Categories
My Links
Generalna
SOFTVERSKA GRESKA
panicnadezda | 12 Februar, 2014 10:52

    Softverska greska

Neverovatno -- Doslutih !!!

  U pravu je ministar koji neki dan reče da je život u Srbiji  zanimljiv .Zar bi smelo biti drugacije-ako on tako tako tvrdi? .T   A M A N posla.  

     Ne sporim da za njega i slične,  jeste.Što se ostalih tiče nisam sigurna. Bojim se da  tolika doza zanimljivosti  i neizvesnosti može dovesti do toga da jedan deo sveta prerano završi pod zemljom, drugi u "Lazi Lazarevicu"  a ostatak-- preostali deo života, provede na sedativima , što mnogi već čine.

       Ja sam na putu ka jednoj od tih staza. Neki dan sam uplašeno konstatovala da sam postala paranoična, danas već mislim da sam preko noći postala  vidovita .Kažu da se to dobija odozgo. Ali kod mene, ne bi taj slučaj. Niko mi se nije javio u snu da mi saopšti da sam odabrana da znam ono što drugi ne znaju i da vidim što drugi ne vide. Stvarno ne. "Zanimljiv" život u Srbiji me učini takvom.

     Dva puta mi ugasiše banku.Prvo Privrednu, ubrzo potom  i  Univerzal. Oba puta nas preusmeriše na poštansku štedionicu. Dramila sam i u jednom i drugom slučaju—više zbog besa od redova i čekanja pred šalterima mrzovoljnih radnika– manje zbog straha za moju crkavicu. Znam da  sa njom nikom nisam zanimljiva.To što meni legne na račun njima nije dovoljno ni za čačkalice kad primaju goste.

     Ali, ponovo sam pred šalterom za tekuće račune t.j.- dinarsku štednju. Kažem štednju jer je to uobičajeni  izraz. Od štednje tu nema ni  Š. Kako bi i bilo kad sve potrošim čim dobijem. Štedela bih ja, kad bih imala šta, ali nažalost nemam. 

      U štedionici razvrstali  ljude. Na jednom šalteru oni sa dinarima ,na drugom oni  sa deviznom štednjom. Prvi, među kojima sam i ja nisu mi zanimljivi. Šta mogu da kažu što ja ne bih mogla reći. Ovi sa devizama su već druga priča.Iz njih izbija nadmoć . Mi ćutimo , oni galame. Negoduju što nema stolica za sedenje dok čekaju da im isplate devize . Kod nas tišina.Čak se ni ja ne oglašavam. Prihvatamo činjenicu , da smo u banci - građani  drugog reda. Drugačiji je i tretman. Oni dobiše stolice . Mi stojimo--ni banke ne haju  za dinare .

      Šef ekspoziture poziva devizne štediše na konspirativni razgovor u njegovu kancelariju. Razmenjujemo saučesničke poglede i osluškujemo.Nismo dugo čekali. Nasta dreka i vika . Uvek je neko najglasniji .Čujemo – šta bre ne može sad ,kakva, bre, softerska greška, hoću svoje pare , i to odmah. Znate li vi koliko sam ja dirinčio po skelama u nedođiji da bih nešto sačuvao za crne dane. Čini mi se reče i da će tužiti. Jadan on, ne zna koliko  su naši sudovi " efikasni ".Potom , uplašen, crven ko rak izlete iz kancelarije, tresnu vratima  i iscrpljen pade na stolicu. Pitam ga je li mu dobro, treba li  vode . Kakvo crno dobro--samo što me srčka ne strefi - odgovara on. Reče da je neko od njegovih deset hiljada evra, nekakvom softerskom greškom, skinuo hiljadu i nešto , pa sad nema ni celih devet hiljada. Mora da čeka da se ta greška ispravi. Još  su mu , kaže, rekli  da za nedelju dana prvo proveri telefonom da li je stvar završena.Žao mi ga. Kažem da će sve biti u redu i istinski verujem u to ,ali  tek kad oni što su svakom skinuli  po deo devizne štednje dobiju lepu sumicu za oročenje  tamo gde su oročili.To mu ne kažem , ali znam za kvaku. Samo šta ćeš. Složili se ili ne ,u znanju ipak nije sve. Nekad, čak, otežava.

        Uverih se da moja " paranoja" nije  bila besmislena.Samo ovoga puta nije imala veze sa mojim slučajem. Doslutih za druge.Kad god nešto gase neko i strada.

 P.S. Sve je živa istina, ali  informacija nema.Solidarni u konspiraciji , ćute mediji ,ćuti televizija, ili je da se ogradim, ta  vest  meni promakla..

        

 #
VOLIM JUTRO
panicnadezda | 11 Februar, 2014 21:23

  Volim jutro. Ne kažem da razdragana skačem iz kreveta i jurim u novi dan. Naprotiv. Često sam u ranim satima mrzovoljna, pa ustajem prva,  kako bih onima koji ustaju posle mene sa  kakvim -takvim osmehom mogla uzvratiti dobro jutro. Uostalom, ko se u ovoj zemlji budi drugačiji, ako izuzmemo sveže zaljubljene parove i  malu decu.                                                                                    

 Ne praktikujem  da otrčim do ogledala kako bih sebi poželela uspešan dan i rekla kako sam lepa, u stilu nekih javnih licnosti. Ne umem toda ne kazem, da toj vrsti samoobmane nisam sklona. Nekom to ide od ruke - svaka čast , ali meni nikako.

         Jutro programiram sama. Ostatak dana drugi ili sa drugima, da ne govorim o obavezama.. Zato volim jutro, pripada samo meni. Idem tako daleko da ukoliko neko vanredno  ustaje rano, navijam sat da ga preduhitrim, kako mi dan ne bi  krenuo naopačke, po cenu da ostatak provedem u kunjanju.  Dakle, ne trčim do ogledala, ali do šporeta , da. Skuvam kafu, zapalim cigaretu koju mi, bar, u mojoj kući  niko ne može zabraniti i kratko uživam u tišini, tek toliko da ispratim noć iza sebe i da se  malo odmorim od iste.Priznaćete da nekad zna biti zamorna. Potom slušam vesti. Do osam na prvom, od osam Pink. Zanimljivo, da vesti koje se emituju rano ujutru, težeg i šokantnijeg sadržaja, tokom dana ne ponavljaju ili to čine u skraćenoj verziji.Pretpostavljam da čuvaju narod,kao da tom narodu može nešto  biti teže od onoga što mu se svakodnevno dešava

       Čini mi se  tog jutra, poče četvrtak. Sa ekrana u moje vidno polje ulete jedan od naših ministara. Ne mogu da verujem!!! - Doteran (mora da je dobar deo noći proveo pred ogledalom), oran, vedar, raspoložen, nasmejan,nadasve samozadovoljan. Sve to u rano jutro kada se narod tek budi i sastavlja. Priča .... kako obožava Srbiju i buđenje u njoj, kako se u njoj uvek nešto dešava i nikad nije dosadno, kako noć u Srbiji ne zna šta nosi sledeći dan, kako je to divno kad dani nisu monotoni i koliko je neizvesnost privlačna. Jednom rečju prava bajka od državesamo što narod toga nije svestan. Ne zna narod koliko je srećan  što je tu gde jeste i što ne zna šta će sutra biti.  Da ga ne znam, pomislila bih, da je pesnik u nadahnuću ili psihoterapeut zadužen za podizanje hormona sreće na daljinu. Ali, znam ga i znam da mu je dobro i da je onima oko njega dobro i da će njegovima posle njega, takođe, biti dobro..O rodjenima da ne govorimo. Kažu da je sina odredio za naslednika. Čovek odigrao partiju šaha i dobio. Zadovoljan leže, lepo se budi. U rano jutro emituje pozitivne talase.

