Categories
My Links
Generalna
BIBER SPREJ
panicnadezda | 18 Mart, 2015 17:18

          U novinama svašta čitate, na ulici vidite u komšiluku čujete. Svako priča svoju priču , uglavnom ružnu . Novine plasiraju informacije  iz zemlje i sveta kao i surove svakodnevnice. Što šokantnije to bolje. Sve u cilju podizanja tiraža od kojeg zavise plate novinara . Pitate se da nije tih šok terapija, o čemu bi oni uopšte pisali i ko bi kupovao novine . Sami novinari priznaju da su uglavnom loše i ružne vesti –prave vesti koje obezbeđuju  prodaju novina  prosečnim građanima  koji ih jedino i kupuju. Oni koji to nisu, umesto života u novinama- žive svoj život.

        Ulica šalje svoje signale. Samo ih deca i naivni ignorišu.

        U komšiluku se više ne ispijaju kafe, retko se i u posete ide, ali hodnik , ulaz ili dvorište služi za transfer abrova. Recimo, zamišljeni se vraćate iz grada- čujete užurbane korake iza sebe, kojih se zbog neprijatnog iskustva iz mladosti plašite , pa se više ne bavite svojim mislima , već trkom iza vas .  Ipak se ne okrećete , mislite podne je , neprijatno iskustvo se desilo u mraku , ali za svaki slučaj žurite kući. Osluškujete korake iza vas , žure i oni. Otključavate ulazna vrata od zgrade , taman zakoračite u hodnik i mislite na sigurnom ste. Vraga , neko drugi otključava vrata. Sad se već okrenete i sudarite sa zadihanim komšijom čije ste korake čuli . Kud, bre, jurite? – kaže vam on ,duša mu izašla na nos dok je trčao  za vama .  Vi mu sa olakšanjem i besom  odbrusite..... znači to ste vi trčkarali za mnom.... pa da, kaže on- jedva vas stigoh.....Dobro komšija što se ne oglasiste, nego me živu  isprepadaste . Pod naletom adrenalina i novosti koju želi da istrese, prelazi preko vaše zajedljive upadice i kao da hvata muštuluk, kaže….

Opljačkali tužioca.!

      Kog! ? Pitate vi. ?... Javnog ili tajnog  , kako ih u komšijskom žargonu krstite , jer jednog znaju svi, drugog poneki kao vi. ....Ne onog sa obezbeđenjem - već onog drugog kaže on . Žao vam što nisu prvog ,ali ne otkrivate. Umesto toga kažete…… Šta ? odžeparili ga ….. Kamo sreće, opelješili mu stan. To vas već drmne . Imate i vi stan. Znate da mečka ne igra samo u tuđem dvorištu- već brzo skoči i u vaše . Kada i kako ?....pitate ga sad već zabrinuti. Majstorski , veli  komšija-  tačno u  podne.

     Zatražite da vam objasni šta je tu "majstorski" i kažete da su se stanovi nekada pljačkali , pod okrijem mraka , kad je najmanja mogućnost da vas uhvate, a danas je sve naopako pa i selidba krađa u podne . Kažete to delimično iz razloga što vam je to vreme rezervisano za druge stvari van kuće pa ste i na lopove besni.

     On vas u čudu gleda i odgovara da je vaša teorija pase priča , da ne znate gde živite i da niste u toku savremenih zbivanja. Proglasi vas totalnim  dunsterom  za život oko vas pa krenu sa komšijskom edukacijom o sledu radnji : prvo se tipuje stan , potom danima prate navike stanara  , osmatra komšiluk kako ne bi bilo iznenađenja sa te strane , a tek kad se svi uslovi poklope kreću u akciju , a to je podne , kad svi nešto rade, čak i oni što nigde ne rade . Reče: zar nije to majstorstvo? Zapečati priču time da kad bi oni  t.j. lopovi čekali noć ostali bi praznih ruku pošto se sa prvim mrakom svi matorci , kao kokoške,  zavlače u kuće kako bi mladi mogli u noćni život jer nema para za sve . A upasti u kuću gde ima nekoga nije baš jednostavno.

       Elem, da skratite taj deo priče , pitate ga zna li šta su tužiocu opljačkali , iako unapred znate odgovor. ( Među nama , ne zovu ga uzalud kvartnom radio stanicom-  u celom kvartu sve prati i sve zna -počev od toga ko je kad izašao , kad se ko vratio , ko kod koga dolazi , ko je starosedelac , ko dođoš , ko koga voli , ko koga ne voli, ko sa kim druguje , ko koga ne miriše itd. itd).

        Kako je čuo- reče, sve što se može poneti , a ne bode oči ......nabraja.... Dinare i evere koje je čuvao za svakodnevne potrebe , vredne vaze, pa još vrednije slike , pa čak i one male svilene kineske tepihčiće koji se mogu poneti ispod miške…….

       Ma nemojte ,komšija!  Hajde dinari , ali evri u kući za svakodnevne potrepštine . Bogami se taj nafatirao kad evere drži na dohvat ruke i gazi po svilenim kineskim tepisima koje bi vi na njegovom mestu držali kao tapiseriju na zidu da služe kao ukras kada vam ljudi dođu u goste. Toliko su lepi.Očigledno i lopovi znaju šta vredi. Dodate- da kod vas evra nema ni u metalu , a i dinari se retko nađu . Izrazite sumnju  da je opljačkani verovatno nekom - za nekog - nešto debelo napakovao kada je sve to imao u kući , uz opasku da se pakovanje plaća . Skoro da ga više i ne žalite. Misli komšija o onome što ste rekli,  ču korake, odmahnu rukom i bez pozdrava ode. Računa dovoljno vam je kazao. Treba reći drugima . Za nauk.

      Ne prođe par dana u zgradi preko puta vas , obiše podrume . Počistiše sve što se može unovčiti . Potom  zgrada u kojoj živite osvanu bez oluka. Nikad niste čuli da se i oluci kradu.Međutim, upućeni kažu, itekako- krade se sve od metala , pogotovo oluci  od bakra- koji je na ceni, što je bio slučaj sa vašim olucima. Umesto njih montirate plastificirane, da ih lakše prebolite. Shvatite da je krađa svakodnevnica , samo je pitanje kad će vas pikirati. 

    U međuvremenu štampa upozorava. Čuvajte se lopova. Prednjači  “ Blic “ koji opisuje svakodnevno otimanje tašni, novčanika i nakita i to u sred bela dana.Usput vam daje informacije o  arsenalu za samoodbranu. Navodi suzavac, Biber sprej i pištolj . Za pištolj treba dozvola.Od njega brzo odustajete. Čitate karakteristike sprejova. Suzavac ste osetili pa ga ne bi rado nosili sa sobom ili držali iza vrata stana kako savetuju za slučaj da lopovima ista otvorite . Zalepite se za biber sprej . Deluje vam najefikasnije i najjednostavnije za upotrebu. Ne rekoše samo gde se može nabaviti. Ako neko zna neka javi. Najozbiljnije........ 

      

       

       

     

        

 #
DOK SE NE DESI ČUDO
panicnadezda | 12 Mart, 2015 13:34

      Mnogo ih je, bre!  Prava napast.  Sve lopov do lopova. Načičkali se od vrha do dna. Najviše kradu oni gore. Naplaćuju mukotrpan put do tamo gde se popeše. Nije to lako, zna se, a i  privremeno je. Zato se obezbeđuju za period kad skliznu dole. Potom  slede oni ispod njih gore , za njima  oni malo dole , pa oni  niže, na kraju  najniže. Inficiraše sve.                                  

      Očerupaše državu i narod- pride.  Država će, možda, izdržati  – narod teško. Još malo pa će od očerupanog naroda tražiti zahvalnice za ono što im opljačkaše za bolje sutra.  Mora se pitati čije?

       Jadan narod ćuti. Trpi maltretiranja u prevozu za neplaćeni Bus Plus-koji bi platio da ima od čega , za more računa koje bi, takođe, platio da ima od čega, za kazne na pešačkim prelazima , za enormne poreze na ruinirane stanove , za sve i svašta. Još uvek miroljubiv narod bi sve platio da ima od čega, ali nema, isto onoliko koliko ušuškani nemaju razumevanja za takav narod pa stalno traže. Bojim se da će na kraju i vazduh  oporezovati.

      Oni tih problema nemaju. Tu je narod da ih potkrpi. Bez imalo obzira i stida vode luksuzan život. Tu su plate  od kojih se dobija vrtoglavica, besni automobili o kojima se sanja, šoferi (najverovatnije rođaci) , luksuzna putovanja gde treba i najčešće gde ne treba. Običan narod se pita –šta li oni rade sa tolikim evrima (svakog meseca ) i šta bi oni sve mogli sa njima da ih kojim slučajem imaju? Voda im pljušti na usta kad god se pomenu plate Bajatovića, Jorgovanke, Udovički  i mnogih drugih.Premijerovu platu ne spominju. Doduše, možda je čovek i ne uzima ko će znati , ili  se ne usuđuju da diraju u nju , šta li? Ako je slučajno ipak prima može se  samo zamisliti cifra za  rad od jutra do sutra. Zabrinut narod se pita -  kako čovek  uopšte hoda kad toliko radi i šta lekari kažu o tome. No , uprkos nadljudskim naporima mora se priznati da ne izgleda loše. Štaviše. 

  Čovek fenomen.

       Posebna enigma je šta li to  rade za tolike pare , a sve gore biva. Kompleksiraju sve , čak i pametnije od sebe. No, da li je to moguće? Da ima pametnijih , raspored mesta bi valjda bio drugačiji.

       Prosipaju bajke u koje niko ne veruje, pljuju  na one pre i one koji bi mogli doći posle - ali ništa tu nema ozbiljno. Čuvaju se oni –jer znaju da su isti. Recepti poznati. Svako svakog ima u šaci. Da nije tako, nekog bi osudili. Ovako sve prebacuju na neažurno sudstvo koje se ne pita samo sa sobom.

        Naivan narod čeka, sporo gubi nadu , ali sklon samoobmani još uvek veruje u čudo, koje se, nažalost, desiti neće. Do tada nemoć, nagomilani bes i očaj okreće protiv sebe, onih oko sebe, znane i neznane. No, novine su pune toga. Svakodnevno informišu ko se ubio, ko je koga ubio, ko koga pregazio, ko koga zaklao, preklao , ko kome pretio ko ........ beskrajna lista horora.

       U međuvremenu,  iz potaje,  nenajavljeno i ne obznanjeno ,  cene rastu. Tako kažu prodavci. Svakog dana menjaju nalepnice. Upozore vas pre nego što se iznenadite- danas je opet  poskupeo hleb. Bio pedeset- sada je sedamdeset, možda i neki dinar više. Hleb moraš kupiti, šta ćeš jesti, ako hleba nemaš. Meso sigurno ne.Te cene i ne pratiš . One su za one koji se snađoše. Kako  –zna se. Marisanjem . Unedogled tako- dok se ne desi čudo za one koji u čuda veruju.

