Kod nje je sve išlo obrnutim redom. Rođena  u gradu , a  do polaska u školu - živela na selu. Umesto majke podizala je baba. Umesto bajki  , pred spavanje, uspavljivana  je podvizima  Kraljevića  Marka i drugih epskih junaka. Umesto pesama za decu pamtila je stihove u desetercu. Umesto čokolade, za nagradu je dobijala kocku sećera i bila srećna kad bi je dobila .

 Nije imala igračke.  Stvarala ih je u mašti , a potom od kartona oblikovala likove koje je zamišljala. Krojila im je haljine od papira, cipele od smole, a od slame i pruća  stvarala dom. Uprkos tome- bila je srećna.U životu je dobila samo  jednu lutku ,ali je ostala bez nje. U njenom pamćenju živi  i danas.

     Sa bajkama se upoznala kad ih je većina dece počela zaboravljati .Oduševio je svet Pepeljuge,Trnove Ružice ,Crvenkape, Aladinove  svetiljke,letećih ćilima i drugih čudesa. Bajke je uvedoše u svet knjiga. Po tom svetu tumara i danas.

 Devojčica postade devojka, potom i majka.

Još u stomaku nauči da priča sa bebom .Kad beba dođe na svet  nije se baš snašla. Nikako nije znala kad plače - zašto plače, zašto se mršti ili grči , da li je gladna ili sita. Ali, sa prvim rečima - njoj svanu. Okruži ga igračkama koje sama nije imala. Poče da ga  uspavljuje  pričama za decu i omiljenim  bajkama - epsku poeziju odloži za kasnije .Toliko puta je ponavljala navedeno gradivo da ih dete nauči napamet i jedne večeri zatraži nešto novo.Baci pogled na gomilu igračaka oko njega , pade joj napamet njena lutka i poče:

     Znaš sine- Poznavala sam devojčicu koja je rasla bez igračaka. Nije znala šta su lego kocke , Nindža kornjače , skeletori ,džija džojevi  i ostale stvari koje ti imaš.Nisu znala ni druga deca u to vreme, ali su imali lutke.

 A ona, upita on?

-Imala je samo jednu.

 Samo jednu, zaprepasti se!

Znaš i jedna je dovoljna za sreću - odgovori , pa nastavi:  Kasno  je dobila ,ali od tog momenta ona postade njen svet.Sa lutkom je spavala, češljala i kupala , u nedostatku društva sa njom je pričala . Baba joj  napravi krevetac za lutku od sastrugane tikve , isplete haljinice, ćebad  i ostalo. Od nje se nije odvajala.  Gde  ona tu i lutka. A onda dođe taj dan . Sa lutkom u krevecu od tikve, krenu do livade da obiđe babu koja je tamo nešto radila. Skoknu po vodu, a lutku ostavi u hladu . Kada  se vratila ,umesto lutke zateče kravu kako se oblizuje.Lutke nigde. Krava sa tikvom progutala lutku.Plakala je danima, tugovala mesecima. Niko je nije mogao utešiti . Kad imaš  jednu  - više je voliš .Kad ostaneš bez nje druga je teško menja.

S mislima u prošlosti kasno shvati da  dete plače.Umesto da ga uspava , rasplaka ga i rasani. Jedva  ga je umiri . Danima potom gledao bi je iskosa i tužnim glasom govorio - jadna moja mama. Bilo mu je žao.Nije ga  prevarila.Ukapirao je o kome reč. Dete je patilo za majkom .

 Pogreši.