        Narodu kako bude.

        

 #
TRAGIKOMIČNO ---- RIMEJK
panicnadezda | 08 Februar, 2014 16:21

      Opet šuga .Ponovo u  bolnici. Ovoga puta klinički centar. Sedamnaest zaposlenih inficirano. Kažu….. ništa strašno, uprkos činjenici, što je teži oblik šuge u pitanju. Usuđujem se da kažem, strašno!-  o bilo kom obliku da se radi -  pogotovo  ako lekari  ne znaju kako da  leče.   Znam, preživela sam to. Takođe, znam da ću tu ustanovu sledećih pola godine zaobilaziti u širokom krugu, što savetujem i drugima. Kucajte na druga vrata , ova zaobilazite .Ionako vas  rado ne primaju bez jake preporuke.

        Poodavno je to bilo. Čovek dobi Kvinkeov edem tzv. vrsta alergije od koje lekari dobijaju napad panike, a laici padaju u nesvest. Manifestacije jezive. Dovoljno govori činjenica da se od toga može umreti za par minuta, ako nemate blagovremenu pomoć.

      Završi u bolnici. Interna A ili B – ne sećam se tačno , uglavnom odelenje za alergologiju. Poznati par alergologa se pozabavi njime. Prođe silna testiranja na sve sto se jede, miriše i leti. Nakon mesec i po dana  pustiše ga iz bolnice sa nalazom da je uzrok alergije nepoznatog porekla. Doduše ,preporučiše da ne koristi grašak u ishrani jer je jedino na njega imao blažu reakciju. Čovek im reče da on grašak zaobilazi  i na pijaci, a kamoli  na tanjiru.Ni jedno zrno u životu nije pojeo.

        Nakon izvesnog vremena sa porodicom krenu na more. Aranžman  10 dana. Lepota živa. Prvi dan radost, drugi i treći takođe. Četvrtog dana čovek poče da se češe. Uplašen traži otoke - misli alergija se vratila ( inače Kvinkeov edem prate otoci po celom telu ). Motri i ona , ali ne vidi ništa. Češanje se nastavlja. Danju i noću. On zaključuje – to su komarci. Ne, kaže ona-grizli  bi i nas.Odbija svaki racionalan odgovor.Navodi da je njegova krv slađa pa svi kidišu na njega. Kupuje sva raspoloživa sredstva protiv komaraca , ali ne vredi – česanje se nastavlja .  Pretposlednjeg dana  veliki članak u  ,, Politici ,,  Alergolozi na bolovanju-- dobili šugu od pacijentkinje iz šok sobe.

     Elem , ta pacijentkinja je primljena sa nepoznatom dijagnozom i konstatacijom lekara da joj pomoći nema. Na njenu sreću ambiciozni mladi stažista, svežeg znanja, brzo konstatova da je to najobičniji  primer zapuštene šuge. Žena je ozdravila. Nas troje smo se razboleli od šuge koju je ona ne znam kako prenela njemu , a on posle perioda inkubacije nama.

         Postadosmo pacijenti kožnih lekara. Menjamo mast za masću , ali se situacija ne menja. Svima smo saopštili da imamo šugu tako da nas niko i ne obilazi- čak ni moja majka. Svakodnevno zove i deli savete—dezinfekuj posteljinu, ćebad , jorgane , jednom rečju sve. Užas i na samo sećanje .... ali užas predugo traje . Ko zna koliko bi to mučenje trajalo da, opet moja majka ne nazva. Reče mi da je od njene prijateljice unuk u obdaništu dobio šugu , da su ga dugo i bezuspešno lečili, kao nas, dok ih neko nije posavetovao da uzmu mast za stočnu šugu…. Kakva bre stčna šuga , pitam je ja?  Pa nismo spavali sa kravama, ni zooloskoi vrt nismo obišli godinu dana. Pod hitno da ideš u veterinarsku apoteku i da kupiš mast za stočnu šugu,vidiš da lekari ništa ne znaju i ljuta spusti slušalicu.Kao da je ona znala.

        Poslušah je u očajanju. U veterinarskoj apoteci tražim mast za stočnu šugu.. Pita me veterinar kratko " za koju stoku vam treba". Zateče me – kako to mislite za koju stoku ?..... Lako –reče on. Kao kod ljudi-- jedne lekove dajete sebi, druge deci -- tako i kod životinja , jedna mast  za tele - druga za kravu. Logično , nema šta . Teško prevalih….znate gospodine ta stoka je moja porodica. Moj muž, sin i ja, pa propišite kome kakva treba. Odredi čovek terapiju.Ubrzo smo ozdravili ,a i ja nesto naučih. Poučno i za druge.

       

 #
PARANOJA
panicnadezda | 04 Februar, 2014 11:13

        Gotovo je.  I Univerzal banku pojede noć. Staviše pečat na nju.Na moje račune , takođe. Užas!

        Isti  scenario, slična priča. Ne brinite, poručuju, država garantuje za uloge do 5oooo hiljada evra. Kojih bre, pedeset hiljada evra ? Šta je sa mojom crkavicom? Garantuje li bilo ko za nju. Nisam čula. Za one sa evrima ne brinem.Gde je pedeset , tu je i mnogo više. Snaći će se oni. Ali , šta ću ja ?

       Aktiviram paranoju. Gde god se ja mrdnem oni, brže, bolje čiste. Ima tu nešto sumnjivo. Taman sam preživela gašenje privredne banke gde sam godinama imala račun i malo odahnula--- kad ovo. Neko se izgleda poigrava sa mnom. Vest o gašenju prve  banke sam teško preživela, ovo me u rano jutro pogodi ko grom iz vedra neba. Zamrznuh i  nedužnog spikera koji je saopšti .Rekoh li-nedužnog?  Nisam više sigurna ni u njegovu nevinost. Sve vam je to isto.Samo sam ja i slični meni u košu.Zar nije paranoja?

       Pitam se---- ko je i zašto to uradio ? Neko mi šapnu da je većinski vlasnik u toj banci  Miškovic. Pa gde nije … razni sitiji, firme, luke ,banke itd. Ko zna- možda je vlasnik i nasih života samo što  još to nismo saznali . Izaći će i to na videlo, ne bojte se. A, čovek kako reče Šutanovac ,nevin .Ako je istina to što kaže Sutanovac " njemu se stvarno može  verovati" – hoću i ja. Želim da se ogrebem malo o njegovu sirotinju  pa po cenu nevinosti  kakva je njegova. Samo ne znam kako da doprem do njega i uzmem pelcer za sticanje. Smisliću već nešto samo da završim ovaj posao koji mi oni zadaše.

       Glava me boli na samu pomisao na redove koje treba izdržati. Imam iskustva sa tim, već sam čekala, ali sada su tu đaci i studenti , pride. Biće  haos. Pa ko preživi, pričaće.

     Nemam snage da ulazim u detalje , ali znam jedno. Do sada sam birala uvek najbližu banku. Ovoga puta ću otići na Petlovo brdo pa ako se i tamo dogodi isto, znaću da se to radi zbog mene.Ko zna- možda sam ja neka  faca ,a da toga nisam ni svesna .

    Uostalom videću. Staviću ih na probu --- nisam ni ja mačji kašalj.