     

 

 

      

    

 

 #
MNOGO SE IZVINJAVAM
panicnadezda | 05 Februar, 2015 17:22

        Stvarno im ne znam imena. Ponekad čovek zaboravi " važne"osobe. Ali znam da su plave, za oko privlačne, čini mi se povisoke, obe političarke , vole promene-pa zato lete iz  jata u jato, obožavaju automobile, pogotovo državne ili službene , ne znam šta je ispravnije reći. Ne vole bilo šta. Nisu analfabete kao većina pripadnica njihovog pola. Ukus im je probirljiv i suptilan. Vode računa o liniji i sigurnosti automobila koje naručuju za obavljanje "važnih" poslova. Usto deluju edukativno. Samo najbolje, kad  ste već u situaciji da birate. Audi , BMV ili Mercedes. Sad mi je jasno zašto "Velika Srbija" u odnosu na  "malenu" Nemačku ima šest i po puta više službenih automobila. Treba zadovoljiti sve ukuse.

Da, vole  i da se slikaju.

Sa paparacima kao u filmu- "Ulovi me ako možeš" sa Tomom Henksom i Leonardom di Kapriom. Pogotovo kad ulaze ili izlaze iz automobila- onako doterane, da ne kažem namontirane, što ne priliči, ni njima ni meni,- u žurbi da stignu na posao, ovaj ili onaj bal, prijem, poslovni sastanak, rođendan ili kafu kod prijateljice. Neću , baš, da kažem da se i na pijacu voze. Bilo bi zlonamerno, a  bojim se i uvredljivo za njih. Ne idu one tamo. To je za opelješenu raju kojima preporučuju svakodnevno stezanje kaiša. Njima pijaca ne treba. Imaju dobro snabdeven skupštinski restoran sa prvoklasnim jelima, što bi beskućnici rekli –skoro za džabaka. Na pijaci toga nema, sve mora da se plati , a zna biti i zamorna, pogotovo ako  nemate proverene ljude kod kojih kupujete. Nemaju one vremena za to. Kao i premijer"rade od jutra do sutra".

     Paparaci ko paparaci- love sve pa i njh dve. Novine jedva dočekaše.Objaviše sliku jedne od njih kako zatvara vrata najmodernijeg  državnog  Audija  "zbog državnog posla"  na koji nije ni morala da ode, tik pored slike samohrane majke koju sa lisicama sprovode, valjda u zatvor, gde bi drugo ?- jer nije otkucala kartu za autobus. Žena rekla da nema para? To što ima decu kod kuće –državu ne zanima. Njena slika šalje primer švercerima. Ali, sve se bojim, da će, kako stvari stoje, švercera biti sve više. Još kad se udruže…….Ne smem ni da pomislim do čega može doći. Zato kontrolori – oprez….. ne stavljajte lisice na ruke onima kojima i sami pripadate.Lisice su za one koji imaju pare , ali za par koraka koriste besne automobile u državnom vlasništvu, kobajagi zbog državnih poslova sa šoferom pride i troše pare onih, koji ih zbog takvih, nemaju. Vi bi to morali znati.

Slučaj sa dotičnim damama i žalosnom slikom samohrane majke sa lisicama se preseli na televiziju. Jutarnji program. Gost jedna od njih. Ljupka- nema šta, doterana –nema šta, pogotovo  vrlo mazna-nema šta.  Na pitanje da li sebe vidi kao princezu pošto se vozika u kolima visoke klase, odgovori  da u Srbiji,  koliko ona zna princeze ne postoje. Pokaza elementarno nepoznavanje prilika u zemlji. Hajde što uvredi princezu Katarinu.Po onome što sam čula teško bih je i ja oslovila tako, ali zaboraviti Jelisavetu-oličenje otmenosti, prefinjenih manira i svega drugog što krasi osobe visokog roda jednostavno nedopustivo, štaviše sramotno.

     Žena zaokruži priču rečima da je zemlja u takvom stanju koje zhteva stezanje kaiša na svim nivoima.Da sama veoma vodi računa o tome , što se po njenoj figuri može zaključiti, i "da  se ne vozika automobilima" izuzimajući situacije kada se žuri da ne zakasni na neki vrlo važan sastanak , a tog dana se za maler baš potrefio Svetosvski bal na koji je morala stići.Zašto- nije rekla? Samo mogu da slutim.

      Šta reći?- teško nama.  

 

 

 #
PROĐOŠE-HVALA BOGU
panicnadezda | 28 Januar, 2015 14:15

      Odahnu i reče : Prođoše – hvala Bogu. Misli na praznike. Njen odnos prema njima je onima koji je znaju poznat. Od rane mladosti stvori otpor prema masovno nametnutom ludilu. Kao ono, kad sudija dune u pištaljku i fudbalska utakmica kreće.  Ali fudbaleri to rade za pare i to kako čuje lepe, da bi ih posle utakmice u slast troškarili. U slučaju praznika isto. Pištaljka  davno odabra datume za planetarno radovanje. Razlika je samo u tome što u ovom slučaju vi trošite pare , a potom kukate za njima.

      Da se razumemo,  ništa asocijalno nema u tome, još manje traumatično iz  detinjstva vezano za te datume, ako se izuzme opšti metež, gužva na svakom koraku i obaveza da i ti budeš deo toga, podrazumevajuće, radostan i veseo.  Ne ume to, smeje se isključivo kad joj je smešno, raduje se kad ima razloga za to, slavi dane koji su njoj važni. Ali....... u narodu kažu: Kako dočekaš Novu godinu, tek Božić, pa Srpsku (mnogo brate)- time će ti biti obeležena cela predstojeća. Hoće reći- ako si plakao i tugovao  tih dana  isto ćeš raditi cele nastupajuće godine. Ako si se radovao i veselio ...znate već…. vesela godina je pred vama.Ne veruje mnogo u to iako narodne izreke kao zbir dugogodišnjeg iskustva ne treba ignorisati. Zato ona, kad god može, čim  praznici zakucaju na vrata- beži kroz vrata.

     Tako i ovog puta. Društvo joj pravi ON. Doneše odluku da otputuju. Ako išta ima u onoj narodnoj izreci- neka im naredna godina bude obeležena bar putovanjima.Drugom se ne nadaju.

     Sve vezano za putovanje potraja. Gde ? kako ? Kada?

 Prvo gde? Ona bi pristala i na  Ritopek samo da zbriše od dreke, vike i petardi, ali ne sme da predloži , proglasiće je ludom- zna ga . Predloži  Zlatibor koji mu lekari preporučuju. Da bi ga navukla poče da sladi. Krenu sa onim da isušuju jezero pošto zna njegov muzički ukus pa ne spominje Čolića. Nije da ga ne ceni , ali više voli neke druge glasove.  ON neće da čuje. Pita je, zna li i jednu drugu destinaciju na svetu ( čuš svetu) pored tog Zlatibora, uz opasku da mu je muka više od njega kad svaku travku  zna. Hoće nešto novije i uzbudljivije.

Zna mnoge- ona će, ali kako reče Njegoš –„mala rukah malena i snaga“-misleći na pare.

Šta me, bre, briga za pare , odvažno će ON. Hoću u Evropu.

E V R O P U – zapanji se. U momentu joj sinu . Da bi proverila ,  PUNA NADE- upita,?  Imaš tajni pretinac?

Kakav bre pretinac ? – ON će- zapanjeno………

Znaš……. onaj gde pametni ljudi drže  štek, sa evrima , funtama ili švajcarcima. Ne misliš valjda da mislim na dinare.Oni ni kod kuće ne vrede ništa . Sumnjam da ih u Evropi uopšte ima na kursnim listama.

Ne zanosi se . Nikakav tajni pretinac ja nemam, ali zato imamo čekove, kartice, mogućnost odloženog plaćanja, a ono što se primi pred odlazak  da im se nađe za tamo.

Šteta, reče ona, taman je sebe zamislila na Sejšelima ili nekoj drugoj egzotičnoj destinaciji .

 Ma nemoj, gospođa sebe, ni manje ni više, videla  na Sejšelima .  …. Upita je da li je normalna? – zna li uopšte, koliko košta samo avion do tamo?......  Ne zna, reče ,ali šta je to za one koji imaju pretinac, jedan ili više njih. Čula je da većina muškaraca ima skriveni keš kad zatreba, pa je pomislila da se i kod njega može desiti čudo.......ali na žalost , čuda kod njega nema. Trebalo je da zna…….

Tače ga u sujetu. Jel tako. E , pa vidiš, čudo će biti ovde- gde smo.Ne mrdam.Tačka.

 Prepade je. Poče da se izvinjava i moli…. …. Reče da se  šalila . Kakvi crni Sejšeli? “ Ni u bunilu ne bi otišla tamo čak i da joj drugi plate”. Tamo sunce peče nenormalno, a ona ne sme na sunce. A , i ko sve ne ide tamo ? Sami skorojevići  i  kriminogeni faktori. Nije to društvo za njih….itd. itd.

Ne pali…. Menja taktiku.

 Kreće sa  laskanjem. Zna da su muškarci ko deca- padaju na to. Kaza mu da pamti sva putovanja u njegovoj organizaciji i da mu odaje priznanje da niko to ne ume bolje od njega.  Uvek je bilo odlično i uvek je znao da od  goreg  izabere najbolje. Ono goreg  izusti sebi u bradu . Na sreću ON ne ču ,pa mu se malo brk podiže na gore. Srećna, ko navijena poče da priča- samo lepo- što stoji i što ne stoji. Koga briga?Bitan je cilj.

Upali.

 Odobrovoljen-baci se na posao. Vrti telefone, obilazi agencije, doprema prospekte. Pikirao Lisabon. Zna ona zašto. U drugim evropskim prestonicama je bio, ali u Lisabonu ne. Treba zaokružiti krug.

Sabira , oduzima , namiče- uzalud, ne uklapa se.

Pređe na Budimpeštu. Više puta su bili tamo, ali nema veze. Vraga- sve zauzeto.

Elem … na kraju dobi specijalnu ponudu za Segedin. Njoj to izgleda kao Surčin, ali - pristaje. Bolje išta nego ništa.

Prevoz sa ” Tera Travelom”, zovu ga- od vrata do vrata-. Divota.

Potrpaše nešto prnjica i krenuše u Evropu . Čini se da ni sendviče nisu pojeli do kraja, vozač najavi carinu. Pita ima li ko cigareta u prtljagu. . . . .Samo dva boksa, jedan za mene, drugi za njega- odgovara ona… E , pa taj jedan za vas , drugi za njega- u EU mnogo koštaju. Kako, molim….Nemate šta da molite… od pre dva meseca Mađari svaku kutiju cigareta carine sa 90 evra, pa vi odlučite. Ne poznaje ona više Evropu, mada stvarno Segedin nikad ne bi računala u to, pa ipak brže bolje boks cigareta rasturi da joj putovanje ne presedne. ON - svoj boks ne dira.Zna ona zašto . Kad prođu, kao što su prošli, da bi mogao pričati, kao što već priča , kako se eto ona uplašila od Mađarskih carinika, a on mrtav ladan.

Hladni Mađarski carinici  baciše prezriv pogled na prtljag onih kojima su nekad zavideli i sa gadljivošću pokazaše šakom da prođu. Bez reči i osmeha dobrodošlice.

Mislila je da je EU daleko od njih , a ne što kažu, pljuneš i tu si. Volela bi da je dalje i da ostane daleko, ali ne vredi, svi hoće tamo ko da ih u njoj čekaju evri na tanjiru pa ih još mole da uzmu što više . Putnici komentarišu auto put. Učestvuje i ON. Dive se trakama u jednom i drugom pravcu. Po tri – kažu. Šanse za sudar minimalne, a ne kao kod nas svaki dan pogibeljan. Ona stdljivo pita- mogu li se kod nas napraviti trake ali bez udruživanja. Nikako – odgovaraju. Za trake trebaju pare, a pare su u EU.

