih, bre, 505 otegnutim - visokim tonom ! ? poseban naglasak stavi na onih pet dinara - preko. Nešto ste pobrkali. ON zapanjen reakcijom one koja ni jednu cenu ne zna prsnu u smeh što dodatno zbuni i onako zbunjenu prodavačicu. Sirota žena nanovo kuca i broji artikal po artikal - Winston,  plus Pall Mall,  plus novine -  jednako 505 , ako nećete od nečega da odustanete. Žena misli fale pare. Da ne fale -  fale , ali za toliko se nađe.

Taman posla. Platiće ona koliko kasa kaže, ali joj i dalje nije jasno kako za isto što je pre dva dana plaćala ispod petsto dinara sad daje preko. Lisac sa njom se smeje i ćuti. Tek kad su krenuli prozbori.

Pita šta joj nije jasno? Ona odgovora da nikad iste stvari nije plaćala preko petsto dinara.

 Znači problem je bio u pet dinara, kaže ON.

 Baš tako - pet dinara.

Teeeebi problem pet dinara!!!

Da, meni problem pet dinara. Ustvari nije pet dinara, već to da neko na sitno vaćari. Bedno.


Krenu da joj objašnjava da niko nije hteo da je izvaćari već njene cigarete ( koje je na njegov nagovor promenila ) koštaju dvadeset dinara više od onih koje je pre pušila, a ona to još nije naučila,  kao što nije naučila koliko košta mleko , hleb , jogurt i druge namirnice (među nama rečeno, kako da nauči , kad izmišljaju sto vrsta hleba , mleka , jogurta ).

O krupnijim stvarima da ne govori. Onda pređe na druge njene grehe vezane za nemaran odnos prema novcu, kao da je on Rokfeler .

Završnica : da doživim da je teeeeebi stalo do pet dinara, teeebi široke ruke. Neverovatno stvarno . Reče da nikad neće zaboraviti ton kojim je rekla - ( imitira je) nemoguće  pogrešili ste, ne može biti petstopeeeeeeet dinara. Nakon svega smešno i njoj . Ali učinjenom poslu nema mane , kako kažu tamo odakle je došla.

Ali, razume ga, pa ćuti.

Zna koliko se nervirao kad su joj pred očima ukrali celu torbu, kad je opljačkao taksista , kad su joj dali meso jeftinije od onog koje je platila, kad joj je nestao novčanik , futrola sa čekovima , o karticama da ne govorimo . Sijaset problema je bilo , a i biće verovatno, iako sad toliko pazi da joj se nešto ne ponovi da po sistemu verovatnoće mora da se desi. Stvarno, kako bilo ko da razume nekoga da pravi pitanje za pet dinara, kad taj nikad ne zna koliko para ima u novčaniku. Možda zato što ga nikad nema dosta.

Ima još svašta , ali svašta nije za svakoga.

Nakon za nju nemilog , njemu milog događaja, danima  joj se obraća - kako ste gospođo 505   ??????

 

 

 

 

 #
VESTI
panicnadezda | 22 Oktobar, 2017 11:00

                                                            

Nema dosade u Srbiji. Kako bi je  bilo kad je i dosadi - dosadio boravak na istom mestu. Digla rep i otišla dalje. Srbija na nogama dočekuje ono što svakodnevno stiže.

Vest pretiče vest .


Jednog dana - stigli Migovi. ( braća sa istoka misle na južnu braću) i zapad gde nema braće , ali bi hteli da se tu razbaškare i kolo vode .

Ovako neće moći.

Drugog dana - stiglo još Migova ( iz strahopoštovanja pišete veliko M , za koje niste sigurni da mu je tu mesto )

 Trećeg dana  -  stigli helikopteri i kopnena mašinerija.

 Glavni kaže - mirno spavajte - ne može nam niko ništa.


Šta da radite - spavate?  Spavali bi i  da vam nije rečeno. Šta bi inače radili  celu noć - vilenisali - šta li ?. Niste baš toliko ludi da ne spavate, kad znate koliko je nespavanje opasno . Da ne govorimo u dužem roku. Noć inspiriše morbidne misli.

 Zato ugnezdite glavu na jastuk i čekate da vam noć podari snove - lepše od jave.

 Što se tiče dodatka, t.j. da nam ne može niko ništa - niste baš sigurni. Ajde Migovi čuvaju nebo , tenkovi sa drugom mašinerijom zemlju, specijalci - specijalne osobe i njihove bližnje, ali šta je sa Knezom - vama , vašim i drugim? Recimo Ušće. Ne smete ni da pomoslite na to.

Glavni kaže da se teroristi neće drznuti da kod nas rade ono što kod drugih uradiše. Misli na  krv  koju pustiše Britancima , Francuzima , Belgijanacima i tamo nekima. Ali , oni nisu MI , MI imamo Migove i svašta još sa čim se teroristi dosad nisu sreli. Zato na nas neće udariti - ubeđen je .

Govori gromko  i neustrašivo, ali vas plaši neustrašivost - neustrašivog. Pitate se čika li ON to njih ili stvaro veruje da smo nedodirljivi.

Neverni Toma u vama i sijaset ljudi oko vas šapuću da je to zbog onoga što sledi u borbi za grad, zbog čega sve ulice odjednom postaše preorane njive koje zagorčavaju i ovako gorak život. Da bi neki posao obavili morate da se dovijate na sve načine, inače od posla ništa.

 Ne idete prekopanim ulicama , idete tamo gde ste juče bez problema prošli  , ali kad tamo stignete - pretekli vas. Dočeka vas duboki kanal koji kao u Sremskoj  ulici, kojom često idete, danima zjapi. Pitate se samo hoće li  u te kanale posaditi zelenilo kako bi se približili svetskom trendu,  gde je aktuelno opšte  ozelenjavanje svega i svačega ( grade zelene zgrade ) ili će umesto zelenila vratiti kamene ploče koje će nakon dvomesečnog habanja početi da iskaču, pa ako niste oprezni - glava vam je u torbi.

 No , da sve ne kudite, ima ponešto dobro. Ako ništa, učite nazive ulica koje ste zbog stalnog menjanja počeli da brkate. Dugo se već ne orjentišete prema ulicama već zdanjima. To je kod Narodne skupštine ili Narodnog pozorišta, Kapetan Mišinog zdanja, Studentskog grada , Fontane  ili opštine na Novom Beogradu itd. itd. itd.

Ali vestima nije kraj. Jednog jutra vas ozare . Hvataju muštuluk -  skaču plate i penzije. Jedne pet , druge deset posto. Živeće se bolje nego ikada. Cela nacija fata olovke i krene da računa. Račun im kaže da im neće vratiti njihovo, iako su rekli da hoće , ali pet ili deset posto je ipak- nešto.

Sutradan "Blic" objavi skalu . Pet posto na vaša primanja ispade hiljadarka. Manje od pet posto. Ne verujete "Blicu" rekoše plaćenički list. Ali koji nije -  pitate se vi, kad se zna da su svi nečiji. Niste utvrdili čiji je"Tabloid". Kupujete i njega da vidite šta Brkić sa bratijom kaže na  to.

Nakon najava o najboljem životu objaviše. Skače cena struje , mleka , mlečnih proizvoda, aparata za domaćinstvo i čega još ne. Izduvate se kao balon i čekate da vidite šta vas još čeka.

Elem, svaki dan nešto novo dok dani teku u čekanju novog dana.

 

 #
IMENA
panicnadezda | 20 Oktobar, 2017 21:32

                                                  IMENA

Kada je vaš mali, bio baš mali, imao je fazu u toku koje je ljude delio na dobre i loše u zavisnosti od imena koje nose.  Vršio je brzu klasifikaciju. Lepo ime - dobar - ružno ime - loš. Prve je prihvatao , druge izbegavao. Znao je da vas postidi kada bi od nekog ko bi pokušao da ga ( kao slatkog malog ) pomiluje po glavi, pobegao glavom bez obzira, jer mu ime nije ulivalo poverenje. Kad bi pitali zašto to radi i molili da prestane sa tim - stigo bi brz odgovor - ne volim loše ljude.