 

 #
UKUSI SE MENJAJU
panicnadezda | 02 Februar, 2014 15:40

     Ljudi se nisu pitali, ali priroda, na svu sreću, jeste. Udesila  da svi budemo različiti  i da nam se ukusi razlikuju.. Da nije tako-- - bio bi opšti haos.  Zamišljam…. nepregledne gužve i redove pred istim ljudima, radnjama, stvarima, krpicama, automobilima—skakanje i preskakanje  da se dokopa ono što hoce- svi. Bilo bi pogibeljno.

       Ovako svaka krpa nađe ili ne nađe svoju zakrpu. Bilo da se radi o ljudima ili stvarima . Zakrpa ponekad  fasuje , nekada omane i dobije  tretman koji  joj u izvornom značenju pripada. Zakrpa je ipak samo zakrpa  . Njena funkcija se zna.

       Kako sa ljudima i stvarima, tako i sa rečima. Transformišu se, oblikuju, uključuju, produžuju  ili  skraćuju. Neke, uglavnom strane, usto prilično komplikovane, favorizuju  i  useljavaju odrasli , većinom  oni na položaju. Narod ih ne razume , ali zar je to bitno. Važno je delovati ,, učeno ,,.a učeni ljudi su teško razumljivi . Što narod manje razume  to za  njih bolje. Ionako nemaju šta reći. Vama svakako – svejedno. Nemate ništa. Ništa nećete dobiti i da ih razumete. Oni će uvek za vas ostati - daleko.

       U trku sa jezikom uključuju se mladi. Ne mogu da menjaju svet, ali mogu jezik. Ubaciše izraze ….Smarati…..Blejati……Kulirati …..Iskulirati…… Kul…..Heftati…. Opušteno…Jednom rečju  nikad veća opuštenost, ustvari, nikad veći grč.

       Prvi put sam za izraz  smarati čula poodavno - na poslu. Devojka  dolazi i kaže ,, vidim profesorka, da ste slobodni , pa dođoh malo da vas smaram,,. Molim –iznenadih se. Ponovi ona istu recenicu. Upamtih, prikrih  iznenađenje, ne toliko zbog  reči koju je upotrebila, koliko da je u obraćanju meni koristi. Opomenu me tuga u njenim očima. Tu reč shvatih kao apel za pomoć. Nakon razgovora zaključih da sam bila u pravu. Trebao joj je neko stariji, iskusniji, da  sa njim podeli  mladalačke probleme. Otišla je veselija, ja za novi izraz bogatija. Nisam ga usvojila.Možda sam nostalgična, pa ne dam da ono U zamene sa S ili sam pak, u šta mi je, opet, teško da poverujem, postala démodé. Ali  reč me  pretekla, raširila se, postigla ogromnu  popularnost .Čućete je iz usta spikera, političara, o tzv. estradnim ličnostima da ne govorimo-za njih se sve brzo lepi. I ne samo nju, već i sve koje sam navela. Drago mi je zbog  mladih koji upornosću  mladosti  proture nešto svoje, kada  u većini slučajeva, obezglavljeni,  rastu sami. Svi pričaju o njima , u njihovo ime se planira, za njih se kreira bolja budućnost, a njih nigde. Imali bi oni šta da kažu, ali nema ko da ih čuje.

      Što se tiče reči smarati, blejati, (ustvari svih navedenih ), ko razmisli, znaće---zovu upomoć. A to da li će neko koristiti te reči ili ne, opet, kao za sve- STVAR JE LIČNOG UKUSA

      Neću poreći da i ja imam svoje favorite među rečima. Recimo EKSPERT. Vrlo mladoj mi je ta reč delovala tako značajno i važno. Ali, se u to vreme  retko i oprezno koristila .Ekspanziju je doživela negde posle 5. Okt. Važna osoba reče-- državu više neće voditi autsajderi, već samo eksperti i to vrhunski, za svaku oblast ponaosob. Oduševih se. Konačno…. Reč u upotrebi , eksperti na delu.Doduše, kad ih je počeo nabrajati među njima, jedan koga poznajem,skoro kao da mi je rođak .Sve znam o njemu samo nisam ni slutila da je ekspert.Posumnjah ,ali –čekaću. Čekah godinu, pa skoro dve, kad krenuše afere. Ekspert za ovo proneverio ovoliko, ekspertu za ono  otkrili ogroman račun u stranoj banci, treći  sagradio vilu - tričavih 500 kvadrata, četvrti  ojadio firmu  na čijem je čelu radio kao ekspert, pa peti, pa šesti ,pa svi odreda. Na kraju ukapirah, ekspert  u stvari znači – lopov. Sada  tu reč ne mogu ni čuti , a kamoli izgovoriti. Kao što znate- - ukusi se menjaju.

        Šteta ! reči su tako lekovite, ko ume da ih koristi. Ne treba dati da ih prljaju. Ali, kako.............. 

          

     

      

 #
TO NJOJ FALI
panicnadezda | 26 Januar, 2014 13:04

        Zamislite, pao sneg. U vreme kad  je  krajnje  vreme. Za razliku od njenih ukućana  i  većine prijatelja koji ga vole na razglednici, ona mu se istinski raduje.

Subota – dan za pijacu. Čovek kod koga kupuje sir i jaja , čeka. Još uvek ima dovoljno  i  jednog  i  drugog , ali ne može da odoli - snegu. Odlučuje da ide, pa će sledeću subotu preskočiti. Radosna ko dete što ide na sankanje , sprema se. Konačno , navlači zimske stvari. Perjanu jaknu made in Čajna - prvo. Nema bunde koja greje kao ona. Čak vam ni debeli džemper ne treba ispod nje. Ko furunica , šta da kaže. Na noge navlači čizme do kolena, podrazumeva se iste marke, ali nepromočive. Čudo je ta made in Čajna. Šta bi se bez nje?

Ushićena- uzima kola , pardon, kolica za pijacu i kreće. Pravi prtinu u dvorištu – prva. Samo njene stope u snegu. Kolica nosi na ramenu. Lakše joj je nego da ih vuče . Ispred zgrade vozni park kao  na sajmu. Načičkani  jedan do drugog kao da pešaci ne postoje. Sila boga ne moli.

Zaobilazi jedan , pa drugi , sve u nadi da će se negde provući, ispade i treći , na kraju sve njih. Umesto nadole, silom prilika put je odvede  dužim putem , prvo gore, potom dole. Naokolo, što je uvek mrzela .Kolica i dalje drži u vazduhu.U obližnjoj pekari vredna radnica slaže pogačice. Ugleda je. "Komšinice ovako rano ". Da , voli jutro , a i sneg je, reče - pa  pođe na pijacu.

Vidi  ona - kaže , ali se pita kako će kolica vući po snegu. Nije razumela , ubrzo hoće.

Polako krčeći put, sa kolicima na ramenu , stiže do pijace. Konačno, u prostoru za mlečne proizvode spusti ih i poče da puni  . Pade joj u oči da u  rano jutro, ono malo kupaca, sve  trpa u kese. Onih sa kolicima nema. Ona bogami svoja optereti – sirom, jajima, narescima koje tu kupuje  i produži dalje. Prodavci sa tezgama napolju rasčistili put, ali na brzinu  i  nedovoljno. Ali kad je već tu, bez plana kupi i ono što nije mislila.Vuče kolica ,ali teško. Pred  jednom tezgom  prokizlizaše  i malo zakačiše , hajde da kaže, cepnuše u cevanicu  čoveka u redu. Zna iz iskustva da to boli , ali on dreknu ko gromom pogođen. " Udari me bre ženo tu si baš našla da se parkiraš ". Pokajnički  ga okrznu pogledom  i  izusti - oprostite, molim vas . Deluje gospodski , ali bogami u  besu ni gospodstvo dugo ne traje. On njoj ti, ona njemu vi. Seti se slike u ogledalu na koje uvek baci pogled  pre izlaska i svog madeinčajna  izdanja pa se upita da li bi sama sebi rekla vi.  Zna da bi - svakako.