 Do vraga - nisu samo pare- kako kažete ,tamo su i degenerisani sudovi sa degenerisanim poimanjem pravde, tamo  je i GMO, pa tamo je ropski rad , pa lica bez osmeha, pa porodice bez ljubavi i nežnosti jer od posla nemaju kad da je podele, pa tamo su one odvratne štancovane jabuke, kruške, paprike, paradajz, što prodiru i kod nas. Živi otrov. Sve iste . Gade mi se, reče ljutito i isključi se .

Stigoše pred hotel. Sav u staklu. Ne voli, ali nema kud.Na recepciji ih informišu. Imate Wellness i Spa centar . Znaju oni to, ali se prave da im je novo. Izvadiše cigarete da u ime toga bar po jednu zapale, ali recepcionarka skoči ko oparena.Bez reči pokaza vrata. Shvatiše- pušenja nema.

Soba prostrana, udobna, sva u belom. Grejanje na karticu – priznaje savršeno. ON  joj objašnjava da je to grejanje na gas , a ne ono kao kod nas. Negde struja, negde radijatori ,negde drva , negde ugalj, a negde smrzavanje. Tamo su ,reče i beskućnici u toplom. Zaključi da je tako u sređenim zemljama.

Gde ćeš pušiti u sređenoj državi?

Zna se, u sobi-odgovora ON.

Neće moći, ukoliko ne želiš da te vitlaju po hotelu …… Kako to misliš?...... Lako, soba je sva u senzorima koji  reaguju na dim , ali ne brini se. Imam ja lek za to. Jes (on)…….apsolutno jes i to vrlo jednostavno. Obmotaš senzor najlon kesom , pričvrstiš gumicom i pušiš do mile volje . Naučili je mladi. Dodade da neće dozvoliti sređenoj državi da joj uzimaju  pare koje nema , a uskraćuje zadovoljstvo koje ima. Doskočiće im ona.

I jeste.

Segedin. Sve, samo ne palanka i švercerska Meka, kako je mislila. Umivene i doterane zgrade, kako u užem- tako i širem centru. Uredne ulica. Besprekoran prevoz. Pešaci zakon. Pre nego što zakoračite vozači staju. Za nju, naviklu da tutanji na prelazima kako je neko besan ne bi spljeskao uza zid – zbunjujuće. Hita i tu, za svaki slučaj. Njemu ne promiče. “Šta ti je, šta jurcaš ko luda “Ovo je sređena država. UH-UH-UH. Muka joj je. Nije za uključivanje u EU- pa traži mane.Ubrzo dođe i do njih.

Svratiše u radnju da nešto pazare. Prodavci mrgodni  , ni poslovične ljubaznosti nema .Govore samo svoj jezik – čini mi se gori nego kineski. Drže se amaneta Marije Terezije iz vremena carstva-šta  li drugo.Platiše  ono što kupiše. Čekaju. Trgovci ih gledaju u čudu. Raširenih ruku pokazuju na red koji se formirao  iza njih. Samo što ne kažu brišite. ON im nekako objasni da čekaju kesu. Trljaju prste. Shvatiše. Moraju platiti.

 Au , reče ona , ala su ovi propali kad ni običnu kesicu ne daju džabe. U Maksiju za svaki artikal po jednu. To ti je brale prava Evropa. Ovo se zove bruka.

Normalno, probaše  Wellness i spa centar, ali na trku i juriš. Od ranog jutra sve puno.Neki oblikuju mišiće, drugi voze bicikle, treći na nekim spravama koje i ne zna čemu koriste. Đakuzi stalno pod opsadom. Ukrcaše se jednom. Ona se malo izbaškari, ali njega ne može izvući.Ležao bi od jutra do sutra . Kaže toliko mu prija.Ne čudi se ona – zna da su ležanje i voda ,njegova nasušna potreba.

Obiđoše i Akva park- neki pričaju jedan od najvećih u Evropi. Jes veliki –nema šta. Bazen do bazena, a voda ni do struka. Šansa da se utopite minimalna . Znaju Mađari šta rade. Za plitke bazene im nisu potrebni spasioci.Velika ušteda za onoliki broj.Oduševi je samo otvoreni bazen. Na minus tri , vi u vodi napolju.Telo u toplom , glava na vazduhu da se provetri.Lepo-prija,ali kratko. Ipak........

 Sve je ovo osmišljeno da se uzmu pare, za malo baškarenja-reče mu. ON je proglasi ljubomornom i neobjektivnom.Usprotivi se- čuješ li ti neki drugi jezik pored srpskog ovde? Pa šta ….. Kako, pa šta – Čula je da u Požarevcu ima neki ,doduše malo manji akva park. Zamisli samo da se ovaj narod  uputi tamo i plati koliko ovde plaćaju- ceo Požarevac bi se pretvorio u bazene pa bi svet dolazio kod nas, a ne mi kod njih.Nikad Srbi da se dozovu pameti.

Dođe i 31decembar. Ništa se ne događa.Nema sveta po ulicama, koji kao kod nas, jurca tamo – vamo. Okitili malo centar, ali u centru ništa.Nikakvih objava izuzimajući hotelsku najavu da će za potpune neznance organizovati proslavu. Ne hvala- rekoše mumificiranom osoblju.Oni će na trg-ako tamo išta ima , ali ne liči da će biti.

 Oko ponoći krenuše. Na trgu dvesta ljudi,ako je i toliko. Svi bulje u gradski sat. Bulje i oni –misle čeka se ponoć.Poklopiše se kazaljke, Tada nenajavljeno iz zemlje suknu vatra da joj se zamuti  u glavi, a srce poče preskakati od straha.Zausti da kaže bežmo, kad on poče da škljoca mobilnim. Tek tada ukapira da je početna vatra ustvari bila okidač za vatromet kakav u životu nije videla. Lep mora priznati,a i dugo je trajao.

U povratku sumiraju utiske. On bi o vatrometu, ona o narodu. Čuješ li ti ikakvu muziku bilo gde? –pita ga. Vidiš li ti i jedno nasmejano lice, lepu devojku ili momka. Ni jedna petarda ne puče, ni jedna flaša se ne razbi, niko ne zapeva, o igri da ne govorimo. Oni to verovatno i ne znaju.Očito znaju samo za rad,red i disciplinu……..

 Šta hoćeš ti? Petarde ,od kojih si pobegla, viku koja te iritira ,dreku , ciku i orgijanje celu noć. Kao što vidiš članice Evropske Unije civilizovano slave.

Kako da ne- nemaju oni pojma šta je slavlje.Menjali bi se oni sutra sa nama samo da mogu.Ubila ih je Evropa- ako su ikada i bili živi-zato ne mislim da treba trčati tamo. Nadam se da će se rasturiti pre nego što mi dođemo na red.Srbi su ipak Srbi. Lep narod koji ume sve samo mu treba malo potpore. Zato treba raditi na tome , a ne na mešanju sa onima koji im nisu ni do kolena.

 

 

 #
NE DOBRA- NEGO-MNOGO, BRATE
panicnadezda | 13 Januar, 2015 14:02

Ko su, bre, oni ? - pardon - umalo rekoh ministri - ko što reče  predsednik države  - a mislim na prosvetne radnike u štrajku ?  Da odbijaju ono što drugi nisu mogli, a bogami neće moći ni oni, svi su izgledi. Kakav primer pružaju onima koje uče? Da budu neposlušni i bundžije. Da se bore protiv države, ne mire sa nepravdom i narušavanjem dostojanstva.

Svašta. Mlađi od njih , njihovi đaci , a i njihova deca, znaju da to odavno ne igra. U igri su samo velike brojke. Mladi hoće tamo gde toga ima, sa školom ili bez nje – svejedno. Stvarnost im je bolji učitelj od učitelja, a u stvarnosti, gle čuda,  ispade da oni koji nisu mnogo polagali na školu bolje prođoše.  Imaju brendirana odela, cipele i telefone. Profesori su za njih polovnjaci. Kako da ih cene ? Nose pohabanu garderobu iz second hand - ova  jer za bolju nemaju pare. Tužno. Uz to tipkaju  u zastarele Nokije ili Simense , a đaci u Ajfone . Jedino što profesori znaju i čime ih smaraju - to je žvaka u stilu – odelo ne čini čoveka,  treba biti pošten, učitiv, vredan,  radan, empatičan, dostojanstven i kad se penješ i dok padaš.  Prevaziđeno.

Gospoda profesori ih zbunjuju. Uče ih jednome, stvarnost koja je za njih mlade i nedozrele važnija, poručuje drugo. Nude im out umesto in. Oni pošto poto hoće in, a to je namaći pare kako god bilo, nabaciti bicepse i tricepse, operisati sve što je za operaciju i obavezno napućiti usta. Normalno - slikati se, goli ili obučeni - svejedno. Važno je biti viđen. Gledaju oni to svakodnevno na naslovnim stranama u sređenoj državi " koja brine o svom podmlatku". Znam… za profesore degutantno, ali za njih poželjno.Zato gospodo- stanite na vreme kako bi sačuvali bar ono malo obraza i dostojanstva koje još imate kod svojih đaka, jer oni ne cene gubitnike. Ili bar jednom idite do kraja. Vaši đaci će se snaći- ionako više vole ulicu od učionice. Samo se bojim, da vi nemate kičmu za to. Vi ste učitelji – ne advokati. A i sindikat vam je kvarljiva roba. Lako ga je potkupiti, a vas raniti i pokolebati… …

    Znaju oni to . Igraju na tu kartu……zato emituju talase….. Okrutni profesori , nosioci svetog zanimanja izbacili decu na ulicu, nisu im zaključili ocene, ne daju knjižice - ucenjuju vrh države itd.itd                             

   A zašto? Nije ih briga. Njihova deca su sita. Što bi oni brinuli za vašu ? Hoće da radite, ćutite i trpite. To što imate malo više škole, znanja i iskustva od onih iznad vas, ne daje vam nikakvo pravo na to. Naprotiv. To vas obavezuje više nego druge.

Oglasi se  ministar prosvete.  Znam da ga prosvetari nisu birali. Jer da jesu, sigurno ne bi bio takav. Ali što je tu je. Čovek reče: Prosvetni radnici ne mogu biti izuzetak u "pravednoj državi " koja je sve, samo to ne.  Poruči da para u budžetu nema i da se ne nadaju. Rade na platnim razredima , a kad će završiti? – samo što nisu. Do tada, a verujem i posle, njegova sekretarica će primati  više nego što će profesori  ikada imati. O značaju ministrove sekretarice da ne govorimo. Ona može što malo ko može. Da zapošljava, premešta, mešetari. Dovoljno je samo da okrene telefon bilo kog direktora škole. Ona je za njih zakon.

Potom…. zblanuti ministar, pred  kamerama u čudu- priupita .....kakvi to ljudi rade u prosveti kad se igraju sa naraštajem? On stvarno ne zna. Normalno da ne zna kad nikad nije omirisao hleb koji analfabetski pokušava da mesi. Prosvetari bi mu odgovorili da rade najbolji, ako se izuzmu oni koje njegovi prethodnici  udomiše tamo. Probaće i on to – znaju.

Oglasi se i premijer države. Čovek beskrajne  empatije. Reče da razume prosvetne radnike i da bi se i on bunio da je na njihovom mestu. Vešto,  nema šta.

