Categories
My Links
Generalna
NE HVALA - PRESKUP JE
panicnadezda | 20 Maj, 2016 14:59

Danima unazad - dežura. Dobrovoljno ropstvo, reklo bi se. Ali bogami , motiv jak. U pitanju je ono čega ima malo , a vremenom, kako stvari stoje, biće sve manje, a bez čega vas niko ni pogledati neće. Krenu kao šala koja se pretvori u zbilju. U društvu je sa poznatim licima. Jedan od prisutnih reče da se tortura koju mediji sprovode i onaj koji u svojoj slici uživa,  više ne da izdržati. Praveći se naivna - pita o čemu se radi i na kakvu torturu misli? Čovek reče ono o čemu svi pričaju, da od određenih faca koje se ne skidaju sa ekrana dolazi u iskušenje da razbije TV- za koji je dao velike pare ( među nama rečeno, kako ču, kod njega je sve za velike pare i sve smart ,što može biti smart, počev od telefona, preko đakuzija i drugih uređaja - završno sa teveom sa hd tehnologijom). Imućan čovek i važan čovek. Oni koji ga bolje znaju od nje, rekoše da je sve stvorio poštenim radom i trudom. Zna da se takvi mogu naći ko slamka u plastu sena. Hoće reći, malo – sutra. Ali ćuti ko zalivena. Vodi se svojom logikom. Ako je moguće sa deset prstiju, u zemlji u kojoj su, zgrnuti ono što on ima, kako to njoj nije pošlo za rukom.  Ceo život radila ko konj , poštenje je vodilo kroz život , bilo utisnuto na čelu,  ali joj nije donelo ništa -  izuzev nevolja.

Manimo žalopojku da ne bi ispalo, ko gubi ima pravo da se ljuti. Zaintrigira je čovek. Pita ga - ne misli valjda ozbiljno da razbije smart televizor?  Ekscentrik.... reče .... apsolutno. Misli se u sebi, lako je tebi da razbijaš, kad odmah možeš da kupiš ono što si razbio. Ipak, pita, kako to misli? Intrigira je poenta. Iznenadi je  scenario. Sve je osmislio ili mu je tog trenutka palo na pamet. Reče da će polupati - tv , potom polupan besno  izbaciti pred zgradu , onda snimiti smart telefonom sa svih strana, a na ekranu krupnim slovima napisati: ulizice jedne, skidajte mi se sa očiju da ne bih oslepio . Obavezno povedite i njega sa sobom. Potom će  snimljeni materijal poslati svim televizijama da vide kakav bes izazivaju kod ljudi koji zbog njih  lome tv uređaje, pa nek se češu kad im padne rejting, zbog koga bi i rođenu majku prodali. Sluteći na koga misli, ipak , da pritvrdi, upita koji ON ? Gleda je sažaljivo ( ko veli,ova je pala sa kruške, pa ne zna ko je ON,  a svi znaju da samo jedan može biti ON). Ipak joj odgovori -  ON je, reče, onaj koji vedri i oblači ,ustvari više oblači nego vedri , sa kojim sve počinje , sve teče i sa kojim se sve završava. ON je ON – gosođo.

Sad znate, jel te? Nije mu htela priznati da je od prvog momenta znala. Ali , mu pomenu da zbog toga ne mora lomiti  tv - može ga jednostavno isključiti. Onda se polakomi pa  brže bolje, kako se čovek u suludoj nameri  ne bi predomislio -  reče - dajte ga meni.Gleda je zamišljeno. U očima mu vidi da nešto kombinuje. Kombinuje i ona. Nije da nije čitala , a i gledala filmove o ekscentričnim bogatašima. Jedan pamti i sada. Zna ona šta im sve može pasti na pamet. Zato sa strepnjom čeka.... Može .... kaže on .... pod jednim uslovom. Ako ga ispunite dobijate televizor i pride para u vrednosti istog.

Iz usta joj se ote OH. A, kliknula bi da zna da nije mudro.Šta je uslov ?.......tražim od vas 15 dana  u toku kojih ćete redovno pratiti jutarnji i udarni (hteo je reći večernji ) dnevnik i beležiti svako njegovo pojavljivanje, izuzimajući N1- koji ne kreće i završava sa njim, jer ih finansiraju stranci, koje zabole i za njega i za nas.Podrazumeva se da će TV i pare dobiti samo u slučaju, ako  bar u jednom dnevniku ne bude igrao glavnu ulogu

Laknu joj. Prosto ko pasulj , misli u sebi. Napraviše dogovor , prisutni  overiše. Ona krenu. Dežura ujutru, dežura uveče. Zalepi nos za ekran i prati dnevnik od koga je pre - bežala ko đavo od krsta. U svakom ON. Šta je planirao, šta je  uradio , šta je mislio da uradi, a šta će tek da uradi. Sa svojim prijateljima zna se. Ne  srpskim , uvek njegovim. Onda jednom Niče , drugi put Konfučije , tu i tamo Hegel, tušta i tma pisaca.Vidi se da čovek čita. I to mnogo. Ne zna samo koliko mu vremena pretekne za rad. Ali nema veze. Uvek je tu. Glavni lik. Prođe prvi dan , prođe drugi dan , potom i par dana zaredom. Uvek isto , samo ukrug. Smuči joj se. Ne ide do kraja – dosta joj je. Vrti broj - javlja se glas. Šta je gospođo - on?.... Ništa ..... odustajem .... dogovor otpada .... ne vredi ništa. Zadržite, bacite ili polomite sve što je vaše , a ja ću svoje ipak sačuvati ako budem odustala na vreme , a osećam već je vreme, kako ne bih uradila ono što ste vi nameravali.

A, Smart tv- nećete ni to?  

Ne hvala – preskup je.

Nastavila je po starom. Televizor je isključen u vreme dnevnika , konferencija za štampu, promocija , postavljanja kamena temeljaca , seckanja slavljeničkih vrpci , prepucavanja koalicionih partnera i svega drugog vezanog za politiku. Ostalo prema raspoloženju.

 #
TAŠTA I ZET
panicnadezda | 18 Maj, 2016 13:48

 ILI - SAD NEĆU IZ INATA

Rogovi u vreći - kažu . Nije to kod nje baš tako bilo , ali raznoraznih smicalica, što sa jedne , što sa druge strane - svaki čas. Kao kod svih . Razlike u nijansama. U njenom slučaju predobro zna taštu , a i zeta, takođe. Kako i ne bi ? Ona je stvorila, za njega vezala život. Zahvaljujući tome, svemu se mogla nadati. Tašta je šest lepših meseci (dok greje sunce i dok ne zapreti sneg) živela u svom stanu , ali ostalih šest, kad zastudni - selila se kod njih. Zet nije pravio problem.Nije baš ni kliktao od sreće , ali ni mnogo zanovetao.  Bila mu je simpatična, a i cenio je. Inteligentna , gospodstvena i duhovita. Kad se smejala, celo lice joj se smejalo, tako da je smeh prelazio  i na druge.

 

Problemi su nastajali kada bi ona i zet napravili predstavu za publiku , odnosno za nju.Seća se slučaja kada su izašli u šetnju , a uvek su to činili kada bi ona, kako su imali običaj da kažu čistila po čistom i uludo trošila snagu. Tašta t.j. majka nije to mogla gledati. Bojala se da će joj ćerka propasti. Za to je krivila zeta. Imala je običaj da kaže, za čije oči – budalo!?

Odgovarala joj je – za moje. Meni smeta.

Uhvatili bi se pod ruku i krenuli u obilazak grada. Jednom se vratila sa pričom da je njen ćaknuti muž - hteo da je ubije. Na pitanje kako ? - odgovorila je da on ne ume da šeta, ako to nije put od pekare do poslastičarnice i od poslastičarnice do sledeće pekare. Reče šest su ih obišli i u svakoj nešto jeli. Nadao se da će je to ubiti , ali se prevario. Na pitanje zašto je jela - odgovorila je..... ma nemoj.... nego  da troši samo na sebe. Zaobiđe istinu  - da oboje vole da jedu.

Drugi put je uletela u stan poput tajfuna. Kad se izduvala, nazva ga ludakom . Prelazi ulice  reče , kao da ih je osvojio i kao da mu to piše na čelu - tamo gde mu se prohte i kako mu se prohte. U podzemne prolaze ne ulazi . Samo što je srce nije izdalo  od straha na sred Terazija , dok su automobili jurcali oko nje.

Smejala se na njegovu verziju da je sve probao ali uzalud. Niko je ne pregazi , ali zato njega za koga se grčevito držala samo što jedan ne počisti .

  Sledeći put , takođe u šetnji, zet zastane , značajno pogleda u taštu i kaže: Moram ti nešto priznati , ali da to, dok ja ne uradim, ne kažeš ćerki. Polaskana poverenjem , a i znatiželjna šta bi to moglo biti, dade reč da će ćutati ko zalivena. Onda joj on ubedljivim glasom ispriča da nije baš šalabajzer, kakvim ga ona smatra , i osoba koju ni miš nema zašta ugristi , na šta ga ona t.j. tašta - prečesto podseća, već odgovoran otac porodice koji je uštekovao nešto maraka za ne daj bože ( tada su bile marke )  koje čuva u banci ko zenicu oka. Usput joj na njeno insistranje lupi pozamašnu cifru koja taštu zadivi.

Oduševljena mu reče – znala sam ja zete da si ti pametan.

Dođi da te poljubim.

 

Po povratku kući tašta na nebesima. Vedra ,raspoložena , nasmejana. Ćerka pomisli da im je u šetnji bilo lepo i da je zet zasmejavao što itekako ume. Ni slutila nije da je drugo u pitanju. Celo popodne tašta pažljiva, sa poštovanjem gleda u zeta - ni jednom ne pomenu ko je sve njenu ćerku prosio i kakva je imovinska karta tih ljudi. Izostavi ono što je bilo namenjeno zetovim ušima, da je drugačiji izbor njenoj ćerki mogao pružiti mnogo lagodniji život - u stilu – drugi bi radili za tebe , a ti bi bila dama, što ti i priliči.

Pokušavala je ćerka u više navrata da je od zajedljivih strela upućenih na račun zeta, odvikne , ali bez uspeha. Donekle je i razumela. Za razliku od nje, njena majka je živela u bogatoj kući , pa se udajom suočila sa starom jevrejskom kletvom – dabogda imalo  pa nemalo. Nikad se sa tim nije pomirila. Njeno držanje je govorilo o statusu koji je nekad imala , a ne kakav je potom bio.

No sutradan. Zet ode na posao. Tašta se uzvrpoljila. Nemirna, šetkoli po kući, dok iskosa baca pogled na ćerku. Ne izdrža . U jednom momentu pita ćerku – Veruješ li ti mužu sve što kaže?  Ćerka joj odgovori da veruje. E , pa moram te razočarati – ona će. Čime to ? – pita ćerka.

Znaš li ti jadnice moja neznavena, koliko para on krije od tebe? – Nimalo – odgovara ćerka. Ne znaš da ima dvesta hiljada maraka u banci?

Znala bih da ima , ali pošto nema ni marku - ne znam. Hm- nemoguće – ona će. Hm – moguće - ćerka će - naložio te. U momentu ćerki sve posta jasno. Umiljavanje , poštovanje i sve drugo što je prethodilo surovom trežnjenju.