Mukotrpno se provlači  između tezgi zbog gomila snega sa strane. Odjednom pored nje kolos. Em , krupan, tek da ne kaže debeo, em na oba ramena natovario bagaž. Nema mesta ni za njega, a ne i za nju - pride. " Miči mi se bre sa puta " zaurla.  Poučena prethodnim iskustvom krenu u stranu, ali je težina kolica zanese i zamalo  završi na zemlji da je neko ne pridrža. Reče samo - da se mogla polomiti. Stvarno je mogla – sačuvaj bože!!!

U momenu shvati zašto je malo ljudi sa kolicima na pijaci. Čekaju da se raščisti sneg.

Pametno to njoj fali.

Zapazi samo vrednog  Moku Slavnića  kako pune  kese trpa  u svoj  parkirani " Mustang ". Pomisli na " Moku "  koji  živi sa njom i dok se ona bori sa snegom, prodavcima , preprodavcima, kupcima - spava snom pravednika. Uhvati je bes, prebroja preostali sitniš u novčaniku  i  pozva taksi. Oduševljenje snegom joj splasnu. Čeka drugu priliku.

       

 #
MOZDA NISAM NORMALNA
panicnadezda | 24 Januar, 2014 12:09

      Jure u Evropu. Nek šibaju , brate.Ja neću.

      Meni se ne ide. Znam za Ajfelovu kulu, Trijumfalnu kapiju, Jelisejska polja , Versaj, Sikstinsku kapelu, trg ovaj , trg onaj, nestvarne  Gaudijeve građevine ,dela Pikasa, Leonarda ,Mikelanđela i koješta još.  Retki od njih, znaju za grad na dve reke , Kalemegdan , porušene građevine -  nakon milovanja,, Milosrdnog  anđela(htedoh reći đavola) decu i odrasle koje isti pokopa. Sačuvaj nas bože njegovog milosrđa.

      Znam za  ,, Slobodnu Evropu ,, ponekad je slušam i načujem ponešto što nam se sprema. Čus,, Slobodna Evropa,,-kako da ne- finansirana  i diktirana od strane Amera. Namerno koristim taj izraz kao sitnu osvetu, malog i nemoćnog.  

      Dakle ONI  trče u Evropu. Nas koji ne bismo , a nije nas malo (što znam i što ne znam)  niko ne pita, još manje čuje.  Ne bih ja bila toliko protiv,da  sam sigurna da znaju da je to pravi put , a šta ako je stranputica? Čak i da je pravi put , pitam se poznaju li ga  dobro. Svaki put ima skretanja nalevo ,nadesno , pa okuke-- opasne ,manje opasne ,razna ubrzavanja  i usporavanja , pune  i  isprekidane linije. Bojim se zalutaće,a šta onda?

       Ovoga momenta , opet na tv-u. "Evropa nema altenativu ".Slažem se. Nemamo jabuke kao oni—njihove lepše , naše slađe. Tu i tamo poneki crvić,ali zar nije – što nije za crva nije ni za čoveka. Samo se bojim da će oni odlepiti za našim, a nama uvaliti svoje  genetski modifikovane, ako  već nisu . Na pijaci vidim neke nepoznate , čudne  sorte. I sa drugim jestivim proizvodima isto. Na izgled lepše u ustima gorče , uprkos silnim prelivima.

      Razmišljam o istoriji. Čija će se učiti ? Znam šta će biti sa Kosovom, ali hoće li biti Kosovskog boja , hoće li biti Kolubarske  bitke i Suvobora?  Ako nam otimaju Teslu i druge velikane što ne bi i to. Mozda  ni  Novak, na kraju neće biti Srbin kao što su probali da proture. On je veliki Srbin u najlepšem smislu,ali može im zasmetati , a oni mogu sve, uprkos njemu i nama. Milion pitanja – odgovora nema.

     Upravo ulazi šetajuca enciklopedija- ON. Verovali  ili ne toliko činjenica , čini mi se nema ni u Larusu,  ali u kući od toga vajde nema. Za sve zovem majstora koga , debelo plaćamo. Nije baš da ne zna da promeni sijalicu. Ume da uključi peći . Vrhunac majstorskog umeća postiže neki dan. Namaza sapunom gajtan za vodokotlić , još uvek voda ne šiklja.Svaki čas proverava i slavodobitno referiše- još radi. Začuđen  i  sam . Usto obožava alat. Godinu dana smo obigravali dok ga nije kompletirao. Kompletan, godinama skuplja prašinu i služi da se majstorima pohvali kako sve ima. No manimo to.

        Pitam ga-moramo li mi u Evropu?

       Jesi li ti normalna ? – obavezno, dodaje ON....... Zašto - opet ja.

       Kako bre zašto?

    Trebaju nam krediti,  putevi, pa slobodan protok robe i kapitala , radne snage, nekakva vojna alijansa- valjda da nas više ne bi bombardovali  i nadasve bolje ćemo živeti,ako ne mi ono barem oni iza nas –završava.

     Sve to, —besplatno—pitam u čudu? Pa da ,odgovori ON .Mislim, krajnje naivno ili-------možda ja, ipak nisam normalna.  

      Rekoše Šanticu zbogom.  Ja,, Ostajte ovdje,,-- I dalje znam naizust.

     

     

       

 #
IMA PARA - NEKA PLATI
panicnadezda | 21 Januar, 2014 12:06

      Nafilovali račune za struju. Udarili namet na svoje ,,bogato ,, stanovnistvo.Sve same sitnice. Jednom ovoliko ,drugom onoliko , trećem - ih- a -ha. Sa računima unesoše razdor u porodice. Tek da im ne bude dosadno. Znaju oni kako je davno Prust rekao, da dosada i besposličarenje  mogu biti izvor mnogih zala. Pa ko vele neka se zabave sobom. Pogodiše , ko retko šta.

       Zaboravi narod na njihove plate, mućke i prepucavanja.Prenesoše to u svoje domove, pogotovo oni koji se greju na struju i svaki kilovat  potrošnje okukaju.Nastaše prebacivanja.  ON  prebacuje  NJOJ– ti si kriva , ne isključuješ peći na vreme.( Podela rada). ON uključuje , a ONA isključuje.. ON  ujutru spava duže, ali ipak zna da ONA to ne radi na vreme . ONA - ranoranilac svoj deo posla obavlja  ko švajcarac, tačno u osam nula, nula. Onda  ONA  sinu – vidi koliko nas košta tvoje kupanje ,em ujutru, em uveče. Sin ne haje . Utripovali ste, kaže ? Uvek sam se tuširao dva puta ( među nama nije to tuširanje vec banjanje dok svu toplu vodu ne istroši) pa računi nisu bili takvi. Istina.

        Ministarka na tv-u  poručuje da su svi računi regularni .Kome ćete verovati ako ne ministarki. Kad je bilo ko od ministara lagao?  Oni ne znaju, a verovatno se ni vi ne sećate.