        Čusmo i predsednika. On, pak , smatra da bi prosvetari trebali da štrajkuju u učionicama zajedno sa svojim đacima, a ne da deca landaraju ulicama prepuštena sama sebi. Ispade da samo prosvetni radnici brinu  o naraštaju zemlje, kao da nemaju ni roditelje ni vlast koja bi se osvrnula na njih.

Porodičan čovek – uvek isto . ali za druge.

Ali Kori, stručnjak za finansije – zadivi. Kratko i brzo  izračuna da će profesori sa umanjenjem imati 39.000 din. što je u kolabirajućoj Srbiji, po njoj , dobra plata. Ne reče kolika su njena primanja i da li bi se menjala sa profesorima.

      Slatka Kori. Njoj je izgleda potpuno  nepoznat račun malih brojeva –  nije to njen nivo , ona barata samo sa milionima. E, pa Kori, ovako: – kada se trideset i devet hiljada podeli na 30 dana to je 1300 dinara dnevno. Pretpostavljam manje nego što (izvini)  ti ( ne da mi se da kažem vi ) potrošiš za doručak. Pa reci sad......          Ali ko će znati, možda je u pravu  Kori... "dobra je to plata" - " za jednu tako beznačajnu profesiju " kao što je prosveta, uprkos mišljenju respektabilnih umova i ozbiljnih država da je to  najsvetije zanimanje. Šta znaju oni? Nemaju Kori da im to kaže.  Zato – ne dobra plata, nego - mnogo, brate.

 #
KO ME PITA
panicnadezda | 18 Decembar, 2014 13:23

       Nema šale. Situacija je ozbiljna. Skresaše mi sedam somova ( što bi rekli klinci ) plus par stotina, kako sabra kalkulator moje kume.Koliko meni ,toliko njemu.Dve trećine troškova za režije, oteše za spas države pred novu godinu, da nam dobro krene . Baksuzno i nemudro. Kako mi rekoše u banci, imate privremeno umanjenje, što ja, znajući situaciju u zemlji, što se vidi i što se ne vidi, prevedoh – u DOVEKA . Ne prihvatam , a i pitam se ko normalan može da prihvati da se spasovdan za državu lomi preko njegovih leđa, dok kreatori  ideje spasa pred njihovim očima i televizijskim kamerama defiluju u markiranim odelima, kravatama, cipelama , sa satovima za koje i laik zna da basnoslovno koštaju. Po meni NIKO. Ali gde su ti NIKO?....Ipak .. možda.... samo u mojoj glavi.Da ih ima - oglasili bi se valjda, ako od pretrpljenog stresa (kojem lekari pridaju veliki značaj ) nisu naglo zanemeli.

       Posadiše Krkobabića ( zašto baš njega? ) ili se on sam nacrta pred kamere kako bi nasmejan izrazio zahvalnost pokornim i prezrenim podanicima- citiram: „ zahvaljujem radnicima i građanima koji svesno prihvatiše i žrtvovaše deo svojih primanja za bolje sutra". Kao da je narod neko pitao - a ne anestezirao lažnim obećanjima pa onda uspavanog oglobio. A i čije sutra ? Verovatno njegovo i onih oko njega, pošto je na one koji mu omogućiše da uvek bude nasmejan ( retko se to viđa i kod mladih ) očigledno zaboravio. Računa da mu njihovi glasovi ubuduće neće trebati pošto će on do tada biti pun ko brod.

      A o kakvom boljem sutra on priča?- kad i deca već znaju da u ovoj zemlji, kako stvari stoje, ni ono što je  danas nije sigurno.

     Ne znam da li je njegova zahvalnica nekog odobrovoljila, mene sigurno nije .Naprotiv- izazva bes.

     Ne dam svoje pare ! Sve što imam pošteno sam zaradila i odavno državi vratila dug. Red je sad na njih. A i imaju od čega. Samo što ptičjeg mleka nemaju.Doduše, možda su i to nekako stvorili , ali kriju ko zmija noge , kao što kriju basnoslovna primanja što tamo gde rade , što tamo gde - dodatno zarade.Da ne govorim o stanovima ,vilama, vikendicama i kvadraturi istih.Tek ari i hektari. A, devizni računi diljem zemljine kugle.Ogrezli  i neosetljivi.

       Zato- NE DAM PARE!  koje mi oteše nekakvim dekretom i nalozima spolja. Dekrete ne volim – nalogodavce još manje. Ponavljam, NE DAM SVOJE PARE.........

ALI KO ME PITA?

 #
ON ŠIZI
panicnadezda | 19 Novembar, 2014 12:33

                                               

  Mesecima unazad - svako jutro - on šizi.

  Šizi i ona , ali od njega.

  Počinju u sedam.

Na prvi udar čekića, bušilica, testera, iritantni zvuk metala, škripu i struganje….skače iz kreveta ko da ga je guja ujela , nezavisno od toga kad je legao, a nikada to nije rano. Naprotiv . Smatra da je vreme  provedeno u krevetu izgubljeno. Uzalud ga mole da legne ranije , kako mu rano ne bi bilo prerano. Ne vredi . Brani se činjenicom da preko dana ne može ništa uraditi od zaglušujuće buke iz komšiluka pa zato troši noćne sate , narušavajući sebi zdravlje i uobičajeni životni ritam. Dakle,oni u sedam počinju sa radom , a on u sedam skače . Dogurao je do toga  da im štopuje vreme. Tačno zna kad su počeli - juče su zakasnili deset minuta , prekjuče na vreme , danas u sedam i pet i tako svakodnevno.Preskače uobičajen jutarnji ritam-umivanje ,brijanje i etc.Neupristojen u pižami sa nakostrešenom kosom od besa, kreće ljutito , ljut i na ukućane što se mire sa onim što ne mogu promeniti.

 " Ovi, časti mi - nisu normalni. Pošizit ću od njih. Jesi li primetila da samo u ranu zoru toliko lupaju? Najveću buku prave od 7h – 9h. I mrtve bi probudili da je groblje bliže. Potom se malo primire , prave pauzu za doručak - šta li? , a onda testerišu do kasnih večernjih sati , ali ne tako bučno kao ujutru, a ništa ne odmiče. Namerno - kad ti  kažem.(Hoće reći, da su se urotili protiv njega koji je navikao na mir i tišinu pa sad sve čine kako bi ga u cik zore izbacili iz kreveta). „Ogolili onu metalnu skalameriju koja kao avet zvrnda u centru grada.To će se i završiti na tom skeletu, kad ti ja kažem - tek da plaše ljude. Nikada oni to neće završiti. Napisali rok- mart mesec. Kako - da ne? Možda će biti u martu, ali ko zna koje godine.(Hoće reći one, kad zahvaljujući njima, njega više ne bude bilo). Nema šanse.Ovo ti je rad koji je  sam sebi cilj . Rezultata nema. Još da prave nešto od čega narod ima koristi – recimo, tržni centar ( obožava ih )- ma ne . Ko šiša narod. Prave hotel ko da ih ima malo, kao da su oni koje imamo prebukirani  ili kao da se  sprema invazija na Beograd pa da im pokažu smeštajne kapacitete kad nemaju šta drugo. Na svakom koraku načičkali hotele koji zvrndaju prazni. Fali im samo još jedan, koji njemu zagorčava život.“ Itd.itd.

      Ma daj - kaže ona. Ne mislim da to rade - oni -već on. ... Koji bre on?... Pa znaš, onaj koji nije krao bogu dane, već stvorio imetak, pa sad hoće da ga oplodi kako bi porodici obezbedio sigurnu budućnost.....i... ne završi.

        Ti to nešto na moj račun, je li ?....Ljutito sasu :Malo ti ovoliki stan , na ovakvom mestu , sa ovakvom infrastrukturom. Pljuneš  i  sve ti je tu. Žao ti što nisam krao , što mi nisu pravili sačekuše, što me nisu ucenjivali  i provlačili kroz prljave novine. To bi ti se dopalo je li ? Vidiš li kako koknuše Beka  koji po tebi nije krao dane. ..... Ma šalim se čoveče –reče ona ,mada od viška ne boli glava ( promrmlja sebi u bradu). Da bi amortizovala bes, omače joj se, pa mu predloži šetnju u rano jutro dok radnicima malo ne splasne elan. Za čudo prihvati , valjda zbog viška adrenalina.

       Krenuše. Maršrutu bira ON.... Snima i referiše. Šta sam ti rekao?- hostel , hotel ,hostel , hotel , i   o v d e   hostel –neverovatno!   Reci sad nešto….  Stvarno , začudi se ona. Pojma nije imala da niču i gde ih ne bi očekivala, mada to i nije sfera njenog interesovanja. Takve stvari retko zapaža . Zato je ON  tu .Ništa mu ne promiče.Svaku promenu u centru grada registruje. Kad ga upita kako mu to polazi za rukom?... odgovara – ja sam rođeni Beograđanin i veliko šnjofalo..... Ma nemoj –ona će-

Jeli to isti onaj Beograđanin koji  ne prati vremensku prognozu pošto bolje zna kako će vreme biti u njegovom gradu od onih kojima je to posao?... Isti onaj koji uprti kišobran , obuče gunjaš  da se ne bi smrzao kad krene oluja….isti onaj koji usput poseje kišobran jer nije bilo potrebe da ga širi…..isti onaj koji zbog gunjaša mokar do gole kože dođe kući i potom se prehladi - pa proklinje nebo što ga je izneverilo.

      Ti to nešto na moj račun?…… Ma jok – kaže ona , ali ako ti je odnekud poznato  , šta da se radi….. Duhovito – ON će , sa ironijom u glasu…. Pre bih rekla tužno, ali mani to.        

  Hajmo kući - za razliku od tebe čeka me million  obaveza.

      Vraćaju se , ali kobno gradilište zaobići ne mogu.Ispred gradilišta čovek – deluje upućeno. Priđe mu ona i pita…. Recite mi molim vas kad će ovaj zemljotres prestati. …     Kakav zemljotres gospođo ? zblanuto pita čovek….. Vi možda ne znate , ali svaki put kad  bušite time čime bušite mi mislimo da je zemljotres koliko nam se trese zgrada pa krenemo da sklanjamo važne stvari i razmišljamo gde da se sakrijemo. Doduše, sad smo malo oguglali pa se plašim  da pravi zemljotres nećemo prepoznati-što ne bi bilo dobro.

Žao mi je gospođo,ali mi imamo rok….moramo da radimo…. Bravo!-upravo me taj rok zanima. Hoće li biti gotovo u martu kao što ste napisali…. Pa, znate - kad bi radili bez prestanka 24 časa  nema šanse da se završi u martu…. Ona reče - pošteno ,nema šta , ON jedva dočeka – IDIOTI  nikad oni to neće završiti kao što sam ti rekao.

 P.s dok ovo kucam zove me da mi kaže – evo opet lupaju- čuješ li ih. Navede i alatku sa kojom to čine. Naučio razliku.Opterećen čovek nema šta.

 #
POŠTAR
panicnadezda | 10 Novembar, 2014 15:48

                                                      

      Danas, kad ugledam poštara, prođe me jeza  i  streknem. Obavezno pljucnem i kažem  pu- pu  kao da mi je (zlokobna)  crna mačka presekla put. Ako mi ide u susret podignem pogled visoko ili ga skrenem ustranu, kobajagi , nisam ga videla. Ako zvoni na interfon u vreme kad uglavnom obilazi klijentelu, ćutim.Ne pada mi napamet da mu otvorim vrata.Zašto bih kvarila sebi dan u rano jutro? Ionako mi ništa lepo ne donosi . Samo štancuje: danas račune za telefon ,sutra ili prekosutra račun za struju, potom infostan, pa Sbb – ne mogu svega ni da se setim,a znam da ima još. Pa da ,užas, setila sam se –porez na stan , pa sudski pozivi sa odrezanom kaznom po pet –šest hiljada, što nije neko imao Bus- plus, ili je prešao na crveno, što moram priznati činim i ja ,a tek moji momci…. stalno. Doduše, ja nikad nisam platila kaznu, niti bih, ali oni po par puta iskeširaše državu ili nekog drugog.Ne znam ko se masti sa tom vrstom harača, a i svejedno mi je pošto nikom više ne verujem.