Sateran u ćošak, zet samo reče – vidiš li tašto kako mogu da te ubedim u sve što hoću, pa i da imam ono što nemam. Oni drugi koje ne prestaješ da pominješ što imaju sve i svašta ,i što su tražili ruku tvoje ćerke - to ne bi znali. Bili bi ti dosadni – priznaj.

Postepeno se oporavljala od

žalosti, zbog pomenutih maraka, ali išlo je nekako.

Jednog dana ( oplakujući svoj odlazak, unapred) - reče zetu:

Znaš zete i ja ću jednog  dana morati da umrem.

Molim tašto ( zapanjenim će glasom ) - šta to pričaš? - nije moguće…ti ….čak i ti …šališ se sigurno. Stalno nešto umišljaš - juče da sam te pokrao u " ne ljuti se čoveče", danas da kradem na tabliću – sad umišljaš da, čak, i ti jednog dana moraš umreti.

Ljuta što je zavitlava, odbrusi – izgleda da ti jedva čekaš. E pa da znaš - sad - NEĆU IZ INATA

Ipak je umrla , ali nije zaboravljena.

 

 

 #
TRILER
panicnadezda | 13 Maj, 2016 14:18

 

Priznaje , tako nešto joj nikada ne bi palo na pamet , a svašta joj pada, kad se mašta razigra. No, ima onih čija je mašta - maštovitija.

 Fenomenalno!!!-

Fantomi ili nevidljivi u gluvo doba noći, dok nevini spavaju, čiste prostor . Ne zna samo da li su to fantomi kojih se treba plašiti ili Don Kihoti u fantomkama. Njoj bi trebali ovi drugi. Ima dosta stvarčica koje je žuljaju i intezivno nerviraju. Sama ne može da ih reši, ali eto znaka koji dobi , a znaci se ne ignorišu. Od kako ču za to, što u prvom momentu dožive kao novinarsku šalu koja zabavlja narod, dok se ne pretvori  u ozbiljnu frku, ne može da se smiri. Stalno razmišlja kako da dođe do fantomki odnosno onih koji ih navlače i u ime obespravljenih ( hoće da veruje u to  iako zna da u ovom slučaju nije tako )- završavaju, ono što siroti ne mogu. Pravi krimić pred očima sveta , ali obzirom da se ništa o celoj priči ne zna - sem kraja, pre bi to nazvala trilerom, koji ionako  više voli. I to kakvim! Pita se samo kad  triler na nju ostavi takav utisak, kakav će,tek , ostaviti na besan priraštaj. Garantovano inspirativan . Boji se da će fantomke početi da niču u svakom kvartu.

Svašta je pomišljala dok se stvar ne otkri. Prva misao je bila da se radi o nekim- novim Pink Panterima ( čijoj se pameti u potaji divi ) ali kad ču da su rušili straćare - odbaci tu misao. Neće Panteri da prljaju ruke , a da se ne omaste. Nije to izazov za njih. Pre bi harali bogate zlatare i muzeje diljem zemljine kugle nego trošili snagu i pamet, zbog tamo nekih nelegalnih i ponekog legalnog objekta koji koče gradnju - GRADA IZ MAŠTE.

Očekivala je ono što je u ovakvim slučajevima očekivano da se bar jedna fantomka oglasi i preuzme odgovornost za brisani prostor i druga dela koja su prethodila tome , kao što to čine teroristi nakon učinjenog dela - odnosno nedela. Jok !!!- Ništa od toga. Umesto fantomki oglašava se vlast. Ne znaju ništa , oni koji znaju sve, pa i ono o čemu pojma nemaju. Bože je sačuvaj, da nije lakoverna kao što jeste , mogla bi pomisliti da su fantomke raznih boja – nosili baš oni . Nije zanemarljiva činjenica da sve fantomke nisu bile iste boje. Zašto , pitaće se neko? Ima odgovor i na to pitanje. Kad se usudila da igra, nek igra traje do kraja – pa će reći -  zato što i među fantomima mora biti hijerarhijskog reda.

Recimo , vođina unikatna, kako se ne bi pobrkala sa drugima. U njega su sve oči uprte pošto od njega sve zavisi, kako znak za početak, tako i znak za kraj akcije . Od njega zavisi koga zavezati , privezati , privesti ili odvesti.Vođini pomoćnici imaju drugu boju kako bi se  znalo da i njih treba čuti, pošto po mrklom mraku vođa ne može sve da vidi.Tehničko osoblje - treću - kako bi se znalo ko pokreće bagere, a fizikalci četvrtu, ne naročito uglednu - shodno ulozi koju imaju.

Neko bi mogao pomisliti da se sprda ( izvinjava se na izrazu ) kad kaže da joj neki fantomi trebaju. Ne, stvarno tako misli. Vlast koja ništa ne zna, njoj ne treba. Ionako je zahvaljujući toj vlasti potpuno obezvlašćena. Njoj treba neko ko će mimo vlasti završiti ono što je žulja. Toga ima mnogo. Ali , da ne gnjavi one koje žulja sve,  navešće samo dve stvari.

Prva stvar:

 Porez na stan , toliki kao da živi u palati. Zbog par tričavih i pošteno prijavljenih ( NEOPEVANA GLUPOST ) novoizgrađenih kvadrata terase i malo još , staricu od zgrade iz 1926 god.-  proglasiše devicom. Shodno tome udariše namet da se ne može opasuljiti. Uz to, komšije koje žive u istoj zgradi (a nisu prijavili ono što oni jesu)  im se smeju u brk, jer za istu kvadraturu plaćaju pet puta manje. Golema nepravda? Zato bi volela kontakt sa nekom donkihotovskom fantomkom koja bi u gluvo doba noći, dok ona spava, trknula u poresko i anulirala sve.Neka se onda oni češkaju, a ona likuje. Nije to neizvodljivo.

Druga stvar:

Pare. Oteše joj. Zna da su oteli i drugima , ali ona ne može da se pomiri sa tim. Ma i neće. Zna da je već govorila o tome , ali opet će. I tu joj treba fantomka, ali za ovaj slučaj hakerska. Da napravi ršum preko interneta ili kako god  ( podrazumeva se u gluvo doba noći dok siti i podmireni , nemirne savesti, spavaju ) i sa njihovih računa svima ili barem njoj vrate sve što su joj oduzeli , normalno sa kamatom i naknadom za pretrpljeni bol. Što se tiče onog barem - šali se , ali kao u svakoj šali ima pomalo i zbilje.

Ne zna kako da pređe u realizaciju , ali smislit će već nešto.

P.S. Svaka slučajnost sa stvarnim događajima i ličnostima je namerna

 

 #
ČAK NI U MISLIMA
panicnadezda | 11 Maj, 2016 17:04

 

Ko god od bližnjih kreće na put - ide i ona. Podrazumeva se, ako su egzotične i daleke destinacije u pitanju. Bliže je videla i sama. Voli ritual koji prati putovanja. Manje onaj koji prethodi - kao što je dogovaranje, planiranje, upoznavanje , pakovanje , a mnogo više onaj koji usledi nakon povratka.  Ali ne podnosi međuprostor prezasićen brigom i maltretiranjem do tamo.  Jednim avionom ideš do prve destinacije , onda čekaš i čekaš ( a čekanje traje ko gladna godina) dok ne stigne drugi koji te nosi  tamo gde si krenuo. Prazan prostor popunjavaš šetkanjem po aerodrmskim halama ili dremanjem  na neudobnim stolicama. I da ima para za nju, ne bi išla, pa da je tuku. Šta će joj to ? Sati su u pitanju , a njoj  i minuti čekanja bilo gde ili bilo zašto - teško padaju. Razlog što ni kod lekara ne ide.  Na pitanje , koje se tu i tamo postavi,  kada je poslednji put kontrolisala zdravlje, odgovori da ne pamti. I stvarno je tako. Ništa ne zna, što drugi znaju. Ni kakva joj je krvna slika, niti da li nešto niče što ne bi volela da nikne. Pošteno rečeno i kad nikne neće da zna da je niklo. Ne zato što se plaši. Taman posla . Jednostavno je shvatila ( što bi lekare šokiralo, da čuju ) da kada kucne čas, ideš tamo gde moraš otići – bilo zbog toga što je niklo ili zbog nečeg što je crklo. Kao kod bojlera, dok rade grejači i termostat, tople vode ima. Kad procuri kazan, mora se menjati - drugim. Ne zna da li je adekvatan primer, ali to je najnovija vest iz njene kuće .

Nema tople vode. Panika . Zovi majstora – kažu ! Ustvari Darka, zahvaljujući kome, u njihovoj kući, sve što radi na struju - uvek radi. Ne može da ih ubedi ,  da ne treba trčati ( još po mraku ) kad se poslovi ne započinju, već uveliko završavaju. Kaže im da je Darko redak kum , ali ne uvek na dugme, da mora da spava noću - kako bi radio po danu.Istakne posebno da je struja, sa kojom ona ima neprijatna iskustva, osetljiva stvar u koju ne treba čačkati po mraku, ako baš ne moraš .

Uzalud.

Neće da čuju. Podseti ih da su se i kraljevi kupali toplom vodom iz lonca pa mogu i oni. Izbečiše se. Preporučiše njoj taj način kupanja. Rekoše - da je možda lonac za nju dovoljan , ali ne i za njih. Onda im ona predloži da se plaknu hladnom vodom kao što to čine ( čini joj se ) oni sa Kavkaza , a verovatno i Eskimi  koji se i zimi i leti kupaju hladnom vodom ili snegom, pa žive da sve nadžive . Htela je reći - koliko je to zdravo. Tek to ih šoknu. Probaj – rekoše uglas. Znajući efikasnost primera, kao vaspitnog sredstva, čak i za one koje je prekasno vaspitavati - probala je.

 Epilog – cvokot do zore. No, da ne tupi o bojleru koji podiže temperaturu u kući - stvar su završili na svoj način.Cimnuli Darka , Darko cimnuo bojler , oni se okupali toplom vodom, a ona završila u krevetu.

 

Što se vražjeg čekanja tiče o čemu je pričala dok je misao nije odvela na drugu stranu- ima nekog felera kod nje. Niko joj nije rekao, sama je zaključila. Recimo, dok joj je karton bio kod kuma nije morala da čeka na preglede.Dovoljno je bilo da okrene broj i kaže - stižem. Ali nije to radila. Naprotiv , čekala je. Sada kad mora da čeka, ona beži. Izgleda da je štos u onom morati.Očigledan otpor prema moranju , ako baš ne mora. Zato kad se o njoj radi ništa ne mora. Za druge je već drugačije.

Znači kad bližnji putuju- ide i ona. Ne kao oni, naravno. Ali sve prati od početka do kraja. Prvo se upozna sa destinacijom , pregleda mapu i položaj na zemljinoj kugli. Proučava da li je to gde se putuje u centru ili na obodima velike lopte. Centar joj deluje sigurnije, u ova nesigurna vremena, kad priroda uzvraća udarce koje je ona vekovima dobijala. Nekako joj se čini da se na obodima ubrzano obrušava i da su ti krajevi tektonski nestabilniji . Zato se skamenila kad joj je sin, ne hajući za njene strepnje, saopštio da ide u Japan.Kakav , bre , Japan? Zna li on gde je to ? Ima li kod njega mozga ili hoće da ona ostane bez svoga ?........

