Categories
My Links
Generalna

« PEĆINSKI KROKODIL DANDY | SUNOVRAT »

SNAĐITE SE
panicnadezda | 22 Avgust, 2017 23:18

 

Siđoste sa planine. Silazak teško pada ako vas tamo gde ste sišli čeka ono zbog čega ste pobegli , pošto ste računali da će to zbog čega ste pobegli do vašeg povratka proći. Hoćeš vraga. Vrućine vas ispratile , još veće dočekale. Uzalud ste pomerali dan po dan više od onoga koliko ste planirali , kako bi nebu dali šansu da pusti koju suzu , ali nebo ni da orosi .

Na kraju ste se vratili.

Onda vam vrućine nakon planinskog osveženja teže padnu . Konstantno tandrču klime od kojih vas boli glava i koješta još. Vaše i tuđe. Čini vam se da i komšijske čujete u spavaćoj sobi. Averzija na tu vrstu zvuka ide toliko daleko da njemu koji spava  (ili se pretvara da spava, što bi vam draže bilo) jer u društvu i nesanica lakše pada , referišete iako znate da na to uvo ne čuje, kako je pisak klime ( ono fuf , kad ispušta vazduh ) od komšije ispod vas, pošto ste na svoj oguglali.

 Nema mesta u stanu gde se možete sakriti . Kupatilo najtoplije. Vrelo ko sauna. Moglo bi se upotrebiti za to , bez ikakvog  troška . Unesete stolicu ili strunjaču, umotate glavu i telo u peškir i znoj lipti na sve strane. Višestruko dobro za one koji su zdravi. Sa znojem izlaze otrovi , a kilogrami se tope. Što od vrućine koja prodire kroz prozor na kupatilu , što od bojlera koji bez prestanka greje jer je bez prestanka u upotrebi. Na kraju ukapirate da temperatura na termostatu  ne mora ići do maksimuma.

Vanredna situacija iziskuje vanredne mere. Restrikcija u svemu. Iz kuće retko izlazite ( ukoliko ne pretrčite do mesta u kome je centralna klima) naručite sladoled i pod izgovorom da vam hladno smeta, liz po liz dok snimate ko ulazi , ko izlazi i tako utrošite par sati. Goste nerado primate. Više ljudi isijava više toplote. Šporet , ne palite. Umesto turske kafe, pijete hladan nes. Za hranu ne hajete. Post je zdrav - poznato svima i preporučljivo za sve. Neki poste i duže od onih što ih „ lastavica „ opominje, iako vam nije jasno na koji post, omiljena selica misli. Da li se radi o postu vezanom za hranu ili za priče u kojima se šalite na svoj i tuđ račun.

Dani se tegle. Ujutru, jedva čekate veče. Kad dođe veče jedva čekate jutro. Ustvari dan kad će nebo konačno zaplakati.

Nema ga još.... ono malo ne brojite, pošto se plašite onoga što najavljuju. Moguće da će biti isto, iako pričaju da su posle Preobraženja dani kraći, ali ništa više nije kao što je bilo, pa ni to ne mora biti.

U svom tom haosu ili vanrednom stanju stiže glas sa mora. Ustvari, zove na vajber, koji nikada ne čujete , bez kad ne treba da ga čujete. Sestra vam gunđa da  nešto niste podesili kako valja. Imate po deset propuštenih poziva , a nema zvuka. Začuđeni gledate u tastaturu - lepo piše vajber i ime pozivaoca. Javlja se komšija ili pre bi se reklo prijatelj komšija koji motri na vašu kuću kad ste vi negde , a vi brinete o njegovoj kad on nije tu. Moli da zalivate cveće kako ne bi uvelo zbog velikih vrućina. Kaže, jednom ujutru, jednom uveče. Mislite u sebi, da ćete ako tako budete radili, pre cveća, uvenuti vi. Ono što mislite njemu ne kažete. Uradili bi to i da vas ne podseća. On je komšija i više od toga. Rastao i igrao fudbal sa vašim mužem, kao što je njegov sin, pred vašim očima, rastao i igrao fudbal sa vašim sinom.

 Za vas je uvek tu. Bilo da vam treba pozajmica , društvo u ispijanju kafe , razmena informacija o političkim zavrzlamama, zdravstveni savet ili neka druga  usluga, bilo šta. Jednom rečju bliski ste.

Krećete da zalijete cveće. Tražite duplikat ključeva koji za svaki slučaj stoji  kod vas. Nema ih. U trenu se setite da je neposredno pred vaš odlazak u žurbi da stigne na tenis, sa tenisa u bolnicu, iz bolnice na bazen i ko zna gde još, svoj svežanj negde posejao pa uzeo vaše kako bi mogao ući u kuću. Zovete da mu saopštite da ključeve nije vratio i da ne možete zaliti cveće.

Nakon kratke stanke u toku koje je pretpostavljate razmatrao vanredne varijante reče :

Snađite se....

Kako, bre, da se snađemo - pitate vi?

Za tili čas napravi plan. Kaže u vašem podrumu , koji poznaje kao svoj- imaju merdevine. Uzmite i popnite se na terasu. Crevom iz vaše zgrade zalijte cveće. Ne zaboravite biljke u dvorištu.

Genijalno, nema šta!!!

 Krećete u akciju. Sa drugog sprata silazite u podrum. Iz podruma teglite molerske merdevine , ne vi, podrazumeva se, vaša jača polovina. Iz podruma pod teretom merdevina izlazi mokar ko miš. Em , vrućina , em napor. Onda merdevine vučete do njegove terase koja je na prvom spratu. Prvi put se penje ON. Merdevine klimave , On težak , vama još teže. Ne znate da li vam je gore da držite merdevine ili motrite da ON ne padne. Zatim crevom zalivate cveće i sve oko cveća, jer je mlaz jak. Na kraju polijete i sebe.

Sledećih dana isto. Samo se penjete vi. Lakši ste i lakše to izvodite. Gosti hostela ispod i iznad vas uživaju u prizoru. Škljocaju mobilnim uz smeh i graju. Ubeđeni ste da će vas negde prikazati. Ne bi to bila lepa slika, pa ako nekog vidite kako se pentra na terasu uz pomoć merdevina znaćete o kome se radi.

Posle par dana gimnasticiranja sa drugog sprata do podruma , od podruma do terase, od terase do podruma, od podruma do vašeg stana i ukrug, šaljete poruku sledeće sadržine:

SNAŠLI SE: Svakodnevno gimnasticiramo mokri do gole kože.Snalaženje neodrživo na duže staze. Šalji ključeve, da ti cveće ne pomre.

Šta mislite da je uradio?

Poslao – da mu cveće ne bi umrlo .

 

 #
User Comments
Add Comment
Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me