        Mozgaju, šta može biti. Setiše se kako im je električar, davno rekao da se struja može krasti. Sistem je od prilike takav da to može uraditi samo onaj koji stanuje  ispod  vas. Koliko se sećam, ubaci žicu u vas  strujomer i na taj način koristi deo vaše struje a, vi plaćate. Nema druge- biće da je to.

        Sjure se do strujomera. Gledaju u njega ko tele u šarena vrata . Ko zainat nailazi komšija ispod, koga inače ne mirišu i on to zna. Pita – šta to radite ? Tražimo žicu rekoše -uglas. Kakvu žicu ? – zblanu se komšija. Rekoše mu. Neko nam krade struju, a kažu da to može biti samo onaj koji je ispod nas. Posle kratke stanke valjda slažući kockice  ko je ispod,a ko iznad , skoči ko oparen. Vi to mene optužujete – tužiću vas za klevetu i besno odjuri. Normalno, nisu pronašli žicu pa se pokunjeni  vratiše u stan. Na tv-u ,račun gospođe iz Niša na million i nešto. Rekoše da toliko ne troši ni pet pekara. Nakon računa nasmejano lice ministarke poruči podanicima, da su se neke greške potkrale, ali da će sve biti ispravljeno. E , neće vala složiše se,ako njih  komšija tuži, a znaju da jedva čeka da im se osveti za prezir koji  ispoljavaju prema njemu, oni će  tužiti ministarku. Ona bar ima para,  pa neka plati.

 #
VALJA SE KUKATI
panicnadezda | 20 Januar, 2014 11:00

      Gle čuda. Da ne poverujete. Penzije celih 200 E. Dosta brate. I da im daju tri puta više zapomagali  bi do neba , a nebo ih čulo ne bi .Zna po sebi.Kuka i ona ,ali u tišini. Neki joj vrag ne da, da bude glasnija.A možda bi trebalo.

      Ima nešto u kuknjavi. Ima prijatelja koji stalno kuka na zdravlje, a zdrav ko dren. Njegovu krvnu sliku bi poželelo i dete, a tek sedimentaciju.Od njegove kuknjave vi se razbolite.Kad ga zamolite da prestane, on kobajagi  sebi u bradu,ali ciljano da ga dobro čujete promrmlja. "Bogami, valja se kukati, ,svi koji su kukali - veli ,dugo su ziveli".A, on ni manje ni vise utripovao stotku. Ako se našalite, da nije malo, on se naljuti jer ga baksuzirate.

     Medju penzionerima  najglasnije kukaju oni što imaju dosta. Pretpostavlja da bi predupredili one koji imaju manje, ili ništa-- da ne računaju na njih.Ljudi u mladosti mudro radili. Udomili se u profitabilne firme, kao i sada što se radi, preko moćnih rađaka i prijatelja i znali to da iskoriste. Naoružali se poslušnošću i servilnošću. Obilazili  i  mirisali svet o državnom trošku.Naslednike udomili na isti način i boli ih uvo. Izvinjava se onima koji su sopstvenim trudom došli do toga .Zna neke od njih,ali veoma malo.

       Penzioneri  koji  preživljavaju, zabavili se o svom jadu – protežu i rastežu crkavicu od prvog do prvog  pa i ne primećuju strance koji u kasnim godinama , čak i sa pomagalima za hodanje  obilaze svet.Priznaje, uvek osvrne za njima. Bez zavisti , ali- htela bi i ona.

Nije neinformisana. Prvo rekoše 200 e, potom svaki dan trube da se to nekom omaklo.Eto i juče. Probiše  uši od silnog pravdanja.Pita se samo kako to preživeše potencijalni penzioneri - ako preživeše. Možda se to i hoće.

Ko preživi – preživeo je.

 Ima tu nesto sumnjivo. Ko pročita  "Vikiliks" zna, da se prvo omakne, potom često ponavlja da se usadi u svest i narod navikne, a onda zada poslednji udarac.

Nadajmo se svemu

 #
PRVO RADNO ISKUSTVO
panicnadezda | 18 Januar, 2014 19:07

Sasvim slučajno, prilično mlada, krenuh da radim sa mladima. Doduše, na određeno vreme. Ali daj šta daš. Bez dinara u džepu i nikog iza leđa ne mozeš da biraš. Uzimaš šta ti se nudi.

Preliminarni razgovor sa pomoćnikom direktora. On u odelu sa kravatom, ja u farmerkama. On sa debelim iskustvom iza, ja bez njega. Upoznaje me sa školom i njenim učenicima.

 Valjda da me ohrabri, reče: – Ovo je prilično problematična škola sa problematičnim đacima.

Kako? – pitam iako sam načula da važi za kaubojsku.

       Znate – kaže on – nažalost mladi profesori, posebno profesorke, sa suzama u očima vrlo brzo pobegnu glavom bez obzira ( verovatno misli i na mene, pa me unapred teši ).

Zašto?

Đaci su nemogući, ne poštuju autoritete, poneki ,ponekad potegnu nož u obračunu, a bilo je i pucnjave. Htedoh ga pitati sta on radi tu i ko ga drži na tom mestu, ali progutah. Ko moli ne pita onoga koga moli, bar ne u početku.

Ne brinite – kažem – ja sam od tvrdog materijala, a što se suza tiče, njih sam zaledila još u ranoj mladosti. Pitam se samo zašto vasi đaci umesto suza prolivaju bes iz sebe i na one oko sebe. Mladi ništa ne rade bez razloga. Oni samo reaguju na nepravdu, loš tretman i grehe odraslih. Znam, mlada sam, a bila sam još i mlađa.

Znači, prihvatate? – kaže on.

Isprovocirali ste me, ne samo da prihvatam, već imam nameru i da trajem – kažem ja.

Steže mi ruku, požele sreću, reče – Vidimo se sutra - a znam da ne veruje da ću se pojaviti.

Sređujem misli i razmišljam šta ću obući. Iz studentske klupe sam iznela dvoje farmerki, par majica i jaknu. Da kupujem nemam od čega. Da pozajmljujem nemam vajde. Prilično sam mršava – tuđe bi landaralo oko mene i izazivalo podsmeh. Odlučih – biću šta jesam, obući ću šta imam. Ionako smatram da lepe stvari doprinose lepšem izgledu, ali ne i autoritativnosti. Naoruzaću se rečima i ćutanjem, ako zatreba. U mom kraju kazu – progovori da vidimo ko si… Videćemo…

Spremna sam. Odoh u farmerkama. Po godinama ne mnogo starija od njih, po izgledu ne mnogo drugačija od njih, po oblačenju ista kao oni. Sa dnevnikom u ruci da znaju u kom sam statusu i obaveznim ,, Dobar dan,, ulazim u učionicu. Mnogo ih je. Niko ne ustaje. Polegali po klupama ko da  su u  birtiji. Pripremili taktiku i kreću sa testom. Znam, prošla sam to u njihovim godinama . Počinju horski uvežbano ,,auuuuuuuuuu,, pa onda ponovo ,,auuuuuuuuuuuu,, pa ,,uaaaaaaaaaaa,, itd.

Ne šokiram se, ne vičem, ne negodujem, pogotovo mi ne pada na pamet da napustim učionicu. Profesor test polaže na prvom času.