Tamo se sve trese, puca , samo što ih voda nije poklopila. Na onih par ostrvaca se nastanilo tušta i tma njih . Fale im samo turisti da povećaju težinu kako bi što pre potonuli. Onda ukuca Tokio i vidi nesagledivu gužvu na ulicama , solitere do neba, čini joj se ništa lepo. Zvoca , ubeđuje, ali ništa ne postiže.Među nama rečeno, žao  joj taj vredan narod , ali mu to ne priznaje.

 Uplatio je –reče....Mora da vidi tehnološko čudo i džina na staklenim nogama, kako zovu Japan. Hoće na kratko  da zaviri u njihovu tradiciju i običaje o kojima je čitao i  gledao na filmskom platnu.Da je poduči i prekine zvocanje - kaže joj da oni nikada ne otrgnu cvet, kao što ona to radi, već se sagnu da ga omirišu. Vidi ona nema nade da se predomisli, tim pre što ga otac podržava.

ODE....

U mislima i ona sa njim.Ko veli tako će ga sačuvati. Prati vesti ,vremensku prognozu, izveštaje o zemljotresima i cunamijima. Na svaki pomen jednog ili drugog, bilo gde da se desi, ona poskakuje.

 Iscrpljena je . Jedva čeka da se vrati. Konačno stiže. Hvala bogu u komadu je. Osvežen, nudi da natenane prepriča sve što je tamo video i doživeo, kao što to uvek radi. Moli ga da odloži za drugi dan

Začuđen pita: – zašto ne sad?

Odgovara mu da je umorna od putovanja na kome je bila zajedno sa njim iako on to ne zna , ali da ne brine  pošto to ubuduće neće više raditi - čak ni u mislima. 

P . S. Reče tako, a zna da će uvek ići sa njim gde god bude išao.

 #
TIŠINA
panicnadezda | 03 Maj, 2016 12:59

 

  Kamo sreće , ali nema šanse da  potraje. Misli na tišinu. Tišina zna da vrisne i probudi polupospan svet. Smisliće već nešto - da ne rizikuju. Samo da se ne probudite. Po cenu da tišinu smenjuje – nova tišina, a oni ostanu tu gde su, a gde vi niste i nikada nećete biti.

A tamo je lepo. Svega ima . Hrana po bagatelnim cenama za "siromaške" u lister odelima , Balijevim cipelama , satovima , tašnama od krokodila , zmije i čega sve ne , koje koštaju onoliko koliko vi ne možete ni zamisliti. Od cifre bi vam se zavrtelo u glavi , zato bolje da ne znate.

Znaju oni da masa ne zna, zato se šepure uglancani i siti pred gladnim očima i onima kojima je i buvljak preskup.  Podrazumeva se nisu debeli -  ali zato vi jeste. Oni su otmeni i lepi - jedu malo , probrano i skupo, što ne goji i što im omogućava to gde jesu, dok vi ljuštite hleb i sapunjaru. Šta tek reći o putovanjima ?

" Ceo svet na dlanu " kako mame  turističke organizacije. Preko nekada Titovih  Briona  -  ajde, to i nije tako daleko ( u bolja vremena je skoknula do njih, ali ne i prespavala, pošto ni tada to nije mogla da plati ) - Dominikane , Sejšela - severa - juga - istoka - zapada , da ne nabraja sve, kako vam, a i njoj - voda ne bi išla na usta.

Šta reći o nekretninama, kešu i svemu ostalom što u dugogodišnjem stažu na vlasti "mukotrpnim radom" osvojiše, zahvaljujući vašim  glasovima , glasovima mrtvih duša koje se , zanimljivo, povampire  pred izbore kao  i čilog Metuzalema - kako se ispostavi. No, da poverujemo - gubitnička greška .

Dakle - TIŠINA

Lepo dok traje. Vidite  druga lica, dok njih nema. Nema parola , vike , dreke i poziva upomoć, onih- kojima je ta pomoć potrebnija nego njima. Oni su se odavno omastili i zbrinuli , ali im nikad nije dosta. Hoće još - ili dok traju. Poručuju : Ne dajte svoj glas ! Isto kaže i ona, ali za razliku od njih - rekla bi - ne dajte  jedino što  imate i zbog čega vam se trenutno udvaraju da bi , kad to dobiju, istog trena  zaboravili na vas.

Pustite ih da mole , vrište , kleče i preklinju, kao što vi radite dok molite za posao , dok vam deca gladuju,  dok preturate po praznim novčanicima, dok ništa ne možete završiti jer nemate vezu, pošto su sve rezervisane samo  za njih i njihove. Nek osete  deo vaše muke i poniženja.

Ustvari rekla bi - probudite se - napokon!

Da ne bude zabune glasala je i ona , ali glas nije dala nikome ko se likom i delom pokazao kakav je . A VI ….

         Kako hoćete.......

 

 #
POGLED U NEBO
panicnadezda | 29 April, 2016 13:20

 

 

Fali joj nebo. Misli na plavo. Danima ga ne vidi. Uzalud baca pogled prema njemu , ali do njega ne stiže. Ne daju oblaci. Ušančili se gore, pa ne mrdaju. Ko da se inate ili ljute. Sipaju kišu , ponegde i sneg u vreme kad nije vreme. Ne računa momente kad malo, kao da se igra , proviri iza beline koja ga prekriva. A , treba joj- stvarno. Htela bi da digne pogled prema njemu i zamoli nešto. Misli da je to jedino mesto gde treba pogledati. Radila je to već ( priznaje ) - ali bez rezultata. Veštiji od nje joj rekoše da nije radila po propisima. Iznenadila se.


Nije znala da i nebo ima pravila. Oduvek je sve molbe izgovarala u tišini, kao što je na isti način žalila ili suze lila ....

Jedino radost nije mogla sakriti. To je delila javno.


  Zato je sada odlučila da učini kako treba. No, izgleda da joj se ne da. Uvek je zamišljala da nebo mora biti plavo kako bi molbe koje se upućuju gore, mogle da stignu bez prepreka do onog kome su namenjene. Računala je da ća se to desiti na ovaj Veliki dan. Prevarila se .

 

Prevari  se ponekad. Pardon, danas mora biti iskrena, pa  reći - češće. Da pitate njenog sina on bi najverovatnije rekao stalno. Znate,  kad prođe vreme i pile pomisli da može da uči kokošku. Jes da on odavno nije pile , kao što sebe ne bi rado predstavila kao kokošku , ali u narodu se tako kaže. A - narodna je sveta.

 

Elem , on joj stalno govori: “ Mnogo si naivna. Ljude i život gledaš kroz ružičaste naočari. Bez prestanka pričaš o ljudskoj duši. Zaboravi  na nju. Kakva, bre, duša - gde je vidiš ? To što ti nazivaš dušom – zove se interes - zapamti već jednom . Živiš u periodu surovog  kapitalizma ( kojim su on i njegova generacija opečeni ) a kapitalizam ne poznaje nikakvu dušu . Vrednuje samo keš. U takvoj zemlji živiš ? Pogledaj malo oko sebe i probudi se već jednom !!!

Baci te naočari  ili  idi kod lekara da ti da druge kako bi svet videla kakav  jeste, a ne kakav bi ti volela da bude. To o čemu ti pričaš nije život – već bajka “-  Itd. Itd.

Onda usledi svađa (kao da su ljuti neprijatelji) pošto mu ona preporuči da i on što pre nakači ružičaste naočari kako bi mu život lakše tekao.

Između ostalog  i za to joj treba nebo. Zamolila bi da joj sin, otud gde je sada , a predaleko je , stigne živ, zdrav i ako bog da sa ružičastim naočarima na nosu ili u glavi – svejedno.

Potom bi zamolila nebo da svim kešolovcima ostavi onoliko keša koliko i običnom svetu , a umesto njega usadi dušu kako bi ličili na ljude, a i zdraviji bili.

Ne bi mogla zaobići političare - iako ne zna bi li to imalo svrhe. Pita se samo da li nebo hoće i može  tu nešto da uradi ? Da je htelo već bi učinilo . Možda su političari njegovi izabranici, pošto vedre i oblače - kako im se prohte, a i vladaju - kao da su božanstva. Ali, bez obzira na sumnju….ipak … rekla bi da ih je previše. Da se od njih niko drugi ne može videti ni čuti. Da sve gomilaju i grabe  samo za sebe, kao da će živeti doveka , a ne znaju da  sutra nikom nije zagarantovano i da je daleko - sve - dok ne svane.

  Insistirala bi, sa strepnjom u ishod, da ako ništa drugo, izabere bar neka druga lica za svoje miljenike. Ovi su  već predugo.

Dok kuca gleda kroz prozor. Ko zainat ni tračak plavetnila. Gomilaju se oblaci. Da li je to loš znak, ne zna? Svi su izgledi da će morati  -  molbu poslati oblacima. Valjda će oni znati kome to treba preneti.

 

 

 #
LJUBAV PRED FAJRONT
panicnadezda | 27 April, 2016 18:01

 

 

Dan je ostao za njima. Dočekali su ponoć, ili kako se obično kaže fajront , kada i polupijani gosti, milom ili silom, napuštaju prostor, teturajući se na nesigurnim nogama. Nisu primetili da je većina gostiju popularnog hotela , jedne od retkih oaza mira u centru grada, gde se može razgovarati, a da vas ne iritira moderna muzika, otišla kući. Ostali su njih dvoje , osoblje hotela koje je užurbano sređivalo salu za novi dan i dva tri stranca koji su tu odseli. Diskretnu muziku je zamenilo zveckanje flaša , čaša i pepeljara, koje su konobari skupljali sa prenatrpanih stolova i nosili u kuhinju. Ništa im nije smetalo , čak ni prekorni pogledi zaposlenih u čijim se očima moglo pročitati  – šta čekate? Preciznije rečeno, što  ne idete više ?  Nije im se žurilo. Njemu posebno, jer je ponovo živeo u prošlosti od  kakve se može živeti , njoj - jer je bila ganuta - i fascinirana. I danas se pita  da li bi osoblje hotela iskočilo iz uobičajenog šablona predviđenog za kraj dana, da su imali priliku da čuju ono što je ona, sticajem okolnosti - čula . Čini joj se da ih u tom slučaju ne bi požurivali. Štaviše – veruje da bi im se pridružili sa flašom žestokog pića koju bi zajedno popili u slavu ljubavi koju svi traže , a retko pronalaze. Govori o ljubavi kakvu je on doživeo i dalje živeo. Život je čudesan režiser.

Nisu se sreli zbog toga , ali je sticaj okolnosti učinio da se na tome završi. Ni slutila nije da će oficijelan sastanak začiniti najlepša ljubavna priča kakvu ni film nije zabeležio. A, odgledala je mnoge. Ovoga puta režiserska palica je pripala životu.

Znala je koješta o njemu. Prijatelj njenog muža. Vezivalo ih je đačko i studentsko doba kao i srodnost duha. Savršeno govori francuski i engleski jezik , kao što se uspešno poštapa sa srodnim jezicima. Niže razrede osnovne škole završio u Švajcarskoj. Gimnaziju i fakultet u Beogradu. Nakon studija se oženio, ženom koju je tada , a i potom - kao majku svoje dece - voleo. Poreklom Ličanin pompezno je proslavio rađanje prvog sina , a potom čekao da mu lekari izračunaju  ( poklapanjem hromozoma ili čime još ) kada je vreme za ćerku. Kucnu i taj čas. Lekari rekoše - sad je momenat. Žena ostade trudna , oni srećni što će imati decu različitog pola . No, kako život prevazilazi nauku, nakon par meseci ultrazvuk pokaza  da će umesto ćerke dobiti blizance – i to - muškog pola.