       Da-imam poštansko sanduče, zaključano, sa rupicama na sredini da se može videti otprilike šta ima unutra. I tu imam razrađenu taktiku.Ako se šareni, znam da su to reklame.Pokupim smeće i bacim. Ukoliko se beli- ne diram,  uvek mogu da se vadim da mi računi nisu blagovremeno dostavljeni ,što mi je jednom i pošlo za rukom. Tako ja ,ali ne i ON. Ne samo da redovno prikuplja račune  već mazohistički,a u odnosu na mene sadistički, referiše šta je stiglo, a šta tek treba da stigne, iako zna da me to dovodi do ludila, pa ih kao najveću dragocenost slaže na vidno mesto kako se, reče ,zbog mog nemara i odvratnosti prema računima ne bi zagubili . Nikako da ukapira da to što ON naziva nemarom, ustvari predstavlja bes. Prosto ne znam kako baš takav čovek zapade meni. Ne samo da ne izbegava poštara, već mu je za svaki slučaj dao i broj svog mobilnog tel. kako se, ne daj bože, ne bi dogodilo da neka pošiljka, koja zahteva potpis, bude vraćena ako mi t.j. ON nije kod kuće.

        Eto nedavno.Krenuli  u šetnju- njegov telefon zvoni. Zdravo prijatelju-kaže ON, ornim glasom. Šta ima novo danas? Pomislim da je neko od naših stvarnih prijatelja na vezi, pa prisluškujem. Ko zna šta se desilo ( svakodnevno čujete neke loše vesti )- pa se više lepom ne nadate. Nastavlja : “ Kažeš zatvoren koverat “-od koga je pita on? Čim čuh koverat - posta mi jasno . Poštara ne čujem ,ali njega da.” A.... od penzijskog-pa dobro ništa strašno, siguno me obaveštavaju kolika će mi biti penzija kad mi smaknu ono što su naumili. Otvori slobodno-pročitaj pa mi kaži, da se baš ne vraćam kući zbog toga. Odjednom  bi– šta kažeš ?-  šta ,bre, dugujem ,koliko  –o s a m hiljada!u kom roku ? “Elem ,da ne gnjavim. Glas mu naprasno utihnu. “ Zamisli – govori meni-traže mi da im vratim osam hiljada koje sam dobijao po privremenom rešenju više nego što mi pripada po konačnom”.O kakvom privremenom i konačnom rešenju ti pričaš-pitam ja?

      “ Podneo sam zahtev da mi izdaju konačno rešenje – neću valjda ceo život da budem na privremenom”. Poludeh. Da ne gnjavim-  izgovorih što nije za priču.

       Reče samo da sutra mora ići u socijalno- što mene dodatno iziritira. Šta ćeš tamo? Učini mi se sa zahvalnošću u glasu odgovori - da mu je” plemenita država” dala varijantu da dug otplati u roku od osam meseci. Inače, zaboravila sam reći da pripada onim retkima ili je možda jedini koji-----

  smanjenje penzija i plata razume - kako bi jadna država stala na noge. Ja ne . Opravdala bih sve ,pod uslovom da se to odnosi na one koji ovu državu očerupaše , pa sada čerupaju nas da bi je kobajagi spasli.

      Pardon. Ispade, ne volim poštare.Nije baš tako. Nekada davno, ali ne toliko koliko se čini, radovala sam im se. U to, ne tako davno vreme poštari su vam bili maltene kao članovi porodice. Uz to i glavni abronoše.Znali su sve o svima. Donosili pisma, čestitke, ponekad i poklone od rođaka iz daljine i zahvaljujući tome bili veoma  informisani. Nije vam trebala dnevna štampa. Podrazumevalo se da uđu u kuću  gde ih je po pravilu čekala čašica ljute koja bi brzo razvezala jezik i poslovni sastanak pretvorila u privatno ćaskanje i trač do trača.

        Znači bilo je to u ono vreme  dok su se pisala, slala i dobijala pisma, kad su se danima birale, pisale, slale i dobijale  novogodišnje čestitke , kada se iščekivalo i sanjalo, kada je svet bio siromašniji za sve ono što danas ima ,a danas ostao bez onog što je nekada imao-druženje,bliskost,romantiku.

  Bilo je to- ne tako davno vreme, kada deca kao moj trogodišnji sestrić Lazar bistrog  oka i prebrzog skoka ,  koga inače obožavam , nisu ni znali šta je kompjuter,mobilni  i  tablet sa kojima on rukuje kao da ih je  sa posteljicom iz majčine utrobe dobio u miraz. Čudo jedno.

 

 

 

 

 #
SVE PADE U VODU
panicnadezda | 05 Novembar, 2014 18:13

                                       

      Opet ja. Dosadna sebi, mogu misliti Vama. Najradije Vas ne bih zamarala, ali moram. Kako da prećutim da sam Vas branila od svih ,  najteže od sebe. U poslednje vreme, posebno. Štampa, komšije, poznanici, rodbina, prijatlji. Svi isto. I to baš meni kao da ja imam neke veze sa Vama.Možda zato što sam Vas , na njihovo čuđenje,pošto znaju da  nisam glasala za Vas par puta uzela u zaštitu. Gunđaju - vidi  njega, vidi mu ženu, šta mu rade sinovi, uprkos činjenici što je samo jedan u igri, za sada.

      Stvarno ne znam šta je sa ljudima. Umesto da se pozabave sopstvenim jadom, sve oči uprli u Vas i Vašu porodicu. Doduše, mrko merkaju i one koji  iz skupštinskog restorana, sa cenama kuhinja za beskućnike, izlaze svakog dana sve puniji i puniji - da, baš, ne kažem, deblji. Mogu se  uvrediti .

      Ali Vaša porodica  je složna, na okupu - hvala bogu, pa im valjda to bode oči. Kamo sreće da su i druge takve. Bes i zavist- šta li? Meni se recimo to sviđa. Negde to pomenuh  pa me verovatno zato uzeše na nišan. Kao da im nije dosta što nemaju pojma kako će preživeti, što su jedva uspevali  i pre nego što im skresaše onih deset posto - za  spas države. Jok. U strahu od budućnosti -   krivicu svaljuju na druge ili u Vašem slučaju, drugog.  Najobičnije kukavice. Umesto da se uče na Vašem primeru. Da ste Vi kukali tako, dok ste krčili put otuda odakle krenuste do toga gde stigoste, ništa ne bi bilo sa Vama. Za divljenje,najiskrenije. Bar po mojim aršinima - iskonskog karaktera. Dakle, branila sam Vas, a, nije mi išlo baš  lako, da budem iskrena.

     Zašto sam Vas uopšte branila?

     Valjda zbog one narodne - pljuni gore pa na sebe. Većina to zaboravlja, ali ja pamtim. Tako sam vaspitana, šta li. A , Vi ste, ipak, gore. Teško je i gore, znam, ali je mnogo gore -  dole. Znam, kao što ste i Vi znali dok niste došli gore. Niste gladni, porodica vam je sita, ne mislite kako ćete se grejati, šta ćete doručkovati, ručati  i večerat , kako ćete platiti režije, poreze i ostalo. Žena i deca su Vam podmirena. Zlobnici kažu ih-a-ha. Ja kažem – bar neko. Ali ja znam, da ono što je bilo juče ne bude uvek i danas i da, nažalost,  nikada noć ne zna kakvo je jutro čeka. Zato uživajte dok možete. Sve je relativno. Za moj ukus i previše.

      Dakle,  gde sam Vas lako branila.

      Grobar!

      Pa šta? - odgovaram ja.

      Kamo sreće da sam radila kao kasirka u EDB-u, imala bih veće prinadležnosti i bolelo bi me uvo kad bi neko rekao-kasirka. Šta  drugo da se kaže onima koji ne znaju koliko je inspirativna grobna tišina i kakav je to neiscrpan rasadnik ideja. Potom, ono što i ptice na grani ponavljaju…

      Ni fakultet nema .

      Svašta. Čak i da sumnjam u Vašu diplomu,što mi normalno ne pada na pamet- isto bih odgovorila. Koji će mu đavo – kažem ja? Meni moja ništa  nije donela izuzimajući more neprospavanih noći i nagradu sa kojom ne mogu ni samu sebe prehraniti, a kamoli nekog - pride. Još kad je skrešu….. No neću o tome. Zar Tito nije bio bravar? Teško poverovati- priznajem, ali  to mu pripisaše, pa mu  uprkos tome ceo svet dođe na sahranu. Koliko mi se čini i Rokfeler je krenuo sa dna, pa mu se ime izgovara sa strahopoštovanjem.

      Šta dalje kažu?

      Vidi nju, molim te! Na koga mislite - upitah ja?, a znam da je u pitanju Vaša i naša Prva dama ( upravo je na ekranu, gde kamera zumira njen stajling u Šanelu ). Lice joj jedva okrznuše, ali i to kratko preletanje bi dovoljno da se vidi koliko se prolepšala. Vedra i nasmejana - zrači. Deluje bezbrižno. Lepo je videti bar nekog takvog u moru sumornih, namrgođenih lica. Prenesite joj moje komplimente. Ne delim ih iz učitivosti, još manje snishodljivosti.

       Šta sa njom – pitam ja?

       Kako šta? – vidi je kako je obučena . Lepo joj stoji –odgovaram. Šanel !.... Normalno, Šanel, deluje otmeno. Ukapirah- hteli su reći koliko to košta , a država propada. Besna i ženski solidarna, samo odbrusih… ne mislite valjda da u krpama sa buvljaka treba da krstari svetom i tako predstavlja našu zemlju. I dalje mislim ... ako cela država tone, neka to bude sa stilom. Što je ona, a mislila sam, sve mi, gora od jedne kabaste Mišel Obame.

       Ali......

       Uvek dođe to - ali. Kad presahnu reči . Pomenuše Verka za koga sam čak i od onih koji su radili sa njim, a nisu dobijali plate čula da je pošten. Pomenuše Vašeg sina, pomenuše nekakav karantin u skupom hotelu. Nazvaše to pritiskom i ucenom. Počeše da računaju, koliko je prosečnih plata otišlo za njih trideset, po tri dana kako bi glasali za Vašeg lepog sina da on postane gradonačelnik Kragujevca. Izračunaše koliko se gladnih usta, na duži period, moglo prehraniti za te pare. Upućeni, čak, rekoše kako će za izvesno vreme Kragujevac cvetati, kako će svi primati plate, da će se narodne pare o kojima  narod ne odlučuje arčiti na sve i svašta  kako bi se dokazalo da je Vaš sin ( zašto baš on ?- nemudro predsedniče )  pravi izbor.