Pokušavali ste da mu objasnite da nije  ime to koje čoveka čini lošim ili dobrim već ono što čovek nosi u sebi. Kad  bi mu rekli da niko sebi ne bira ime, već da to drugi čine za njega i da bi mnogi rado menjali ono koje imaju za neko drugo, iznenadio bi vas odgovorom  da ni to ne bi pomoglo  jer bi i dalje bili loši.…..

Zbog njegovih ispada ste često bili u situaciji da se izvinjavate i pravdate . Malog je lako bilo opravdati jer šta zna dete , ali sebe teško, jer deca retko rade ono čemu ih roditelji ne uče.

Onda stiže Ljudmila. Ruskinja s imenom bez mane. Za vas , ali ne i vašeg malog. Obrazovana , kulturna , prijatna - prava osoba za čuvanje malog dok ste na poslu. Mislite ima čemu da ga nauči. No, mali ne podnosi Ljudmilu sa lepim imenom. Komšiluk referiše - dete stalno plače kad niste tu. U vašem prisustvu je ignoriše i gleda popreko. Kad ga pitate šta ne valja kaže…. ništa. Kroz zube procedite, iz straha da ne dobijete potvrdan odgovor, da li ga bije - kaže ne. Pa šta je onda dovraga, zavapite vi …… ona nije doooobra……

Kud ćete , šta ćete, izvinite se Ljudmili, uz molbu da ne zameri, sigurni da će razumeti šta se sve radi zbog dece, pa morate prekinuti saradnju  pošto komšiluk kaže da mali stalno plače.

 Odjednom gromovi iz vedra neba. Umiljato jagnje posta razjarena zver. Poče da baca stvari po kući, psuje , vređa , kune. Komšiluk , vas , dete .

 Zapanji vas.

To nije osoba koju ste primili. Prešla vas. Dvoje odraslih , ali ne i malog. Tad ste shvatili da čisti dečji instikti bolje vide od pronicljivih očiju odraslih. Samo što je dete u neznanju intuiciju vezivao za imena ljudi.

Nerado priznajete i izlažete sebe riziku da vas neko popljuje , ali morate reći da ima nekog vraga  u onome što je vaš mali kao mali tvrdio. Recimo jedno od omiljenih ženskih imena vašeg malog , dok je bio mali- je Sneža. Sada ne znate, niti pitate.

 Ne mislite da je vezano za dečju bajku “Snežana i sedam patuljaka “ , ali ste ubeđeni da ima veze sa Snežama u njegovom životu.

Prva je vaša Sneža. Sestra. Niste pristrasni, ma šta ko mislio. Oni koji je poznaju , znaju. Jedinstvena po mnogo čemu. Nežna , topla, mila , požrtvovana. Do srži dobra. Bila i ostala. Po postojanosti osobina niko joj nije ravan.

Pamtite je kao tinejdžerku. Lakše vam. Breza. Visoka , vitka, raskošne lepote pored koje bi Džulija Ormond koja vas uvek potseti na nju, ostala u senci. Ako je moguće da se sve najlepše iz porodice kod nekog skupi, onda je to njen slučaj. Rasla u bogatoj kući, a kao da nije. Živela kao sva druga deca. Biciklom u školu , biciklom iz škole.

Lepa gimnazijalka nije mogla proći nezapaženo. Posebno što je sve programe u gradu vodila ona. Ali u gradu mešovito stanovništvo. Pola muslimana, pola pravoslavaca. Muškarci su se družili međusobno , nikada iskreno do kraja, devojke takođe , ali mešane veze nisu bile dozvoljene. Devojke obe vere su bile pod prismotrom da im se ne omakne "greh". Kao da ljubav sa čovekom druge vere, ako je obostrana, može biti grešna.

Tek sada nimalo praktično - višestruko posmatrano.

Taj greh se nije omakao Sneži. Omaklo joj se da se zaljubi, a zabavljanje nije bilo dozvoljeno. Da ne bi pukla bruka morala je da se uda.

Udala se….za poželjnog i bogatog momka - junačkog plemena, što tamo gde je  živela nije bilo zanemarljivo.

Roditelji su bili protiv. Otac je imao druge planove za nju.

Šta je mogla , a gde je stigla?

Mogla je da studira na Sorboni ili Lomonosovu kako se planiralo, a ostala na gimnaziji.

Mogla je da bude stanarka neke od svetskih metropola , a izabrala palanku.

Mogla je da bude glumica ili voditeljka , a postala majka ,snaha i domaćica. U svemu sjajna , nesebična i požrtvovana. Davala i daje sve od sebe.Još uvek je mlada , obzirom na to kolika su joj deca, pošto ih je rano rodila, da je vaš mali koji je obožavao imao običaj da kaže Sneža je najstarija sestra svojoj deci. Onda su deca porasla, a sa rastom dece rastu i problemi………………………..doduše i najslađi unuci na svetu - Lazar i Dušan

Druga Sneža je komšinica. Lepa , visoka , načitana , beskrajno šarmantna i ljubazna. Doktorka , sa licem i telom top modela. Radila je na Bežanijskoj kosi. Na posao je išla autobusom. Jednom prilikom je pred njenim očima mladić dobio napad. Čim je počeo da se trza brzo je reagovala. Zahtevala je da se putnici udalje od momka, otvore prozore kako bi imao vazduha . Gledali su je sumnjičavo , neki se nisu ni mrdnuli. Mislili, vidi ovu lujku – ko misli da je? Nisu verovali da neko takvog izgleda može biti lekar.

Onda je panično dreknula da je ona doktor, da momak ima epileptični napad, koji može fatalno da se završi pred njihovim očima, ako je automatski ne poslušaju. Sporo je to teklo  dok je nisu videli u energičnoj akciji izvlačenja jezika iz usne duplje bolesnika i njenih uzvika - nećeš mi umreti. Onda su se povukli u stranu i oslobodili prostor oko obolelog.Šoferu je naredila da bez zaustavljanja vozi pravo u bolnicu. Bilo je to prvi put da je autobus pun putnika ušao u bolnički krug. Momka su odveli na odelenje. Njen izlazak je propraćen izrazima divljenja i aplauzom.

Često je dežurala noću. Na prvu jutarnju kafu je zvala KIRBI t.j. vas koji ste u tom period lovili prašinu u letu. Odavno niste KIRBI , kao što ona odavno nije u komšiluku. Ide sa kraja na kraj sveta na koji troši znanje i šarm.

 Šteta….

 

           

 

 #
KOJI JE OVO ĐAVO
panicnadezda | 04 Oktobar, 2017 19:43

 

Koji je ovo đavo? Oni koji rade za narod i u njegovo ime razrovaše ceo grad. Jeza da vas uhvati kako to izgleda.  Kao da je ne daj Bože rovarenju prethodila neka katastrofa ili sluti na tako nešto. Krenuše od fontane na Slaviji koju nakratko završiše pa malo  pustiše u promet da oni koji žive u okruženju ili tuda prolaze napare oči i kultivišu uši probranom muzikom.

Onda nenajavljeno - puj pike  ne važi - Jovo nanovo.

Svet kuka , ali vas ne tangira jer se oko Slavije retko motate, pa u naškom maniru slušate tek da bi čuli, pošto mečka ne igra u vašem dvorištu. Zadovoljni ste što je bar kod vas redovno stanje. Jes da ponekad samo što vrat ne slomite kad se ploče koje su nedavno postavili uzjogune što nisu dobro centrirane pa iskoče iz ležišta , što vi ne očekujete pa se sapletete. Svaki put kad vam se to desi ( što nije retko ) pretite da ćete tužiti državu .

