Prođe godina kako vaš " Mali " diže sidro i ode. Napusti kuću u kojoj je rastao i prerastao. A , nije morao. Živeo je ko bubreg u loju , a loj besplatan. Ali , besplatno nije na ceni , u vreme kad se ceni roba sa etiketom. Čak i "second hand" košta . Po vašem mišljenju ništa mu nije falilo , po njemu dosta toga.
Najviše vazduha i čistog prostora .
Neočekivano, prelomi preko kolena i reče - ide. Na pitanje gde će (mislite na neko od svojih putovanja ) iznenadi vas odgovorom - kaza - napušta dom u kom je živeo . Ide u stan da živi sam. Reče da kasni i da je to davno trebalo da uradi. Hvata poslednji voz za odlazak i samostalan život. Pomenu zapad, gde mladi napuštaju kuću - čim učvrste korak. Nabroja masu drugova koji žive sami. Potseti - da ste vi sa 18 godina otišli od kuće. Navede još mnogo drugih stvari kako bi preduhitrio vaše negodovanje.
A - nije morao…
Zna ON , a znate i vi da time ništa ne bi postigli. Tvrd je to orah - " voćka čudnovata ". Vaš je , ali tako je . Pored genetike - dobrim delom – i vašom zaslugom. Zato i ne pokušavate. Ne vodite unapred izgubljene bitke, koje van gorkog ukusa , ne donose ništa dobro. Učili ste ga da drži do reči i kad nešto naumi - to i uradi, a ON je naumio da napusti lagodan život i bezbroj pogodnosti pod krovom roditeljskog doma i krene u avanturu zvanu - sam svoj gospodar. Obaška, što smatrate da mlade treba pustiti, kako bi - danas, sutra - ( kad budu imali svoje ) znali isto da urade.
Da ne govorimo o tome da je bolje da se naviknu na život bez vas, dok vas još ima.
Ali njegovo obrazlaganje vas ganu. Hteo je da ode , a da se ne osetite povređeno. Uspeo je.
Znali ste vi , da se to kad tad mora desiti.
Niste vi Palminog kova koji ličnim primerom i čvrstom rukom Pater familijas drži tri generacije na okupu i kako navede svi su zadovoljni. Vi ste savremeni , a divite se Palmi. Svaki put kad ga čujete on vas začudi i razveseli. Pre neku noć vam ulepša veče , a i dan za vama koji nije bio bog zna kakav . Čujete, mnogi ne dele vaše mišljenje . Gledaju sa visine. Smatraju ga prostim i neotesanim. Čovekom - mutnih radnji. Mutne ili ne , On iz mutljaga izvlači radost za mnoge..za razliku od onih koji…….
……..misle da su pametniji , prefinjeniji i obrazovaniji od njega. Neki deluju prefinjenije, neki su sigurno obrazovaniji , ali pametniji - bogami ne. Pamet je na njegovoj strani. Rekli bi i sreća. Zaslužuje to.
Čovek koji sa 19 g. nije hteo da ostavi majku , već je majci doveo i snajku da ne bude usamljena ( kao što se nekada radilo ) zaslužuje orden. Očekujete da vam mnogi zamere i da vas poistovete sa njim, što vam ruku na srce, ništa ne bi smetalo ……naprotiv…. laskalo bi.
No manimo Palmu, vraćate se tamo odakle ste krenuli. Vaš "Mali" napravi radikalan potez. Skoro sve svoje ponese sa sobom i ode tamo gde je namerio.
Kaza - svima će biti lakše.
Vi ćete imati svoj mir. Neće biti vike , dreke i lupe vratima. Neće svetla u svim sobama goreti bez prestanka kao da živite u muzeju ili izložbenom salonu. Neće bojler neprestano raditi kao da nema rok trajanja. Topla voda će se koristiti kad zatreba , a ne kad treba i ne treba, kao da dolazi od gejzira , a ne od struje koja košta ko Svetog Petra kajgana. Neće kuća ličiti na železničku stanicu u koju svi dolaze i odlaze , kako i kad im se prohte.
Izimitira vas za sve što ste mu bilo kada rekli ili prigovorili i prsnu u smeh…koji i vas zarazi.
A, nije baš tako .
Tek ON.
ON će, reče, konačno udahnuti punim plućima , kao da ste mu branili da diše. Niko ga neće gušiti , smarati, zapitkivati i propitivati. Odmoriće se od mora besmislenih pitanja kao što su - kada , kako i zašto već nisi - ovo ili ono - što nije ni bitno…. itd.itd.
Brz i efikasan , selidbu završi za dva dana.
ODE.
Nije daleko , na par dužih koraka od vas , ali za vas, kao da je preko sedam mora i toliko gora. Skoknete do njega kad vas pozove .
ON kod vas - kad poželi - kad ima vremena i praznog prostora. Tako i treba, zar ne ?
Ljubav ne sme biti obaveza , mada podrazumeva obaveze.
Ako je samo obaveza - onda to nije ljubav.
O bilo kojoj da se radi.