Biram ćutanje. U ćutanju polako pogledom prelazim preko njihovih lica da ih dobro upamtim. Odsustvo besa i moja mirnoća ih zbuniše. Graja utihnu, pređoše sa horskog na solo pevanje. Jedan će – Profesorka, lepo Vam stoje farmerke. Hvala – odgovorih – nemam para za haljinu. Drugi će – Lepa Vam je frizura. Zahvalih se i njemu sasvim ozbiljno, ignorišuci ironiju u glasu. Bilo je tu jos začkoljica koje su mi pomogle da otkrijem kolovođe. Znaću ja sa njima ako prođem probni balon. Prošla sam ga. Kupih ih poverenjem, poštovanjem, pažnjom i iskrenosću. Po sebi  sam znala  da mladi ljudi to cene.                               

Itekako su cenili. I danas -ponekog, ponekad, sretnem u blizini neke građevine. Prepoznaju me, setim se i ja njih. Njihove žuljevite ruke i pogrbljena ramena kod mene izazivaju tugu.

Bila je to građevinska skola.

 #
NISTA NEOBICNO
panicnadezda | 13 Januar, 2014 18:24

        Siđoh sa planine. Bolje da nisam. Grad ipak nije za svakoga ili dođe vreme kada to više nije. Za mene sigurno. Više me ne privlače svetla velegrada. A i kako bi?

        Čim kročih u grad, skopaše me problemi.

        Već na stanici. Pod okriljem magle naizgled krotki i dremljivi putnici skočise ko zveri. Jači preko slabijeg, mlađi preko starijeg, pojuriše da se dokopaju prtljaga. Gaze bez pardona, izvinite nisu upoznali, a verovatno  ni upotrebili. Lepi izrazi su arhaizam i znak slabosti. Dugo vec izgubili upotrebnu vrednost. Zapanji vas kad se ponekom omakne.

          Na taksi stanici isto. Krkljanac. Taksisti trljaju ruke. Biraju one što idu dalje. Mene odbijaju- kažu preblizu sam- ne isplati im se.,, Idi pešice reče jedan,,.Išla bih ja, ne bojte se, da mi nije torbe. Znate, ona je teža od mene.Ošinu me pogledom ,sumnjičavo zavrte glavom i reče da ne veruje.

        Pogodi me. Pogledah niz sebe,setih se odraza u ogledalu i zapitah , na šta li misli? Težinu ili karakter. Ovo prvo sigurno nije , prilicno sam lagana. A, opet, ako je ovo drugo, kako zna.

        Gužva se rasčisti. Stopiram prvi . ,, Gde ideš ,,- pita me. Znate, mi se na poznajemo, a čini mi se da nismo ni vršnjaci - nisam ja za vas ti. Pa kad nisi ti ,onda idi sa nekim koji će ti reci vi, zalupi vrata i odjuri.

        Čekam. Sledeći staje. Opet  ,,gde ideš ,,Ne reagujem. Koristim otvorena vrata i ulazim. Tek onda mu kažem adresu. Mrgodi se, ali šta će. Unutra sam. Znam, da bliže naokolo može biti dalje . Pokušavam da mu kažem kojim putem je najbrže, da ne gubi vreme, ali ne vredi.,,Promenili su signalizaciju, ne može tamo,,. Konačno, okolo, naokolo dok taksimetar otkucava ubrzanim tempom - stigosmo. Platih trostruku tarifu. Ščepah torbu i sada ja, bez hvala i doviđenja- nestah. 

        Ulazimo u zgradu. Ustvari, dvoje nas je, ali ovo je iz moje vizure. Uletela bih u stan samo da zaobiđem poštansko sanduče, ali ne da ON. Čovek jednostavno obožava poštu, iako van računa i reklama ništa drugo  ne dobijamo. Hajte, molim vas, ko danas gubi vreme na pisanje. Ali, ON mazohistički voli račune. Vadi jedan po jedan i referiše.  Ovo je od Sbb a, ovo je Infostan, ovo su telefoni, ovo je ovo, ovo je ono i poslednji grabi ko da mu život zavisi od njega. Evo je. Hoće reći, njeno veličanstvo - struja. Jedino to odmah otvara. U polumraku, dok ja kiptim od besa, on dešifruje brojke. Njegovo auuuu i prekoran pogled reče mi sve i dozlogrdi. Hteo je reći kako ćemo platiti  ( grejemo se na struju), ali ja zbrisah. Presede mi i planina.  

 .

 

       

          

 #
GOSPOĐA JE GOLA
panicnadezda | 04 Januar, 2014 19:22

Ode 2013. Nije mi žao. Bila je krajnje škrta. Prazna za mene.Sve sto sam štrbnula, uradih sama.

Na društvenom planu svašta i ništa. Hapsiše tajkune - ubrzo ih pustiše. Direktore raskrinkaše pa ih pokriše. Sudstvo ne radi , alibi za sve. Svašta . Ko treba da im naredi da rade ono zbog čega su plaćeni . Nisam to valjda ja. Ako kojim čudom jesam neka mi kažu. Radili bi oni meni ko bele lale i to trčeći. Nešto mi govori da bi sudstvo radilo da ih nije strah , a čini mi se da isti razlog i ove druge sprečava da  im narede.

      Potom odjeknu akcija ,, GROM ,, Prvo jedna, potom druga. Privedoše dilere - dokle ne znam.Znam samo da grom još nije nikoga udario. Pretpostavljam da čekaju sudstvo.Valjda će i oni nekad biti efikasniji, a opet mi se čini, da tek u ovom slučaju neće žuriti.

       Izbori. Boli me glava od njih. Te biće izbora, te neće ih biti , te vlada je dobra, te nije baš najbolja. Silni analitičari i umni ljudi prodefilovaše ekranima da nam objasne hoće li ili neće biti istih. Što se mene tiče, bilo ili nebilo ja ne izlazim. Znam da će ih zaboleti uvo,ali boli i mene.

       Potom ponovo šok .Dačić i Tači ( u tandemu)- kandidati za Nobela , a siroti Nobel se prevrće u grobu.  Oni se to šale, da ne kažem sprdaju sa nama , pa i celim svetom. Bilo, nebilo i samu kandidaturu ćemo  skupo platiti.

       Iz moje perspektive to nam donese 2013.g. Što se mene tiče pamtiću je samo po broju koji čak i onima koji nisu sujeverni deluje zlokobno. Hvala bogu ode u zaborav.

       Nisam je ispratila iz kuće. Pobegla sam.Poželeh da omirišem Crnu Goru , ali ni za živu glavu neće ON. Poodavno mu se zamerio crnogorski turizam. 

       U neka bolja vremena uplatismo letovanje. Sedam dana Petrovac ,sedam dana Budva. Za nas dvoje, našeg sina i moju majku.U Petrovcu prođe kako- tako. Hotel okej, ali na plaži sve mu smeta. Stalno kuka. Šta je ovo, šta je ono...Ovaj prcvoljčić od obale nazivaju plažom. Skrljala se cela Crna Gora . Ne može čovek ni da se ispruži.Ni ljudski suncobran nemaju, a naplaćuju ko oni na Azurnoj obali. Dobro deru ovi tvoji ,a pojma nemaju o turizmu.Sve što imaju priroda im dala...........

Stigosmo u Budvu. Ne među prvima, već prvi. Prazan hotel. Dobismo ključeve od jednog apartmana u hotelu"Aleksander" Čovek  skoknuo od Petrovca do Budve pa se od "dugog" puta umorio i malo prileže. Ubrzo  skoči ko oparen " šta ovo tutnji " - Ne znam,odgovaram.Meni da uvale.....,hoćes li ti ili ja?Ne rizikujem. Uzimam ključeve i krećem. Za mnom ON- složio facu sačuvaj bože (ko ga ne zna pomislio bi svašta ). Za njim moja majka i naš sin. Cela delegacija. Prilazim šefu recepcije i krećem - Gospodine, ja sam Crnogorka, ON nije. Teško kapira naš mentalitet. Ako nećete da mi do kraja života zvoca kako Crnogorcima treba zakonom zabraniti da se bave turizmom, daćete nam drugi  apartman. A šta fali ovom- jado?--šef će.