 Da batalimo ono što procuri u novinama da je naša fontana mnogo manja od neke na zapadu , ali zato znatno skuplja. Šta vredi da se time opterećujete kad znate da gde god ima gradnje ima i nadogradnje , a pošteno rečeno ne znate ni čiji su mediji. Da li su protiv ili za one koji danas prave da bi sutra prepravljali. Uostalom, javna je tajna da su mnogi novinari na platnom spisku moćnih tajkuna i svemoćnog Soroša.

Zanimljivo da nikad nikom nije palo napamet da napiše da "sirota" vlast  -  ne sme da rizikuje , pa ne uzima bilo kakve majstore, već uvek najbolje i najskuplje, kako bi ono što se sagradi trajalo bar onoliko koliko su oni na vlasti. No, sad ni toliko.

 Ali odlučili ste da se ne nervirate. Malo je što su vam iskočile tačke po telu (različitog oblika i veličine) , koje svrbe da se ne da izdržati , samo vam još fali da se stresirate zbog nečeg sa čim nemate blage veze. Što bi naš narod rekao ni luk jelo , niti mirisao.

Razrovanu Slaviju ste videli na tve-u. Uživo niste, niti bi vam palo napamet da vas muka ne natera. Ustvari svrab i ružan izgled onoga što vam je po telu. Naopako da vas neko vidi u tom izdanju. A  i strah vas je da nekog ne inficirate. Obigravate kožne klinike. Jedni kažu alergija , drugi rosea iritata , treći videćemo. Prepisuju  kortikosteroide. Mažete , ali ništa bolje. Pijete antihistaminike da bi vas manje svrbelo . Svrbi manje , ali nove iskaču.

Idete na kožnu kliniku. Hvatate taksi. Pričljiv taksista , zna radnju. Opelješi vas za celu nadnicu. Jača polovina  zvoca. “ gledaš li ikada koliki kusur dobijaš” ? Usput budi rečeno nije prvi put, pa ga razumete . Ljuti na sebe, pokušavate da mu nabacite grižu savesti - lako je tebi - ne svrbi tebe - već mene.  Nije on kriv . Mogli ste da prećutite da ste dali dve, umesto jedne hiljade. Ali jezik vam brži od pameti.

Prima vas dežurni lekar. Zagleda crvene tačke i zabrinuto klima glavom. U najmanju ruku kao da zna o čemu se radi , a pojma nema . Kaže da bi najbolje bilo da se uzme uzorak kože i pošalje na biopsiju.

Moooliiim -  kažete zapanjeno. Vi to ozbiljno.

 Najozbiljnije - odgovara, zašto sumnjate ?

 Zato što se onda postavlja pitanje jeste li vi lekari ili derikože…… Molim negodujući će on. ….. Nemate šta da molite, sve mi je jasno. Sumnjate na rak kože , zar ne ?

Taman posla, šta vam je. Ne radi se biopsija samo za rak , već i za mnoge druge stvari. Znate to se samo malo zagrebucka po površini, a ne boli ništa - pošto primite anasteziju.

UH, uh, uh - Baš ste me utešili.

 Izgleda , dragi moj doktore, da vi ne vidite dobro.Da vam je vid u redu , videli bi da da je to na mojoj koži različitih oblika i veličina, što znači da bi bar pola kože trebali da mi zagrebuckate, kako vi kažete, da bi znali  šta je to. Ali neće moći u mom slučaju. Nisam ja pokusni kunić preko koga ćete vi stići do titule u ovoj naučnoj ustanovi , ako uopšte tako može da se nazove.

Napravi uvređen izraz lica , koji se naglo smekša kad u salu uđe načelnik odelenja. Pita kakav je slučaj u pitanju. Ambiciozni stažista ili šta je već, poče da objašnjava da je predložio malu biopsijicu što načelnik naglo prekide rečima da sa tim ne treba žuriti. Prvo treba isključiti bezazlene stvari kao što su gljivice i ne zna šta još navede.

Elem, da ne širite priču. Danima ste davali brisove na razne stvari. Svi rezultati - negativni. Laborantkinja reče da je od prvog dana znala da ništa od onog što su naveli nije. Svega se nagledala pa na prvi pogled može da prepozna neke stvari. Upitate je na šta joj to vaše liči. Kratko reče da ona nije lekar , ali da joj se čini kao virusno obolenje koje prolazi kad se organizam izbori sa virusem.

Hvala ti Bože…..

Završilo se tako što vam na poslednjoj kontroli rekoše da to može biti alergija , virus ili nešto treće što oni ne znaju, pošto svaki dan niču nove bolesti što nauku pretiču, od kojih neke - lečili ne lečili - same prolaze.

Podsetiše vas na onu priču o belom i crnom vraču kome se zabrinuti muškarac obraća kao poslednjoj slamki spasa. Crni vrač ga pita…. Šta je rekao beli vrač. Muškarac odgovara da je beli vrač predložio operaciju najosetljivijeg muškog organa. Beli vrač ne znati ništa - reče  crni vrač. Šta vi mislite - pita čovek pun nade? Ne treba operacija….. . Nego….

 Samo će otpasti…..!!!

Ali , mnogo je ali.

 Jednog dana se vraćate sa kožne klinike. Sunce okupalo ceo kraj. Menjate maršrutu. Hteli bi da bacite pogled na radove na Slaviji. Pri dnu ulice, neočekivano, lagani povetarac pređe u razjareni vruć vetar. Em briše , em prži. Na prelazu ste gde se mimoilazi masa  ljudi dok nervozni vozači  nekontrolisano trube. Ceo prostor u prašini. Vetar diže oblake ka vama. Zaklanjate oči dok vam krupna zrna prašine upadaju u sandale, štirkaju kosu  i klize niz telo. Na moment bacite pogled na druge. Svi su u problemu. Majke privlače decu k sebi oko kojih šire svoje haljine kako bi im zaštitile oči. Muškarci cupkaju u mestu tresući sve sa sebe i psuju odreda. Državu , vreme , radove koji se izvode pa one koji ih izvode. Asortiman psovki neverovatan. Neke svakodnevno slušate , druge nikad čuli.

 Fijukanje vetra nadjačavaju zvuci bagera , buldožera , rovokopača i koječega još. Kolaps u saobraćaju se trenutno raščisti , sa njim neočekivano kako se i pojavio vetar prestade.

 Idete ka stanici na koju ste uvek išli. Poluprazan trolejbus prošiša pored vas. Drugi takođe. Zbunjeni ste. Gledate i ne verujete. Oko vas nikog. Svi jure napred. Krenete i vi. Ukorak sa vama dva muškarca. Jedan mlađi , drugi stariji. Pitate,  prave li podzemni tunel ispod okretnice kako se vama čini. Mlađi iz topa odgovora da ga zabole ona stvar za sve što prave. Stariji reče - dabogda pocrkali kao što mi svakodnevno crkavamo mrcvareći se. Onda u nastupu besa nastavi sa psovkama - majku , oca ,žene, decu , sve žive i pomrle, redom.

 Na stanici masa.Trolejbusi retko prolaze pa se ljudi guraju. Gurate se i vi. Nađoste deo prostora za jednu nogu. Drugu jedva pridružiste kako ne bi pali na nekog. Stvarno strašno. Strašno i nedostojno. Ili je taj dan bio takav. Možda su drugi bolji. Niste proveravali , a ne bi ni rizikovali.

Izmrcvareni dođoste do svog kraja. Posle onog pakla odahnuste. Ima dosta mana , ali ste pošteđeni kopanja.

 Sutradan…….