Pomirio se sa sudbinom. Nije više jurio za ćerkom. Ostvario je san većine muškaraca – tri sina.

Petočlanu porodicu je trebalo izdržavati. Vredno je radio. Nije promaklo onima iznad njega. Nagradiše ga diplomatskim mestom u našoj ambasadi na egzotičnom kontinentu. Zaslužio je to. Poznavanje jezika – izvanredno, stručnost na visokom nivou , rafinirani maniri. Sa porodicom se preselio tamo. U tom periodu su se retko ili takoreći nimalo viđali. Tu i tamo od drugog prijatelja koji je, takođe - radio na istom kontinentu, bi ponešto saznali o njemu i porodici. Jednog dana je procurela vest da se  ozbiljno zaljubio.

Nakon par godina su se vratili. Prvo žena sa decom ,  potom i on. Celo društvo je znalo za epizodu sa zaljubljivanjem , ali niko nije pitao. On sam nije bio spreman da priča. Uložili su napor da ostanu zajedno, ali stvari nisu išle željenim tokom. Brak se krnjio, ko trošna kuća. Malo po malo do potpunog razlaza. Imovinu su podelili , već odrasle sinove zbrinuli i nastavili život, svako za sebe.

U tom periodu su se njih dvoje našli u pomenutom restoranu.Ona je imala neka pitanja vezana za njegovu struku. On odgovore i želju da sa nekim, posle mnogo godina, podeli svoju priču. Sasvim slučajno to je bila ona.Verovatno bi se isto dogodilo da je neko drugi bio na njenom mestu.

Krenuo je sa pitanjem - da li je čula da se razvode? Odgovorila mu je da je načula,  ali da veruje da do toga neće doći. Reče da nije verovao ni on , ali da njegova žena insistira. Kako bi zatvorila vrata daljem zajedničkom životu  rekla mu je da se zaljubila.

Tajac............

Sa nelagodom što zadire u nedozvoljeno,  upita - koliko to ima veze sa njegovim zaljubljivanjem ? ....

 Dosta reče .... ali to nije isto.....

Ženski solidarna se pobuni -  kako to misliš – nije isto ?

Znaš , reče -  ja nisam porodicu rasturio, uprkos ogromnoj ljubavi koju sam osećao prema toj devojci........a moja žena hoće

Budala ( obraćajući se sebi ) ...... reče zagledan u daljinu !!!

Izustila je samo ko  ......(htela je reći ona)...

On krenu. Upoznali su se na nekom prijemu. Čim je ugledao znao je da će njegov život krenuti drugim tokom. Visoka , lepog lica i zanosnog tela. Prepoznala je i ona njega. Strankinja , a najbliža. Ljudi se jednostavno osete, reče. Krenuli su da se viđaju. Ništa nije krio od nje. Saopštio joj je da je oženjen i da ima tri sina. Ona nije bila udata , nešto mlađa od njega. Nije joj smetalo. Zaljubila se . Intezivno su se viđali dok nije otputovala kući. Onda su vezu održavali telefonom i povremenim viđanjem bilo kad ona dođe ili  on ode kod nje.

 Potiče iz prebogate porodice – reče. Otac joj je industrijalac , vlasnik velikog broja fabrika i hacijendi. Ocu se poverila da je  zaljubljena. Pozvali su ga u posetu. Ocu se dopao. Ponudio mu je da vodi poslove koje njegovog sina ne zanimaju, ukoliko je to između njih dvoje ozbiljno. Zahvalio se na ponudi , ali je odgovorio  da ima porodicu . Otac je rekao da zna , da mu je Tera ( kako joj se čini da se ta devojka zvala ) rekla , ali da su oni veliki vernici i da ukoliko  odluči da počne novi život, njegova porodica, u materijalnom smislu, neće trpeti. Naprotiv, biće  zbrinuti bolje nego da ostane sa njima. Razapet između dve ljubavi, trebalo mu je vreme za razmišljanje . Podrazumevalo se.

Žena je saznala . Povređenih osećanja se sa decom vratila kući. Ostao je sam. Nešto je morao žrtvovati - porodicu ili ljubav.

Nedugo zatim stigla je Tera. Otišli su na neki otok kakav se ,reče , samo u bajci viđa – gde se nebo sastaje sa zemljom , a mesec -  može dotaći rukom, ako ustaneš. Naručili su flašu pića. On je sedeo za stolom, dok je ona bila na ležaljci. U jednom momentu je podigao čašu prema nebu i na čaši ugledao likove svojih sinova . Znao je šta mora uraditi. Pogledao je u nju . Shvatila je  bez izgovorene reči . Gotovo..... samo je rekla....

Klimnuo je glavom.

Nakon par dana je spakovao stvari i došao kući.

Tera mu se povremeno javljala . On njoj, takođe . Jednog dana  na poslu - stiže pismo. Po žigu zna od koga je. U srcu treptaj strepnje. Dugačko - reče . Pomenula  je  da njeno srce zauvek pripada njemu , da se pred bogom zavetovala  na to ,  ali pošto im sudbina nije bila naklonjena , u međuvremenu je upoznala dobrog čoveka , a kako  vreme za rađanje ističe,  traži dozvolu da se uda?

Šok i neverica.... Kosa joj se digla na glavi. Nikada nije čula za tako nešto..Tražila dozvolu , neverovatno ..... i.... Šta i ?......najmanje što sam mogao da uradim za nju je da blagoslovim taj brak?

Dvadeseti šest godina se nisu videli. Sve do nedavno. Sa prijateljima je krenuo na dalek put u zemlju koja se graniči sa njenom. Javio joj se. Nikom nije rekao. Jednog dana je samo saopštio da ima  zakazan"biznis" i da će prenoćiti u hotelu.  Nakon dva dana je došao sa Terom. Ona je želela da upozna njegove prijatelje. Jedan od njih  je ovekovečio taj momenat. Sliku je uramio i predao prijatelju .Tako je i ona videla Teru.

P.S. Prelepa. Nije sumnjala, ali zaljubljeni ljudi često glorifikuju one koje vole. U ovom slučaju sve je bilo kako je rečeno. Udala se i ima jednog sina. Čuju se povremeno, a šta će biti nadalje - sam bog zna.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 #
UVO NE PRIHVATA
panicnadezda | 17 April, 2016 15:24

 

Godinama izgovarate reč bez ikakvih problema. Svi vas razumeju. Onda je napišete kao naslov za pričicu, a obrazovaniji od vas, vas opominju da se ne kaže svakodnevnica , već svakodnevica. Onda se vi zbunite i zapitate grešite li i kada kažete dnevna, umesto devna - recimo potrošnja. Bez onog N , ne liči ni našta. Apsolutno nelogično, zbog čega tvrdo ostajete na kursu na kome ste bili. Šta vama to uopšte znači , kada znak uzvika , znak pitanja , zarez, pa i celu tačku preskočite, što je sa stanovišta onih koji se bave pravopisom  mnogo veća greška. Ipak , iz znatiželje , a bez ikakve želje da nešto promenite konsultujete sveznalicu t.j. -  gugl.  Najlakše i najbrže. Usto besplatno. Piše – može i jedno i drugo , ali je ispravnije SVAKODNEVICA. Onda to pišete krupnim slovima spelujući slovo po slovo ne bi li ušlo u uvo. Nema šanse - uvo ne prihvata.

 No, manimo pravopis. Moraju  lingvisti da menjaju pravila u vremenu kada se sve menja.I bez pravopisa vama je kapa puna briga. Kako zbog nekih koji idu tamo gde se trenutno ne ide , tako zbog onih koji ostaju. Kako zbog onih koji su blizu , tako zbog onih  daleko . Kako zbog zbrinutih  , tako zbog nezbrinutih. Dugačka lista. Svi su u problemu, bez vaše krivice , ali vas pritiska . Guši i kuća. Nije bez veze rečeno " da je kuća dobra i vuk bi je imao". Zato bežite iz kuće sa kapom punom briga. Ko velite na otvorenom će vam biti bolje. Volite gradsku vrevu. Idete u gužvu da bi bili sami . Da gledate , a da ne pričate.Da vas okrznu pogledom ,a ne pitaju ništa. Većina lica je mrgodna , kao što bi ( tog dana ) bilo  i vaše da date da se vidi. Ali vi ne date… Usmerite pogled prema onima koji su  vedri, nasmejani i bezbrižni - još uvek.Dok ne porastu- pošto su to uglavnom deca i naraštaj koji tek pristiže. Njihove brige nose oni koji su ih stvorili.

Tako raspoloženi , taman kročite na ulicu , napravite par koraka, kad vam prepreče put. Pitaju – volite li pozorište ? Uvek isto , čuli ste  stotinu puta , nekada i drugačije odgovorili , ali tog dana kažete – ne, ne volim. Zapanjen glas u čudu pita : Molim ! – ne volite pozorište ! Ko veli zar ima takvih? Vi mu lepo kažete – mladiću, čuli ste odgovor . Drugi vole , pitajte njih. Da vas ne mrzi odgovor bi glasio drugačije. Volite pozorište -  gledali ste mnogo predstava koje su vam se dopale , ali je bilo i onih na kojima ste mogli zaspati da vas nije bilo sramota, pa ste nakon prvog čina otišli. Pozorište ne sme da uspava , mora da razdrma , zamisli ili nasmeje u zavisnosti od toga šta je na repertoaru.

No, u mislima se vraćate mladiću koji vam je postavio pitanje. Analizirate izraz lica koji još titra pred očima i znate zašto je ostao zapanjen. Nije njega briga što vi volite ili ne volite pozorište , možda ga ni sam ne voli naročito, pa bi između pozorišta i žurke pre odabrao dobru žurku. Njega je zapanjilo što se neko usudio da kaže da ne voli pozorište jer se svi drugi na samu reč raspilave i iznenade da to neko uopšte pita , kad se to podrazumeva. Deklarativno svi vole pozorište. Malo sutra. Znam neke koji nikad nisu kročili u foaje , a obožavaju pozorište.

Stavljate tačku na epizodu sa daskama koje život znače i nastavljate put, čvrsto rešeni da na miru popričate sa sobom. Pusta nada. Gomila ispred vas . Zamišljeni, niste primetili. Pokušavate da napravite zaokret , ali nasmejano lice se stvori ispred vas. Cimnete glavom uvis – u smislu šta hoćeš sad, pa ti? Ne smeta mu mimika . Trpa vam u ruke papir. Pitate o čemu se radi .Kaže to je njihov program. VAŠ ! – a ko ste vi?  Reče da je aktivista stranke ( poznata ) pa moli da se upoznate sa programom. Zašto ........?  Pokoleban nepredusretljivošću zamuckujući reče  - da vidite šta i koliko smo uradili , a šta i kako tek planiramo.

Kako ste radili – tako i pamtim , a šta planirate znam i bez programa. Šta – izusti. Evo ovako .    Kad me već vučeš za jezik – planiraš - da se malo iscimaš , onda ušlihtaš nekom iznad tebe , a potom usadiš u fotelju , koju do kraja života,  po cenu  svog ili tuđeg života - nećeš napuštati - kao ovi koje promovišeš . Da nije tako, dečko, zar bi bilo 29 stranaka u zemlji koja će ,još malo, stanovnike prebrajati na prste.No, razumem ja tebe – lakše tamo gde se laže , nego gde se radi.Od rada se, nažalost, niko nije obogatio.