       Zanemeh. Gledam filmove.Volim krimiće, ali karantin u hotelu i to kod nas i to zbog čega, me zaprepasti. Ostah bez reči, a i čemu bi koristile. Izgleda da ovo više nije Srbija, možda Sicilija, samo ja, ko Koštunica -nisam informisana. Sve pade u vodu Predsedniče. Ono što sam cenila kod Vas više ne igra. Nekako mi više nije tužno ni što ste rano ostali bez roditelja, ni što ste se sami probijali kroz život, ni što se čini da ste prirodni i neizveštačeni.  Navedeno je bio razlog što sam ponekad imala potrebu da Vas uzmem u zaštitu.Ne očekujem zahvalnost , a i ne branim  Vas više. Zašto bih? Ionako - kao što već pomenuh, nikad nisam glasala za Vas.

 

 

 

   

 #
KATARZA
panicnadezda | 16 Oktobar, 2014 14:28

 

     Avgust. Ne ovaj za nama ,već jedan od onih iz prethodnih godina kada su sve oči bile okrenute prema nebu preklinjući da pošalje malo kiše i osveženja, kako za ljude ,tako za ispucalu zemlju i usahlo bilje.Ovaj za nama nije ličio na sebe , kao što ovo leto nije ličilo na leto, kao što ni sve drugo više ne liči na sebe .Elem,nebo usliši molbe i odjednom prosu toliko vode da nas umalo potopi. Izgleda da preklinjanje- nebo kažnjava. Sumnjam da će Obrenovčani ,Šapčani , Tekijci i svi oni koji doživeše potop više moliti za kišu. A , i ostali. Mudri znaju da mečka koja danas igra u tuđem dvorištu, sutra može zaigrati  u tvom. No ljudi pate od kolektivne amnezije. Opet kukaju.

       Većina na proteklo leto.Čućete na tv-u, u marketima, gradskom prevozu ,kad se okupi društvo, kad ste  sa poznanicima, čak i potpunim neznancima. Nezaobilazna tema. Jednoglasno- nismo imali leto,nismo se ugrejali, nismo se osunčli, usred leta- jesen itd. Izuzimaju se oni koji su bili tamo gde sunce još na isti način prži. Ali takvih nema baš mnogo.Oni sa nadmenom narcisoidnošću pokazuju preplanulu kožu kao da čikaju one koji uprkos letu -ostaše beli.

   Ona ne kuka. Više voli zimu od leta,uprkos činjenici što sunce popravlja raspoloženje.Sunce joj izaziva alergiju, tera da se znoji, lepi odeću za telo- što mrzi, a ako duže traje čini je razdražljivom.Tako dok je bila mlada, isto i danas kada to više nije.

    Ali jedan avgustovski dan kada je sunce u kontinuitetu toliko pržilo, pamti.Veruje i oni koji su sticajem okolnosti bili zatečeni u isto vreme na istom mestu.Odluči da spas od klime,ustajalog vazduha i vreline pronađe na Adi ciganliji. Računa skloniće se u hlad . Ako ništa moći će da diše.Ide autobusom.Već na drugoj stanici 37 koja ide do tamo, krcata. Jedva nekako uđe.Izvežbanim okom lovca uoči jedno prazno mesto. Uz malo muvanja ugrabi ga .Srećna što sedi, sa prilepljenom tašnom uz sebe da je neko ne bi odžepario, opaža.Vidi znojava, besna lica ,metež i nezadovoljstvo.Svi nervozni.Puno negativnog naboja. Viču.Gunđaju na prevoz ,državu, sudbinu i koješta još.Pucaju varnice- ko je koga nagazio, ko se za koga zalepio, ko treba da se pomeri dole, ko malo gore , odmakni se, bre! Ni vozača ne ostavljaju na miru-ovaj ko da vozi krompire, a ne ljude itd.

    Snažan glas nadjača druge. Pripada vremešnom, visokom muškarcu. Dere se. Svi ga čuju. Pita drugog, rekla bih prijatelja i vršnjaka, dva metra udaljenog od njega: Dobro , kako provodite dane kad su vam deca na putu?

   Znaš šta prijatelju, odgovara prozvani, mrtav ozbiljan - čim otvorim oči kresnem ženu..... Dobro de, a potom?- prvi će.... Onda ustanem, popijem malo vode, vratim se nazad i opet....Šta opet? – pita prvi. Pa opet kresnem ženu. J  e s – kako da ne. Dan je dug, šta radite posle?

 Zavlada tajac. Niko  više ne gunđa . Svi slušaju. Zanemarujući brojne putnike u autobusu , bez imalo stida  ozbiljnim , ubedljivim glasom kao da je na pozorišnoj sceni nastavlja ...

     Onda zajedno ustanemo , ona me malo nahrani da prikupim snagu, pa opet. Š t a, bre -opet? – prvi će. Opet kresnem ženu . L a ž e š!...

      Ko bre, laže?

      Ima tu još - kad već pitaš. Napravimo krug po obližnjem parku-pa kući da- kresnem ženu.Potom ubrzava- kako ne bi bio prekinut, na brzinu nešto prezalogajimo, pa kresnem ženu, onda malo dremnemo pa kresnem že.. Ne završi . Odjeknu ....L  A   Ž  E  Š-  priznaj da lažeš. Histerični vrisak i  sumnja u ono što i nije za verovati  -  dovede do  katarzične eksplozije  smeha u autobusu.U trenu nesta grča na licima putnika.Popusti tenzija i pritisak.Malo šale i smeha otera  negativnu energiju, netrpeljivost i bes,a suze od smeha- oči  putnika učiniše blažim i lepšim . Njih dvojica,  tog vrelog avgustovskog dana napraviše dobro delo- bar trenutno .  Nažalost ,izađoše na sledećoj stanici. Nasmejani i odobrovoljeni putnici ih ispratiše aplauzom . Ona baš nije aplaudirala,ali pamti.

 #
BES ILI HOMEINIJEV ZAKON
panicnadezda | 24 Septembar, 2014 17:09

                               

      Kao mlada je često koristila taksi usluge. Ne baš za dalje relacije, ali za one - tri do četiri stanice, skoro svakodnevno. Uvek je žurila. Da ne zakasni na posao, da sa posla brzo dođe kući , da iz kuće brzo stigne tamo gde je naumila, ukoliko je naumila i normalno da se na vreme vrati kako bi sutradan ponovila krug. Taksisti su negodovali zbog kratkih relacija, ali išlo je. Neko joj je rekao, čak ,da se njima više isplate kratke relacije pošto je start najskuplji. Da bi predupredila njihov bes imala je razrađenu taktiku. Čim bi taksi stao ,odmah bi rekla da ne ide daleko, ali da se jako žuri. Prolazilo je.

      Sve do jedanput. Stopira kao uvek- beli auto staje. Zamišljena , zaboravlja uobičajeno …znate ..ja ne idem daleko ,ali mi se jako žuri. Gde idemo?- pita - taksista, kome u brzini nije ni lice osmotrila. Vozite pravo , pa levo , pa gore-ustvari  reći ću vam kad da stanete. Prebrzo stigoše. Ovde! – kaže ona i pošto je uvek imala pripremljen sitniš za taksi kako bi izbegla preturanje po novčaniku i nedoumicu  na koliko da zaokruži  cifru- pruži mu taman onoliko koliko je taksimetar otkucao. Tad ga prvi put i osmotri. Seda kosa, jaka konstitucija i besne vodnjikave oči. Šta ti je ovo?- upita. Ona mu reče da su stigli i da je to naknada za uslugu. Jurnu bes iz njega. Svašta reče. Od toga da takve lenčuge kao što je ona treba tući , preko toga da je našla baš  Mercedes da stopira za tri koraka (tad ih nije bilo puno kao danas) potom da je beda koja je taj sitniš najverovatnije isprosila pred crkvom itd. itd. Koješta je izgovorao dok je ona u panici gledala kako da otvori vrata i zbriše. Elem, završio je tako što joj je rekao da ima sreće da su tu gde ima puno sveta, inače bi on njoj pokazao. Umesto šamara, na šta je verovatno mislio, sav novac joj je bacio u lice, opsovao i odjurio.

     Uplašila se - pogotovu kad su novine par dana potom objavile upozorenje da taksista u belom mercedesu krstari  gradom i maltretira mušterije. Dugo je izbegavala svaki beli auto. Proredila je i vožnju taksijem. Baš kad bi morala , sve  je gledala - auto što skromniji, lice vlasnika pitomo. Neretko je znala da izbegne taksi ukoliko joj lice vozača nije ulivalo poverenje.

       Tako i danas. Pogotovo, ako je sama. Gleda auto ( obavezno manji i pohabaniji ) gleda firmu kojoj pripada. Ide dotle da bar par cifara registarskog broja zapamti- za svaki slučaj.

       Nikada nije bila poznavalac marki automobila. Delila ih je na velike i male. Sve je brkala, ali Mercedes je upamtila.Definitivno je zaključila da su  vozači tog auta , čast izuzecima, problematični, inferiorni i iskompleksirani tipovi. Mašinom demonstriraju moć u svojoj nemoći da se drugačije dokažu.

       U prilog priče o Mercedesima ide i sledeći slučaj.Traži nešto za kuću. Prijatelji je uputiše u firmu “ Uradi sam” . Rekoše da je to na Novom Beogradu. Za nju je novoizgrađeni deo Novog Beograda – Njujork. Ama, ni jednu ulicu ne zna. Pamti samo Studentski grad , Fontanu- ako još postoji, zgradu SIV-a- ako je to još uvek ,stari Merkator koji danas tako zovu i onaj deo gde su dike  grada – hoteli " Hajat "i " Interkontinental".Ostalo tabula raza. Uputi se u potragu za navedenom firmom . Ne ide sama. Društvo joj pravi  ON- umesto ona njemu.Ali hajd. 95. do Buvljaka, pardon, zna gde je i on. Od buvljaka, rekoše, produžiš pravo , pa levo , malo napred i na jednom poljančetu je sve za kuću. Poštuju maršutu , pitaju prolaznike – niko ne zna . Šipče. Letnji dan , sunce upeklo ko da se urotilo protiv njih. Znoj se sliva, a hlada nigde. Traje potraga. Za njega, predugo. Puče mu film i stopira prvi taksi, kako tu ne bi zanoćili. Gleda zapanjena- Mercedes i to crni. Ulazi ! –kaže on. Sunce joj pomutilo mozak pa uđe. Inače ne bi. Nije dva puta okrenuo volan stigoše. Cena za taksi uslugu astronomska.Pita taksistu da ON ne čuje, jeli to Air France  ili Lufthanza . Ne gospođo , ovo je Mercedes. Ubuduće, ako vam se ne sviđaju naše usluge- iznajmite traktor.

         Treći i poslednji put – nedavno.Žure u dom zdravlja. On ne bira – ponovo Mercedes.Taksista pričljiv, sve komentariše. Kako vozi slon iza njega,  kako konj ispred njega mrcvari, ko ovom, volu, dade dozvolu itd .Odjednom, ispred auta žena. Kozo – šta radiš ? Vidiš da je crveno. Okreće se ka njoj , misleći da  ga ON kao muško razume i kaže : U ovakvim slučajevima, gospođo, treba primeniti Homeinijev zakon.A, koji je to ?- tek da pita- misleći na zarove, feredže i etcra. To znači da nema milosti, jednu zalepiš uza zid, ko pljeskavicu, a druge dovodiš da to vide. Niko više ne bi pretrčavao gde ne treba.

Nemoćna  i da pokaže zaprepašćenje, glasom u jednoj ravni , reče: Znači vi bi mene zalepili. Zašto vas? Pa iz istog razloga- stalno pretrčavam ulicu.A , okrenu se prema njoj da proceni da li je vredna toga , pa reče- ne bih vas- vi ste fina dama.