Ustajete kasnije. Natenane ispijate kafu . Ne žuri vam se . Oko deset idete u nabavku. Laganim korakom stižete do vrata prema ulici. Pravite korak napred kada se prolomi glas…. Ne tu … imate dasku, zar ne vidite? Daska širine pola metra pružena ispred svakog izlaza dužinom cele ulice. Ispod daske rov dubine metar i po. Zapanjeni ste. Koliko juče toga nije bilo. Pitate kad su to uradili ? Odgovoriše da su rano počeli. Na pitanje šta kopaju kada su isto radili pre dve godine. Jedan odgovori - za cevi. Drugi reče za telefone , treći za kamere. Četvrti reče da ih ne mučite , oni su samo radnici. Rečeno im je da kopaju i oni kopaju. Ostalo je na onima  iznad njih.

Niste se više raspitivali. A i čemu bi kad je mečka zaigrala i pred vašim vratima …..a vi mislili da neće….

P.s. Niste baš naivni. Znate da slede izbori. Može se desiti što ne žele da se desi, zbog čega mnogo rade da dodatno zarade....

 

 

 

 

 

 #
DA ZLO NE ČUJE
panicnadezda | 17 Septembar, 2017 16:30

 

Znate  pesmu – „ nedelja, prokleta nedelja „

            Ne kune ona nedelju niti bilo koji dan , ali svima je poznato da od svih dana u nedelji , nedelju najmanje voli. Ne misli da joj se u nedelju nešto strašno desilo što ostavlja nepopravljive tragove na  psihi , ukoliko to nije bilo u periodu fetusa ili ranog detinjstva, što senzori beleže , a mozak zaboravlja. Uglavnom za nedelju uvek pravi plan da bi deo dana utrošila. Pre toga završi poslove vezane za domaćinstvo,  kako bi rasterećeno prišla realizaciji istog. Nekada šmugne kod nekog koga dugo nije videla , a zna da joj neće zalupiti vrata pred nosom ( banula kad pristojni ljudi ne banjavaju ) i zna da će ih njen dolazak obradovati , nekada skokne do periferije grada kako bi proširila vidike iz geografije , nekada malo dalje...itd....itd...


            Danas isto. Budi se sa osećajem dosade i mučnine u stomaku. Zna da je nedelja. Nema plan. Uz prvu kafu na brzaka razmatra moguće varijante - gde zbrisati? Ništa pametno joj ne pada napamet. Može i tako, misli se u sebi. Šta fali spontanoj šetnji po glavnoj štrafti koja joj je nadomak ruke za koju oni kojima nije tako blizu , maltene, pakuju kofere, kako bi malo prošetali i nešto pazarili.Televizor ne pali. Uključuje se namenski.  ON ga uključuje - kada je neka utakmica od značaja , ona kada je neki značajan film, repriziran milion i jedan put. Nije bitno - guta i to. Samo da ne gleda one koji se ne skidaju sa ekrana. Njih stvarno ne može.

Averzija prema istim licima , obećanjima, grandioznim poduhvatima i uspesima ( u zemlji gde se od besa i izobilja ljudi svakodnevno ubijaju ili u beznađu ubijaju druge ) je toliko velika da joj često promakne nešto što bi trebalo čuti.

Ali tu je KIC- komšijski informativni centar - sve sazna - samo malo kasnije.

            Dakle, krenuše. Društvo joj pravi ON . Cilj - glavna štrafta , jedan kafić , drugi kafić , krug Nacionalnim parkom ( Kalemegdan ) koji poznaje ko svoj džep , još iz perioda kada je njen mali bio nesnosan mali za kojim je neprestano trčala i tako upoznala sve kalemegdanske staze i bogaze.

            Od njihove kuće do prve štrafte par koraka. Na par koraka , tik, do Nacionalnog teatra  -  prvi špalir. Policajci ko Marsovci, kako ih zamišlja mali Perica ili ona, svejedno - oklopljeni u tesne raznobojne uniforme da vam se čini da ne mogu disati, pred njima štitovi ko u italijanskim filmovima , za pojasom pištolji , u rukama - pendreci na gotovs.

 Veza joj se stomak u čvor. Tako to izgleda, misli u sebi. Žali Britance , Špance i Ruse koji su na meti terorista svaki dan  . Bojažljivim , konspirativnim tonom pita prvog policajca  -  kakvu dojavu imaju?

O kakvoj dojavi pričate gospođo , povišenim  tonom, dok je očima skenira od glave do pete kao da ona može biti preteća sila  ? .....i pljucnu ustranu pu, pu - u smislu da zlo ne čuje...što ona tako protumači...

    Znači nema dojave.. .....Nema , odgovori on.

           Šta radite onda pod punom ratnom opremom u nedeljno jutro - plašite - preplašen narod !?

            Bez želje da širi priču ljutito  naredi da zaobiđe špalir kroz koji ne sme proći. Ne voli naređenja , protestovala bi da se pendrek ne cimnu uvis , a pošto sila Boga ne moli , šta će kud će, uz besno gunđanje jače polovine , poslušno napravi krug . U sebi misli , ako tu treba da prođe neko od onih koje ni na ekranu ne može gledati - nema štete.


            Nastaviše dalje. Put ih vodi u Čika Ljubinu ulicu. Tu se tek zapanji. Ni uže ulice ni više policajaca. Načičkani jedan do drugog. Čini vam se da bacite iglu - do zemlje stigla ne bi, ostala bi na jednom od njih. U tom trenu nad glavom tri helikoptera jurišaju nekud.

AUUUU - zavapi ona.

 Ne sluti na dobro - reče njemu koji je vuče za sobom kako se ne bi ponovila scena sa prethodnim špalirom.

Na sreću ču je ljubazan policajac koji bi da razbije monotoniju čekanja u stavu mirno i reče:

Šta ne sluti na dobro gospođo?

Sve - odgovori ona.

 Prvo - vas toliko , u takvoj opremi , sa  toliko oružja ,  u nedeljno jutro kad ljudi spavaju i ništa ne slute, dok nebom krstare helikopteri , koji bi i mrtve probudili. Sve to mladiću ne sluti na dobro.....

To kažem i ja gospođo. Reče : da ima neki šmrk i ne seća se kakav sprej sve bi on njih naučio pameti . Onako kako bi Putin uradio . Nikad im više ne bi palo napamet da ponosno paradiraju. Malo im je  to što rade  u četiri zida , hoće i na ulici da nam decu  kvare....

Moooolim .... izusti ona.....znači sve to zbog toga?

 Zbog toga gospođo , zar niste znali?

 Nisam.... ne gledam tv...

Mislila sam ...... pu , pu , pu - da zlo ne čuje...

 

 

 

           

             

           

           

           

               

 

 #
DOĐOŠI
panicnadezda | 02 Septembar, 2017 20:32

 

            Mnogo ih je. Oni koji nadaleko zavole miris velegrada, pa dođu da bi ostali. Oni koji dođu sa namerom da se vrate tamo otkud su došli , a ostanu. Oni koji dolaze da uče kako bi se nakon učenja vratili tamo gde su živeli, a ipak ostanu tu gde im se čini da je za život i učenje - bolje. Stižu sa raznih strana i iz raznih pobuda. Neki verovatno nikada ne bi stigli, da ih ne oteraše.

A neke - tek tako - put navede.

Veliki grad prima oberučke. Raširi ruke i prigrli. Ali u velikom gradu žive ljudi. Nisu velikodušni kao grad u kome žive. Besni i bespomoćni da spreče najezdu onih koji nadiru, a koje tretiraju kao uzurpatore onoga  što misle da im po pravu prvenstva pripada, uz prevrtanje očiju, posprdno zovu – ,dođoši,. Doduše , retko u njihovom prisustvu , ali u međusobnoj komunikaciji,  kao svoj sa svojim - stalno. Čućete na račun dođoša svašta. Recimo -  od njih se ne da živeti , okupirali grad , sirovine , bukve, primitivci , seljaci , koješta još…

Znate jednog čiji je pradeda stigao iz neke zabiti  kod Male Krsne, a sebe broji  u starosedeoce i pljuje one koji to nisu. Kad dignete glas protiv, ljuti se i kaže … šta…. branite ih!?

