Alal vera  -  pobedi Glavni.  Dva , tri, stigoše do kolena - resto - mrtvo more.  Gde su bili tu i ostali.  Uprkos ršumu koji napravi, Glavni reče - nije bilo lako.  Razumete ga potpuno. Kako crno lako,  igrati utakmicu sa dvadeset , takoreći, nevidljivih igrača . Nemate pojma ko je golgeter , ko centrafor , ko kakve karte ima u rukvu. Posebno za Njega koji je svakodnevno podnosio raport o vanserijskim rezultatima u zemlji i van nje. Otkrivao sve adute. Nije se krio po ćoškovima kao sporedni, već nadljudskim naporima trčao sa posla na posao. Čas Merkelova , čas Putin , čas Kolinda , čas njhovi kod njega,  onda trk na televiziju.

 Seljakao se  " sirotan" sa jedne na drugu da vam se činilo da ste uvek na istom kanalu.  Tamo ga " razvlačili , isleđivali , propitivali ".  Išlo je toliko daleko da bilo koji kanal okrenete njegovo lice vas čeka tamo. Ponekad  bi zapali u paranoju da vam nije dobro ( jer se uvek vraćate tamo gde je ON ) ali vas ukućani smiriše. Rekoše, ne plaši se - biće svugde - dok trka traje. I bi kako rekoše. Onda ste strogo vodili računa da bi znali koji kanal zaobići kako vam se paranoične misli ne bi vratile.

RTS - ON. Pink - ON. Prva - ON . Studio B - ON.

Tek Happy -  iliti srećna televizija ( na kojoj ima više čemera nego sreće )  gde rad, ko u rudniku, traje - danju i noću .  Znali su po tri dana da drže špicu sa najavom njegovog dolaska.  Dešavalo se da dođe ujutru ,  pa opet uveče.  Čini vam se da je tamo najčešće bio.  I ono što je najgore - uvek sam. Nehumano i nepravedno .  Kako prema njemu , tako i prema onima sa margine događaja. Nikad nikog od protivnika da mu pravi društvo. Možda čovek voli borbu prsa u prsa . Možda voli da rešetaju i druge , ne samo  njega. A i gledaocima bi bilo zanimljivije. No, ne šišaju oni gledaoce. Za gledaoce imaju Parove. Šta im drugo treba?

Kako Njegoš reče " pučina je stoka jedna grdna".

Toliko je često i dugo bio na toj televiziji  da ste se pitali zamrkne li ponekad - tamo. Kažu Parovi čoveka relaksiraju.

Ovi drugi…..

Sakrili se u mišje rupe, montažne barakice i elektronske uređaje, kao da običan svet razume taj oblik takmičenja. Platili potrčke da trče mesto njih i dele programe. Neko bi rekao lenštine. Neke ste videli , neke čuli , a neke ni jedno ni drugo. Nije lako popamtiti dvadeset njih. Sve da su svakodnevno po tri puta bili na televiziji teško bi vam pošlo za rukom.

 Neki od njih nikad nisu ni bili ili je vama promaklo. Verovatnije ovo drugo , pošto je jedno pojavljivanje u odnosu na nečije svakodnevno - ravno nijednom. Ali ne žalite ih. Žao vam je samo onog za kog ste glasali, a niste imali prilike da ga čujete pa samim tim, do daljnjeg, nećete znati da li ste pogrešili.   Ipak će biti tačno ono što ste mislili da je samo kandidovanje unosan biznis pa prošli kako prošli -  prošli su bolje od vas.

Glavni likuje i slavi pobedu - sporedni…….kukaju.

Žale se na sve i svašta , ali iz svega i svačega, opet neće ništa naučiti.

U 24 časa nebom se prolomi vatromet. Mislite u znak pobede. Spiker reče - Glavnom počinje rođendan. Potseti vas na drugo vreme. Naježiste se , pre nego što vam noć zatvori kapke i otera u carstvo snova.

Zahvalni ste joj…….