       

 

 #
TUTANJ
panicnadezda | 16 Septembar, 2014 14:25

                                         

     Vidi, boga ti ! Muka mi je . Da ne kažem- besna sam. Stalno licitiraju , a one u čije ime licitiraju ništa ne pitaju. Kažu.... treba smanjiti penzije. Deset, petnaest, tu i tamo, iskoči- čak i dvadeset posto ( kao prava mera ), kako bi ovo jadno društvo, pred kolapsom, izašlo iz krize. Oporavak budžeta zavisi od armije onih koji su jedini zaslužili  to što imaju, a imaju malo. No, koga to briga ? Oni ionako - nikom, van njihove dece, ne trebaju. Društvu ponajmanje. Troše pare iz budžeta, a budžet grca. Ispada da su penzioneri krivi za to.

    Reaktiviraće ih. Od armije penzionera - nastaće armija svirača po ulicama i gradskom prevozu, istraživača kontejnera , prosjaka, a malo srećniji - postaće bejbisiterke, kućne pomoćnice, gerontološka  braća i sestre. Kako će inače preživeti vreme koje im je preostalo kada im smanje, ono što je u ovom društvu najmanje? A, to su penzije.

      Penzioneri ćute. Čekaju presudu. Smanjenje penzija najaviše za  ponedeljak , potom prolongiraše za utorak , zatim za sredu. Tako iz  dana u dan. Kobajagi oni koji o tome odlučuju, muče se. Žao im onih koji u većini slučajeva pošteno zaradiše ono što dobiše kao naknadu za život i prevaziđeni - pošteni rad. Zaboravlja se- da dok su oni radili i odlučivali,  budžet  nije bio prazan. Danas  u budžetu uz, izvinjenje na izrazu, samo promaja duva. Ne vide oni to tako. Tretiraju penzionere kao socijalne slučajeve koji dobijaju ono što im ne pripada voljom milosrdne države i na čelu joj bolećive vlasti. 

    Tužno, da tužnije ne može biti.

      A, penzioneri pred svaki dnevnik sa papirom i olovkom u ruci čekaju presudu. Od nje im zavisi kojih se lekova moraju odreći, koje namirnice baš nisu neophodne, koje radnje će ubuduće zaobilaziti, šta će na pijaci kupovati, a šta neće. Koje će obaveze prema državi  izvršavati kao uvek, a koje ne. O odmoru i ne razmišljaju. Gledaće matore strance kako obilaze njihov grad i veselo čavrljaju. Neko bi rekao - pa i to je nešto.

      Dakle, muka mi je. U muci dobih par idejica,  pa kako ko shvati.

Tušta i tma ministarstava ( kažu nikad manje ) a opet previše . Recimo Ministarstvo finansija. U ministarstvu - ministar, pa pomoćnici ministra , pa savetnici, pa sekretari, pa sekretarice, a tek portparoli. Nisam baš neuka, ali kad izgovaram tu reč lomim jezik, a pošteno rečeno, pretpostavljam, ali ne znam tačno šta znači. Nekako me i ne zanima. Dakle, svih ima, samo para nema.  Šta će nam oni kada je dovoljan jedan- ako ga baš moramo imati. Ni taj jedan neće imati posla....... Ostali tutanj.

   Potom - Ministarstvo  privrede sa već gore navedenom gungulom. U zemlji u kojoj privrede nema. Dovoljan jedan - u slučaju da se čudo desi ...... ostali tutanj. Onda - Ministarstvo za  puteve, takođe, ministar i prateća ergela, uz izvinjenje na izrazu, pošto mi drugi ne pada na pamet. Čuš, za puteve, kad mi ni to nemamo. Pre bih to nazvala stazama gde se i pešaci sudaraju. Broj nesreća na putevima u Srbiji govori o radu tog ministarstva. Hajde i tu jedan ...... ostali tutanj.

Čujem da ima i - Ministarstvo za dijasporu sa pratećom bulumentom. Tu nam ni taj jedan ne treba. Dijaspora postoji, ali je sačinjavaju vredni ljudi koji teško zarađeni novac - teško daju , pogotovo ako ne znaju kud ide. A , oni znaju da ide tamo gde ne žele da ide. Znači...... tu svi tutanj.

Ima posla. Bogati dobro plaćaju bejbisiterke, osobe za pomoć u kući i pomoć starim i nemoćnim. Neka oni to rade, a ne penzioneri koji su se već naradili.

    Ministarstvo inostranih poslova Dačić i prevodilac...... Ostali tutanj.

   Vlada Vučić i još dva , tek da ga informišu , pošto ionako sam donosi odluke. Zna se ...... ostali tutanj.

    Tako redom i sa ostalim ministarstvima , ministrima , savetnicima , analitičarima , pomoćnicima , sekretarima , sekretaricma i portparolima.

   Tek, direktori  javnih preduzeća, pomoćnici direktora, pomoćnici pomoćnika, sekretari  i sekretarice istih, njihovi portparoli. Na svako mesto još jedan podupirač. Samo nosioci poslova nemaju duplikate. Vrhuška uvek i svugde. Mislim kod nas. Sve to treba pročešljati i počistiti. Jako bi se uštedelo.

   Da ne pominjem potplaćene i preplaćene, čak i tamo gde se ne dobija novac , upravne odbore koji postoje samo da bi aminovali direktorima...... Ukinuti.

        Da finiširam ---- broj ministarstava, broj  nepotrebnih , a zaposlenih radnika , broj javnih prebukiranih preduzeća sa njihovim preglomaznim rukovodećim strukturama i  koješta još -kad bi se pomnožilo sa brojem predebelih koverata što javnih (što tajnih ) - dovelo bi do zapanjujuće cifre koja bi eliminisala potrebu da se – budžet puni penzionerskom crkavicom. A i svet bi nas drugačije gledao.

         Samo se bojim da ovo nije vreme  Don Kihota.

 #
UMALO ODLEPI
panicnadezda | 08 Septembar, 2014 15:15

      Rano je počela da stvara neobične navike prilikom odlaska u krevet. U detinjstvu je švercovala knjige sa sobom. Čitala bi dugo , dok naredbodavni  glas ne bi uznemirio  noć, kratkim – gasi svetlo! U početku su to bile knjige koje golicaju nevinu maštu. Kasnije one koje bude i intrigiraju mozak. Spisak stvari kad krene na spavanje se vremenom širio.

     U vreme devojaštva kada je započinjala samostalan podstanarski život sa budućom kumom , zimi, iz nužde, u ledenu sobu za spavanje šta sve nije nosila. Bilo je tu vunenih čarapa, duplih pižama, masa prekrivača- ponekad i kapa za glavu. Samo što sa čizmama nije išla na spavanje. Sestra koja je živela u stanu sa centralnim grejanjem imala je običaj da kaže:,, Svi normalni ljudi  kad idu na spavanje se svlače- samo se ti oblačiš,,.

    Potreba da na spavanje nosi razne stvari pređe u naviku. Nije je promenila ni kada se skućila i stvorila sopstveni dom.Na čuđenje bližnjih kojima je samo knjiga bila pratilac, ona u spavaću sobu useli tranzistor , potom i televizor.Shodno tome stvori i ritual. Prvo se čita poezija ili proza u zavisnosti od raspoloženja i dana koji ostavi za sobom. Zatim baci oko na tv- a, završnica  tranzistor- tačno u ponoć. Stanica” Slobodna Evropa”.

   Inače televizori ,radio, mobilni telefoni, kompjuteri- su za nju  čuda savremenog sveta. Nikad joj  nije bilo jasno kojom magijom se stvaraju slike na TV-u. Nema pojma kojim to talasima putuju glasovi kroz žicu dok ne dođu do uva slušalaca.Za kompjutere i mobilne telefone – totalni dunster.Probala je da dođe do odgovora, ali ni čovek nauke i struke nije uspeo da je edukuje. Zaključio je da je za tehniku izgubljen slučaj. Dodala bih- bez imalo zlobe- ne samo za nju.

    Dakle u ponoć kad nevini spavaju ona na tranzistoru pod jastukom sluša Slobodnu Evropu.Ne voli tu stanicu , ali zahvaljujući njoj, čitajući između redova uvek ponešto sazna- unapred.Tako ,recimo, u vreme krupnih  promena prva je prokljuvila da će ugasiti velike banke. Brzo je reagovala. Obavestila sve . “Slobodnu Evropu” proglasiše izdajničkom stanicom ,a nju maltene ludom. Takve banke!—nema šanse. Kajali su se , kad je već bilo kasno.

    I danas uključi S.E.  U zavisnosti od najave vesti koje će emitovati zadrži se ili prebaci na 202. Glas Luke Mijatovića i evergrin muzika  kao uvertira za lepe snove.Tokom noći  tranzistor isključi.Inače čuje ga samo ona. Rekoh, drži ga pod jastukom. Nekad se desi da zaboravi, pa to uradi kada se seti. Ali ne uvek. Tog dana je zaboravila. Sticajem okolnosti ON  leže na njen krevet da malo, kako kaže dremne. Spusti glavu na jastuk i ubrzo začu muziku.Voli tišinu. Pomisli eho iz komšiluka. Diže se da oslušne -- ne čuje ništa. Ponovo leže. Vrati glavu na jastuk. Opet. Promeni stranu. Isto- samo- umesto muzike čuje glasove i škripu, kako inače zove savremeni tehno zvuk. Pomisli da je odlepio. To je to, nema druge, ti si odlepio- reče u sebi.U napadu panike skoči i držeći se za srce koje je nekontolisano udaralo dođe do nje da joj saopšti da je odlepio. Uplašena, zamuca - kako to misli? Ispriča joj- da kada spusti glavu na jastuk bez obzira da li je okrenut levo ili desno--- čuje glasove , škripu i muziku . U trenu je shvatila da nije isključila transistor.Požuri  da proveri. Vrati se sa tranzistorom na kome su tog momenta emitovali vesti. U trenutku shvati i sam. Ščepa tranzistor iz njenih ruku i zafrljači ga. Raspao se u paramparčad.

     Ubrzo su kupili drugi, čini mi se i bolji. A, ON . I danas priča da je samo dva puta u životu preživeo takav strah.Jednom nije bitno- a drugi put kad je pomislio da je odlepio.

 

   

.

 #
ČISTAČ ORGANIZMA
panicnadezda | 01 Septembar, 2014 12:09

     Gledam jutarnji program. Slike promiču pred mojim očima. Registrujem ih , ali većinu ignorišem t.j. ne slušam. Prelistavanje štampe obavezno propratim. Od toga zavisi koje ću novine kupiti tog dana. Uprkos internetu  volim papirna izdanja. Uvek ih čitam otpozadi. Navika iz mladosti kada sam tražila posao. Oglasi su bili na kraju.

   Odjednom, u kadar uskoči- on. Dr. Mr. Spec.Prim.  Buljuk titula.Ne znače mi mnogo i ne držim do njih, ali on imponuje. Usto je i lep.  Ne sećam se imena , ali lik pamtim. Osetih potrebu da ga čujem iako savete raznih lekara odavno ne slušam. O bilo čemu da pričaju sve prepoznam kod sebe. Samo plaše narod u rano jutro.