 Jok, odgovarate … ne branim ja njih , već sa njima i vas i sebe , samo vi to ne znate.

 Kako - pita ljutito?....

Vrlo lako - odgovorate vi…..

 Da znate ne bi zaboravili odakle ste. Pamtili bi rođake  i pretke  iz Male Krsne da vas drugi ne bi podsećali na to …..kao što drugi pamte ( pokazujući  na sebe ) sve žive i pomrle koje su ostavili tamo odakle dođoše.  Dodate , takođe, da bi po velegradskom stažu koji godinama krckate, komotno sebe mogli svrstati u starosedeoce, kao što neki čine, da vam to nije smešno,  i antipatično. Čovek treba da bude ono što jeste, jer od tog kakav je, nikada ne može pobeći.

Starosedelaca malo ili nimalo. Uglavnom nijanse. Dugo , duže, najduže. I kod onih što su najduže na Beogradskom asfaltu iščeprkate ponekog pretka svinjara ili konjušara. Uostalom , šta uopšte znači rođeni Beograđanin ? Kakva je to preporuka i čemu služi , kad su najveći umovi rođeni van Beograda. Ali rođeni Beograđani drže do toga i misle da su zbog toga "haj klasa" koja zaslužuje poseban tretman, zbog čega sa visine, nipodaštavanjem i popreko gledaju na one koji to nisu.

Dođoše  briga kako ih zovu. Bez kompleksa. Odrasli u prirodi ponašaju se u skladu sa njom - uzmi šta ti se nudi . Šanse  ne propuštaju. Osladio im se veliki grad ili su se oni tokom boravka u njemu osladili nekom ko nije gadljiv na njih i postaju svoji na svome. Puste korenje i krenu da krče. Osvajaju malo po malo. Uštinu tamo , štrbnu amo , uzmu nešto što je nečije i eto belaja. Digne se galama. Negoduju oni koje su zatekli , ne daju se oni što su stigli. Borba. Dođoši - protiv zatečenih. Namerno ne kažete starosedelaca jer unazad gledano  - svi su dođoši. Samo oni koji su par kolena tu , a zaboravili na svoje korenje , žive u zabludi da su oduvek tu.

             Domaći kukaju.  Razmaženi . Govore kako   nemaju zemljake da im priteknu upomoć kad zatreba kao što dođoš - dođošu pomaže i kad ga ne poznaje. Vezani ko crevca kažu - vuku jedan drugog napred. Njih nema ko, kad su sve uzurpirali - dođoši.

Ranije su bili Crnogorci , danas Hercegovci, Krajišnici i Kosovari. Ne zna se ko je od koga žešći. Kad pitate gde su njihovi zemljaci  tj. Beograđani - odgovaraju da pojma nemaju.

Pojma nemate ?! - začuđeno….

Pojma  nemamo ……….

Kad pojma nemate....šta očekujete….?

Ništa ne pada sa neba - osim onoga, što i da ne tražite, nebo  daje ….za  drugo se mora  boriti...

 A vi ?

Niti šta sejali - niti  požnjeli….

 

 

 #
SUNOVRAT
panicnadezda | 25 Avgust, 2017 20:39

 


          Jeste li čuli za Fanny. Ako niste - šteta. Posebno za one koji vole usluge “ lakih dama  “  kojima Fani otima posao. Fanny je Austrijanka, obla , mesnata , podatna. Sa njom možete raditi šta poželite i kad poželite. Fanny je na prodaju,  košta smo 7000 E (bolji polovnjak od auta)  a uvek je pri ruci. Nije Fani skupa , ako često koristite usluge onih koje čuče na mostu  , ispod mosta , u parku ili prikrajku. Da ne pominjemo “elitnije” varijante koje se odazivaju na poziv. Ako bolje razmislite nema  tu neke razlike, izuzimajući činjenicu da Fanny nije živa. Ona je silikonska lutka.  Usta ima , jezika nema. Ne cenjka se , ne preti, ne kompromituje.  Fanny od krvi i mesa su takođe  silikonke, kao što je cela estrada i šire, napumpana silikonima  u poređenju sa kojima  Fanny deluje prirodnije i življe. Fanny ima prednost u odnosu na žive Fanny, jer ako je  kupite čim izađe sa lagera ona je nevina i samo vaša , a ne svačija i ničija.

          Iščašeno, ali je tako......

          Niste  ptica zlosutnica , ako mislite, po onome što vidite , čujete ili pročitate da svet ide stranputicom. Ušo đavo u ljude. Dibidus izgubili kompas. Postali meki i prijemčivi za sve što im se servira ili naredi, a lošem vodi.  Leka ni od korova. Naučnici zagledani u nebo , zemlju , i ono pod zemljom. Kobajagi  rade za čovečanstvo, dok  čoveka tretiraju kao broj. No , oni su osobenjaci, tako da nije čudo da im pojedinac nije prioritet. Doduše, tu i tamo sa raznih strana stigne senzacionalna vest kako su neki naučnici , pronašli lek protiv raka , koji nikako da se pojavi.

Verovatno im pokusni kunići t.j. miševi prave probleme.

Ili , što je sasvim moguće, isti postoji , ali za odabrane. Sirotinja može da pomre. Šta će im život bez glamura?

Siroti Maksim Gorki se sigurno u grobu okreće. Poznata izreka" Čovek - kako to gordo zvuči "je prevaziđena. Da je kojim slučajem živ, za čoveka današnjice to ne bi rekao. Više bi odgovarao drugi izraz.

 Recimo " Čovek, kako to gorko i tužno zvuči".

Uništiše mu  sve što je vekovima gradio , u šta je verovao,  zašta se borio i šta mu je bilo sveto. Ne snalazi se on u takvom svetu. Pati. Svet se izopačio i obrnuo naglavačke . Ono što je nekad vredelo (u restlovima, ponegde i sad ) - na globalnom nivou ne vredi više.

Ništa nije sveto u ovom svetu.

 Izuzimajući  tron  i novac na tronu. Bez njega ništa - sa njim sve. On hoće , gde burgija neće.

Nakazni Kvazimodo sa punim novčanikom bi bio meta sponzoruša, poželjni neženja i Don Žuan. Silikonske lepotice bi se tukle za njegovo srce.

Tužno !!!

Tužnije ne može biti……….

 

 

 #
SNAĐITE SE
panicnadezda | 22 Avgust, 2017 23:18

 

Siđoste sa planine. Silazak teško pada ako vas tamo gde ste sišli čeka ono zbog čega ste pobegli , pošto ste računali da će to zbog čega ste pobegli do vašeg povratka proći. Hoćeš vraga. Vrućine vas ispratile , još veće dočekale. Uzalud ste pomerali dan po dan više od onoga koliko ste planirali , kako bi nebu dali šansu da pusti koju suzu , ali nebo ni da orosi .

Na kraju ste se vratili.

Onda vam vrućine nakon planinskog osveženja teže padnu . Konstantno tandrču klime od kojih vas boli glava i koješta još. Vaše i tuđe. Čini vam se da i komšijske čujete u spavaćoj sobi. Averzija na tu vrstu zvuka ide toliko daleko da njemu koji spava  (ili se pretvara da spava, što bi vam draže bilo) jer u društvu i nesanica lakše pada , referišete iako znate da na to uvo ne čuje, kako je pisak klime ( ono fuf , kad ispušta vazduh ) od komšije ispod vas, pošto ste na svoj oguglali.

 Nema mesta u stanu gde se možete sakriti . Kupatilo najtoplije. Vrelo ko sauna. Moglo bi se upotrebiti za to , bez ikakvog  troška . Unesete stolicu ili strunjaču, umotate glavu i telo u peškir i znoj lipti na sve strane. Višestruko dobro za one koji su zdravi. Sa znojem izlaze otrovi , a kilogrami se tope. Što od vrućine koja prodire kroz prozor na kupatilu , što od bojlera koji bez prestanka greje jer je bez prestanka u upotrebi. Na kraju ukapirate da temperatura na termostatu  ne mora ići do maksimuma.