    Ništa, samo od buke tu nema ni sna ni mira ,a ja sam došao na odmor i dobro to platio, reče ON- dodatno iziritiran onim jado.Iz straha da ne izazove svađu presekoh ga pogledom.Ne zna on da to jado nije pogrdan izraz već svakodnevna uzrečica i pošalica. Kod šefa proradi zemljačka solidarnost i uz opasku da to što se malo čuje verovetno potiče od frižidera i zamrzivača koji su smešteni ispod tog apartmana,"" ali zemljače do sada se vala niko nije žalio do ti. Ali pošto je gospođa zemljakinja evo vam ključevi od  apartmana pa sami izaberite".  Izabrasmo - najbolji.Odahnuh , ali nakratko.

       Do kulminacije dođe u restoranu udljenom 10 - 12 metara od plaže . Sedosmo da malo odahnemo. ON zove konobara . Traži jelovnik. Konobar skenira od glave do pete i zaključuje -- ne može. Šta bre, ne može ? -- pita ON zaprepašćeno.  Ne može --veli konobar . Zašto moliću ?- --Zato što je gospođa gola. Kako ?- budim se ja ( na sebi imam kupaći kostim iz jednog dela , maltene, do grla zatvoren i  ešarpu prebačenu preko ramena , stila radi ). Konobar uporan ostaje pri svome, da sam em ja gola , em da je i on t.j. gospodin u gaćama, a po pravilima kuće u kojoj radi( tik uz plažu)  takvi  gosti se ne smatraju pristojnim i ne mogu biti usluženi, a on pravila kuće neće prekršiti. Mrtav-ladan pokupi jelovnik ,dunu puholj od cigareta i bez žurbe ode. ....Od muke pukoh u smeh.ON me gleda u čudu kao da nisam normalna.

Svi ste vi ludi-konstatova . Dodade

J.... ti ja crnogorski turizam-- pa da me mole  neće me više videti  

     Nešto me žacnu. Krv nije voda.Tebe.... da mole! Pa TI ,ustvari oni ( misleći na crnogorce ) i kad treba  ne mole.Pre će platiti nego zamoliti. 

      2014. dočekasmo u Srbiji. Na planini smo. Imamo sobu i polupansion. Hrana dobra, ali zato grejanje kad se kome ćefne, nema pravila. Čas radi, čas ne radi. Negodujemo, ali badava. Šta ćemo sad? pitam ga ja. Ovo nije crnogorski turizam.

    Sve ti je to isto - odgovara ON i iskupi se.

 #
CRNE TAČKE
panicnadezda | 28 Decembar, 2013 09:57

       

        Na pijaci sam u rano jutro.

Puno je. Tu su  vredni poljoprivrednici , prodavaci i preprodavaci.  Poslednjih najviše. Hvale svoju robu i reklamiraju istu. Sa svih strana sveta. Paprike iz Španije , mandarine- slatke ko med,  bez košpica iz bliske nam Turske, pa nešto iz " bližnje " Portugalije , pa juga Afrike ,pa severa Afrike ,ponešto iz južne Amerike, pa otud pa odund.......elem, cela zemljina kugla na našoj pijaci - uskoro i na tanjiru. A, tek iz Kine - nema šta nema. Oči da vam ispadnu od prostrte lepote. Od paprika oči da ne odvojite-- U vreme kad im vreme nije. Jedre, nabubrele, crvene ko krv i sve iste, kao da su upravo iskočile sa platna nekog velikana renesanse. Paradajz,-- u vreme kad mu vreme nije. Isto. Lep da lepši ne može biti. Istog oblika, iste veličine, iste boje. Grožđe - belo i crno. Otkinem jedno zrno, protrljam rukama i strpam u usta. Izbacim istom brzinom. Ala je  k i s e l o-otegoh. Gde ovo zri? A, gde može da zri?- kaže mi besan preprodavac u strahu da mu moj komentar ne odbije pristojnog kupca koji ne proba robu pre nego što  plati - ako nije u vinogradu.... Ako je otud gde mi kažete da jeste ,priznaćete, da je to podaleko, mislim da pre zri na brodu. Pređe na ti i  "zamoli" me da produžim.

      Produžih. Južnog voća na sve strane. Čini mi se dovoljno za ceo grad. Uvek sam ga kupovala u ovo doba godine. Kupih i sada iz navike, mada podozrevam da i ono dozreva u transportu. Šta ćete, i falš C vitamin je bolji od nikakvog. Mlečne proizvode sam već kupila. To uvek prvo uzimam. Biram krompir. Ne znam odakle je. Kaže iz Ivanjice. To govore svi do jednoga, ali im ja, normalno , ne verujem. Po meni je Ivanjica premala za ovoliko krompira. Znam, bila sam tamo. Ali u svakom slučaju biram. Izbegavam onaj sa crnim tačkicama. Iz iskustva znam da te tačkice pojedu pola krompira tako da umesto tri kilograma na kraju, kad odstranite trulež ispod tačkica imate pola toga. Biranje traje. Prodavac gubi strpljenje i pita "kad ovako prebiraš po krompiru, kako si birala muža, ako ga uopšte imaš". Čovek očito sumnja, ne da sam ja izabrala, već da je mene bilo ko hteo. Ne udovoljih mu . Rekoh samo- isto kao i krompir-izbegavala sam crne tačkice.

      Strpah krompir u kolica za pijacu, izvadih muštiklu, u muštiklu ubacih cigaru i povukoh prvi dim. Gospođa do mene se brecnu - ni na pijaci ne možes bez cigare i kobajagi, sirotica,  kašljucnu. Ošinuh je prezrivo i oćutah. Šta ćes, dali joj pravo, zabranili pušenje oni koji sebi ne brane ništa.

      Odoh.

 

 #
AMNESTIJA
panicnadezda | 14 Decembar, 2013 18:52

     Bez njega nema posla. Doduše tu i tamo još uvek se možete prošvercovati. Uskoro ni tu ni tamo. Biće neophodan za sve. Za bankare je oduvek  (to mogu da razumem), ali šta, ako zabaguje ili padne sistem, što se neretko dešava. Lele , ostaste nezavršenog posla.

     Uvedoše ga u opštine gde priučeni, vremešni, službenici unose  sve podatke ,a onda pola njih nema ili su netacni. Ako ne verujete proverite. Hod po mukama - da to ispravite.

     Uđe u bolnice i ambulante.Nema šverca za lekare. Broj pacijenata mora biti upisan.Dijagnoza i medikamentna terapija takođe. Neće oni kako im se prohte i kome im se prohte i koliko im se prohte štancovati recepte.Kakva lekarska etika i Hipokratova zakletva? Ko još veruje u to? Bitna je administracija i crno na belo.Normalno, ima ga i na drugim mestima. Škole u Beogradu su ga pune,pa javne službe, pa tajne službe i mnoge druge. Nema gde ga nema i gde tek neće biti.

     Nezaobilazno pitanje za posao je: poznajete li rad na racunaru? Imam utisak da ni čistači ulica uskoro neće morati da savladaju tu vestinu,ako zažele  koru hleba. Pa jeste , kako će recimo čistač ulica dokazati da redovno i pedantno održava kvart za koji je zadužen . Kako da dokaže koliko je puta upotrebio metlu, šmrk ili četku,zamahnuo  jednom drugom ili trećom. Teško , ako ne unese u bazu podataka koja  se odnosi na njihov rad.