Stavite tačku i na to. Ispred svake prodavnice trpaju listiće . Na jednima reklamiraju veš , na drugima , naočare , treći najlon čarape. Znaju koliko su žene osetljive na to , ali za sve nemaju pare , pa su oni sa čarapama bez kojih se ne može - najuporniji. Jedna i vama utrpa listić. Piše – lepe najlon čarape, sa ili bez likre - nikad jeftinije. Završnica – ne propustite. Šta kažete , pita cura?

 Kažete joj da vi ne nosite najlon čarape. Spusti pogled nadole i reče: zar to nisu najlon čarape?

Šta  da kažete ? - DOSTA VAM JE....

Okrenete se i odete. 

 #
KLETVA
panicnadezda | 07 April, 2016 17:05

 

Zlokobna reč . Plaši i one koji u kletve ne veruju. Jednostavno je nije prijatno čuti , pogotovo ako je upućena nekom vama dragom , kao u ovom slučaju. Nije zaboravila . Nikad  neće.Takve reči se ne brišu. Nezavisno od vaše volje one se usade u sećanje i idu sa vama kroz ceo život. Pamti je i neretko se seti svega što je čula tog davnog dana.


 Nije se prvi put susrela sa kletvama. Svakodnevno su žene sa svojih prozora neposlušnoj deci ili muževima koji su zaplitali jezikom (  čašica - više ) upućivale takve reči.  Čulo se - dabogda ovo  , dabogda ono …. odzvanjalo je . Recimo… grom te ubio , jesi li se nakresao - crko dabogda? itd ….

To su bile najčešće kletve koje su se izgovarale ukoliko nisu bile začinjene još ponekim izrazom. Ali umesto straha takve kletve su izazivale smeh i podrugivanje. Kako kod dece tako i odraslih. Njihovo dabogda je bilo uobičajeno u kraju ... kao  negde…  - dobrojutro ili prijatno. Izgovarano je prečesto sa željom da se opomene ili iskali  bes , ali nikad ne ostvari. Nije imalo prizvuk ozbiljnosti, još manje zlobe.Dakle , bilo je uobičajeno za žene. Retke su bile one koje to nisu činile.

  Njena majka je pripadala drugoj  grupi. Dvadesetčetvorogodišnja udovica sa dvoje dece bila je prepuštena sebi i ne baš blagonaklonoj sredini , ako se izuzmu članovi  porodice i poneko - hrabar . Imala je mnogo važnijih i ozbiljnijih stvari o kojima je svakodnevno brinula. ….. Kako dobiti i sačuvati posao? …. Šta ako dobije otkaz? (što se iz određenih političkih razloga prečesto događalo)  Kako skrpiti kraj s krajem? Kako nabaviti najosnovnije namirnice za život?, ….. knjige  , patike i druge potrepštine o kojima većina nije razmišljala . Imali su sve ono što ona svojoj deci nije mogla priuštiti. Žalila je . Od kako je ostala udovica život joj je bio sve - samo ne lak .

Muškarci nisu kleli. Ako bi se , baš, nekom omaklo , drugi bi mu sa podsmehom dobacivali – kuneš ko  ženetina……!

Onda je čula - Balša te prokleo  – reče Zlata jednom prilikom - kao sudija koji nakon dugotrajnog većanja izriče presudu. Majka je ćutala , ali je zato devojčica izrečeno doživela kao grom iz vedra neba. Uzdrhtala je. Prvi put je čula tako nešto. Mislila je da o majčinom životu sve zna. Prebirala je po sećanju. Uzalud .Nikad nije čula za Balšu. Pitala se ko je taj?

 Prvi put je kletvu doživela kao opasnost .

Zamišljala je starca sa bradom do kolena koji iz nekih razloga baca kletvu na njenu majku. Setila se babinih reči, kako po narodnom verovanju,  muške  kletve imaju veću težinu od ženskih  (mada ni u jedne  nije verovala)  pošto njena  proklinjanja odgovornih  za smrt sinova - nisu urodila plodom. Ni dlaka sa glave im nije pala – govorila je baba.

  No, devojčicu to nije činilo spokojnom.

Svašta je znala o svojoj majci , ali ne i ko je Balša ?

Znala je da je majka rođena u imućnoj porodici kao treće od petoro dece. Živeli su u kući koje se ni danas ne bi postideli. Celo područje je pripadao njenoj porodici . Govorila bi: – sve dokle ti pogled doseže i više od toga i ne samo tu je bilo naše. Onda je došla nacionalizacija . Ostalo je samo nužno. Kuća sa okućnicom. Hektari su podeljeni borcima. Niko od njene porodice nije bio učesnik rata. Priznala je da se nosila mišlju da pobegne u partizane, kao njena rođaka Zlata ,ali znajući njenu prirodu nisu je ispuštali iz vida. Pogotovo majka, koja je smatrala da pristojnim devojkama iz pristojnih kuća - nije mesto na frontu.

  Bila je očeva ljubimica i majčina glavobolja. Svojeglava i nezaustavljiva kad nešto naumi . Što bi  rekli, đavo od deteta. Majka nije znala kako da izađe na kraj sa njom. Prebacivala je mužu da je razmazio i zamerala što je odvaja od druge dece. Uvek bi dobijala isti odgovor – pusti je - ona je moje najbolje dete ( kao da je znao da će joj život biti težak ), ali će ga stoički podneti.

  Na porodičnim okupljanjima su se često prepričavale dogodovštine vezane za njenu majku. Kretalo bi sa- sećaš se……..

Posebno su se izdvajala tri slučaja. Prvi kada je u žurbi da stigne na kupanje polomila par porcelanskih tanjira i šoljica za kafu koje je majka čuvala ko oči u glavi. U panici da je ne uhvate iskopala je rupu u dvorištu gde se ređe zalazi i prekrila zemljom. Danima su tražili , ali bezuspešno.Zaključili su da je verovatno  neko uzeo, dok je ona mudro ćutala.

Drugi  put kad su se ona i Zlata takmičile u streljaštvu . Metalnim šiljcima su gađale u metu, ali umesto mete njena majka je pogodila petla u glavu koji je istog trena pao mrtav. Brže bolje petla su pokopale u rupu , gde i posuđe. No , majka ih je otkrila . Imala je šta da vidi – komadi porcelana i mrtav petao .Prijavila je ocu. Tog puta ( po sopstvenom priznanju ) je bila ozbiljno kažnjena. Danima - reče - nije mogla na kupanje . Za nju je to bilo teže od batina.

Treći ,  i najšokantniji  skandal čak i za današnje vreme, vezan je za školske dane. Do škole i nazad je išla biciklom, što je retko koji đak sebi mogao priuštiti. Usto je svakog meseca na ime džeparca dobijala po jedan dinar, što svojoj deci, kad ih je dobila nije mogla priuštiti i što kažu u to vreme nije bilo malo. Najbolja drugarica Desa i ona jednog dana odluče da pobegnu iz škole i biciklima skoknu do obližnjeg grada . Međutim, nisu dobro procenile razdaljinu , tako da do grada nisu ni stigle, a ni kući u uobičajeno vreme. Vratile su se kasno. Kući nisu smele. Odlučile su se da noć provedu u školi. Polomile su staklo kroz koje su se provukle u učionicu gde ih je razredni sutradan zatekao - usnule na klupama.

U kući pakao.Pao mrak , a nje nema. Roditelji krenu u potragu. Braća i sestre, takođe. Od nje ni traga ni glasa. Panika i besana noć pred njima. Strah parališe.

 U pratnji nastavnika stiže u jutarnjim satima. Postiđena i uplašena. Niko ne pokazuje radost. Roditelji zabranili. Ide na raport kod oca. Ljut - traži istinu. Drhteći od straha , neprospavane noći i griže savesti do tančina mu je opisala celu avanturu. Bio je oštar , ali pravedan - govorila je za njega. Nije je kaznio. Znao je da je već kažnjena i da bi u ovom slučaju to bilo neefikasno. Postavio je uslove koje nikad nije prekršila. Ništa slično se više nije desilo.

U međuvremenu je rat došao i prošao. Izrasla je u lepoticu. Njenoj ćerki, koja kuca ove redove, će kasnije govoriti da je lepa, ali ne kao što joj je majka bila. Mnogi momci su joj se udvarali . Jedan posebno. Kako Zlata reče od koje je čula ovu priču, zvao se Balša. Ceo kraj je znao koliko je zaljubljen. Svakodnevno su stizala pisma, nekada i više zaredom. Na kraju je zaprosio.

Majka ( otac nije preživeo rat ) je nagovarala da se uda.

Govorila joj je - em je lep, em  iz dobre kuće , usto  pop. Kakve veze ima što je pop? - pitala je ćerka.... Itekako ima ….popovi mogu da se žene samo jednom - upamti , a tako jogunastu drugi te  neće trpeti ni tri dana. Sa Balšom bi imala muža  za ceo život.

Odbila ga je.

Ubrzo potom stiglo je poslednje Balšino pismo. Obavešavao je da putuje za Ameriku i kao završnicu izlio sav očaj zbog neuzvraćene ljubavi rečima -  PROKLETA BILA – DABOGDA- NIKADA SREĆE NEMALA.

Nakon izvesnog vremena lepo se udala. Živela je u srećnom braku , ali samo dve godine. Onda joj je muž poginuo , a ona sa dvoje dece i tovarom problema provela  život sama.

Trideset godina potom u njihovom skromnom stanu oglasilo se zvono.Otvorila je ćerka. Gospodin na vratima je pitao za njenu majku. Pozvala ga je unutra. Predstavio se kao Balšin rođak koji je zamoljen da prenese pozdrave i vidi kako je ONA....................................

P.S. Svi likovi su autentični. Većina njih više nije među živima, ako izuzme Balšu o kome ništa ne zna.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 #
SKRIVENI BROJ
panicnadezda | 01 Mart, 2016 14:32

 

Više voli fiksni od mobilnog. Ali to nije bitno. Bitno je da se fiksni  sve ređe oglašava , a i ona sama ga retko koristi . Nema koga da zove. Mnogi od onih koje je zvala su u periodu " blagostanja i sveopšteg napretka" - isti odjavili. Preskup je – rekoše. Samo jedan poziv upućen informacijama kako bi saznali adresu ili telefon nekoga ko vam treba, košta preko trideset dinara. Usto dok čekate operatera da se javi , što traje ko gladna godina -  prođe vas volja.

 Uprkos tome ona fiksni ima i redovno plaća, iako retko koristi. Lepo bi bilo da dobije bar zahvalnicu za odanost koja sigurno nikada neće stići, recimo  – pregazila nas mobilna telefonija , ali vi nas niste odbacili – hvala .To bi bilo lepo , pomalo i obavezujuće. No, ne umeju oni to. Zato ko zna ? možda će i ona uraditi isto što i drugi kad oni koje dotira ne poseduju ni mrvicu lepog vaspitanja. Vreme za sankcije. Nema  para za bacanje, pogotovo na nezahvalne.