Vanredna situacija iziskuje vanredne mere. Restrikcija u svemu. Iz kuće retko izlazite ( ukoliko ne pretrčite do mesta u kome je centralna klima) naručite sladoled i pod izgovorom da vam hladno smeta, liz po liz dok snimate ko ulazi , ko izlazi i tako utrošite par sati. Goste nerado primate. Više ljudi isijava više toplote. Šporet , ne palite. Umesto turske kafe, pijete hladan nes. Za hranu ne hajete. Post je zdrav - poznato svima i preporučljivo za sve. Neki poste i duže od onih što ih „ lastavica „ opominje, iako vam nije jasno na koji post, omiljena selica misli. Da li se radi o postu vezanom za hranu ili za priče u kojima se šalite na svoj i tuđ račun.

Dani se tegle. Ujutru, jedva čekate veče. Kad dođe veče jedva čekate jutro. Ustvari dan kad će nebo konačno zaplakati.

Nema ga još.... ono malo ne brojite, pošto se plašite onoga što najavljuju. Moguće da će biti isto, iako pričaju da su posle Preobraženja dani kraći, ali ništa više nije kao što je bilo, pa ni to ne mora biti.

U svom tom haosu ili vanrednom stanju stiže glas sa mora. Ustvari, zove na vajber, koji nikada ne čujete , bez kad ne treba da ga čujete. Sestra vam gunđa da  nešto niste podesili kako valja. Imate po deset propuštenih poziva , a nema zvuka. Začuđeni gledate u tastaturu - lepo piše vajber i ime pozivaoca. Javlja se komšija ili pre bi se reklo prijatelj komšija koji motri na vašu kuću kad ste vi negde , a vi brinete o njegovoj kad on nije tu. Moli da zalivate cveće kako ne bi uvelo zbog velikih vrućina. Kaže, jednom ujutru, jednom uveče. Mislite u sebi, da ćete ako tako budete radili, pre cveća, uvenuti vi. Ono što mislite njemu ne kažete. Uradili bi to i da vas ne podseća. On je komšija i više od toga. Rastao i igrao fudbal sa vašim mužem, kao što je njegov sin, pred vašim očima, rastao i igrao fudbal sa vašim sinom.

 Za vas je uvek tu. Bilo da vam treba pozajmica , društvo u ispijanju kafe , razmena informacija o političkim zavrzlamama, zdravstveni savet ili neka druga  usluga, bilo šta. Jednom rečju bliski ste.

Krećete da zalijete cveće. Tražite duplikat ključeva koji za svaki slučaj stoji  kod vas. Nema ih. U trenu se setite da je neposredno pred vaš odlazak u žurbi da stigne na tenis, sa tenisa u bolnicu, iz bolnice na bazen i ko zna gde još, svoj svežanj negde posejao pa uzeo vaše kako bi mogao ući u kuću. Zovete da mu saopštite da ključeve nije vratio i da ne možete zaliti cveće.

Nakon kratke stanke u toku koje je pretpostavljate razmatrao vanredne varijante reče :

Snađite se....

Kako, bre, da se snađemo - pitate vi?

Za tili čas napravi plan. Kaže u vašem podrumu , koji poznaje kao svoj- imaju merdevine. Uzmite i popnite se na terasu. Crevom iz vaše zgrade zalijte cveće. Ne zaboravite biljke u dvorištu.

Genijalno, nema šta!!!

 Krećete u akciju. Sa drugog sprata silazite u podrum. Iz podruma teglite molerske merdevine , ne vi, podrazumeva se, vaša jača polovina. Iz podruma pod teretom merdevina izlazi mokar ko miš. Em , vrućina , em napor. Onda merdevine vučete do njegove terase koja je na prvom spratu. Prvi put se penje ON. Merdevine klimave , On težak , vama još teže. Ne znate da li vam je gore da držite merdevine ili motrite da ON ne padne. Zatim crevom zalivate cveće i sve oko cveća, jer je mlaz jak. Na kraju polijete i sebe.

Sledećih dana isto. Samo se penjete vi. Lakši ste i lakše to izvodite. Gosti hostela ispod i iznad vas uživaju u prizoru. Škljocaju mobilnim uz smeh i graju. Ubeđeni ste da će vas negde prikazati. Ne bi to bila lepa slika, pa ako nekog vidite kako se pentra na terasu uz pomoć merdevina znaćete o kome se radi.

Posle par dana gimnasticiranja sa drugog sprata do podruma , od podruma do terase, od terase do podruma, od podruma do vašeg stana i ukrug, šaljete poruku sledeće sadržine:

SNAŠLI SE: Svakodnevno gimnasticiramo mokri do gole kože.Snalaženje neodrživo na duže staze. Šalji ključeve, da ti cveće ne pomre.

Šta mislite da je uradio?

Poslao – da mu cveće ne bi umrlo .

 

 #
PEĆINSKI KROKODIL DANDY
panicnadezda | 09 Avgust, 2017 18:25

PEĆINSKI KROKODIL DANDY

Nikad nije čula za Stopiće , još manje za Stopića pećinu. Verovatno bi umrla u neznanju da joj ne otvoriše oči. Rekoše, treba obići sve što može da se vidi, posebno pećinu. Biti na korak do nje,dok zvezda peče , a ne rashladiti se u njoj , glupo je. Učila je , a i čula za mnoge pećine širom sveta, ukrašene podzemnom ornamentikom koju horde turista obilaze , ali nikad nije poželela da zaviri u njih. Može se diviti i sa distance .

Ne mora baš da ulazi unutra .

Pećine su za nju bile izvor straha i trepeta. Kad god je poželela da kroči, ne u pećinu već najobičniju veću rupicu u zemlji, baba bi je odvraćala. Govorila je da ispod zemlje počivaju nečastive sile , gmizavci, aveti , baba roge koje jedu malu decu.  Tek slepi miševi kojih se i danas plaši, čini joj se, više od kuge. Kad god čuje mekano klepetanje krilima umotava glavu u peškir. Znate ono – ako vam se slepi miš zapetlja u kosu poludećete.

 Sve strahove je davno prevazišla. Ne plaši se buba švaba , ali joj se gade , ne vrišti kad protrči miš dok veselo maše repićem , ali i tu oseća gađenje , prema zmijama gaji strahopoštovanje. Za druge stvari zna da ne postoje.

 Ali, slepih miševa se boji. Iracionalan ili pre racionalan strah. Golem strah. Bilo i ostalo. Nepredvidivi i dezorjentisani ulete kad nikog ne očekujete. Kao da znaju, uleću kad ste sami. Prepušteni sebi i slepom mišu. Ulaskom miša gubite sebe jer sumanuto trčite iz sobe u sobu da se sakrijete dok on jurca za vama. Znate iz iskustva . Desilo se. Uleti i pravi salto mortale. Čas gore , čas dole , tamo ili vamo dok se vama kosa na glavi diže , a srce samo što ne iskoči.

 Strašno!!!


Onda zovete upomoć kad ste uleteli u vc i zaključali vrata. Koga ćete , ako ne njega? Jeste na sastanku , ali zar je to važnije od vas, kome slepi miš  diše za vratom. Prvi put ljubite mobilni telefon koji je na vašu sreću nekim čudom ostao u ruci. Vrtite. Kaže, alo.... dok se oko njega čuju razdragani glasovi. U normalnim okolnostima bi vas ti zvuci radovali , ali sa slepim mišem u kući vas ljute. Pita vas gde ste, nenaviknut da ga uznemiravate kad znate gde je? Onda mu vi objasnite da ste zaključani u Wc - u što ON ko papagaj ponavlja za vama da svi čuju. " Zaključana u Wc- u - zašto pobogu" ? Kažete mu da je u kući slepi miš, na šta ON odgovara, pa šta ? Čujete kikot  koji pretpostavljate ima veze sa vama. Čujete kako jedan kaže da isključite svetlo, drugi da mašete peškirom ispred njega , trećeg  ne slušate već dreknete koliko vas grlo služi -

DOLAZI KUĆI , bre!