   Njega slušam. U skladu sa pojavom govori staloženo, elokventno i smireno.Pominje čistače organizma. Za to još nisam čula , pa pratim. Kaže..... dovoljno je svako jutro uzeti po pola litra mlake vode , iscediti jedan limun i bez šećera popiti. Jednostavno, a efikasno.Ima logike.

   Sutradan ustajem pre njih i grejem vodu , dodajem limun u tri lončeta i čekam. Diže se sin. Kažem mu -popij ovo! ,,Šta ti je to? pita,,- kažem- eliksir za pročišćavanje organizma. Kakav , bre , eliksir- ti si odlepila, prosu lonče i ode na tuširanje.

   Čekam njega. Nikad nije bio ranoranilac. Konačno ustaje. Nestrpjlivo  mu poturam lonče pod nos. Pij... Šta je, bre, ovo?- .... Eliksir za pročišćavanje krvnih sudova ,kažem ja- pošto njemu to treba. Gleda me začuđeno, obzirom da zna, da se za razliku od većine mojih prijateljica nikada nisam lepila na to. Šta ima u vodi..... limun-odgovaram. A,  limunadicalepo. Srknu gutljaj i samo što ne povrati. P i h – kiselo i vruće. Znaš li ti to ? Zaboravila si i  šećer , valjda misli da sam sebi sipala.Ne sme, kaže doktor....... Kakav sad doktor – ko  je taj šalabajzer?..... Nije on šalabajzer- već dr. mr.prim.  itd. Objasnih mu celu priču i najavih da ćemo ubuduće svako jutro to piti.

    Pili smo tri dana zaredom. Jutros sam zaboravila. Pita me šta je sa mojim pročišćivačem – ko da  sam ga ja izmislila, a ne eminentni medicinski stručnjaci. Kazah da sam zaboravila i da bi ubuduće  to trebala da bude njegova obaveza, pošto drugih nema.

   Jesi li ti luda ? skoči.

   Ne , kažem ja.   

   Dobro-čitaš li novine ili ih samo slažeš ?

   Čitam ,normalno.

   Ne lepa moja, ti ne čitaš šta treba. Da čitaš znala bi da je rod limuna u Argentini podbacio pa mu je cena sada astronomska. Piše ti- i krenu da traži novine od prethodnog dana da mi pokaže korpus-delikti. Kakve ,bre ,veze ima Argentina i njen limun sa nama---besno ću ona. E…. vidiš, itekako ima. Limun na našim pijacama je iz Argentine, a meni ne pada napamet da tolike pare ( ko da  su u pitanju milioni) bacam na to. Od danas se više u ovoj kući neće piti čistač organizma, zaključi  sav srećan.

   Pride, da bi zacementirao stvar  poče da računa. Tri limuna dnevno-to ti je kilogram za tri dana, puta deset puta u mesecu – skoro  četiri hiljade, pa vidi koja je to cifra.  Tolike pare -ne dam. Znam ga, pa znam ,kao što i on zna da znam, da je cela tirada nastala samo zbog toga što sam pokušala da mu nametnem neku obavezu.

 #
PRETEČA SPONZORUŠA
panicnadezda | 30 Avgust, 2014 17:03

                                 

     Jutarnji mir narušava  telefon. Tako rano me zovu samo dve osobe. Jedna od njih je moja tetka. Priželjkujem da bude ona. Stvarno.Kao da je znala- javlja se, glasom načetim duvanom i vremenom. Puši ko turčin iako ne bi smela. Uzalud je ćerka sa tri doktorske specijalizacije opominje. Ne šiša je-uz obavezan komentar da nema većih budala od školovanih budala.

      Preskače uobičajeno dobrojutro i kako ste.Prelazi na stvar.”Znaš li kako me unuka nazvala”. Kako bih znala –kažem. E, pa rekla mi je , nakon priče o tome kako sam se udala za njenog  dedu-  da sam preteča sponzoruša . Znam njenu verziju o udaji,kratko promislih - pa rekoh ---- SUPER……. Šta je tu super?- pita me začuđeno i dodaje- da sam udarena kao njena ćerka i unuka. Zar to nije odlika cele naše porodice , na ovaj –ili onaj način?..... U pravu si reče, ali mi nisi odgovorila šta je tu super? Znaš tetka, kažem joj ja , u ovoj zemlji srednjeg sloja nema. Postoje samo klase ili kaste političara i biznismena što je po meni isto jer im je zajednički imenitelj nabudžen novčanik , potom klasa sportista i vrlo brojna , rekla bih čak i moćna, u zavisnosti od toga ko ih finansira - grupa sponzoruša. Nas izumrlih nema nigde, ali zato si ti tu da nam osvetlaš obraz. Promovisaćemo te za rodonačelnika sponzoruša Srbije , da se  zna da je naše gore list začetnik te  "uvažene profesije". Zapanjena , konstatova - da sam definitivno opičena ,puče u smeh i prekinu vezu.

      Priča o udaji koju sam bezbroj puta čula nije baš pitka. Ostaviću je za kraj.

      Pre toga par reči o mojoj tetki. Originalna,načitana , beskrajno duhovita, teatralna, visprena ,rečita ,okretna i spretna u svakom smislu.Jednom rečju biser porodice. Bez imalo subjektivnosti  i preterivanja, nabrojano je skroman opis. Zbog navedenih osobina uvek je bila centar okupljanja. Obožavali su je mladi, malo stariji i sredovečni.U kasnijim godinama vršnjaci manje- previše stvari ih je delilo. Znala je da nasmeje, obraduje ,razveseli. Razbijala monotoniju i učmalost. Od svega je za čas pravila pozorišnu predstavu.Nijedna komedija joj po efektima nije ravna.Tako nekada, i danas isto.Njene vršnjake zovu babama i dedama. Nju, van njene unuke i praunuke svi zovu imenom. Jednostavno  izuzetak .U mojoj porodici ona je ta. Prosto kad je čujete ne možete je nazvati babom. Ne priliči joj.  Poslednja zanimljiva osoba u mojoj porodici.

        Stvarno je čudo. Ne znam tačno kada je rođena. Nju da pitate starija je od Metuzalema, a po onima koji je poznaju mlađa od mladih.Po mom mišljenju ima negde oko osamdeset, tamo ili ovamo, ali ona ne pristaje na svoje godine. U svakom razgovoru, a čujemo se često,obavezno nakalemi još jednu.Kada je pitam zašto to radi?-kratko odgovara da je u njenim godinama svaki dan još jedna pride .Pobogu tetka- kažem joj ja- čak i prave babe na selu, zataje po neku godinicu , a ti samo trpaš.

       Ja, jesam baba i prababa, sa prizvukom ponosa u glasu,kaže. To valjda znaš!

       Dobro de , nisam zaboravila , ali koja od njih liči na tebe?...... Nijedna odgovara – grđa sam od svih. Kreće da nabraja svoje falinke,ali je prekidam. Što se onda ne družiš sa njima? …….Na koga misliš?....  Pa tvoje vršnjakinje .  A…..kobajagi se setila ,ustvari - kupuje vreme . Onda spontano kakva je uvek bila, kroz smeh, gde istrča pravi deo njene prirode izgovori- ne mogu, dosadne su mi. Bespotrebno poče da mi obrazlaže ono što znam i da mi ne kaže. Ništa ih ne zanima, ništa ne prate ,ništa ne čitaju (ona i danas sa jakom dioptrijom guta knjige), ne umeju da nasmeju niti od srca da se zasmeju, nisu sačuvale ni zrno duha -----samo kukaju. Znala sam ja to, kažem , pitam onako. Znaš tetka nikada neću zaboraviti kada je tvoj, takođe, beskrajno duhovit zet rekao  "kad bih morao, lako bih se ja razveo od žene, ali od tašte ,bogami teško- ispunjava me radošću".Malo koja tašta to doživi.

              …………………………………………………………………………………………….

     Rođena je pred rat kao jedno od petoro  dece predratnog  gastarbajtera  koji je iz Amerike došao sa novcem, isprosio udovicu što je u to vreme u Crnoj Gori bio presedan, kupio kuću i okućnicu, a ostatak novca  proćerdao na kocku  i društvo. Ako to zanemarimo bio je dobar otac. Njena majka se dovijala kako je znala i umela da decu podigne.

     Najstariji sin, uzdanica svih i  miljenik majčinog srca 1941. g. stupi u partizane. Uzalud ga je otac odvraćao. Govorio mu je da je politika kurva koja uzima dušu kad joj sve daš.

      Njegovim stopama pođe i drugi sin. Nikad ga više nisu videli. 

        Na kraju rata, najstariji sin dođe kući. Izlečiše mu ucrvljale rane. Kažu bilo ih je mnogo. Kao nagradu za zasluge prema narodu i državi dobi važan posao. Okitiše ga spomenicom. Postade jedan od najmlađih poslanika Crne Gore.Uvažena ličnost .    

    Lep. Mamio je uzdahe devojaka. Zaljubio se u devojku druge vere i ona u njega. Pričaju da je iz ljubavi prema njemu bila prva muslimanka u Crnoj Gori koja je skinula zar. Međutim, majčina kletva  pobedi ljubav. Rastali su se.Kako su mi rekli –ona je napustila grad. Nije ga zaboravila.U prilog tome ide činjenica da je mnogo godina kasnije  zamolila prijateljicu da joj pokaže njegovu ćerku.Ćerka i danas pamti lik te prelepe žene ,poljubac i komentar da sve liči na oca.

       Oženio se. Dobio sina. Sve je obećavalo  sreću. Međutim dođe 1948 . Pitanje kratko- za Ruse ili protiv njih. Tvrdokorna crnogorska priroda teško preko noći menja mišljenje. Ostade dosledan sebi i dotadašnjoj politici.Zasluge za narod i državu zaboraviše. Postade izdajnik.   

    Ubili su ga 1949. Noć uoči Svetog Save.

     Uhapsiše mu ženu, ubrzo potom i maloletnu sestru t. j. moju tetku koja je živela sa njima.Strpaše ih u zatvor. Isleđivanja ,ispitivanja,maltretiranja- nisu  otkrila nikakvu izdajničku aktivnost. Pustili su ih , ali etiketa izdajnika osta. Obeleženo prezime je teško bilo nositi.Pred njim su se sva vrata zatvarala. Žena je imala decu nije ga se mogla, a ni htela odreći. Tetka puna straha i raznih fobija nakupljenih po zatvorima nije mogla da iščeka . Imala je samo 17 godina.

     Desilo se . Mlad pogonski inženjer iz poznate popovske kuće baci  oko na nju.Dopao joj se. Zaprosio je .Tvrdila je da je nije preduhitrio, prosila bi ona njega. Udala se i brže bolje promenila prezime. Šeret, kakav je- imala je običaj da kaže da se samo zato udala. Znam da nije .Volela ga je. Lep, stabilan ,mio. Mekšu dušu i toplije oči u životu nisam srela.Činilo mi se da očima miluje. Nije više živ ,ali i sada vidim taj pogled. Doduše, znao je i on da izabere . Život sa njom nije znao za dosadu.

       Udala sam se samo da promenim prezime ko iz topa-izgovori    unuci, kad je ova upitala ,ono što mlade uglavnom zanima, kako su se deda i baka upoznali. Uskraćena za romantičnu priču sa emotivnim detaljima  devojčica  steče utisak da se baka stvarno udala za obožavanog joj dedu samo da bi promenila prezime.Razočarana i besna  nazva je pretečom sponzoruša i zamoli da nikada više ne kaže ni reč protiv njih jer ni ona nije drugačija.

     

 

 

 #
«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12  Sledeći»