     A, krenulo je tako  davno i bezazleno. Čini mi se , ako me sećanje ne vara ,  beše KOMODOR, potom  AMIGA , zatim SEGA , i mozda još neki -nebitno, ali,uglavnom sa igricama za dokone  ljude i decu razigrane mašte.

     Potom…. na velika vrata stupi ON. Tzv. Personalni računar.  Prvo stoni- ,potom pokretni  veći,  pa mali  džepni,pa u  obliku  telefona- da uvek bude  tu i uz vas.Prati vas u stopu. Probi u kuće, u početku po jedan ,a potom , kad  pojeftini i više.U bogatim kućama na svakog ukućanina  po jedan da se ne bi otimali.

     Neodoljiv po onom sto pruža inficira sve, stare i mlade.Postade inspiracija i smisao života . Za mnoge zavisnost.Udalji ukućane , ukinu reči ,porodična druženja se zaboraviše ,razmena mišljenja posta misaona imenica.Komunikacija se svede na poneko - A…… zar ne vidiš da igram igricu……..dopisujem se na fejsu ……. Mudriji ,kobajagi,  traže informacije da prošire znanje iz određenih predmeta vezanih za školu . Elem , u tom A ,E ,Sad ću, samo što nisam- prođe dan. Sutradan isto.Tako dan za danom. Dokle -ne znam.

      Koliko je velika  vezanost za mašinu znam po slučaju kada je ON, povodom nekog datuma,  kupio  NJOJ  laptop na poklon. Naivni se oduševise. Ne znaju oni da se ON nije bacio u trošak nje radi već  sebe radi . Ima čovek masinu , krstio je ,, Zver ,, ali šta ako se slučajno pokvari ili on krene na put. ,,Zver,, se ne nosi,  laptop je mobilan, staviš na naramak i tu je gde si i ti. Ne gubiš vreme. Ona je kolaterala. Em deli troškove za nešto što nije tražila ,em mora da se zahvaljuje ,em ne sme više da žicka minut, dva, kako bi bacila  pogled na internet,pogotovo  ne daj bože, da ga prekida  u ,, važnom ,, poslu dok ON  u nedogled igra  šah , igricu ili pak nešto drugo.

       Da se razumemo. Nisam ja protiv mašina. Naprotiv.Zahvalna do neba, onima koji su izmislili usisivač, peglu , veš mašinu, super secka i ostala kućna pomagala.Nisam nepismena da ne znam značaj kompjutera  i ogromne mogucnosti koje ima. Ne sporim da je čudo. Pomoću njega putuješ  svetom , a ne mrdaš iz kuće. Zahvaljujući  njemu  znaš sve informacije iz zemlje i sveta.Pomoću njega besplatno komuniciraš, obnavljaš stara i stvaraš nova prijateljstva.Da se ne pravim pametna on ima sve i zna sve . Ali- NEMA DUŠU – A, BEZ DUŠE  nema ništa. Sve same zavisnosti. Kud ide ovaj svet?

     P.S.Ovaj tekst piše priučeni đak kursa za kompjutere, pa moli   da ga amnestirate od svih grešaka u tekstu i neadekvatne upotrebe znakova interpukcije. Ne znam tačno gde se nalaze, a mrzi me da tražim.

 

       

 #
Nalevokrug 2
panicnadezda | 10 Decembar, 2013 11:52

        Sutradan. Na nogama sam pre svitanja. Brzo trpam pripremljene stvari na sebe. Blagosiljam patike koje se skoro raspadaju , ali su udobne i ne pertlaju se.Dobre za čekanje. Pomislim na brašnjenik, starinski izraz za hranu koju nosite kad krećete na put.Odbacim ideju da ne malerišem. Valjda cu brzo doći na red.

         Krećem. Ulice prazne da vas podiđe jeza. Tu i tamo prošiša po neki autobus i bukom razbija tišinu usnulog grada. Uvek sam najviše volela jutro.Jutros ne.Htela bih da spavam i da se probudim negde gde ne bih morala da započinjem dan kao petao i kako mi drugi odrede. 

         Usput bacam setan pogled na ekspozituru PBB.Da se razumemo nije ona bila idealna,ali sigurno jeste najbliža i što je veoma važno sama sam je odabrala. Ovo doživljavam kao iživljavanje onih kojima se može.Ukinu  vam banku , prebace  vam račun gde oni hoće i baš ih briga za redove koje čekate i nerve koje vam troše  ne prvi put i ne samo zbog ovoga .Svoje banke ne gase. Predaleko su. Od Luksemburga, preko Dominikane , Kajmanskih ostrva,možda Kipra , Švajcarske sigurno.Ovde drže samo ,, sitniš ,, od kojeg bi običan građanin mogao da živi do kraja života.

         No, stižem gde sam pošla.Nisam prva,ni druga nisam. Brojim- 27 u redu,a tek je šest i petnaest.Gomila ispred mene se već upoznala. Gunđaju na glas.Ja u sebi.

        Šalterskih radnika još nema.Dolaze, kažu, oko sedam i petnaest .U međuvremenu čuvamo jedni drugima mesto u redu i smenjujemo se u obližnjem kafiću. Srećom - radi.Konačno u 7 i 15 eto njih.Jedan po jedan nadmeno prolaze mimo nas kao da ne postojimo.Znam da nas ne vole.Izmače im jutarnja kafa.                                                        Što jes, jes ,u pola osam pustiše unutra desetak njih.Obrada podataka traje,čini mi se, celu večnost.Konačno, ne znam ni kada, uđoh i ja.Toplo je.Pametne dame vade lepeze i hlade se. Gledam ih zavidljivo i sa divljenjem. Meni to nije palo napamet , ali ipak pokušavam da malo njihovog povetarca uhvatim- krišom.                            Mene poslaše kod muškog službenika.Ispred mene još dva gospodina. Jedan od njih prilazi šalteru ,pokazuje štednu knjižicu i pita zašto ona nema pečat.Službenik sa osmehom(jedan od retkih) mu odgovori da je sve u redu i da se zbog toga nije morao vraćati u banku.Mogao je,reče, naći bolji izgovor i bolje mesto gde ce provesti vreme kad pobegne iz kuće.

    Drugi,pre mene, traži da mu produže oročenu štednju. Koliko videh zavidna cifra.Bolje ga osmotrih-niko ne bi rekao. On dobi isti odgovor,da zbog toga nije morao dolaziti danas ako ne želi da diže pare,  automatski bi se produžilo .                          

   Konačno, eto i mene na redu. Kako se zovete? pretekoh ga. Miroslav- na usluzi gospođo,reče začuđeno. A, zašto? Pa eto.... osvežiste birokratsku atmosferu-prija.Dadoh masu podataka,potpisah buljuk papira , vratih čekove stare banke da ih pocepa, isto uradi i sa starom karticom i reče da će mi kartica biti gotova u ponedeljak.I drugima su zakazali za isti dan.Ne znam za druge, ali ja u ponedeljak neću otići.                                                                

     P.S. Juče saznah da se u staru ekspozituru PB useljava neka Jum-bes banka ako sam dobro čula.Sada poslednja tri slova savršeno razumem,a sta znači  ono Jum-pojma nemam.Znam da tamo sigurno neću otvoriti račun.                                                                                                                                                                                                                           

 

 #
«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12  Sledeći»