Došao je . Dok vam nije rekao da je oterao slepog miša niste izašli iz vc - a. Narednih dana je izigravao heroja , a vi bili uzrok podsmeha onih koji su znali za epizodu sa mišem.

Tja.....baš vas briga....

No, da se vratite pećini. Vodite unutrašnji monolog. U stilu za i protiv. Ići ili ne ići ? U pećini deset stepeni, na suncu pedeset , možda i preko. Ovi što govore četrdesetak i nešto, lažu narod, kao što u svemu lažu. Živa u termometru ide do kraja. Ni prva, ni poslednja laž, a i bezazlenija od drugih koje su mnogo opasnije i teže.

 U pećini rizikujete slepog miša , na suncu da vam se kosa zapali sama od sebe. Dakle, idete - pa nek bude što biti mora. Ne sećate se više, ko to reče ( ošamutilo vas sunce, inače bi znali )  a nije ni važno. Bitno je da je tako.

Vozi vas prijatelj. Do brda iznad pećine lako . Od brda do pećine, čini vam se, dan hoda. Silazite po hladovini. Prija. Dosta vas ide. Ima stranaca. Džamrgaju međusobno i samo škljocaju. Jedan korak - škljoc , drugi korak - škljoc , tako do kraja.

 Na kraju pećina. Ogroman otvor  zove unutra. Ispred vas vodič. Liči na pećinu. Stopljen sa ambijentom. Visok , kosa navikla na ruke , telo na pentranje i težak rad, lice na minule godine i oči koje za iste ne znaju. Pričaju i ono što ne kaže.

Uvodni deo neinspirativan. Kad i kako je otkrivena , zašto se tako zove, po čemu je poznata , dokle je raščišćena , koliko osvetljena, dokle smete , a kamo ne .

Onda uhvati zalet i reče da ne zna da li se, kako predanje kaže, Kleopatra kupala u pećinskim kadama (po kojima je jedinstvena u svetu) , ali za sebe može da tvrdi da jeste. Reče da je za posetioce pristupačno onoliko koliko se vidi , ali da je on išao kilometar i po - više. Pokaza otvor kroz koji vam se čini ne bi ni ptica proletela, na šta zavrtite glavom , a iz usta izleti eeeh. Onako, kao  kad bi rekli, ne verujem baš, ali neka ti bude. Oštre oči ošinuše.

Pokaza ponornicu u kojoj se po predanju Kleopatra kupala, što on ne može da tvrdi , ali za sebe može reći da jeste.Temperatura vode je sedam stepeni što je za njega ništa. Iznad ponornice litica niz koju se sliva voda . Plaši i na sam pogled. Opet vi ( dovraga i vaš jezik) rekoste - nemojte mi reći da ste se i tu peli.

 Gospođa meeeni ne veruje !!!

Tri puta ponovi isto....

 Preskoči ogradu koja deli bezopasni deo pećine od samoubilačke litice  i uprkos uzvicima posetilaca i tvrdnji gospođe da se samo šalila uz neprestano ponavljanje... "gospođa meni ne veruje".... panterskim koracima učini... cap , cap , cap....do vrha litice, kako bi sa.... cap , cap, cap... sišao nazad ovenčan zadivljenim i zaprepašćenim pogledima  posetilaca pećine.

Fotoaparati su bez prestanka škljocali.

Pitala ga je da li je gledao film „ Krokodil Dandy „

Odgovor kratak...

Jok....... stanka.... onda

Samo tri puta

 

 

 

 

 

 #
" VITEZOVI CARA LAZARA "
panicnadezda | 26 Jul, 2017 19:54

 

Nakon dužeg perioda  turbulentnih dana u toku kojih se dešavalo sve i svašta na temperaturi na kojoj bi mozak i bez svega i svačega prosvirao, odlučite da malo mrdnete. Idete u mesto na koje ste se primili ( čini vam se i ono na vas ) tako da kad idete tamo, kao da se vraćate kući, iako ta  kuća sa vašom kućom blage veze nema. Boravak u njoj košta , a za sve što košta vi ste tanki. Pošto ne očekujete da ćete sutra biti deblji - krećete.  Ako propustite danas, sutra  nije garantovano. Vođeni takvom filozofijom vučete iracionalne poteze koje neko drugačije satkan nikad ne bi povukao. No, vi to činite sasvim svesno, bez imalo kajanja i prekorevanja sebe. Znate da je privremenost ljudski usud i da lepe stvari  treba grabiti.

Iskustvo vas je naučilo da se svaki put ovako ili onako, na kraju ... nekako ... iskobeljate.

Idete odvojeno. Vi, ko velite ( kad je bal nek je bal ) kombijem  - od vrata do vrata - ON autobusom, od stanice - do stanice. Bezumno -  kaže - vaš mali. Bezumno - kažete vi. Ali, On ne odustaje. Ubeđen da će brže, udobnije i jeftinije stići od vas. Predlaže opkladu. Prihvatate,  jer je sigurica u vašim rukama, a i da odbijete ( pošteno rečeno) isto bi bilo. Utripovao čovek da je kombi kojim ste išli više puta neudoban  za one koji imaju dugačke noge i njegovu visinu. Da se razumemo nije baš Kolos , ali visok jeste, pogotovo za one manje od njega. Neće kaže, više kombijem dok ne izgrade auto puteve. Čeka  autoput kao što je, recimo, onaj prema Mađarskoj  po kome kombi klizi , dok po našim rupčagama drmusa i skače , pa se nakon poslednje vožnje jedva sastavio. Mislite u sebi.. načekat ćeš se ti dok naši neimari - brzinom puža - bilo šta izgrade. Epilog....

 Stigli ste dva sata pre njega i  bez likovanja pokupili opkladu.

Po dolasku meštani referišu šta se sve dešavalo dok vas nije bilo. Šta je izgrađeno , šta dograđeno , a šta se gradi. ON pita šta je niklo tamo gde je on mislio da će nići tržni centar , a vi sudeći po materijalu koji je korišćen i dubini temelja kako su kopani, sve drugo samo ne to. I za to ste se kladili. Da bi utvrdili ko je pogodio  idete na lice mesta. Ostajete zapanjeni. Iz usta izlete VAU !!!          Pred vama razuđena monumentalna tvrđava sa morem terasa, mermera i betona, oivičena neprobojnom  ogradom da nos ne možete proturiti kao da se u njoj kriju bosovi podzemlja ili agenti obaveštajne službe .Voleli bi da se u takvom zdanju nađete u slučaju zemljotresa. Čini vam se da  joj ni 9 Rihtera ništa ne bi moglo.

 Pitate… čije je to?.... Odgovor vas zatiče.

 Rekoše - kondukterovo. Mislite  šifrovano ime nekog sa poternice pa idete dalje.

 Zna li se ko je on?

 Ne kapiraju da vi ne kapirate. Gledaju zbunjeno i ponavljaju …znate li ko su kondukteri?  Normalno da  znate ko su kondukteri …. oni što proveravaju  karte, smeštaju prtljag , prate vozača. Nemojte reći da je to taj . Pravog konduktera ne bi imali za šta da uhvatite. Za pravog  je i udžerica mnogo.

 U pravu ste, kažu , ali podvlače  da ovaj pripada  vanserijskoj kondukterskoj  klasi.  Taj nije cepao karte i pratio vozača. Umesto toga on je valjao biznis… švercovao ljude … oružje… cigarete… benzin i sve što je donosilo lovu  snalažljivim ljudima u mutnim vremenima.