U međuvremenu troši besplatne minute iz paketa za mob. tel. i s vremena na vreme baci pogled na identifikator poziva fiksnog telefona. Ko veli, možda se nekom omaklo …. Uzalud . Uglavnom isto - propuštenih poziva – nula. Sve do nedavno. A onda neočekivano. Dan za danom, uglavnom u prepodnevnim časovima kad nije kod kuće , 2-3 poziva sa SKRIVENOG BROJA. Bože ! – pita se? ko bi to mogao biti ?

ON nije tu , ali i da jeste, što bi skrivao broj kad zove kuću , ako nije nešto pobrko u glavi. Njega eliminiše. Pomisli na sina, za koga zna da u prepodnevnim časovima ne diže glavu od posla, a i da ima lufta , opet, što bi zvao sa skrivenog broja.Taj samo zove , i to veoma retko, da pita šta je na meniju. Eliminiše i njega. Ide dalje. Rezultat isti - nije taj , a nije ni onaj.

 Pomisli na lopove.To je već zabrinu. Liči na tipovanje kako počinje operacija pelješenja stana. Ko u krimićima – detaljno studiranje, nadgledanje i osmatranje do potpunog  čišćenja terena , u njenom slučaju- stana. No, teško joj da poveruje da bi preskočili plodnije terene od njenog. Ali u teškim vremenima se mnogo ne bira. Ide logika, daj šta daš. U startu odbaci najgoru varijantu kao što je ucena ili , ne daj bože –fizička  eliminacija. Nisu oni Beko , a ni Bekovi.

Elem, prepodnevne obaveze zapostavi. Ni do prodavnice ne ide. Čeka….računa pozvaće. Ako su zvali pet puta zaredom zvaće ponovo. I bi tako. Zazvoni . Lepa muzika, prija uvu. Pustila bi da ide do kraja da nije nestrpljiva. Ščepa slušalicu,  pogled prikova za ekran . Zbog svakakvih misli što je vrtela po glavi , streknu .Na ekranu piše  -  skriveni broj. Uze vazduh i odvažnim glasom reče - alo. Ne bilo kakvo, već tvrdo ALO.  Sa druge strane pitak, skoro prijateljski  glas, pita da li je to stan tih i tih. Sve ih nabroja. Zapanji je. Ne trudi se ni da sakrije. Predstavi se kao aktivista SNS-a,  zove da pita , kao što su i drugi zvali, imaju li problema , a pošto se bliže izbori mogu li računati na njihove glasove.

Kakva prepotencija - još veća drskost!

 

Razljuti je.

Reče  da  ništa drugo van problema i nema , počev od toga da  zovu sa skrivenog broja, pa može biti bilo ko ,da to ne priliči  aktivistima odgovorne, već  besprizorne vlasti , preko toga da je pita što ni prijatelji ne pitaju , do toga da su joj  ukrali preko 1600 evra, što svakodnevno računa i što je dovodi do besa , da se od njih ni  teve ne može gledati , da njihove priče kako sve rade za narod , ustvari protiv naroda - više ne prolaze , da se udomljavaju gde ima ćara , da svoje nameštaju i premeštaju gde im je udobnije i bolje, da renoviraju što nije za renoviranje, kao što uradiše sa Bajlonovom pijacom u delu za mlečne proizvode, pa se isti prodaju napolju  , dok po njima  pljuckaju muve i drugi insekti, pošto , kako rekoše prodavci, kolutajući očima kobajagi Mali - od silnog posla - nije stigao da preseče vrpcu.

Pokušaše da je prekinu, ali im nije pošlo za rukom.

Bar je u svojoj kući gospodar.

 

 #
TRAŽI SNAJKU
panicnadezda | 28 Februar, 2016 17:15

 


Traži , ali ko je pita. Onaj koji se pita nalazi mnoge , ali na nju ne nailazi. Neke je upoznala , neke ne. Pozamašan broj . Crnokose , plavuše , brinete - prodefilovaše pred njenim očima. Zamoli ga  da je više ne upoznaje sa onima  koje neće ostati u kući , sve dok ne bude siguran, da je ta -  TA.

  Za sada poštuje . Dolaze i dalje. Protrče kroz noć ili par noći , ali duže ne ostaju. Brza konzumacija. Strah je da mu se ne osladi i pređe u naviku. Danas se mladi (ako baš nisu veoma mladi ) retko drže za ruke i bliže upoznaju.  Zaboravili romantiku, koje se zbog trenutka u kome žive , čini joj se , stide  i kojoj se dive -  samo na filmskom platnu. Od gledanja u zvezde - ni traga.

Od upoznavanja do kreveta samo - skok. Sve obrnutim redom.  Ne sablažnjava se ona nad tim niti je pristalica lažnog morala,  ali kad se krene od kraja, teško se vraća na početak. Zato je bolje startovati drugačije. Neće reći da toga nije bilo u njenoj mladosti, ali se moglo brojati na prste. Negovala se čežnja i nije žurilo. Danas  trče da ne zakasne. Heftanje ( seks )  je recept za sve.

Leči frustraciju , oslobađa od stresa , ublažava nervozu.Tako propagira štampa, a i stručnjaci  za tu oblast. Retko podvlače - da bi to - bilo to -   mora  podrazumevati emocije kako ne bi ostala  pustoš. 

Zato ne trče u brak.

Što bi, kad i pre braka  imaju sve. Ili misle da imaju. Ne misli ona da brak podrazumeva  sreću - taman posla, ali vredi pokušati. Mnogi se razvode , ali ima  onih koji ostaju zajedno. Nikada onaj koji je imao promašen brak - kad sabira račune , ne može biti toliko nesrećan, kao onaj koji nije  ni probao.

  Zato razmišlja……….


Da sme, kao što ne sme, uradila bi to. Raspisala bi konkurs koji bi bio objavljen u Srbiji i Crnoj Gori  preko cele strane najtiražnijeg lista za mlade , ako takav postoji  i ako mladi uopšte čitaju - pa neka košta koliko košta. Zna, bilo bi celo bogatstvo , ali vredno svake pare - ako bi uspelo. No, nije ubeđena da bi bio pogodak. Seća se devojke koja je bila čest gost u njenoj kući, podrazumeva se, sina radi , koju u neobaveznom razgovoru o knjigama - upita voli li da čita ? Dobi odgovor ko iz topa – kako da ne!

Gleda je sa probuđenim zanimanjem – em visoka ,  građena ko gazela, interesantnog lica, usto voli da čita - šta lepše? Razneženim  glasom je pita šta najviše voli, ne očekujući baš  klasike, ali bar  Parsonsa, Koelja , Hoseinija - svejedno. Očekivala je sve, samo odgovor,koji na njeno zaprepašćenje, dobi - ne .... redovno prati..... reče....

Lepotu i zdravlje!!!

M o l i m.....nikad čula ( zamuckujući ) - šta beše to? ...(u smislu da joj osveži pamćenje)  na šta će  ona likujući  ....   ne znate.... poznati časopis........

ZATO……..kad bi smela  ….. i kad bi umela da to uradi....

 

Najbolji bi bio  You tube – em ne košta, em se ne čita  , usto dostupan ciljnoj grupi. Ne bi bilo šanse da se ne vidi . Pravi BUM. Dok mašta ( u sebi se smeje) šta bi sve mogla da uradi , samo da ume i da sme. Okačila bi par njegovih fotografija sa raznih strana i meridijana. Ima prelepih. Rekla bi da je moderan tip momka, visok , po mišljenju većine - zgodan.

Častan i  principijelan , zna šta su prave vrednosti, samo ih kod cura teško prepoznaje,  zna  znamenitosti sveta, što  za svakodnevni život i nije  nešto  - voli putovanja, na koja troši sve što zaradi, ali dok radi  -  izdržat će valjda . Morala bi naglasiti da nije tajkun, pa samim tim ni plen za sponzoruše .  Kad nije mrgodan , zna biti vrlo šarmantan i duhovit, ali tvrdoglav ko jarac, jer jeste – JARAC.

Rođen 1. januara.

Da , fali mu šlifa ili šlifu prkosi.

  Rekla bi da za takve majke - ne traže snajke, da ih takvi  mogu imati koliko hoće , ali on još neće , a nju to nervira.

  Što se kućnih poslova tiče mrka kapa. Ustvari, zna da usisa  i da iz sobe izbaci što treba i što ne treba. Drugo pojma nema. Ne zna da isprži jaje , ne zna kako se kuvaju viršle , ne ume da opere času, probao da opegla košulju pa ostao bez košulje, pardon, specijalista za kuvanje čajeva, ali što se kafe tiče ne zna ni čemu džezva služi. - itd.itd.  

Iluzorno nabrajati …. mnogo je toga što ne zna , ali sve što ne zna naučit će..... valjda.... uz njenu pomoć.
Zato.......

Zbog svega što ne zna priželjkuje crnogorku, koja bi razumela ono što ni njen otac, a ni brat - ako ga ima, takođe , ne znaju.

 

Onda bi prešla na nju jer u naslovu stoji - traži snajku.Volela bi da bude vitka , privlačna i zdrava. Volela bi da bude otvorena i zanimljiva ( po njoj važnije od lepa ).Volela bi da je toliko mlada da može da rodi , a dovoljno pametna i lukava da ga zauzda. I.. 

Volela bi da ne nosi štule. Nije to mnogo – zar ne? 


  Sve bi to ona mogla - da ume i sme. No, ne sme. Plaši se sina. Zgranuo bi se. Možda bi je se odrekao preko novina. Možda bi je proglasio ludom - ko zna? Zamislite bruku. Planetarni blam. Svi koji ih znaju ispirali bi usta sa tim. Ne bi joj se dopalo.

Usput bi joj svašta rekao, kao što ima običaj da kaže da ima najluđu majku na svetu, za sada  sa dozom simpatije, što u novonastaloj situaciji ne bi bio slučaj. I na samu pomisao kakve bi posledice mogla izazvati, hvata je panika. Zato će se zadovoljiti sa ovim.

On to ionako ne čita... 

 

 #
GRADITELJKA 2
panicnadezda | 23 Februar, 2016 16:46

 

Nikad kraja. Da je u Japanu podigli bi dva  grada za vreme koliko to traje. Tako joj kažu. No  Japan je Japan , nije Srbija . "Brzopleti"  Japanci za čas  "skarabudže" ono što se u Srbiji  krčka godinama ,  bilo da gradi država (ako nije pred izbore - pa požuri da pokaže efikasnost na delu)  bilo da gradi tajkun , koji je lako došao do para, pa ne zna  šta će sa delom koji nije negde gurnuo . Bilo u slamaricu ili na Kajmane. Zato gradi, da drugi vide i da mu zavide.

Pet meseci buke , struganja , fijukanja , cijukanja , brušenja , rušenja , i  majstorskih dovikivanja – ubaci , prebaci , dodaj , dobro - nije dobro, potegni - pritegni - itd.itd. Mnogo brate .Samo da njih slušate, odradili ste dan. No, nisu oni krivi i vi to znate. Malo je što im prsti mrznu na ciči zimi, zbog crkavice za koju rade, još vi da im zanovetate. Zato to ne radite. Svaki dan viška, crkavica skače. Trljaju ruke - posrećilo im se. Zahtevna poslodavka. Rekoše izvoljeva, a izvoljevanje se plaća. Posla preko glave u vreme kad se zaposleni prebrojavaju na prste. Navijali bi za njih da traje doveka , da nije vas kojima je i dan više - previše. Hajde, da po nalogu graditeljke grade kvart , ili -  bar zgradu , ali oni kroje i prekrajaju , samo jedan stan uz malo fasadne kozmetike - ako se  tako može reći. Jer džaba ekstra   stan, koji ruži fasada. Sve mora da sija.

