Categories
My Links
Generalna
POSVADJASMO SE
panicnadezda | 20 Februar, 2014 11:22

    Nije to prvi put. Svakodnevno se svađamo , ali to je više začin na život, kao origano za italijanske specijalitete. Tek da se razbije svakodnevnica, svakodnevnim čarkama. Ali ovo nije to. To ne izaziva skok pritiska i adrenalina, ne ubrzava puls-ne šteti zdravlju.U  poslednjih godinu dana se baš posvađasmo.

      Prvi put- kad odlučise da poskupe struju, inače bolnu tačku domaćinstva jer se još uvek na istu grejemo.Udariše tamo gde smo najosetljiviji. Ozbiljan atak na kućni  budžet  izazva žestoku raspravu u kući. Koliko šta troši , kakvu i  koliku internu restrikciju  treba  zavesti , ko je najveći potrošač, kako trošiti zelenu , a tek crvenu tarifu. Šta sa bojlerom? Na kraju smo posle žestoke rasprave i neusaglašenosti angažovali električara da donese presudu.Čovek dade svoje mišljenje ,  mi pare za savet.Odrazi se to na naš život i odnose u kući. Čovek se teško miri sa promenama na gore.

       Drugi put- kad skoči gas. Opet vanredno stanje. Ne koristimo ga mnogo, ali i to malo, dosta košta.Ponovo nervoza,krataki  fitilji  i  svadja.

       Treci put- najjaci  potres izazva rešenje iz poreske uprave. Umesto dotadašnjih šest i nešto hiljada koliko smo plaćali porez na stan, odrediše četiri puta veću sumu t,j, skoro dvadeset i osam hiljada- samo zato sto je glava porodice, kao uzoran gradjanin ,podneo zahtev da  se unesu kvadrati kojih nema u rešenju. Stara praksa .Na papiru jedno, na licu mesta drugo. Rezultat-28.000 hiljada. Dakle jedini u zgradi plaćamo za istu kvadraturu ono što niko drugi ne plaća. Napadosmo ga. Da je ćutao od toga ne bi bilo ništa. Nervira se i on, ali ne priznaje grešku. Žali se na rešenje.Traje-dok mi  keširamo. Posle godinu dana stiže odgovor da je žalba odbijena. Ne uvažavaju amortizaciju i starost objekta. Procenili ljudi da ne možemo da se baskarimo u trošnoj zgradi  iz 26 godine i da to baškarenje plaćamo samo šest hiljada. Izjednačiše nas sa Dedinjem. Jesmo na Starom gradu ,ali toliko visoko, nismo.

         Najsvežija svadja izbi zbog tv programa.Nismo baš poklonici televizije-retko se gleda, ako nije sport. Ali tog dana se za belaja potrefi. Na Pinku Vučic , na B92 Utisak nedelje. Sve troje smo u kuci. Sin hoće jedno , muž drugo, ja malo jedno malo drugo.Ko velim treba čuti obe strane. Ne bi dogovora. Gledaćemo odvojeno.Svak pred svojim ekranom. Muž reče besno- da nam je omogucio faraonski život pa svako ima svoj televizor.Sin skoči – moj televizor sam ja kupio ,što je usput budi rečeno, tačno. Skočih i  ja – zar ti onu kršinu koju ja koristim zoveš televizorom. To bih pre nazvala antikvitetom. Ali antikvitet istrajava i ja  ga volim, posebno u ovakvim situacijama.Već načeti raziđosmo se. Sin gleda u svojoj sobi  ja u spavaćoj ,a muž navio tv do daske da on i ceo komšiluk čuje šta priča Vučic dok on igra šah na kompjuteru u susednoj sobi.

     Na kraju se sastasmo da prodiskutujemo emisije. Muž oduševljen što dolazi Mercedes. Ma kakav... Mercedes kažem mu ja – dolazi samo šasija i amblem koji mi plaćamo, a oni profitiraju na štetu Srbije ( da budem poštena čula dok sam gledala malo jedno ,malo drugo).Na moje iznenađenje sin mu se pridruži. Kaže da je Mercedes, pa maker to bio samo amblem-ipak Mercedes i da se ja u to ne razumem. Čus ne razumem, normalno da razumem - samo drugačije od njih.Udruženi  zaključise da je to ženski  mozak. Pukoh na taj zaključak  i izgovorih svašta što nije za ponavljanje.

    Reći ću samo da poželeh više ženskog mozga u donošenju odluka kako bi ova zemlja, ako uopšte ima šanse, mogla nekako da se iskobelja. Potom ućutah. Samo to znam. Nisam svađalica po prirodi. Još u ranoj mladosti kad su se neraščisceni računi , tamo odakle dođoh, rešavali svađom i čupanjem za kosu uvek sam izvlačila deblji kraj. Tako i danas kad nešto ne ide ja samo zaćutim. Jos uvek ćutim.

       

       

 

 #