 Auuuuuuuuuu - jadna ti majka.

LJuti  oni , ljuti  vi , ali ko vam je kriv što se opterećujete savešću.

Par dana trošite na disanje. U vašem gradu ste samo zevali. Vazduh vučete do stomaka. Spavate ko jagnje pokriveni jorganom dok mislite na one koji se celu noć prevrću po krevetu.

Onda pokret. Manir iz mladosti. Ako ste letovali u Kuparima ili Platu svaki drugi dan bi stopirali do Dubrovnika da pojedete sladoled. I bilo gde da ste išli , uvek bi išli malo dalje. Smešteni u jednom hotelu obilazili bi druge. Ako bi ostali u prvom, menjali ste sobe. Vaša majka je znala da kaže da nikad nije bila sa vama ( a bila je često) da niste bar sobu promenili.

Ovoga puta idete u susedni grad. Bili ste već , ali ga niste dobro osmotrili. Sad ćete to uraditi, a možda i nešto kupiti. Vi ste planirali knjigu..

Opet rasprava . Vi bi direktnom linijom , ON lokalom,  koji ide okolo naokolo pa  vožnja duže traje. Kaže… nikad se ne zna šta se može videti  na krivudavom putu. U najmanju ruku kao da ćete iz autobusa otkriti grad iz Paleloita. Smešno , ali popuštate. Zaboravili ste reći da je ON taj koji forsira tumaranja. Naišao na plodno tlo pa i vas inficirao. Slični ste , često nepredvidljivi jedno drugom, tako da vam uglavnom nije monotono.

Stižete na autobusku stanicu. Ispred stanice kućica sa rešetkama. Liči na kavez.  Idete ka njoj. Na zvuk koraka iz kaveza skoči čovek ko panter. Pita.. treba li što ? dok oštrim pogledom šara po vama. Kažete …. glavna ulica….

.... nešto konkretno  ili ona uopšte, nastavlja ljubopitljivo ?

  Ne ostajete dužni pa pitate šta on radi u  kavezu ? Odgovora da je na dežurstvu ….prati ko ulazi , a ko izlazi. Mora se u vremenima kad se ceo svet trese. Aaa…. to . Kapirate. Znači jedan od onih pred kojim se pametan čovek ne izuva.  Ali vi niste pametni. Često se izujete baš tamo gde ne treba. Da bi skratili priču pitate za knjižaru.

Treba vam knjižara !!! iznenađeno će

Knjižara- odgovarate vi.

Čitate !!!

Dosta , kažete vi.

Ma nemojte - obradovano će. Reče da i on mnogo čita. Uglavnom istorijske knjige .Trenutno " VITEZOVE CARA LAZARA" - odlični su , jeste li čitali?

Kažete mu da niste ni čuli za nju. O čitanju da ne govorimo. Kažete da tipujete drugu književnost i da vas istorijske knjige ne privlače. Pita … zašto?  Zato što se istorija izvrće i laže, kao što političari lažu.

Mislite i ovi? … oprezno će….

Ovi …ma jok, bre….

Ovi ništa drugo i ne rade. Nešto u očima vas ohrabri ….  nastaviste ….pa nek pukne kud pukne. Kažete mu da zbog laži koje svakodnevno sipaju , poteza koje vuku , osoba koje hvale i postavljaju na mesta gde im nije mesto, više ni televiziju ne gledate. Umesto televizije čitate knjige.

I ja - reče tužno i saosećajno. Oči mu izgubiše oštrinu , pogled omekša , uperi prst u pravcu  najbolje knjižare i umesto pozdrava reče…zapamtite - " Vitezovi Cara Lazara "…. Zapamtiću - odgovarate vi….

 Probajte.

Hoću ….kažete vi…

Ko zna, možda i hoćete……

 

 

 

 

 

 #
AKO UPALI - UPALI
panicnadezda | 30 Jun, 2017 16:44

 

Iz daleka stiže glas. Uz glas i slika. Na slici plava pučina , jahte i jarboli , ozarena lica kupača, a ispred svih - lice pošiljaoca glasa. Glas sledeće sadržine:  „ nekome je život majka , a neko ima Nju“. Ustvari nije rekao Nju već ime žene onoga na čiju je adresu, odnosno pametni telefon, poslao poruku . Da je kojim slučajem poruka upućena njenom sinu moglo bi se povezati sa  maćeha. No , nije bitno. Bitan je pametni telefon. Sa njim možete svašta. Obradovati , rastužiti , pripretiti. Koješta još, samo ako znate komande. Čudo tehnike. Od pameti se živeti ne može  , a pametnog malo  ima.

 Zar nije ?

 Pametni telefoni koje izbacuju pametnji od njih, pametne zgrade koje se menjaju još pametnijim,  pametni kompjuteri  ( veliki , mali, Japanski najmanji)  i tako redom da ne nabraja. Jedno pretiče drugo , samo čovek ostaje isti. Na kraju će od silne pameti koju je sam izmislio, sasvim zakržljati.

No.....

 Primaoc glasa čita poruku glasno, pošto nisu sami i klikće radosno dok iskosa motri na nju. Ko veli pravo u metu. Prijatelj mu se krčka u moru , a on se zbog njene alergije , ili načete kože ( kako kažu lekari ) mota po gudurama. Ko da mu neko brani da ide sam na more. Ali za solo odlazak treba petlja. Ako ne ide ona ko će mu nositi nitroglicerin i dane činiti zanimljivijim. Zaboravio da mu je upravo pošiljalac  glasa ne jednom rekao „lako je tebi ...sa njom nikad nije dosadno“.

Poruka da je život nekom majka , drugom maćeha ( ko da je to nešto novo ) ulepša dan. Huktanje zbog vulkanskog grotla u kome su, zameni smeh. Zaboraviše vrućinu. Milo joj , ali ne deli njihovu razdraganost. Od previše sunca joj se manta u glavi , ali razmišlja. Zna ona da je On ceni, da je ne bi povredio i da je glas trebao da ih nasmeje , ali ne znaju drugi. Zbog toga ide milo za drago .

 Zato...

 Gleda poruku , studira  pošiljaocevu sliku. Ona sve priča. Nigde osmeha, nimalo radosti zbog toga što je tamo gde je. Naprotiv. Crn ko gavran, preklopio kapke ko da će se svakog momenta onesvestiti ili se njoj tako čini. U svakom slučaju, sunce mu popilo mozak, pa sve zaboravio. Ko da se vraćati neće.

Zaboravio kome je dao ključeve od stana punog vrednosti da motri na njega. Zaboravio koga je zamolio da zaliva cveće, koje mu, uzgred budi rečeno ( zbog pažnje koju mu poklanja) znači, skoro koliko i stan. Zaboravio da je zamolio da cveće zaliva nekad i dva puta ako je velika vrućina. Malo li je.....

Zaboravio da će uskoro nazad......zato...

Ne gubi vreme. Uzima muževljev telefon i šalje poruku u muževljevo ime.

Poruka glasi:

 „ Zavidim ti. Tačka. Zaroni za mene kad ja ne mogu zbog Nje. Tačka.Takva mi sudbina.Tačka. Ovde sve po starom .Tačka.(onda ono gde je tanak ) Cveće ti malo užutelo i čini mi se nekako sparušilo iako ona kaže da sve radi kako treba.Tačka. Ne brini ništa - j...š cveće,  porašće drugo. Tačka.

Prst na SEND - ode. Misli se - ako upali – upali.

UPALILO JE .

Nije ni odložila muževljev telefon, njen zvoni. ON. Zabrinuto pita kako  cveće podnosi vrućinu. Odgovara - sunce ko sunce -nekom majka , nekom maćeha. Kida vezu - kobajagi crkla baterija. Mala osveta , ali koliko ga zna..... 

krčkaće se ON ...

 

 #
«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13  Sledeći»