No, nije samo to. Učestale uniforme.  Svaki čas. Neke zove graditeljka , neki dođu sami. Što komunalna policija koja upozorava i prevaspitava neposlušne , a po pravilu ništa ne uradi - što prava od kojih se krivi- kriju . Jednog dana traže jednog , drugog dana pitaju za druge , a pošto tih - ni od korova - što bi se u narodu reklo,  maltretiraju vas. Dugo već tako , pa i nedavno. Čini se, ni svanulo nije  - zvono na uzbunu. Šta će ? Šunja se do vrata. Pomera špijunku koja baš nije neka i pita - ko je? – Odgovor:  – Policija.....Opet vi - ovako rano !....  Mole da otvori vrata. Ljudi od zakona nisu baš za šalu , mada bi se od nje šala i sa njima mogla očekivati, pošto ne budi ona njih - već oni nju i to ko zna koji put, ali zbog buke ne može da spava, pa otvara. Pitaju za nekog sa sprata iznad. Odgovara stoti put -da pojma nema . Mole ime i prezime . Alarm . Njeno ime i prezime !- Šta će im ?- traže li oni nju  ili one za koje pitaju?.... Samo da upišu... kao dokaz da su bili - rekoše.  A a a aaaaaa – to.Setila se. E , pa neće moći . Umesto imena i prezimena krenu natenane u stilu - malo im je što za druga vrata ne znaju već su se navadili na njena - malo im je što dolaze toliko često da će se uskoro i na ulici početi pozdravljati kao stari znanci -  malo im je što je bude kad im se i koliko  ćefne, a štede one koji nju ne štede, već po ceo dan ruše i lupaju ....malo im je što...... ma, koješta - što ..... fale  samo podaci kako bi mogli da je proglase policijskim doušnikom i stave na spisak onih zbog kojih bi se sama sebe odrekla.

Elem, što se gradnje tiče, nije kraj. Da ne baksuzira , ne sme da kaže ni da se nazire. Ko zna šta još graditeljki može pasti na um? Ali, nešto uradiše. Što je bilo za obijanje - obiše. Što je za malterisanje - izmalterisaše. Prašine i prljavštine mnogo, ali lakše se diše i više ne pretrčava dvorište sa kesom na glavi da joj se majstori smeju. Sad priča sa njima. Zovu je komšinice , a ko zna odakle su. Pretpostavlja da je međusobno zovu živom dosadom, zbog papagajskog pitanja - kad će kraj?

Iskoristi lep dan da ode u prirodu. Sa mrakom stiže kući. Nije pratila šta rade. Sutradan - bela fasada. Sin joj reče –podseća  na  bolnicu. Nju asocira na seoske kuće, od nekad. Danas i u zabačenim selima znaju za druge boje . Misli to je prvi sloj – toniraće lepšom nijansom. Hoćeš vraga. Posle tolikih muka - kraj. Majstori pitaju- kako joj se dopada ?  Šta da im kaže ? – Reče da je bolje nego što je bilo, samo ne zna ko je toliko maštovit da izabere baš tu nijansu.

Nisu oni – odgovoriše.

Znala je.

Danas pravi šok. Pvc stolarija. Sve crno - sačuvaj bože ! Ramovi CRNI. Komornici CRNI . Roletne - C R N E . Kad nisu spuštene i tad su ružne. A , kad su spuštene!!! – horor !!! Bela fasada , crna stolarija . Podseti je na pravac u modi i umetnosti koji se, ako nije pobrkala, zvao pop art. Možda .... misli se...... ma jok ....  ta pojma nema šta je to , kao što je i ona skoro smetnula sa uma da je  ovo ne vrati unazad.

Da se razumemo, ne bi nju bilo briga kakve boje su tuđi prozori  da njeni  prozori ne gledaju baš u tuđe prozore i da to u vazdušnoj liniji nije , maltene nadohvat ruke. Ovako kao da gleda u krematorijum.

Zamislite!!! 

Bogami će je tužiti. Kad je počinjala obeća lep pogled i botaničku baštu na terasi. Od bašte ni traga , a svi su izgledi ni od terase , bar što se nje tiče.

Preostaje joj  pogled u nebo . Bar nešto lepo da nije tako daleko. 

 

 

 #
OD GLASA - NI GLAS
panicnadezda | 18 Februar, 2016 20:16

 

Neverovatno. Zaputi se čovek u dalek svet u vreme kad nizašta nije vreme. Koliko plaše sa svih strana, prosto iz kuće da ne izlaziš . O dalekim putovnjima da ne govori .Terorizam, komarci, Zika virusi , epidemije, pandemije  i koješta još sa čime svakodnevno mašu. Zna ona da ni đavo nije crn kao što se čini i da je većina onoga što se priča smišljeno kako bi narod  skrenuo misli sa svega i svačega. A svega i svačega – hvala bogu - preko glave. Ostalo je pride. Ali, ipak.....ne daj ti bože, da se ono što se događa jednom u hiljadu, desi baš tebi.

Zato čeka glas. Od glasa ništa. Preslišava se. Sve je uradila kako priliči i kako običaji nalažu. Ustala u tri , ispratila, bezbroj puta poželela srećan put i lep provod. Kantu vode sipala za njim , slavinu sa hladnom vodom pustila da teče sve dok nije zamakao ( po narodnom verovanju - dobro za zdravlje ) onda se vratila u krevet da nadoknadi oteti san. Nema sebi šta da prebaci .Doduše, pade joj na pamet, da mu je rekla da se ne vraća kući - ako mu se nešto desi, dosta je bilo, više ne želi ni sebi da pomaže - no, brže- bolje  to smetnu s uma. Prođe ceo dan . I noć ostavi za sobom. Od njega  ni glasa.

 Šalje  poruku  preko vajbera ... ništa... kao da nije ni poslala. Šalje drugu , kratku  koja se debelo plaća.....samo - gde si !?.... na ručku .... odgovara. Ma nemoj , r u č a š – zapanjeno će.... a  kući se nisi javio….. Kako nisam ?.... Nisu stigle poruke koje sam slao?  Govori u množini , ne čeka samo ona. Nisu , jer da jesu , ne bi ona zadirala u roming i rizikovala račun koji će biti ko zna koliki i koji će ON morati da plati ,ali ne iz zajedničkog budžeta . Reče mu da tamo gde se samo troši, smisli način da nešto i zaradi, po cenu da prodaje sebe, ako se tu ima šta prodati. Misleći da se šali, kroz smeh odgovara da su veze jako loše, ali da je ON dobro i da ništa ne brinu.

 Laknu joj – Bermudski trougao zaobiđen , let protekao kako je protekao , a ako može da jede ( među nama rečeno, retko kad ne može ) znači da je dobro. Ima običaj  da kaže dok god dobro jedeš i dobro i s…š ne brini. ON već jede znači - dobro je. No tek je prvi dan. Čeka ga još petnaest.

Potom danima - muk. Prijatelj šalje poruku da su svi dobro , ON najbolje. Sumnjivo joj. Vršnjaci , ali niko nije preživeo ono što se njemu dva puta zaredom desilo. Ako je njemu najbolje zar ne bi ON  slao poruke , a ne drug , kome baš i nisu sve koze na broju – zakačio dijareju. Nešto tu zaudara. Svašta joj se mota po glavi .... gnjavi sina. Sin nestrpljivo – ne tripuj , ON uživa , pobego iz ovog sivila pa mu lepo .... zna po sebi .... kaza.  Ali ON nije ti, kao što njegove godine nisu tvoje - govori ona....Gluv za godine u kojima nije bio – ne razume - istrajava - ne brini .... super je ON.  Ipak nakon par dana ćutanja jedno jutro se i sinu omače – vidiš li ti… ON- kao da mi ne postojimo. Ne brini sine, setiće se ON nas kad se bude vratio, nema gde drugo , a ni kome.

Prođoše dani. Vreme za povratak. Ne znaju - kad . Računaju … utorak , sreda , četvrtak - najkasnije .. ako dobro računaju. Tako i bi. Javlja se sa aerodroma. Za pola sata je kod kuće. Moli je da bude tu – nije poneo ključeve  od stana. Misli da vrati loptu, pa da ON malo čeka, kao što su oni čekali glas od njega . Ali ne uradi to . Sažali se. Ko veli umoran je, feleričan , možda i razočaran. Smlatio pare , a ne zna zašto. Strepi od njene reakcije . Ionako je to putovanje smatrala suludim. Ne bi je iznenadilo da je razočaran . Zna neke koji su o Kubi pričali kao zemlji mraka u koju ne bi ponovo išli, a šepurili se po luksuznim hotelima što sa njim , odnosno njima, nije slučaj.Takođe , zna, da su njihovi aršini dijametralno suprotni njegovim , ali, ipak, …… nikad se ne zna.

Konačno stiže….

Preplanuo , preporođen , nasmejan i vedar.

 Za neverovati.

 Pančito na usluzi, linda mućaća – reče….. Mani ti meni linda mućaća , no polaži račune . Pretpostavlja da mu je to novi nadimak pa ga brzo prihvata. U životu su ga pratili razni. U mladosti je bio Sandokan, potom neki doktor kome je zaboravila ime, onda neki treći u zavisnosti od toga da li je puštao bradu ili ne. Svaki je umeo da nosi kao i najnoviji. Po prirodi sluhista, brzo usvaja nove izraze i restlove drugih jezika što kratkoročno izdašno koristi. Unapred zna da će mu svaka priča biti začinjena sa nekom španskom rečju.

Nije se ni ljudski umio kreće ko navijen…….. Ako postoji raj ,onda je ON bio u njemu. Hoće nazad , ovoga puta sa njom i ako je moguće zauvek. Mogao bi, reče, tamo da umre , ne bi zažalio..... Zamisli , kaže:

Ceo dan u papučama i šorcu. Nema zime , za ta peći nikad nisu čuli, a i šta će im kada ih greje sunce. Oldtajmeri sa japanskim motorima na svakom koraku.Takva tri su ih dočekala na aerodromu. Šibaju ko ludi , a svi pretrčavaju ulice. Ne jure semafore ko mi. Policajci ih gledaju , ali ne reaguju. Kod nas kad pređeš ulicu gledaš kad će iz stuba iskočiti policajac da te odere što si prešao van pešačkog prelaza, ko ono par puta njega. Beli čovek je zaštićen ko beli medved. Ako ideš sa Kubancem legitimišu njega ,tebe ne diraju. Nije pravedno, ali prija. Jednom rečju partizanština. Pušiš gde hoćeš, prelaziš ulicu gde hoćeš, frljneš pikavac gde hoćeš  i radiš šta  hoćeš.

Milina živa.

Havana – velegrad. Veća od Beograda. Za one sa kulturološkim potrebama ima šta da se vidi i koješta nauči. Svaka ulica priča za sebe. Kombinacija velelepnih zdanja , vrhunskih hotela , starih kuća , propalih fasada i drvenog makadama. Sa svih strana okružena morem. U nekim krajevima povremeno nema vode , ali uz takvu atmosferu ne smeta. Kubanci nigde ne žure. Sve što rade, natenane rade, ko da je večnost pred njima. Ukapiraš  formulu za dugovečnost. Glasi - ne juri .  Dokaz za to je klub 125 godišnjaka. Da ne veruješ.

Maše rukom - sa željom da ga prekine ili bar uspori. Moli ga da....

Udahne vazduh i malo se odmori.... bezuspešno ….ne vredi..

Nastavlja: Petnaest dana nije video namrgođenog Kubanca , a teško žive. Dovijaju se kako znaju i umeju  Prosečna zarada im je 60 pezosa što je manje od 60 evra. Nemaju čokolade, nemaju farmerke ,ma koješta nemaju.  Ali , za razliku od nas  svi vedri i nasmejani. Zadovoljni onim što imaju . Valjda ne znaju za bolje. Na svakom ćošku muzika i salsa . Svi igraju -  mladi , stari, mršavi, debeli , domaćini i stranci .

Lep narod. Nasmejan narod . Veseo narod. Ljubazan narod .Predusretljiv narod.

 Gledaju televiziju, igraju bejzbol,  preko dana  domine  cepaju domine na ulici ili lupaju u tuk- tuk. Svakodnevno organizuju priredbe za decu. Brinu o njima.

Ne znaju šta je demokratija , a i bolje, kad im ona stigne odoše u  klinac. Stigla je kod nas pa ne znamo gde nam je d..e , a gde glava. Šta će im to? Vreme stalo u šezdesetim. Tu i tamo neka brendirana prodavnica , ali bez obzira na to još najmanje dvadeset godina Ameri neće tamo, izuzimajući kao  turisti. Voleo bi da bude tako. Gde god ti šupljoglavci stignu naprave s..nje.

 Usput prepriča razgovor sa jednim. Iznervirao ga. Jedini kome je to uspelo. Slučajno za istim stolom . Odakle je - pita ga Amerikanac za koga će se ispostaviti da je Kanađanin. Odgovara  da je iz Srbije. A.. Čehoslovakija . No Čehoslovakija – Serbia, Đoković- napinje se. Aaaa Bulgarija - setio se. No Bulgarija  - SERBIJA podvikne ON . Onaj digne ruku i pobedonosno lupi -  Afrika. Puče mu film pa upita odakle je on. Ovaj mu pun sebe prepotentno odgovora – iz Kanade. Sa rukom na čelu kobajagi se priseća - Aaaaaaaaaa  Kanada , gde  beše  Kanada? Zaprepašćeni Kanađanin zinu , iskolači oči u neverici da neko ne zna gde je njegova velika zemlja, ali ga ON nije mogao gledati, pa ode. Žao mu samo što ga nije slikao. Imalo bi šta da se vidi na tom blentavom licu-reče.

Dobro , a Kubanke, pita ga ona.

 Lepe žene , nema šta i coknu ustima. Znam da su lepe, no jesi li se malo ovajdio? Ko… ja! – svašta.... Ma joooooooooook….

 

 

 

 

 

 #
ČEKA GLAS
panicnadezda | 03 Februar, 2016 11:40

 

Odoše. Dalek put - za pozne godine. Ideja - odavno, realizacija nedavno. Dosta ih ide. Drugari iz davnina. Osam muškaraca i dve žene.Putuju u zemlju idola svoje mladosti. Hvataju poslednji voz , dok se nešto ili sve ne promeni. Svi načeti i pomalo felerični. Nekom fali ovo , nekom ono , a jednog samo što traktor nije pregazio. Dva puta jedva živu glavu izvukao. Ali  ne haje za to. Kad ga pitate kako je? Uvek isti odgovor – odlično, šta mi fali?

A fali mu svašta.

 

Podeliše zaduženja. Jedan završava karte, drugi smeštaj , treći kontaktira ambasadu, gde im je drugarica visoko kotirana, četvrti sređuje smeštaj- itd.itd. Sve teče ko po loju . Problem se stvori oko toga koliko dana na kopnu, koliko na moru. Jedni bi da vide sve ,drugi da se kupaju - dok ovde sneži i zubi cvokoću. Uželeli se sunca od koga beže kad krene da prži. Ali uvek je tako. Kad nečega nema - hoćete - baš to. Postigoše dogovor - pola , pola. 

Krenu pakovanje. Jednom od njih, ona pomaže. Ona ubacuje – ON izbacuje. Bilo gde da ide nosi samo par prnjica. Prevaspitao je i nju. Naučio je da sve svoje ne vuče sa sobom. Dok je bilo po njenom stvari su preticale , po njegovom uvek nešto fali. Manje stvari je lakše  nositi, a i manja šteta ako vam izgube prtljag. No, više ništa nije isto. Vreme se preokrenulo. Cunami , poplave, tornada- udaraju neočekivano kad ih najmanje očekujete. Ubeđuje ga da ponese  više u slučaju da se tako nešto dogodi.Neće da čuje .  Strogo kontroliše prtljag i na kraju udara ključ u bravu kako ona ne bi nešto krišom ubacila.

Sa koferom ponese hrpu saveta. Doktor mu kaže – let je dug –svaki sat vremena moraš protegnuti noge zbog cirkulacije, po cenu da te proglase teroristom. Usput mu konspirativnim glasom šapnu, ali ona ču- ne smeš biti odozgo. Na pitanje šta je to odozgo , zaverenički se nasmejaše. Ukapira. Dodade ono što je mislila da neko drugi treba da kaže – nemoj slučajno da uzmeš vijagru – dokrajčiće te. Nađe se i sin da neku progovori. Smatra ima pravo , a i više zna, jer je tamo bio pre njih. Preporuči ocu da ne zagleda svaki ćošak – video je on sve - ti se samo opusti i uživaj. Što ne stigneš da vidiš opisat ću  ti ja. Kako da ne? - Oboje znaju, što njemu uleti na jedno uvo , na drugo mnogo brže izleti. Ne samo u ovom slučaju.

Stiže dan polaska. Sveti Sava je. Ne voli taj datum- na taj dan su joj ubili oca . Nekako joj loš znak. Ali što je, tu je , promene nema. Pred spavanje uključi čitav orkestar - tri mobilna telefona i  dva  sata kako  ne bi promašio pola četiri…. Au muke – kuka ona .Kako će tako rano da ustane?... Ne moraš, kaže joj ON, ostani da spavaš, kao da ona ne zna da ON tako ne misli. Gde da spava, misli se? Mora ustati , mora ga ispratiti, normalno ne do aerodroma – čekaće ga  taksi ispred vrata , ali neko mora zaključati stan i prosuti vodu za srećan put. Sinu to uvek radi ( ali krišom - ne veruje u to)mora i njemu . Ne zna ni ona  znači li to nešto, ali ne propušta. Za sina ima posebnu šerpu sa ručkom, koju kad zavitla - voda lepo šljusne.

Ali ON nije sin. ON je feleričan. Šerpica je za njega mala. Čini joj se da bi i bure  bilo premalo koliko mu sreće treba da to izdrži.Računa da bi cisterna bila prava mera , ali, nažalost, cisternu nema. Bure ima , ali je u njemu kupus, zato uze najveću vanglu koju ima i zavitla sa sprata . Odjeknu , a i videlo se sutradan. Koliko je vode bilo, dvorište se nije osušilo do podne. A pesak majstora koji bez prestanka mesecima  rade, osvanu mokar. Nije joj žao.

Čeka glas - jeli preživeo.

 

 

 

 #
MIRIS " SLAVE"
panicnadezda | 15 Januar, 2016 17:37

 

Tek dva dana “ slave” , a već opijena. Verovali ili ne, ubira plodove. Sutradan nakon neplaniranog gostovanja u dnevniku RTS-a  krenu u prodavnicu u koju svakodnevno svraća i koja je po pravilu krcata, jer svi znaju da radi 24 h . U dobrim je odnosima sa personalom, iako ponekad napravi gužvu na kasi. Ne voli redove ,kao što ih verovatno niko ne voli , ali kod nje tu ima malo patologije. Zato, kad god joj se pruži prilika da se promuva, ona proba. Rezultat očekivan. Negodovanje.  Znate ono – prvi sam ja , onda ona - neće biti- ja sam na redu, čekala je sa one strane, pa je on nije video ,onda  oni iza njih polude i umesto šale dođe do neprijatne situacije, ponekad i kuršlusa. Nemoćni  kasir podigne ruke uvis i kaže - ništa ja ne znam – dogovorite se. Uglavnom se dogovore  u njenu korist,  pošto je  ona njihova svakodnevna mušterija, drugi  kad nalete.

 Lojalnost na ceni.

Ali u prodavnici nije uvek ista postava. Taman se navikne na jednu garnituru i oni na nju, kad bap - nova lica. I ko za maler, uvek kasiri. Na pitanje zašto najčešće menjaju one koji njoj najviše trebaju, poslednji odgovori – politika kuće.Ma nemojte – politika kuće ,  tako se to zove. Čula je ona za to, ali oni od kojih je čula,  ne nazvaše to politikom - već nekakvim taljenjem , ako razume šta hoće reći. Kasno se ugrize za jezik. Normalno da je odlično razumeo, jer je od tada uze na zub. Uskrati privilegije koje je uživala. Kod njega šverca nema. Mora da čeka red. Ima utisak -kad bi bila jedina u radnji da bi on sa uživanjem nacrto nekog koji bi rekao da je pre nje.

Nazva ga mrgodnim.

Međutim , dan nakon njenog sekundarnog debitovanja na teveu, mrgodni kasir se neočekivano otkravi. Kao ono što su najavljivali za N:G: -" Očekujte neočekivano" s tim što mora ponoviti da je njihovo neočekivano za nju bilo prilično dosadnjikavo , ako ne povuče reč , jer je ipak zahvaljujući njihovim kamerama  ulovila slamku "slave".

 Ali ovo bi baš zapanjujuće neočekivano. U prodavnici je .  Traži artikal - nikako da nađe. Stiže  mrgodni , sa osmehom od uva do uva, da joj priskoči u pomoć. Takvog ga još nije videla. Gleda u čudu ( misli dobio na lotou ) i usput - pita - šta se to tako lepo desilo kada je on nasmejan – sa konstatacijom da mu divno stoji – i preporukom da ostane takav. Konspirativnim glasom joj saopšti da ju je video u dnevniku. A ….to…. super........procedi ona ravnodušnim glasom,  u smislu - kao da se to podrazumeva i kao da ona iz čarobne kutije ne izlazi, samo je on do sada nije video. Ko veli , ako mu je to važno , bolje za nju da  misli da je važna.

 Elem , više ne čeka red. Za nju benefit - za druge ne zna.

No niz se nastavlja, počev od mesare gde joj mesar saopšti ono što su mnogi videli - ona ne - potom na ulici, u stilu - nešto ste mi poznati , pa u prodavnici tekstila i gde sve - još ne. Ne može ni da se seti.

 Zapanji se. Nije ona prvi put uslikana. Naprotiv. Dešavalo se to često kada je bila  mlađa i lepša nego sada , ali tome niko nije pridavao značaj, kao ni ona sama.

 Vrednovale su se druge stvari. Otud odakle dođe ponese izreku  "progovori da vidimo ko si "

Više ta izreka ne važi. Važno je da se slikate, slikate i samo slikate .…………………………..  a -

 

 Progovorite -  baš kada morate.

 #
«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12  Sledeći»